Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 100 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 87 narodnih poslanika, odnosno da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Podsećam narodne poslanike da utorkom i četvrtkom, a nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, tok sednice se odvija na osnovu člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine i to pre prelaska na dalju raspravu.

Član 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine glasi da izuzetno predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe ima pravo iz stava 1. ovog člana, koji podrazumeva da poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, a o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera i iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze.

Ovlašćeni predstavnik ili predstavnik poslaničke grupe može ostvariti ovo pravo na sednici Narodne skupštine usmeno u jednom obraćanju u trajanju do pet minuta utorkom i četvrtkom, i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodni poslanik Nebojša Ranđelović ima reč.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici Vlade, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, s obzirom na sadržinu pitanja koje, po meni, ima strateški značaj, pitanje je za premijera Mirka Cvetkovića, a tiče se i Ministarstva za infrastrukturu, tiče se i Ministarstva za Nacionalni investicioni plan.

Kratko i koncizno pitanje glasi – šta se događa sa Aerodromom "Car Konstantin Veliki" u Nišu?

Niške gradske vlasti, shodno svim atributima vršenja svoje vlasti, nemaju hrabrosti da kažu punu istinu građanima Niša, a Vlada od gomile obećanja za funkcionisanje niškog aerodroma svela je sve to na zajam koji ne daje Vlada nego koji daje Aerodrom "Nikola Tesla". Zašto je to tako postavljeno i zašto se opšti odnos prema funkcionisanju niškog aerodroma zove nebriga?

Dodao bih i jedan komentar, ne zamerite mi na kolokvijalnom pristupu, iskoristio bih reč laž, ovde se za tu reč često koriste eufemizmi kao što je neistina ili zaobilaženje istine, postaviću prosto pitanje - zbog čega se građani Niša lažu i zbog čega pokušavaju da građanima Niša svi oni koji su odgovorni za to zamažu oči nečim što se zove zajam?

Građanima Niša je rečeno da to nije zajam, da je to pomoć. Odbornici u Skupštini grada Niša smatraju da je to bespovratna pomoć. Istina je sasvim drugačija. O tome svedoči papir koji imam u rukama. Molio bih za objašnjenje i podsetio bih ponovo sve pripadnike Vlade da Srbija postoji van Beograda, i u Nišu živi neko. Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković.

Od formiranja ove Vlade, u koju je ušao PUPS sa predizbornim obećanjem da će učiniti sve da penzije budu 70% ličnog dohotka, pa sve do danas, penzioneri nisu dobili ništa, ali su gubili mnogo. Evo primera, 2008. godine prosečna plata je bila 430 evra, prosečna penzija 236. Godine 2010. prosečna plata je 320 evra, a prosečna penzija 205 evra. Izgubili su 31 evro za ovih godinu i po dana.

Do dolaska ove vlade običaj je bio da penzije iznose 60% do 65% ličnog dohotka, da se dva puta godišnje usaglašavaju sa troškovima života u aprilu i u oktobru.

Krajem 2008. godine gospodin Krkobabić je izvršio takozvani monetarni udar, nije Dinkićeva grupa, i tada je povećana linearno penzija 10% svim penzionerima, pa su mnogi dobili od 900 do 2000 dinara.

Sledeće dve godine od silnih obećanja nije bilo ništa više, penzije su vredele sve manje jer je inflacija svaki put za vreme ove nesposobne Vlade bila sve veća. Kako je izgledalo preživeti u tim strašnim godinama, to najbolje zna armija od 770 hiljada penzionera čija su primanja manja od 21 hiljade. Od toga, 200 hiljada njih prima penziju manju od 100 evra, a druga 200 hiljada prima penziju oko 12 hiljada.

U međuvremenu prebačen je teret na lokalne samouprave, naravno, na one koje su imale mogućnosti da plaćaju pomoć penzionerima, kao što je recimo Beograd ili Jagodina, moje Valjevo ili Osečina, ili Pirot, ili Šabac, ili neki drugi gradovi, kao Leskovac, nisu dobili ništa. Penzioneri tamo nisu podjednako važni kao ovi u drugim gradovima.

Onda je počela misterija takozvanog novog zakona o PIO. Niko nije znao da se zakon piše, iako smo mi iz medija čuli da je MMF najavio da će zakon biti ovde do februara 2010. godine. Resorni ministar Ljajić ništa o tome nije znao, ministar finansija ništa o tome nije znao. Znao je gospodin Krkobabić, potpredsednik Vlade, koji je zadužen za pitanja najstarijih i najsiromašnijih građana Srbije.

