Reč ima poslanik Aleksandra Janković.

Već sam u okviru prvog dela izlaganja citirala reči Ive Andrića "svi mi umiremo samo jednom, a veliki ljudi po dva puta, prvi put kada nestanu sa ove zemlje, a drugi put kad propadne njihova zadužbina''. Nažalost, Andrić nije zapisao, niti je mogao čak da pretpostavi da će jedno tako važno ministarstvo, kakvo jeste Ministarstvo kulture, predložiti zakon koji po mišljenju mnogih ne samo da nudi prve dve smrti, već i treću veliku i neposrednu smrt, smrt države.
Poznati su rani radovi likova u ulozi pomoćnika ministra kulture, koji je tvrdio da Kosovo treba priznati na jedan, i zbog kršenja ustavnih odredbi niti je završio u pritvoru, po onom starom ZKP-u, niti mu je određen novi ZKP interval. Još samo da zatvorski kontrolišemo i periodu, pa će nam kultura procvetati.
Zato u zatvorima sede mladi ljudi s Obrazom, oni koji i te kako razumeju da je srpski nacionalni interes upravo negovanje zadužbinarskog duha, koji nam je svojstven, a ne pozadinskih karnevala, čiji su promoteri silikonske plavuše koje se bore za očuvanje srpskog jezika tako što snimaju insomnijske spletove narodnih pesama i igara.
Možda bi sve ove događaje i mogli da tretiramo kao slučajnost, u koju lično ne verujem, da nije završnog udarca u vidu "brend nju" Predloga zakona o zadužbinama i fondacijama. Šta je tu novo? Novo je isključenje Kosova i Metohije iz države Srbije, kao i zadužbina za to područje.
Gospođica Nataša Vučković je rekla da se u članu 6. eksplicitno kaže da ciljevi delovanja zadužbina i fondacija ne smeju biti u suprotnosti sa pravnim poretkom, a naročito ne smeju biti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje celovitosti Republike Srbije. Odlično, utoliko se slažemo.
Ono u čemu se nikada nećemo složiti jesu ideje zakonodavca o tome šta čini teritoriju Srbije, jer u članu 12. koji se tiče, a čega bi drugo, do imovine zadužbina, isto tako eksplicitno se pominje AP Vojvodina, a nema ni K od Kosova i Metohije. No, naravno, uvek je tu utešna nagrada, pa u onom već citiranom članu 3. jasno je stavljeno do znanja šta je najvažniji cilj, a to je opštekorisni cilj promovisanja i ostvarivanja evropskih integracija i međunarodnog razumevanja.
Kako shvatam stvari, to znači da ova vlast nikada neće priznati Kosovo, ali će voditi dijalog o dobrosusedskim odnosima, ne samo zato što je dala časnu Titovu pionirsku reč ledenoj kraljici Hilari, nego i zato što je Zapad poklonio Albancima nezavisnost, ali im obezbedio i de fakto priznanje od strane Beograda. To je stvarni prevod floskule od koje se povraća velikoj većini građana, koja zapravo znači – ni Kosovo, ni EU.
Jeste da je predlagač ovog zakona Ministarstvo kulture, ali budući da se u Vladi ništa ne događa, a da ne dobije potpis premijera i nalog premijera u senci, a zapravo osobe u ulozi predsednika Srbije, ne može se samo ministar Bradić optužiti za režiju projekta kapitulacija, pod radnim naslovom Ni Kosovo, ni Evropa.
Sadašnja vlast je vođenjem politike da EU nema alternativu nanela nesagledivu političku i ekonomsku štetu Srbiji i nastavak ove politike predstavlja urušavanje i slom države Srbije. DSS i NS su podržavale evropske integracije sve dok 2008. godine Brisel otvoreno nije stao na stranu albanskih secesionista, kada su se javno suprotstavili ovakvoj politici EU.
