Hteo sam da reagujem na navode da je to novi "Fijat" i prosto je neverovatno do koje mere se jedna od najvećih industrijskih investicija u Srbiji, koja se desila u poslednjih 20 godina, neprestano iz dana u dan ovde u Narodnoj skupštini obesmišljava, bez bilo kakvog razloga i bez bilo kakvog argumenta, i pokušava da se predstavi kao nekakav stranački projekat.
Ponosni smo na ono što su predstavnici naše stranke učinili da "Fijat" ponovo dođe u Srbiju i učestvuje. Ako pratite medija, vidim da ste dobro informisani bar o onome što znate o Egiptu, videli ste da je upravo u SAD predsednik kompanije "Fijat" najavio proizvodnju dva nova modela u Srbiji.
Sad se postavlja pitanje da li je za Kragujevac, grad koji je centar Šumadije, iz koga dolazi predsednik vaše stranke, bolje bilo vreme kada je postojala fabrika u kojoj su, da ne govorim pre 2000. godine, posle 2000. godine stotine miliona evra iz budžeta ubacivane samo da bi se sačuvao socijalni mir ili je bolje subvencionisati stranog ozbiljnog strateškog partnera koji dolazi u Srbiju sa željom da izvozi 200.000 automobila godišnje.
Koja to ekonomija koju zastupate garantuje da je bolji model koji znači gašenje vatre i ubacivanje sredstava bez ikakvog autputa iz te fabrike. O čemu pričate?
Dajte neki bolji predlog ili model ako mislite da za Srbiju nije dobro da "Fijat" bude u Kragujevcu, da izvozimo 200.000 automobila. Juče smo govorili o tome, država je subvencionisala sa 47 miliona evra zapošljavanje i novootvorena radna mesta i to je tačno, ali na to je došlo 600 miliona evra novih investicija, na to je došlo 17.500 novih radnih mesta.

Reč ima gospodin Zoran Babić, a zatim gospođa Jorgovanka Tabaković.

Gospodine Seniću, dosta nam je najava i lepih želja, mi hoćemo realizaciju. Hoćemo da Šumadija, ali i ostali delovi Srbije rade. Inače, šta je ko najavio i šta ko želi, to ostavite za neku kampanju i za neke stranačke tribine.
Zarad te istine o kojoj govorite, gospođo Kalanović, pozdravljam vašu sponu i vašu vezu sa Vrnjačkom Banjom, samo ću vam citirati nešto i siguran sam da ćete vi to prepoznati.
"Nažalost, ni "Fontana" ne može da se deli zbog toga što je opterećena velikim dugovima i hipotekama, tako da ne možete prodati nešto što je atraktivno, a ostaviti nešto što neće niko da kupi i onda šta dalje i sa radnicima, ali ovaj deo gde pominjete za izgradnju nove "Zvezde" za to su, čini mi se, zainteresovani svi. Ja sam odavde, iz ovih krajeva i meni se javljaju oni koji bi kupili novu "Zvezdu", ali neopterećenu. To nije moguće. Nije moguće kupiti srce Vrnjačke Banje, neopterećeno napraviti hotel sa pet zvezdica i reći: mene ostalo ne interesuje. Moraće ceo sistem da se razmatra."
Ovo su vaše reči, gospođo Kalanović. Tada ste rekli da je Vrnjačka Banja atraktivna, rekli ste da je to srce Vrnjačke Banje, a onda ste naglo promenili pamet i rekli – da, izdvojićemo najvažniji segment iz "Fontane". Radnike, hipoteke i dugove ćemo ostaviti u drugom delu i ovo privatizovati sa specijalnom bolnicom "Merkur". Niko nije rekao – nemoj da dođe strani investitor, nemoj od Vrnjačke Banje da se napravi sistem kao što je u Karlovim Varima, ali nemojte ostavljati ljude u "Fontani" zajedno sa dugovima i zajedno sa objektima nekim na Goču ili nekim perifernim objektima. Nemojte menjati mišljenje svakih mesec-dva. Imajte neki kontinuitet u tome što pričate.
Ako ne verujete ovome što sam pročitao, imam i audio-zapis vaše izjave. To je vaša izjava, to su vaše reči, gospođo Kalanović.

Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Iskoristiću pravo da u ime poslaničke grupe u najkraćem mogućem vremenu dam dve primedbe na ono što je izneto kao protivljenje diskusiji mog kolege Zorana Babića.