Elem, pošto se ništa nije znalo, u javnosti su procurele razne informacije koje su postale javne onog trenutka kada je zakon ušao u skupštinsku proceduru. Tada kada je zakon ušao u skupštinsku proceduru shvatili smo svi mi, iako su tada penzionerima davane lažne nade da će penzije biti 70% prosečnog ličnog dohotka, da od toga nama ništa, da ne postoji ni donja granica koliko će biti minimalna penzija, da su podignute starosne granice, da nisu postojali zaštitni mehanizmi koji bi sprečili dalje obezvređivanje penzija, da su najviše stradale žene penzioneri, vojska i policija.

Toliko o tome. Onda je nastao čitav cirkus, tzv. cirkus u ovoj skupštini, kada je zakon iz čista mira povučen iz procedure, a da niko ne zna ko ga je povukao. Krkobabić, koji je navodno zadužen za zakon, što je čudno, a da Ljajić nije, kleo se da on o tome ne zna ništa. Zakon je više puta, kobajagi, usaglašavan sa sindikatima. Bio bi princip da je obrnuto, da se prvo usaglasi pa da dođe na dnevni red. Očigledno da je ovde odigrana neka igra u kojoj su stradali najviše penzioneri.

Krkobabić je plašio penzionere, da tim činom gube dragoceno vreme, da zbog toga penzije neće moći da se isplate. Citiram – zbog povlačenja zakona iz procedure, neće biti povećanje najnižih penzija u sledećoj godini, niti će biti predviđenog usklađivanja penzija sa rastom zarada u javnom sektoru. Cvetković kaže drugačije, Tadić kaže drugačije. Jedini pošteni ministar Ljajić, koji je vrlo otvoreno rekao, da se o tome ne može ništa govoriti javno dok se sa MMF ne dogovori i javno priznao koliko jedan marionetski odnos ima ova vlada i koliko joj je stalo do penzionera.

Krkobabić kaže da će se ova pitanja prolongirati do 2012. godine, naravno, znajući da posle toga oni neće biti na vlasti. Moram da postavim pitanje gospodinu Krkobabiću i gospodinu Mirku Cvetkoviću - ko je i na osnovu kojih parametara povukao Zakon o penzionom i invalidskom osiguranju iz procedure? I pitanje gospodinu Krkobabiću - ko ga je ovlastio da laže milion i sedamsto hiljada penzionera, na način na koji je to radio pre povlačenja zakona i danas? Hvala vam.

Reč ima poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo, danas je 2808 dan od kada se predsednik SRS dr Vojislav Šešelj nalazi u Haškom tribunalu. Vi znate da smo mi redovno obaveštavali javnost o njegovom zdravstvenom stanju i da su se informacije koje smo iznosili uvek se pokazale kao istinite.

Danas tražim obaveštenje, da li državni organi Republike Srbije čine bilo šta da zaštite osnovna ljudska prava svojih državljana koji se nalaze u Haškom tribunalu? Konkretno, da li čine bilo šta da obezbede pravo na adekvatno lečenje i pravo na život dr Vojislava Šešelja?

Svi mi u SRS, ali i veli broj građana Srbije, opravdano strahujemo za život dr Vojislava Šešelja već duže vreme. Na osnovu informacija do kojih smo došli juče i danas, moram reći da sada verujemo da je život našeg predsednika veoma ozbiljno ugrožen, makar onoliko ugrožen koliko je bio poslednjih dana njegovog štrajka glađu.

Kao što znate, Vojislav Šešelj je operisan u četvrtak. Prilikom prijema u bolnicu i pre same operacije, odnos lekara i medicinskog osoblja prema njemu je bio korektan. On je obavio razgovor sa lekarom koji ga je kasnije operisao. Taj lekar je rekao da ne može ništa da mu garantuje, da se nada da će sve biti u redu i da će sutradan, ponavljam, sutradan ujutru znati da li je operacija bila uspešna ili ne.

Operacija je izvedena pod lokalnom anestezijom, tako što su kroz jednu arteriju i dve vene uvučeni kateteri do srca. Između Vojislava Šešelja i lekara koji je vršio operaciju je sve vreme trajala neposredna komunikacija. Taj lekar je pohvalio stanje krvnih sudova Vojislava Šešelja. Bez prekida su komunicirali, ali kada je kateterom došao do srca, onda je lekar prekinuo komunikaciju, izvinio se Šešelju i počeo da razgovara sa svojim kolegama na holandskom jeziku koji Vojislav ne razume. Jedino što je rekao Vojislavu Šešelju bilo je da postoje dva problema, a ne jedan kako su do tog trenutka mislili.