Najnoviji javni ultimatum Brisela, kojim je nastavak evropskih integracija bio uslovljen promenom podnete Rezolucije Generalnoj skupštini UN, predstavlja najgrublji primer kako EU za račun albanskih secesionista ucenjuje Srbiju.
Da se razumemo, nemam ništa protiv Albanaca, Europejaca, Amerikanaca, koji u Srbiji rade ono što jeste u njihovom nacionalnom i ekonomskom interesu. Ono što boli i mene i građane Srbije, koje možete sve zajedno da pritvorite u okviru neke od novih "Sablji", pri čemu će ipak ostati da duh diše gde hoće, jeste to da vi pomažete da nam odmognu i da nas porobe.
Na snazi nije filantropija, već mizantropija. Tako ova vlast postupa. Koliko, zapravo, košta isključenje Kosova i Metohije iz Srbije, kao i zadužbina sa tog područja? Koliko đengi? Ili ste dobili da se država Srbija oslobodi od brige o srpskim zadužbinama osnovanim u drugim državama?
Koliko ste primili da date privilegovan položaj stranim zadužbinama i fondacijama koje se mogu registrovati bez sredstava, a da pri tom nisu obavezni ni da pružaju informacije o svom radu, niti da njihov rad podleže kontroli? Da li stvarno mislite kako će građani Srbije poverovati da EU nema alternativu tako što ćete uvesti stvaranje profita u zadužbinama, što će vremenom uništiti ideju o opštenarodnoj korisnosti, čija je konsekvenca likvidiranje zadužbina kao prevaziđene forme dobročinstva?
Nije lako kad ste otcepljeni od realnosti, kad ste okruženi samo sebi sličnima, pa vam dobre vesti sa varijabilnim datumima saopštava električni zec u vidu Bože Đelića, koga i predsednik Srbije, eventualno, može da presretne samo negde u inostranstvu. On nije "Mile protiv tranzicije", već Boža u tranzitu.
Nije lako ni kad vam je glavna referenca za ono što kaže baron Minhauzen srpske politike, mister "gistro fijat", za koga već ide vic: "Kako, bre, Mlađo da ti verujemo?", "Šta kako, pa časna reč". U njegovom slučaju časna reč je oksimoron.
Evropa ima alternativu, alternativa je rad, odgovornost, uređenje sopstvene države, sprovođenje reformi koje su u našem interesu, kako bi jedinu našu Srbiju učinili srećnom, modernom i sigurnom zemljom.
U slučaju ovog zakona, to podrazumeva da se ne dozvoli osnivanje zadužbina sa privatnim interesima, koje bi uz to bile i privilegovane u pogledu kontrole i pružanja informacija o svom radu, čitaj – malverzacija. To takođe podrazumeva da se ne mogu isključiti osnivači iz upravljanja radom i troškovima koji se čine na njihovoj imovini, kojom je zadužbina i osnovana, jer se time, između ostalog, ugrožavaju njihova ljudska i građanska prava i koči osnivanje novih zadužbina.
Da li i oni treba da prave paradu? To znači da se ne mogu osnivati fondacije bez sredstava, a sa zakonskim nalogom da ih dobijaju konkursom iz budžeta nevladine organizacije, što samo po sebi predstavlja najčudniji oblik narodnog dobročinstva u oblandi opštekorisnih ciljeva.
Osnivače zadužbina niko ne štiti, oni daju imovinu i dalje su lišeni svojih prava, pri čemu se ova prava daju podobnim grupama građana, odnosno upravnim odborima koje nije postavio neki državni organ ili asocijacija, već se sami imenuju i uzurpiraju tuđu imovinu.
