Gospođo Radeta, niste se pozvali na povređeni član Poslovnika. Drugo, moje diskreciono pravo je da odlučim ko ima pravo na repliku. Moja ocena je bila da gospodin Milivojević treba da dobije reč po tom osnovu i to sam i učinila.

Sada reč ima, i to opet po osnovu replike, gospodin Zoran Krasić. Izvolite.

Hvala, gospođo Dejanović Đukić. Na sve i svašta sam navikao u ovoj skupštini. U onoj zgradi su mi dva-tri poslanika DS psovali majku itd. Ovde svakakve epitete mi prilepljuju. Mene to ne pogađa, to je rizik ovog posla kojim se bavim.
Samo bih hteo da vam skrenem pažnju na jednu stvar. Vidite, rekao sam jednu rečenicu – potrudite se, ne dozvolite da vam istina pokvari priču. Vi ste tu rečenicu zaboravili i to se upravo desilo. Da se ne bi pokvarila priča o evroatlantskim integracijama i propasti Srbije krenuli ste prema meni.
Slažem se, ne odstupam ni od jedne reči koju sam rekao, ali osnov za svaku reč koju sam rekao nalazim u dokumentima koje ste vi dostavili, tako da kada meni replicirate, i to sam vam rekao, vodite računa, napadate Ivicu Dačića, Borisa Tadića i ovog n.n. koji ne znamo ko je i šta je potpisao. Vi ste jednostavno pokazali mržnju, mene to ne iznenađuje. Zašto bih bio pošteđen vaše mržnje u odnosu na sve druge građane Republike Srbije? Zašto bih bio pošteđen. Kada mrzite, mrzite sto posto, nemojte da mrzite na kašičicu.
Ali, sneg ne pada kada mu je vreme, nego da bi mu se video trag. E, sada razotkrivamo tragove, to je bolno za vas i naravno da ću da vas podsećam sa što većom minutažom, što konkretnije, pres-kliping ima za svakog vašeg.
Onda nije ni čudo što vas neki nazivaju da ste primerci. Pa, primerci ste, primerci i primeri za nešto što ne treba da se dešava u Srbiji. Naravno, kao što imaju pravo u Velikoj Britaniji, Holandiji, Belgiji, u Francuskoj, Nemačkoj evroskeptici, i ja koristim to pravo. Zašto ne bih bio evropskeptik, zašto bih vama verovao? Znam da je nastradao svako ko vama veruje, a ja vam, hvala bogu, nikad nisam verovao, niti ću vam ikada verovati.

Vreme. Ne, shvatila sam da i gospodin Krasić vodi računa o autoritetu zaista najznačajnijih političara srpske scene, gospodina Tadića i Ivice Dačića. Nada Kolundžija ima reč.

Gospođo predsednice, želim samo da ukažem da ste povredili Poslovnik kada mi niste dali prošli put reč zato što pozivanje na član 103. jeste moje pravo da ukažem vama da ste povredili Poslovnik zbog činjenice da narodnog poslanika koji se lično obraća drugom narodnom poslaniku, što je bio slučaj u prethodnom izlaganju, u izlaganju prethodnog govornika, nakon čega sam se javila, niste izrekli opomenu, što je vaša obaveza. U tom smislu, mislim da zaista jeste povređen Poslovnik, jer narodni poslanici ne mogu jedni drugima da se neposredno obraćaju.

Molim vas, nemojte dobacivati. Gospođa Kolundžija se pozvala na član 103. i u pravu je. Narodni poslanik Zoran Babić ima reč. Izvolite.