Da li se nešto naziva strateškim partnerstvom ili privatizacijom, gospođo Kalanović, nije u suštini važno kako nešto nazivate nego koje posledice ima. Privatizacija je bila dobar proces kao zamišljena i mnogi su je zamišljali kao "rušimo da bi izgradili". To jesu dobri projekti i dobro namereni. Pokazalo se od bankarstva do mnogih procesa privatizacije da se rušilo do mržnje, ali se nije gradilo novo.
Koliko je radnih mesta ostalo neotvoreno novih govori da nije bilo građenja. Koliko je bilo zatvorenih radnih mesta i koliko je zloupotreba govori to da vi kada prepisujete primere ne umete da prepisujete kako valja.
Sada govorite da ćete prepisati model Češke oko banja, ali da li ćete ga prepisati kao slovački model subvencija i podsticaja u kojem niste uradili reforme, pa se dobar projekat "start-ap" preprodaja pretvorio u zloupotrebu preko 200 miliona dinara i tvrdite da ih je prijavio gospodin Dinkić na isti način kao što je prijavio zloupotrebe u delu nadležnosti Direkcije za mere i dragocene metale, gde su potkradani građani na benzinskim pumpama.
Da li mislite da smo mi, građani Srbije, naivni? Da pustite da se nešto desi, dešavanje traje i neko od toga gubi, a neko dobija, a onda se dosetite da to prekinete u jednom trenutku da bi nas danas uveravali da je najvažnije ko iz kog mesta dolazi, ja juče iz Novog Sada, danas je bitno što je Babić iz Vrnjačke Banje. Svi smo mi iz Srbije i svima nam je stalo da se u procesima reformi ne zatvaraju nego otvaraju nova radna mesta.
Za "Fijat", gospodine, neću da se obraćam lično, da ne kršim Poslovnik, za "Fijat" je ova država dala već 700 miliona evra (Predsednik: Gospođo Tabaković, ovo je bilo vreme replike, dva minuta.), na njemu ste formirali Vladu.

Da li još neko od predstavnika poslaničkih grupa ko nije iskoristio svoje pravo želi da uzme učešće u raspravi? (Ne.) Da li gospođa ministar želi reč? (Ne.)

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, već sam pitala, niko od predstavnika poslaničkih grupa takođe ne želi reč, pa zaključujem zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona po tačkama 23, 24, 25, 26, 27, 28 i 29 dnevnog reda.

U 15.30 časova ćemo nastaviti da razmatramo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti humanitarnog reagovanja u vanrednim situacijama, sprečavanja elementarnih nepogoda i tehnogenih havarija i uklanjanja njihovih posledica, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o saradnji u borbi protiv kriminala, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o policijskoj saradnji i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o osnivanju i funkcionisanju zajedničkog kontakt centra za saradnju policije i carine.

Takođe bih htela da vas obavestim da su Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Malte o uzajamnom podsticanju i zaštite ulaganja potpisali ministri spoljnih poslova, za Vladu Republike Srbije gospodin Vuk Jeremić, za Vladu Republike Malte gospodin Tonio Borg. Dokument je kod mene.

Zahvaljujem ministarki i njenim saradnicima.

Sa radom nastavljamo u 15,30 časova.

(Posle pauze – 15.30)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu.
Prelazimo na 31-34. tačku dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O POTVRĐIVANjU SPORAZUMA SA RUSKOM FEDERACIJOM O SPREČAVANjU ELEMENTARNIH NEPOGODA, TEHNOGENIH HAVARIJA I UKLANjANjU NjIHOVIH POSLEDICA, SA AZERBEJDžANOM O SARADNjI U BORBI PROTIV KRIMINALA, SA BUGARSKOM O POLICIJSKOJ SARADNjI I FUNKCIONISANjU ZAJEDNIČKOG KONTAKT CENTRA ZA SARADNjU POLICIJE I CARINE (zajednički jedinstveni pretres)
Obaveštavam vas da je, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, povodom zajedničkog jedinstvenog pretresa o predlozima zakona iz tačka od 31, 32, 33. i 34. dnevnog reda, pored predstavnika predlagača Ivice Dačića, prvog potpredsednika Vlade, zamenika predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova i dr Žarka Obradovića, ministra prosvete, pozvala da sednici prisustvuju i: Predrag Marić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, Milorad Todorović, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova i Ljiljana Spasojević, šef Biroa za međunarodnu saradnju i evropske integracije u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o 31, 32, 33. i 34. tački dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; poslanička grupa G17 Plus - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa "Napred Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekundi; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore jedanput do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Miletić Mihajlović poslaničku grupu SPS – JS i narodni poslanik Dejan Mirović poslaničku grupu SRS.