Uostalom, koji je razlog da predlagači zakona, koji pripadaju ovoj šifrantskoj stranci sa predizbornim sloganom "Stručnost ispred politike", ignorišu kako usmene tako i pismene predloge, prigovore i proteste upućene od Asocijacija zadužbina, fondacija i fondova Srbije, iako je baš ta asocijacija formirana u saradnji sa Ministarstvom kulture 1. juna 2006. godine i broji, rekla sam već, 80 stručnjaka?
Hoćete li vi, gospodine Bradiću, kao i predsednik stranke kojoj pripadate, na pitanje "Kako da vam verujemo" samo reći "Časna reč" ili eventualno "Časna Mlađina reč"? Molim vas da uvrstite u svoje rediteljsko umeće i elaboraciju predloga koje su zadužbine u Srbiji dale, a odnose se na to da treba da postoji državni organ koji bi se starao o razvoju zadužbinarstva i zaštiti imovine osnivača i upravljanja zadužbinama u duhu osnivačkih ciljeva, što je naročito važno, kako za zadužbine čiji osnivači nisu živi, tako i za ostale.
Praktično, ovaj predlog zakona vrši eksproprijaciju osnivačeve imovine i menja namenu zadužbine, prepuštajući konačnu odluku, bez ikakvih ograničenja, grupama građana koji sve to posle prihvate. U prevodu, to znači da ne postoji garancija države za amanet, zaveštanje, osnivački akt, jer upravljači dobijaju pravo da menjaju ciljeve koje je postavio osnivač zadužbine, da osnivačevu imovinu daju pod hipoteku ili da sa tom imovinom posluju.
Predlog zakona zagovara zadužbine na određeno vreme, što je zaista jedinstven slučaj u svetu, a svakako direktno suprotan duhu i tradiciji srpskog naroda. Objasnite mi šta je to verski objekat, škola, bolnica, na određeno vreme? Neka šifrirana tvorevina, politička stranka ili umni eksperiment neke silikonske plavuše koja veruje kako je "in" nastalo od reči "insomnija", te fura "fabulu radnje" o "impresiji utiska" o svakom "fenomenu pojave"?
Ako zbog sebe nećete da ovako sraman Predlog zakona povučete iz procedure i vratite ga na doradu, već na rekonstrukciju, onda barem imajte na umu koliko ponižavate dekana Pravnog fakulteta Mirka Vasiljevića, koji je osnovao Fond za pomoć studentima i tako dao lični doprinos oživljavanju zadužbinarske tradicije.
Pitajte ga da li mu se dopada da zakonski bude usvojena mogućnost da njegov fond preuzme grupa građana, recimo pedofila, koji će zarad nekih svojih uslova pristupanja Uniji morati da obezbede sredstva za finansiranje parade ponosnih decoljubaca, a odakle bi drugo no iz Fonda za studente?
Pitajte, ako imate obraza, ekonomistu u penziji Petra Srnića, koji je uz saglasnost svoje porodice, supruge i ćerke, odlučio da tri svoja stana da Beogradskom univerzitetu? Da li treba da bude ispoštovan njegov uslov da se ti stanovi izdaju po komercijalnim cenama i da se od tih prihoda isplaćuju stipendije studentima, pri čemu prvenstvo imaju studenti iz Moravičkog okruga, okruga iz koga i sam Petar Srnić potiče?
Možda on ne bi imao ništa protiv da se ti stanovi daju nekim studentkinjama pevanja, gimnastičarkama oko šipke ili njihovim političkim idolima, iako čvrsto verujem da je ovaj čovek rođen u mestu Ostra kod Mrčajevaca, radeći kao šef računovodstva u fabrici "21. maj", ipak znao da je suština zadužbinarstva istinsko čovekoljublje i darivanje za dušu.
O osnivačima naše države i zadužbinarima kakvi su bili sveti Sava i sveti Simeon Mirotočivi i da ne govorim. Oni se bogu mole za sve nas, a posebno za one koji su zaboravili Hristove reči – Oprosti im oče, ne znaju šta rade.