Hvala vam, gospođo predsedniče, i dobro je što se vraćamo na temu dnevnog reda.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o saradnji u oblasti turizma između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipat sastoji se od tri člana.
U prvom članu, za razliku od nekih drugih sporazuma, nas obaveštavate da je ovaj sporazum potpisan 28. maja 2010. godine i da ga je potpisao potpredsednik Vlade gospodin Jovan Krkobabić. Ostaje nejasno zbog čega ste vi ovaj sporazum i prateći zakon stopirali, proteklih šest meseci niste ga davali u skupštinsku proceduru. Najkraći komentar ovog sporazuma i pratećeg zakona je jalovost, jalovost u svakom segmentu i svakom članu ovog predloga zakona.
Dobra namera je nesporna i ona se ogleda kroz razmenu informacija stručnjaka u oblasti turističke i hotelske obuke, kao i kroz razmenu programa obuke i nastavne planove turističkih i hotelskih fakulteta.
Međutim, konačni rezultat i efekat ovog sporazuma je zaista ništavan i ja ga nisam, uz svu pažnju, mogao videti. Kao što je rekla juče gospođa Jorgovanka Tabaković, čim nema izveštaja o očekivanim efektima ovog sporazuma, to samo znači da tih efekata nema, jer mislim da bi ga vi gromoglasno najavljivali.
Lepo je to što ste nas vi, gospođo Kalanović, obaveštavali i juče i danas o saradnji Srbije sa Belorusijom, ali da bi vi nekoga opominjali kao što ste juče probali da opomenete gospođu Tabaković da se drži dnevnog reda, morate i vi da pokažete primer i da se i vi držite dnevnog reda, a ne ovako. Međutim, to govori o vašoj bahatosti.
Predsednik Vlade, gospodin Mirko Cvetković, do juče je bio u zvaničnoj poseti Egiptu. Ustanovljeno je da je bilateralna saradnja između Srbije i Egipta odlična, potpisan je jedan sporazum, jedan memorandum i jedan program, premijer se susreo sa predsednikom Vlade Egipta, gospodinom Nazifom, i predsednikom Skupštine, Ahmedom Fahti Sururom, a stigao je i na otvaranje izložbe koja je upriličena u dvorcu princa Taza, tako su bar objavili mediji.
Sve u svemu, prava turistička poseta premijera Mirka Cvetkovića u društvu ministara Nebojše Bradića i Slobodana Milosavljevića, koja je građane Srbije koštala više nego što je bila pomoć koju je Vlada Srbije uputila građanima zemljotresom razrušenog Kraljeva.
Kako to rade drugi, gospođo Kalanović? Pre samo par meseci u zvaničnoj poseti Egiptu bio je i premijer Crne Gore, gospodin Milo Đukanović. I on je zajedno sa predsednikom Egipta, gospodinom Hosni Mubarakom, ustanovio da je saradnja između te dve države savršena, odlična.
Međutim, umesto izložbe na kojoj je bio turista Mirko Cvetković, gospodin Đukanović je svoju zvaničnu posetu završio susretom sa direktorom i predsednikom kompanije "Oraskom hotels", koji u Crnoj Gori na poluostrvu Luštica realizuje jednu od najznačajnijih investicija. Projektom, čija je ukupna vrednost milijardu i 100 miliona evra, biće izgrađen novi luksuzni moderni turistički grad sa osam hotela, kapaciteta 2.200 soba, kategorije od tri do pet zvezdica, 1.600 apartmana, 750 rezidencijalnih vila, šoping zona, zdravstveni centar, dve marine, konferencijska dvorana i tereni za golf sa osam rupa.
Ono što je najznačajnije u ovom projektu, čija je realizacija krenula u oktobru ove godine, jeste to što će nakon izgradnje tog kompleksa zaposlenje u njemu dobiti 10.000 ljudi.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Kalanović, e to je sporazum, a ne ovi bezvredni papiri ili neke komisije ili komiteti koje ste nam vi juče najavili. To samo znači da Egipat ima izuzetno veliki, ogroman investicioni potencijal, ali i znači da Vlada Republike Srbije nije sposobna da taj potencijal dovede u Srbiju.
SNS se zalaže da ovakvi sporazumi prate investicije ili da investicije prate ovakve sporazume i zakone. Međutim, plaši me da će jedini produkt ovog sporazuma biti, kao što ste i naveli u članu 1, organizacija poseta turističkih funkcionera koji bi se upoznali sa turističkim potencijalima ove države. To znači da ćemo u narednom periodu, osim turista Cvetkovića, Milosavljevića i Bradića, imati još mnogo državnih turista o trošku građana Srbije.
Šta to Egipat ima osim mora i piramida što Srbija nažalost nema? Egipat ima odgovore na sva ključna pitanja iz oblasti turizma. Egipat ima Ministarstvo turizma, i ne samo to, već su u cilju pojačane promocije u svetu, a naročito u zemljama čije je stanovništvo ciljano, otvorili turističke kancelarije u diplomatskim predstavništvima.