Saglasno članu 170. stav 1, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti humanitarnog reagovanja u vanrednim situacijama sprečavanja elementarnih nepogoda i tehnogenih havarija i uklanjanja njihovih posledica, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o saradnji u borbi protiv kriminala, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o policijskoj saradnji i Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o osnivanju i funkcionisanju zajedničkog kontakt centra za saradnju policije i carine.
Pre nego što pitam predstavnika predlagača da li želi reč na osnovu člana 90. stav 2. i člana 87. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova.
Da li predstavnik predlagača, ministar Obradović, želi reč? (Ne)
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? Narodni poslanik Dušan Bajatović? (Ne) Narodni poslanik Vlatko Ratković? (Ne)
Da li žele reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa? Izvolite, narodni poslanik Dejan Mirović.

Dame i gospodo, SRS smatra da je ovo izuzetno značajan Sporazum o saradnji sa Ministarstvom za vanredne situacije Ruske Federacije i naravno pre toga hoću da kažem da ćemo mi podržati taj sporazum, jer smatramo da je to u nacionalnom interesu Republike Srbije.
U tom smislu, izražavamo odmah žaljenje što Sporazum nije zaživeo i za sada je to, može se tako reći uslovno, mrtvo slovo na papiru. Zašto tako smatramo? Smatramo da su okolnosti koje su se dešavale u poslednjih par godina, da ne idemo dalje u prošlost, pokazale da na primer u 2007. godini smo imali ogroman požar na Staroj planini i tada je iz Rusije doleteo avion sa 40 tona nosivosti koji je veoma uspešno gasio taj požar i već tada je bilo jasno da je to više nego korisno za naše građane i za vanredne situacije koje se dešavaju, nažalost, svedoci smo i ovih dana.
Pre svega mislim na katastrofalan zemljotres u Kraljevu gde je negde oko 15.000 objekata oštećeno i same vlasti procenjuju da je šteta negde oko 100 miliona evra, što je za ovako siromašnu zemlju ipak, priznaćete, veoma velika šteta.
Takođe, i to treba naglasiti, Ministarstvo za vanredne situacije Ruske Federacije poseduje veliko iskustvo, velike kapacitete i to je činjenica koja je opšte poznata. Vama je sigurno poznato da se M-4 deli na organizaciju ljudstva, centar za upravljanje u kriznim situacijama, spasilačke operacije, regionalne centre za monitoring, nastavne centre, tehniku, što je možda za nas i najvažnije u ovom trenutku, psihološku službu koja radi u vanrednim situacijama i informacionu službu.
Ovo je možda jedno od najpoznatijih ministarstava u Vladi Ruske Federacije. Formirano je faktički 1994. godine za krizne situacije i tada je promenilo ime u ovo sadašnje i na čelu tog ministarstva se nalazi Sergej Šojgu, koji je poznat po tome što je jedini ministar koji je u vreme sva tri ruska predsednika, Jeljcina, Medvedeva i Putina, bio na tom mestu i on ima veliku popularnost u svojoj zemlji.
Takođe, opšta brojnost Ministarstva za vanredne situacije Ruske Federacije je negde oko 280 hiljada ljudi, što je ogroman kapacitet, i oni poseduju više eskadrila, aviona koji su osposobljeni za vanredne situacije, požare, sve druge nepovoljnosti koje se dešavaju.
Jedan je za centralni južni okrug u Krasnojarsku, drugi je za Sibir, treći za Habarovsk, to je blizu Kine, jugoistočni rejon i 2005. godine su imali oko 70 letelica, 45 aviona, 30 helikoptera, i što to ne reći, Svetska zdravstvena organizacija je posle zemljotresa na Haitiju proglasila, kada su pripadnici MČS spasili negde oko dve hiljade postradalih, da oni imaju naviše iskustva, da su se najbolje pokazali u toj kriznoj situaciji.
Naravno, posle svega ovoga postavlja se pitanje i objektivno treba odgovoriti na to pitanje – kako je moguće da mi potpisujemo sporazum sa tako jakim ministarstvom koje nije bilo navodno, to naglašavam navodno, u stanju da se izbori sa požarima koji su se dešavali letos u Ruskoj Federaciji?
Mi u SRS smatramo da je to ipak jedna vrsta propagande, jer dovoljno je da uporedite situaciju koja se desila u Nju Orleansu 2005. godine i videćete da je tada došlo do katastrofalnih posledica, gde je izbeglo negde oko 700 hiljada ljudi, da je poginulo negde oko 1200 ljudi, obrušile su se brane, nastao je veliki haos. Mi se svi sećamo tih scena u super *domu u Nju Orleansu.