Nakon toga, vršen je ablacio, odnosno spaljivanje određenih tačaka u srcu sedam ili osam puta i tom prilikom je Vojislav Šešelj osetio jak bol. U jednom trenutnu on je izgubio svest. To je trajalo nekih 20 minuta i kada je došao svesti lekari su mu rekli da je uzrok toga bio pad kiseonika u krvi. Nakon operacije, na pitanje – da li je operacija uspela? Lekar koji je prethodno tvrdio, ponavljam, da će sledećeg jutra znati rezultate, rekao je – da se neće ništa znati još tri-četiri meseca.

Veče nakon operacije i čitavu noć, Vojislav je nosio holter sa elektrodama kojima mu je meren rad srca, međutim, kada su skinuli holter, za razliku od prethodnih puta kada ga je nosio, nisu želeli da mu saopšte bilo kakve rezultate. Umesto toga, odveli su ga na ultrazvuk srca koji je neuobičajeno dugo trajao, jer je bolničar više puta ponavljao postupak. Očigledno je da nešto nije bilo u redu.

Međutim, kada je i taj pregled završen, nije želeo bilo šta o rezultatima da kaže Šešelju, već je rekao da će on glavnom lekaru saopštiti rezultate pregleda, a da će u 10.00 časova glavni lekar Vojislavu Šešelju saopštiti te rezultate.

Umesto da glavni lekar dođe u 10.00 časova, nešto pre 10.00 časova je došla zatvorska straža, pokupili su Vojislava i vratili ga u zatvor u Ševeningen, bez ikakvih rezultata, bez bilo kakve medicinske dokumentacije ili otpusne liste. Po dolasku u zatvor, zatvorski lekar je odveo Vojislava Šešelja u pritvorsku ambulantu da mu tamo urade EKG, to je rutinski pregled koji je u toj istoj sali urađen više od 100 puta, kako nam je rekao predsednik stranke.

Međutim, ovoga puta, kada je EKG urađen, medicinska sestra je bila veoma iznenađena kada je pogledala rezultate i pomislila je da neka od elektroda nije bila dobro pričvršćena. Proverila je rukom svaku elektrodu i ponovila EKG pregled, međutim, rezultat ponovo nije bio dobar. Ponovo su počeli da razgovaraju na jeziku koji Vojislav ne razume. Jedino što je iz tog razgovora uspeo da zaključi i da čuje, to je – ekstracistole, odnosno laički rečeno, vanredni udari srca koji remete redovan rad srca.

Umesto da Vojislavu Šešelju daju bilo kakvo objašnjenje tih rezultata, zatvorski lekar je rekao da sa pokvario taj aparat i umesto da ga odvede u zatvorsku bolnicu, koja ima isti aparat i koja je 150 metara dalje, oni su ga vratili u ćeliju. To je bilo u petak ujutru. U petak čitav dan, subotu, nedelju, ponedeljak, četiri puna dana od operacije Vojislavu Šešelju nije urađen čak ni običan EKG pregled, a verovatno neće, završavam za 10 sekundi, molim vas da imate razumevanja, verovatno neće biti ni danas, jer ima zakazanu statusnu konferenciju.

Da stvar bude još gora, stanje je nepromenjeno. I dalje oseća srčane aritmije, oseća bol i pritisak u grudnom košu. Terapiju koju je primao pre operacije ista je kao i sad, što govori da nije bilo bilo kakvih rezultata. On je zatražio detaljan izveštaj o svom zdravstvenom stanju na srpskom jeziku. Peti dan bilo kakav izveštaj nije dobio. Zato vam se zahvaljujem i tražim odgovor na pitanje koje sam postavio.

Šest minuta. Narodna poslanica Zlata Đerić je prijavljena kao ovlašćena predstavnica. Želite li da postavite pitanje ili da tražite obaveštenje na osnovu člana 286? Nije stigao dopis iz vašeg poslaničkog kluba, verovatno će sa pisarnice stići sada, da ste vi ovlašćena predstavnica. Izvolite. Reč ima poslanica Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana javnosti Srbije, jedna informacija u poslednje vreme zbunjuje građane Srbije. To je informacija koju je dala Vlada Republike Srbije o tome da se novčani iznos za informaciju o Ratku Mladiću i informaciju o Goranu Hadžiću isplaćuje u visini od 10 miliona evra za informaciju o mestu boravišta Ratka Mladića i milion evra za mesto boravišta Gorana Hadžića.