Srbija, istine radi, ima ekonomske diplomate, o čijem radu se ništa ne zna. Efekti njihovog rada, čak i ako postoje, krajnje su netransparentni, jedino što je poznato da su na velikom teretu svih poreskih obveznika Republike Srbije i nisu jedini. Pomenuću samo Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza, fensi nazvanu Sijepa, koja građane Srbije košta preko 400 miliona dinara godišnje, a ni investicija, ni stranih investicija, ni izvoza nimalo, odnosno, sve manje i manje.
Egipat ima odličnu infrastrukturu, devet međunarodnih aerodroma, svi delovi zemlje su povezani putnom mrežom, a glavni pravci i modernim auto-putevima. Kakva je situacija u Srbiji? Imamo jedan i po aerodrom, auto-puteve gradimo samo u obećanjima i u predizbornoj kampanji, srpska železnica je priča za sebe, najmoderniji segment srpske železnice je Šarganska osmica.
Zamislite situaciju u kojoj će se naći evropski turista koji je krenuo, recimo, u Vrnjačku Banju. Trebaće mu dva do tri sata leta do Beograda, a onda putešestvije po srpskim putevima do Vrnjačke Banje, od Beograda do Vrnjačke Banje bar jedno četiri sata, bez ikakve prateće infrastrukture. Hoće li takav turista doći u Srbiju? Mislim da neće, gospođo Kalanović, i toga ste i vi svesni.
Koliko traje turistička sezona u Srbiji? Dva meseca, jul i avgust, i tada je zgužvano sve, i Guča, i Egzit, i Vrnjački karneval, i Bir festival. U ostatku vremena, poneki kongres i proređene ekskurzije, pa hoteli ključ u bravu.
Pogledajte kako to rade naši prijatelji u Egiptu. Svi međunarodni sajmovi, festivali i turniri se održavaju između januara i marta, odnosno između oktobra i decembra, od manifestacije Cairo international Book fair u januaru, do National fishing festivala u Šarm el Šeiku, koji se održava u novembru i sve to se radi i organizuje kako bi se posetioci privukli i van zvanične turističke sezone.
Jedino u Srbiji je na snazi poslovna politika i poslovna filozofija koja glasi – radimo dva meseca i od tog rada živimo narednih deset meseci. To ne može, to je nemoguće. To je perpetum mobile.
Inicijativa za privatizaciju hotela u Egiptu je pokrenuta 1985. godine i od tada je napravljena takva klima koja je privukla strane investitore, pa je recimo, samo u jednoj godini jedna alžirska kompanija uložila 120 miliona dolara u Al Gardeku na obali Crvenog mora. U Srbiji je tek privatizacija napravila pravi dar mar.
Možete li se pohvaliti bar jednom uspešnom privatizacijom, naročito hotela i drugih turističkih kapaciteta?
Šta je sa Zelenkadom na Zlatiboru? Da li radi posle privatizacije? Ne radi. Šta je sa zaposlenima? Baš vas briga. Ko je omogućio Šariću i njegovim saradnicima da kupuju hotele na Palićkom jezeru?
Šta je sa HTP "Fontana" iz Vrnjačke banje? Tretirate ih kao zamorče, prvo neuspešna privatizacija, pa na ivici stečaja, pa bajpas date restruktuiranjem, a sada eksperimentalna privatizacija i to samo onoga što vredi u "Fontani" zajedno sa specijalnom bolnicom i sve to po ne postojećem zakonu, već po eksperimentu, kako je najavio Mlađan Dinkić u poslednjoj poseti Vrnjačkoj banji.
Sada hoćete da izdvojite najzdraviji deo "Fontane", zaposlene, nagomilane dugove i hipoteke ostavite u tom drugom invalidnom delu, da takvu "Fontanu" pripojite specijalnoj bolnici "Merkur", jedinoj uspešnoj firmi, u okviru koje su i banjski parkovi i lekovite mineralne vode, i prodate je za 10 miliona evra investicija u naredne tri godine.
Biće dovoljno, gospođo Kalanović, da potencijalni kupac prebaci iz desnog u levi džep 10 miliona evra i postaće vlasnik ne samo "Fontane" i specijalne bolnice "Merkur", već gotovo cele Vrnjačke banje. Gde je tu interes građana Vrnjačke banje? Gde je tu interes lokalne samouprave, gotovo i da niste pitali?
To nije bilo dovoljno gospodinu Mlađanu Dinkiću, već se obavezao da preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje popunjava 75% smeštajnih kapaciteta te buduće firme. Da li je to novi "Fijat" u Srbiji? Da li će to biti nova firma preko koje će se isisavati i ovo malo novca što je ostalo u državi? Sa takvim preduslovima, uspešno tu buduću firmu će moći da vodi i malo dete.
Šta će biti sa zaposlenima u "Fontani"? Vremena je ostalo još malo, oglas je raspisan, dokumentacija otkupljena. Vodite računa šta radite.
Nemojte misliti da smo protiv investicija i stranih ulaganja. Naprotiv, te investicije su nam neophodne. Mislim da u okolini Vrnjačke banje ima još uvek sasvim dovoljno neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta. Dovedite nekog ko će započeti grinfild investiciju, napraviti hotel, zaposliti ljude, dovesti turiste. Biću prvi koji će tako nešto pohvaliti, a ne ovako kao što radi Mlađan Dinkić, na tacni nudi, poklanja celu Vrnjačku banju.
Zbog svega izrečenog, u danu za glasanje SNS će glasati protiv ovih predloga zakona.