S druge strane, u Ruskoj Federaciji, nažalost mislim nije za upoređivanje adekvatno, ali 50 ljudi je poginulo za dva meseca i što je mnogo manji broj od ovoga što se desilo u Nju Orleansu i pokazuje da ipak te ruske strukture su mnogo osposobljenije, mnogo sposobnije nego one koje su radile za vreme tih tragičnih događaja u Nju Orleansu.
Tako da ta propaganda da to ministarstvo nije sposobno da se izbori sa situacijom u svojoj zemlji, a da mi potpisujemo sporazum sa njima, dovoljno je da uporedite ovo što se desilo u Nju Orleansu pre nekoliko godina i ovo što se desilo u Rusiji i videćete da postoje mnogo bolji rezultati kod ministarstva koje se pominje u ovom sporazumu.
Takođe, kada se govori o tome da je požar koji se desio u Rusiji pretio nuklearnim postrojenjima i da je 3.500 ljudi ostalo bez krova nad glavom, treba reći i celu istinu da su upravo u tim momentima primenjene najmodernije tehnologije, da su specijalni roboti za gašenje požara upravo odigrali odlučujuću ulogu pri odbrani tog nuklearnog centra i da tih 3.500 ljudi je faktički ušlo u program za obnovu njihovih stambenih jedinica i da se to nagleda pod video-nadzorom koji je javno dostupan i čiji je centar Ruska Federacija.
Takođe, treba reći da je činjenica da su neke strane diplomate napuštale Moskvu ovog leta, pre svega iz SAD, Britanije i Izraela, ali priznaćete to je neuporedivo sa tih 700 hiljada ljudi koje sam pomenuo, koji su napustili Nju Orleans u roku od nekoliko dana i treba naglasiti da ta prirodna nepogoda koja se desila u Americi nije bila neočekivana, jer pre toga je pogodila Majami, gde je takođe bilo ljudskih žrtava.
Još neke činjenice pokazuju da treba podržati ovaj sporazum i da se radi o jednoj ozbiljnoj organizaciji koja ima puno iskustava u ovakvim situacijama. Sigurno znate da je u Grčkoj bilo velikih požara i da su Grčke vlasti, koja je članica EU, zahtevale i pozivale MČS, ruske nadležne organe da im pomognu u gašenju požara i tada je angažovana vazduhoplovna tehnika koja se spominje u sporazumu koji mi danas razmatramo.
Što se tiče tehničkih primedbi za ovaj sporazum, tu bi se složio s mojim uvaženim kolegom Krasićem, mislim da nije bilo razloga da ne postoji i verzija na ruskom jeziku, jer to je jezik koji je u službenoj upotrebi u UN. Ako može da se u svakom dokumentu i u svakom kreditu pojavi engleski i srpski, ne znam zašto se primenjuju ti dvostruki standardi, a to se desilo i sa kreditom za budžet RS koji smo razmatrali pre mesec i po dana.
U sporazumu se vidi da se on oslanja na ugovore i sporazume iz 1996. godine i 2007. godine, što je dobro i što pokazuje kontinuitet saradnje sa Ministarstvom, koje ima tako dugovečni rukovodeći kadar na čelu sa ministrom koga sam već pomenuo i u tom kontekstu naglašavam opet da su u Grčkoj postojali veliki problemi, da je bilo 64 postradala i mnogo više ranjenih i da se 2009. godine požar raširio do predgrađa Atine, i kažem da je pomoć ruskih vazduhoplovnih jedinica dovela do toga da se taj strašan požar ugasi.
Što se tiče člana 1. ovog sporazuma, dobro je da je on precizan i s pravne tačke gledišta pokazuje da ne može biti nikakvih dilema jer se radi o preciznim i jasnim definicijama.
Napomenuo bih da sa druge strane kada uporedite to sa nekim delovima Aki komunitera, koji ovde primenjujemo i oko koga se vode velike rasprave, recimo SSP čl. 6, 10, 14, 15, 16. i 88, videćete da tu nema ni govora o preciznosti, jer tu se radi o dobrosusedskim odnosima koje mi tumačimo na jedna način, a EU i Evropski savet, koji je pre svega taj centralni organ koji je iznad Evropske komisije i svih drugih organa u EU, tumače dobrosusedske donose sa nekom kvazidržavom Kosovo.