S obzirom da je Srbija u vrlo teškoj ekonomskoj situaciji, kao i na kraju krajeva i ceo svet, Srbija je u posebno teškoj situaciji, s obzirom da se sva socijalna davanja svode na najmanju moguću meru ili se ukidaju potpuno, građane Srbije interesuje cifra od 11 miliona evra, gde se ona nalazi u budžetu? Ministarka Kalanović je objavila da ta stavka postoji u budžetu, da Vlada Srbije ima ova sredstva za ovakve namene.

Mislim da i parlament Srbije interesuje, na kom mestu i na kojoj aproprijaciji su u budžetu ta sredstva predviđena? Nikada nismo primetili tu aproprijaciju za ucenjene glave, pa nas interesuje, kada već glasamo o budžetu, možda bismo stavili neki amandman i drugačije preusmerili ta sredstva.

Volela bih da ministarka objasni gde se u budžetu nalazi ta rezervna svota, da li je to možda u Ministarstvu za NIP i da li je to stavka koja treba da se nalazi u tom ministarstvu i odatle isplaćuje?

Druga informacija koju je objavio ministar Đelić, koga moram prvo da pitam da li on uopšte priča sa Vladom čiji je član, čini mi se kao da ne priča sa ostalim članovima Vlade, obzirom da je on rekao jednu potpunu suprotnu informaciju – da u Srbiji ne postoje lovci na glave, što pozdravljam kao informaciju i kao činjenicu - i da će taj posao da urade Vojska i policija Srbije, što jeste njihov posao.

Nas interesuje da li će taj novac predviđen za isplatu te informaciji dobiti vojska i policija Srbije kada odrade svoj posao ili se to smatra redovnim delom njihovog posla i njihovim redovnim zadacima? Dakle, to su informacije koje ne idu jedna sa drugom već potpuno poništavaju jedna drugu. Građani Srbije žele da znaju konkretno šta se o ovoj informaciji može saznati – gde su ta sredstva, ko će ih dobiti ili je još jedna laž Vlade Republike Srbije na pomolu? Hvala lepo.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da postavi pitanje, zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 286?
Pošto se više niko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Nikola Novaković i Siniša Stamenković.
Obaveštenje o pozvanima na sednicu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pored predstavnika predlagača Mlađana Dinkića, potpredsednika Vlade i ministra ekonomije i regionalnog razvoja, Verice Kalanović, ministarke za NIP i Jasne Matić, ministarke za telekomunikacije i informaciono društvo, pozvala da sednici prisustvuju i: Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Slađana Backović, direktorka Fonda za razvoj Republike Srbije, Vidoje Jevremović, direktor Sektora u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, Tatjana Prijić i Vera Rovčanin, načelnice odeljenja u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Nenad Ilić i Zora Ilić, savetnici ministra ekonomije i regionalnog razvoja i Lidija Smiljanić, savetnica u Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 11-14. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O TURIZMU, ZAKONA O ZAPOŠLjAVANjU I OSIGURANjU ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI, ZAKONA O AGENCIJI ZA OSIGURANjE I FINANSIRANjE IZVOZA REPUBLIKE SRBIJE I ZAKONA O FONDU ZA RAZVOJ REPUBLIKE SRBIJE
Pre nego što dam reč narodnoj poslanici Bojani Stanojević, na osnovu člana 87. i člana 90. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, a u skladu sa članom 27, obaveštavam vas da će tok sednice po tačkama dnevnog reda u načelnom pretresu od 11. do 14. tačke biti do određivanja pauze, bez obzira da li će to biti uobičajenih 14.00 časova ili nešto ranije ili nešto kasnije.
Dakle, kada okončamo raspravu u načelu o zajedničkom pretresu, biće određena pauza od jednog sata i posle pauze u popodnevnom delu prelazimo na zajednički načelni pretres po dve tačke dnevnog reda koje su sledeće – Predlogu zakona o transportu opasnog tereta i Predlogu zakona o utvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike, s tim što ćemo raditi i posle 18.00 časova.
Reč ima narodna poslanica Bojana Stanojević.