Reč ima gospođa Kalanović.

Poštovani gospodine poslaniče, zarad javnosti onog dela Srbije kojoj pripadamo i vi i ja po rođenju i mestu boravka, Vrnjačke banje i okoline, a ja sam na samo osam kilometara od vas, morate da govorite istinu.
Pročitajte dobro javni poziv i videćete da se ne radi o privatizaciji. Vi znate da se ne radi o privatizaciji, ali vam u ovom trenutku odgovara da kažete da je to privatizacija. Vi znate da se radi o strateškom partnerstvu i znate da "Fontanu" nije privatizovao Mlađan Dinkić. Naprotiv, da je privatizaciju raskinuo Mlađan Dinkić, zbog toga što je bila neuspešna.
Takođe, znate da i hotel "Zvezda" i hotel "Fontana" i Goč i cela Vrnjačka banja su davno prestali da budu atraktivna mesta u koja su dolazili turisti iz Evrope i sveta, a bogami u prethodnih nekoliko godina i iz Srbije.
Takođe, znate da strateško partnerstvo ne podrazumeva prodaju Vrnjačke banje, ni kupatila, ni parkova, ali u ovom trenutku mi nije jasno koji vam je interes da iznosite neistine.
I vi ja smo iz tog kraja i, kao što znate, svaki dan sam u Vrnjačkoj banji. Znate koje su i moje veze sa Vrnjačkom banjom i takođe i vi i ja znamo da je jedini model za oživljavanje Vrnjačke banje podizanje atraktivnosti turističke ponude kroz investicije, u ovom slučaju, iz inostranstva.
Takođe, odlično znate da predstavnici Vrnjačke banje mogu da odlučuju o tom strateškom partnerstvu i imaju na raspolaganju dve ponude, da se kroz vaučere podeli imovina hotela "Fontana" i specijalne bolnice građanima Vrnjačke banje i da je sami podižu i da privuku strane investitore i naprave atraktivnu banju, kakva je, recimo, Marijanske lazne u Češkoj.
Ne znam da li ste bili u nekoj od banja koje su po modelu strateškog partnerstva države i stranih investitora dobile sasvim novi izgled. Ja jesam i zbog toga se zalažem da Vrnjačka banja u narednom periodu dobije investitora koji će da joj podigne atraktivnost do nivoa banja Karlove Vari ili Marijanske lazne, jer za to ima potencijala, ali mi neće biti nikad jasno zašto govorite o stvarima koje Vrnjačku banju guraju u decenije koje su iza nas.

Gospodin Vlajko Senić.

(Zoran Babić, sa mesta: Replika.)

Pre vas, za repliku vama se javio osnovano gospodin Vlajko Senić. Izvolite.

Hteo sam da reagujem na navode da je to novi "Fijat" i prosto je neverovatno do koje mere se jedna od najvećih industrijskih investicija u Srbiji, koja se desila u poslednjih 20 godina, neprestano iz dana u dan ovde u Narodnoj skupštini obesmišljava, bez bilo kakvog razloga i bez bilo kakvog argumenta, i pokušava da se predstavi kao nekakav stranački projekat.
Ponosni smo na ono što su predstavnici naše stranke učinili da "Fijat" ponovo dođe u Srbiju i učestvuje. Ako pratite medija, vidim da ste dobro informisani bar o onome što znate o Egiptu, videli ste da je upravo u SAD predsednik kompanije "Fijat" najavio proizvodnju dva nova modela u Srbiji.
Sad se postavlja pitanje da li je za Kragujevac, grad koji je centar Šumadije, iz koga dolazi predsednik vaše stranke, bolje bilo vreme kada je postojala fabrika u kojoj su, da ne govorim pre 2000. godine, posle 2000. godine stotine miliona evra iz budžeta ubacivane samo da bi se sačuvao socijalni mir ili je bolje subvencionisati stranog ozbiljnog strateškog partnera koji dolazi u Srbiju sa željom da izvozi 200.000 automobila godišnje.
Koja to ekonomija koju zastupate garantuje da je bolji model koji znači gašenje vatre i ubacivanje sredstava bez ikakvog autputa iz te fabrike. O čemu pričate?
Dajte neki bolji predlog ili model ako mislite da za Srbiju nije dobro da "Fijat" bude u Kragujevcu, da izvozimo 200.000 automobila. Juče smo govorili o tome, država je subvencionisala sa 47 miliona evra zapošljavanje i novootvorena radna mesta i to je tačno, ali na to je došlo 600 miliona evra novih investicija, na to je došlo 17.500 novih radnih mesta.