Sasvim je u redu da postoje ovako jasne i tačne definicije kao u uvodnim delovima sporazuma. Treba naglasiti, i to je naša glavna kritika u vezi ovog sporazuma, ako već govorimo o efektivnosti koja se pominje u članu 5. ovog sporazuma, ne vidim razlog zašto ovaj sporazum nije donet po hitnom postupku, ne vidim razlog zašto se čekalo ovako duga, jer znate da je potpisan i usaglašen prilikom posete ruskog predsednika 20. oktobra 2009. godine.
Navešću vam samo nekoliko primera, samo u ovoj godini, koji pokazuje da je bilo neophodno da se taj sporazum što pre usvoji, što pre dođe u Skupštinu, jer kao što znate već na početku ove godine došlo je do velikih poplava u RS koje su se nekoliko puta ponovile. Čak je bilo i ljudskih žrtava i te poplave su se nastavile i tokom leta.
Međutim, nismo imali operativan sporazum koji bi sigurno doveo do toga da bude bolje reagovanje države i imali bismo jednu vrstu ozbiljne pomoći u svakom slučaju koja bi omogućila da posledice budu manje. Uostalom, i predsednik Državne komisije za otklanjanje posledica od katastrofalnog zemljotresa u Kraljevu, gospodin Dulić, rekao je da su državne rezerve već istrošene u vezi sa poplavama koje su se desile letos.
Vidimo da se najavljuje negde oko 10 miliona evra pomoći Kraljevu. Međutim, to je sasvim nedovoljno. Moje kolege su više puta to naglasile. Videli ste i da se za neke stvari koje štete držanoj politici daju iste sume.
Kada pogledamo iz perspektive kašnjenja ovog sporazuma, čak i predstavnik vlasti iz Kraljeva kaže da mu je pored materijalnih sredstava nedostajalo i iskustvo, iskustvo koje upravo može doći iz Ministarstva za vanredne situacije Ruske Federacije.
Vama je poznato da su u zadnje dve godine delovi tog ministarstva imali značajnu ulogu u vreme nekoliko zemljotresa u Kini i da je organizovana, faktički, jedna vrsta vazdušnog mosta, gde su ogromna količina materijala, poljske bolnice, spasilačke ekipe transportovane iz Ruske Federacije u Kinu, što je priznaćete dokaz da ako tako jedna ozbiljna zemlja kao što je Kina traži pomoć od tog ministarstva, da smo i mi mogli da zatražimo pomoć. Ne vidim razloga zašto se to nije desilo za vreme ove katastrofe u Kraljevu.
Takođe, navešću vam još nekoliko primera koji pokazuju da je ovaj sporazum došao u proceduru sa zakašnjenjem. Pre svega, Haiti, gde je takođe došlo do katastrofalnog zemljotresa. Udaljenost od Rusije do Haitija je mnogo puta veća nego do Srbije. Međutim, to rusko ministarstvo je uspelo da ponovo organizuje vazdušni most i ponovo su zemlje EU, kao što su Švedska i međunarodne organizacije koje se bave tim problemima, zahtevale da upravo to ministarstvo organizuje raspodelu i prenos humanitarne pomoći, opreme, spasilačke ekipe od Karakasa i Havane ka Haitiju.
Mogu da vam navedem još mnogo primera koji pokazuju da to ministarstvo efektivno deluje i da je bilo potrebno da se taj sporazum usvoji po hitnom postupku. Nije bilo nikakvog racionalnog, ekonomskog niti bilo kakvog razloga da se odlaže tako. Mogu reći samo da se radi verovatno o nekim političkim razlozima, međutim, ne bih ulazio u dalje špekulacije.
Imate slučaj da je i u Kirgiziji bio zemljotres, da je takođe tamo efektivno delovano, tako da ne vidim razlog zašto i mi nismo zatražili pomoć, jer priznaćete, a to priznaje i cela vlast, da su veoma ozbiljni problemi u vezi sa prirodnim nepogodama i zemljotresima koji, nažalost, pogađaju ove godine i našu zemlju.
Da li se radi o jednom političkom kalkulisanju, neću da ulazim u to, ali je jasno i to je tema za neke druge odbore, za Odbor za bezbednost, da su neke naše delegacije išle za Moskvu i da je posle toga prekinuta saradnja u tom pogledu. Ne vidim šta bi bilo to toliko strašno da se i u humanitarnoj oblasti intenzivira saradnja. Verujem da se tzv. zapadni partneri ne bi ljutili ili negodovali, kao što je to bilo u prethodnom slučaju.