Gospođo predsedavajuća, poštovana ministarka, kolege narodni poslanici, povod za moje današnje javljanje je zakon o izmenama i dopunama Zakona o turizmu. Obzirom da dolazim iz Vrnjačke Banje, jednog od najvažnijih centara banjskog turizma i turizma uopšte u Srbiji, Srbija mora da prepozna turizam kao jedno od svojih strateških privrednih grana, imajući u vidu sve prirodne osobenosti i kulturno-istorijsko nasleđe.  Tu banjski turizam svakako zauzima jedno od najvažnijih mesta.
Mnoge države Evrope, poput Slovenije, Češke, Slovačke, Mađarske, razvile su svoj banjski turizam i dovele ga do nivoa da su njihove banje postale omiljena destinacija kvalitetnih gostiju, koji dolaze ne samo zbog lečenja i rehabilitacije, već sve više zbog prevencije, odmora i poboljšanja opšteg stanja zdravlja.
Nedavno smo ovde razmatrali Prostorni plan Republike Srbije, koji je Vrnjačku Banju prepoznao kao vodeću u banjskom turizmu u Srbiji i otvorio mogućnost da se razvije tako da dobije i međunarodni značaj. Da bi mogla da ostvari međunarodni značaj, mora država da stane iza nje. Tome u prilog ide odluka Vlade Republike Srbije o iznalaženju strateškog partnera koji će ulaganjem svojih finansijskih sredstava i pre svega dovođenjem svog biznisa u banju, odnosno u zdravstveni i ugostiteljski kompleks, podići opšti nivo razvoja i svrstati Vrnjačku Banju u red evropskih banja.
Ovom prilikom bih pozdravila odluku Vlade da ne prodaje ovako važan prirodni i zdravstveni resurs, već da dovođenjem strateškog partnera utiče da u Vrnjačku Banju dođe svež i, o čemu posebno treba voditi računa, čist kapital. Vrlo je važno obezbediti razvoj zdravstvenog i hotelskog ugostiteljskog kompleksa, omogućiti zadržavanje postojećih radnih mesta, ali i otvaranje novih, koje će podržati taj razvoj.
Ovo je vrlo osetljiv momenat i to bih htela posebno da naglasim. Može čak da bude presudan za nas koji živimo i radimo u Vrnjačkoj Banji. Mi smo već osetili posledice neuspele privatizacije hotelsko-ugostiteljskog preduzeća "Fontana", osetili smo posledice neadekvatnog odnosa prema razvoju turizma ovog mesta i krajnje je vreme da se povuče crvena linija.
Vrnjačka Banja ima sve prirodne predispozicije da uhvati korak sa evropskim banjama. Ima respektabilan zdravstveni kadar, odlično opremljen zdravstveni i rehabilitacioni centar, ima poznatu srednju turističko-ugostiteljsku školu, kao i fakultet, iz kojih izlaze dobro obrazovani kadrovi.
Zato apelujem na nadležno ministarstvo da ceni sve ove osobenosti, kvalitete, tradiciju i na pažljivo odabran način pomogne da ova banja krene u moderan razvoj, od koga će i njeni građani i gosti imati koristi i zadovoljstvo, a Srbija imati čime da se ponosi, kao između dva svetska rata, kada se ovde lečila i odmarala kraljevska porodica, kada je svoje vile za odmor ovde zidala srpska elita, a registrovana turistička posećenost bila veća od iste u Dubrovniku u to vreme.
Ali, Dubrovnik je sada daleko, kao i Opatija, sa kojom su se koliko juče Vrnjci takmičili ko će biti šampion turizma, i to u milionima noćenja. Daleko kao i Bled, razne Rogaške, Radenske, Čateške i ostale Toplice, Ohrid, uostalom. Ali, ne samo geografski udaljeni. Kilometri su tu najmanja prepreka. Biće da je problem u glavi, u načinu razmišljanja, u postavljanju krucijalnih postulata.
Zakon mora da bude podsticaj novim, kreativnim i suvislim idejama u turizmu, koji jeste strateški resurs Srbije, ali i kao brana malverzacijama, kao jasno i čvrsto postavljena breša avanturistima svake vrste, neuspešnim preduzetnicima i još gorim konobarima, politikantima najgore vrste koji, busajući se u lokal-patriotske grudi, opstruišu svaki pokušaj boljitka i iskoraka ka nečemu što su nam baš oni davno obećavali, gledajući pri tom samo svoje interese.
Upravo zbog takvih, nova politika Srbije u turizmu, pa i zakon o kome danas diskutujemo, treba da nas podseti da su Latini bili u pravu: istorija jeste učiteljica života.