Replika, gospođica Nataša Vučković.

Pošto sam neposredno pomenuta u prethodnom izlaganju, a da bi se opet sprečile neke konfuzije radi nepreciznog navođenja nekih odredbi ovog zakona, moram da reagujem.
Naime, radi se o članu 12. U članu 12. se ne radi ni na koji način o narušavanju teritorijalne celovitosti Republike Srbije. Ovim članom se samo reguliše nadležnost organa za potvrđivanje osnovne imovine, minimalnog iznosa imovine koja je potrebna za registraciju zadužbine, pa se kaže da će za utvrđivanje iznosa imovine biti nadležno Ministarstvo kulture, odnosno za zadužbine koje se osnivaju na teritoriji AP Vojvodina, organ te autonomne pokrajine.
Radi se o poslu koji je preneti posao AP Vojvodini i ni o čemu drugom. Dakle, nikakvo narušavanje teritorijalne celovitosti Republike Srbije nije u pitanju. Jednostavno, ovaj posao je prenet u nadležnost pokrajinskom organu za kulturu.

Niste bili dobro shvaćeni? Izvolite, narodni poslanik Aleksandra Janković.

Zaista ne znam šta je onda sprečilo zakonodavca, kada je ubacio Vojvodinu, da ubaci Kosovo i Metohiju. Osim toga, s obzirom na politiku koju vodi predsednik vaše stranke, nažalost osoba u ulozi  predsednika Srbije koja je prilično netransparentna, imam svih razloga da verujem da nisam paranoidna i da je u ovom slučaju paranoidnost  jedinica duševnog zdravlja.
Možda i jesam paranoik, ali očigledno da ovde nama neko radi o glavi. O glavi nam radi upravo osoba u ulozi predsednika Srbije, koja neprekidno odgovara na nekakve ultimatume. Čak i u ovakvom zakonu koji se tiče kulture, fondacija i zadužbina koje se ostavljaju za večnost, prosto za otečevstvo, ne postoji mogućnost da izostavite neku od svojih izjava poslušnosti onima koji su vam nalogodavci, a to znači – Kosovo i Metohiju nigde i ni u kom smislu ne treba više pominjati u okviru teritorijalnog integriteta i celovitosti Srbije.
Objasnite mi, naravno da je reč o imovini, kada god postoji problem, kada pitate – gde je problem, odgovor je uvek jednostavan – u pitanju su pare. Naravno da je reč o imovini. Samo mi nije jasno zbog čega ste eksplicitno u tekstu spomenuli Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu, a ne i Kosovo i Metohiju i zadužbine koje su u ovom delu naše južne Pokrajine, mislim što se nas iz opozicionih stranaka tiče.
Za vas očigledno je reč o uspostavljanju dobrosusedskih odnosa i nemate potrebe da u zakonu koji donosi ova vlada uopšte spominjete teritoriju Kosovo kao integrativni deo Srbije, već ćete verovatno da je tretirate u Ministarstvu spoljnih poslova i u okviru novih dobrosusedskih odnosa, ne daj bože.

Gospođa Kolundžija ima reč. Izvolite.

Gospođo predsednice, zamolila bih da učesnike u raspravi upozoravate na to da nije dopušteno vređati i, naravno, nije dopušteno iznositi neistine o bilo kome, pa tako ni o predsedniku Republike.
Dakle, ako neko misli da u ovoj Srbiji građani ne znaju u kom statusu je Kosovo i Metohija, da je pod međunarodnom upravom, da Srbija ne živi kao država na Kosovu i Metohiji, o tome može da se govori zašto nije živela ni u vreme kada su oni koji sada to napominju bili na vlasti, možemo i o tome da raspravljamo.
Želim da kažem da činjenica da je u ovoj skupštini donet Zakon o prenosu nadležnosti i da je time utvrđeno koje su nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodina vezane između ostalog i za zadužbine i fondacije i da se to zloupotrebljava tako što će se iznositi neistina o tome kakav je zvaničan stav i kakvo je zalaganje svih predstavnika državne vlasti u ovoj zemlji kada je Kosovo i Metohija u pitanju, onda mislim da je to zloupotreba govornice, da je to vređanje i da je to nedopustivo, svaki narodni poslanik koji se na taj način odnosi u ovoj skupštini morao bi biti opomenut.
Dakle, samo molim da svi oni koji uzimaju učešće u ovoj raspravi ne zloupotrebljavaju govornicu, ne zloupotrebljavaju temu za nešto što su njihove tvrdnje koje nemaju nikakvog osnova i koje zapravo predstavljaju najgrublje vređanje i po mom dubokom osećaju nanose suštinski štetu Srbiji i njenim građanima.

Gospođo Kolundžija, zapravo ste reklamirali povredu Poslovnika. Moram reći da činjenica da smo doneli Zakon o prenošenju nadležnosti na AP Vojvodinu s jedne strane, s druge strane, realnost na Kosovu i Metohiji koja je dobro poznata građanima je prosto nešto što sam smatrala da ne treba da komentarišem obzirom na realnost i prvog i drugog segmenta vašeg izlaganja.
Ako mislite da sam povredila Poslovnik i da Skupština o tome treba da se izjasni? (Ne.) Gospođo Janković, mislim da smo se mi sada razjasnili, gospođa Kolundžija je prosto iznela stav na vaše primedbe koje jesu bile udaljavanje od realnosti.
Povreda Poslovnika, izvolite, imate reč.

Gospođa Nada Kolundžija nije rekla na osnovu kog člana Poslovnika dobija reč, pa se ja pozivam na isti taj član na koji se ona pozvala.
Potpuno razumem gospođu Nadu i verujem da je jako teško i neophodno braniti čoveka koji se sada nalazi u poziciji u kojoj se nalazi osoba u ulozi predsednika Srbije. No, verujte mi, građani Srbije će umeti da procene o čemu govorim i mogu samo jednu rečenicu da kažem – pored takvih prijatelja nama definitivno nisu potrebni neprijatelji.