U članu 5. se pominje oprema za samostalno humanitarno delovanje. To je veoma značajna pomoć, jer se misli na "iljušin il 76" koji je uz "boing supertanker" najbolji na svetu vazduhoplov koji učestvuje u gašenju požara. Takođe se verovatno misli i na poznati "belin 200" koji je hidroavion i koji je po svojim karakteristikama mnogo bolji od poznatijeg "kanadera". To je, u svakom slučaju, jedna vrsta tehničke pomoći i efektivne pomoći koja bi veoma dobro došla našoj zemlji.
U članu 7. vidimo da će oprema i materijal biti izuzeti od carine. To nije neki gubitak za budžet u značajnoj meri i mnogo je manji od onog gubitka koji se procenjuje na nekih, po sadašnjem kursu, 50 miliona evra od prelazno-trgovinskog sporazuma. Može se reći da je ovo vrlo korektna definicija.
Takođe, treba istaći da su ova tehnička sredstva koja će se upotrebiti primenom ovog sporazuma izuzetna i da ona imaju negde oko 40 tona nosivosti raznog materijala i materijala koji je potreban za gašenje požara.
Mislim da treba razdvojiti te sumnje da se radi o nekakvoj vojnoj bazi. Faktički, postojalo je spinovanje od strane nekih medija u Hrvatskoj, konkretno "Jutarnjeg lista" i engleskog "Ekonomista" da se radi o nekakvoj vojnoj bazi. Nema govora da se radi o vojnoj bazi, to je humanitarna misija. Ako pogledate i zakone koji regulišu tu oblast u Ruskoj Federaciji, biće vam jasno da se radi o jednoj humanitarnoj i spasilački usmerenoj organizaciji.
Ne vidim razlog i ponovo insistiram na tome, zašto ovaj sporazum nije ranije uvršten u proceduru. Mislim da su postojale samo štetne posledice zbog toga. Ako dođe do intenziviranja saradnje sa Ruskom Federacijom, neće doći do štetnih posledica, kao što se desilo u Sporazumu o slobodnoj trgovini, gde je, iako je potpredsednik Vlade zajedno sa ministrom Šojguom potpisao i proširenje proizvoda koji ne potpadaju pod carine Ruske Federacije.
Vidimo da naši proizvođači čak uvoze ih Hrvatske proizvode i prodaju na rusko tržište, jer očigledno država nije zainteresovana da jedinu razvojnu i izvoznu šansu iskoristi, a to je ugovor o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom.
Može se reći da su postojali i veliki problemi oko ruskih investicija. To je nešto što ponovo pokazuje ovaj sporazum, da je on u jednom kontekstu razmatranja i u jednoj vrsti slabo skrivene opstrukcije koja ponovo pogađa ne samo našu privredu, kao što sam napomenuo u drugim primerima, već ovde direktno pogađa naše građane, naše građane u Kraljevu koji su mogli da dobiju pomoć, kao što su dobili i građani ovih zemalja koje sam naveo, navodeći primere gde je Ministarstvo za vanredne situacije Ruske Federacije učestvovalo.
Koliko je to osposobljena i moderna organizacija pokazuje da je tamo uveden i najnoviji satelitski sistem iz 2009. godine, koji omogućava ne samo bolju komunikaciju, već i bolje prebacivanje podataka, bolje lociranje problema, kriznih žarišta. Prema tome, vidi se da je to organizacija koja uz već pomenuta tehnička sredstva, misleći na vazduhoplove, na robote za gašenje požara se može slobodno reći da je vodeća u svetu.
Prema tome, time bih i zaključio, mislim da u ovoj oblasti, a naravno i u svim drugim oblastima treba da se usredsredimo na ono što je korisno za naše građane. Razne utopije poput EU su, a tu ću i završiti, citiraću Ivana Iljina, u stvari, jedna vrsta opravdanja za nerad i nesposobnost. Prema tome, treba biti realan i baviti se nečim što donosi korist našim građanima. Zahvaljujem.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, narodni poslanik Zoran Ostojić.

Koleginice i kolege, pred nama je početak realizacije sporazuma koji su potpisali potpredsednik Vlade, prvi zamenik Dačić i Sergej Šojgu, ministar za vanredne situacije. U suštini ovo je jedan tehnički sporazum koji reguliše načine i uslove pod kojima će ta buduća pomoć u gašenju požara, reagovanju u vanrednim situacijama i sprečavanju tehnogenih havarija doći iz Rusije u Srbiju.
Ceo ugovor koji pominje dve strane, gde ćemo i mi na osnovu ovoga što piše u ugovoru moći njima da pružimo pomoć, u suštini nema smisla, jer se radi samo o jednostranoj pomoći Ruske Federacije u tim situacijama Srbiji. Budimo realni, niti imamo kapacitete i mogućnosti da mi njima pružamo pomoć.
Suština i u centru ovoga nalazi se ta baza, humanitarna baza u Nišu ili kod Niša, nažalost, ovim sporazumom ne dobijamo detalje o toj bazi. Svojevremeno sam postavio i poslaničko pitanje na koje nikada nisam dobio odgovor – kakva je priroda te baze, čiji zakoni važe unutar te baze? Ko daje obezbeđenje? Šta je sa oružjem tog obezbeđenja? Da li može biti oružja? Šta se dešava sa nadoknadom i zemljištem itd?
Vidim iz ovog sporazuma, odnosno zakona o potvrđivanju sporazuma koji je pred nama, da će ti detalji tog humanitarnog centra, delatnosti, pravni status biti rešeni posebnim sporazumom.
Taj poseban sporazum je važan jer ovo su otvorena pitanja. To kuda će doći, na koji granični prelaz će ući, koju opremu će nositi spasilački timovi, odnosno timovi koji će nam pomagati, kojim koridorima avionskim će doći, to su tehničke stvari koje su u principu ovde rešene na nekakav način kako se to rešava u svetu u sličnim situacijama.
Ono što je sporno ovde, i od toga ću početi, jesu troškovi. Član 10. govori o naknadama troškova. Strana koja traži pomoć nadoknađuje strani koja pruža pomoć, a rekoh prva će eventualno biti Srbija. Nadam se da neće biti potrebe za realizacijom ovog sporazuma, da se traži pomoć. Ali, ako bude bilo, to će biti Srbija, a strana koja pruža pomoć biće Rusija.
Znači, strana koja traži pomoć nadoknađuje strani koja pruža pomoć troškove za pružanje pomoći na osnovu bilateralnog akta o troškovima za pružanje pomoći, potpisanog od strane predstavnika ovlašćenih organa strana, ukoliko se strane ne sporazumeju drugačije. Mi taj, koliko znam, sporazum još nemamo, to će tek uslediti.
Tu se otvara pitanje celishodnosti ovog sporazuma i, uslovno rečeno, buduće pomoći Ruske Federacije u, ne daj bože, nekoj situaciji kada Srbiji bude trebala pomoć. Činjenica je, gospodo, da se Rusija nalazi daleko od nas, dve-tri, to je zemlja koja ima 10 časovnih zona i samom činjenicom daljine Rusije svakako da će troškovi biti veći ili će svakako troškovi biti veći nego da nam dolazi pomoć iz susedstva. To je ono što u principu za nas nije sporno.
Očigledno je da će se tu praviti neki troškovnik i bojim se da će to koštati. U svakom slučaju, ako bude potrebe, opet kažem ne daj bože, ništa nije skupo ako se spasavaju ljudski životi i imovina. Ali je nesporno da zbog daljine Rusije ta pomoć koju bi Srbija dobila je skuplja nego neka pomoć iz našeg okruženja.
Što se tiče štete koje mogu da učine ljudima i imovini, uslovno rečeno, timovi koji dolaze ovde ili ako dođu, ovde piše da strana koja načini štetu nije odgovorna za tu štetu u Srbiji i da tu štetu nadoknađuje Srbija.
To nije baš uobičajeno rešenje u sličnim sporazumima u svetu. Ali dobro, ako je tako, država Srbija će odgovarati za štetu koja se učini u Srbiji, bilo na životnu okolinu, bilo na ljudske živote, bilo na imovinu. Mislimo da to nije u redu jer, koliko znam, u sporazumu sa NATO onaj ko načini štetu je i plaća, kroz neku proceduru, ali je plaća.
Tu dolazimo, uslovno rečeno, do nečeg što se zove politika. Podsećam vas, gospodo, da je Srbija članica Partnerstva za mir, takođe i Rusija. Za nas je apsolutno logičnije, prihvatljivije, hajde na kraju krajeva, u skladu sa nečim na šta nas gura Evropa i Brisel o međuregionalnoj saradnji da smo ovakve sporazume sklopili sa zemljama u našem okruženju, sa Makedonijom, sa Bugarskom, sa Albanijom, sa BiH, sa Hrvatskom i da se napravi takva humanitarna baza, to nije sporno. Nekako udruženi u regionu mislim da bi mogli da iste efekte postignemo kao i uz neku pomoć daleku iz Rusije.
Podsećam da u Partnerstvu za mir, jedna od menija na tom jelovniku Partnerstva za mir, kojih ima možda 70 i nešto, jeste i pomoć članica međusobno u elementarnim nepogodama većih razmera, velikim požarima itd. Mi to ne koristimo, a potpisujemo i idemo u formiranje baze za hitne intervencije u našoj zemlji sa državom koju mi poštujemo, ali koja je ipak daleko od nas.
Nekako mi se čini da su ovde relikti one politike za koju mi duboko verujemo da je napuštena 9. septembra ove godine, da mi imamo nekakve prioritete i da su ti prioriteti jednaki. Sećate se one metafore o stubovima. Nekako nam izgleda da od 9. septembra i one rezolucije UN ipak jedan stub je deblji i taj stub je EU. Nekako nam se čini da ovaj sporazum visi posle te promene politike.
Kao da je to relikt nekakve politike koja je bila u trenutku kada se ovaj sporazum potpisivao, jer zaista mislim da je celishodnije, jeftinije i efikasnije, na kraju krajeva, pomoć može brže da stigne, ako dolazi iz okruženja ili ako mi pomažemo okruženju. Zato mi kažemo da je saradnja u Partnerstvu za mir, gde smo mi formalno članica, ali slabo koristimo prednosti Partnerstva za mir, ono što je trebalo da usledi umesto ovog sporazuma.
Za EU i ka EU možemo mnogo brže stići, ako je to cilj ove Vlade, kroz članstvo u NATO. Sve zemlje koje su postale članice EU, od pada Berlinskog zida, prvo su ušle u NATO, pa onda u EU. Prosto nam izgleda da je logičnije bilo da mi aktiviramo sporazum u kome je i Rusija, Partnerstvo za mir, nego da idemo na jednu separatnu akciju koja, u principu, nas odvlači od tog glavnog prioriteta.
Mislim da i u ovoj situaciji, evo, kolege iz SRS, kojima je žao što ovo nije došlo ranije, pominju kako je Rusija pomogla Haitiju, te širom sveta, pa pomoći će valjda i nama i bez ovog sporazuma, ako do te situaciji dođe.
Ali, nešto što je institucionalna saradnja u regionu na otklanjanju posledica velikih elementarnih nepogoda, velikih šumskih požara itd, valjda prvo treba da počne u regionu. Kao što znate, i Grčka, i Makedonija, i unutar NATO i Partnerstva za mir sarađuju kada su u pitanju požari, samo mi imamo nekakvu, uslovno rečeno, svoju politiku. Mislimo da to nije u interesu bržih ili brzih evroatlantskih integracija Srbije.
Zato mi nećemo, u principu, glasati za ovo, posebno što nemamo sporazum koji definiše šta je to ta baza i kakve su pravne posledice i koliko će nam Rusi plaćati za zakup zemljišta za tu bazu, a nadam se da im nećemo dati besplatno, jer sve takve baze generalno imaju nekakav ugovor i nekakve nadoknade. Ali, vraćamo se onom.
Mislimo da, uprkos ovom, jer vi ćete verovatno to izglasati, sačekaćemo da vidimo kako će izgledati ta baza, mi apelujemo na vas da, uprkos ovom sporazumu, mi postanemo aktivniji u Partnerstvu za mir, jer zaista, koliko god da u ovom trenutku ćete vi reći – to nije tema NATO za nas, ono će postati jer će se doći u situaciju da se brzina ka Briselu i želja da što pre postanemo kandidat, Crna Gora juče postade, a mi nećemo još najmanje godinu dana, pa onda kada budemo postali, sumnjam da ćemo dobiti odmah početak pregovora, odnosno datum početka pregovora. Sve to možemo da ubrzamo jasnim stavom da ova zemlja, kao i sve zemlje u okruženju, želi da bude članica NATO pakta.
Ovaj sporazum nije doprinos u tom pravcu i ovaj sporazum, u suštini, možda je to grubo reći, možda i nije tačno, nije doprinos brzini naših evroatlantskih integracija. Znam da će mnogi reći – nije NATO uslov za članstvo u EU. Nije, ali vas podsećam na reči američkog potpredsednika prošle godinu u Beogradu – tačno je da nije, ali verujte mi, citiram njega, tako je brže.
Sada je pitanje da li mi hoćemo da ovu tranziciju koja toliko dugo traje u Srbiji, tranziciju od jednog totalitarnog kolektivističkog sistema ka sistemu baziranom na demokratiji, ljudskim pravima, privatnoj svojini, tržišnoj utakmici itd, da li ćemo i dalje razvlačiti i otezati, a svesni ste da su gubitnici tranzicije, ljudi koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, posledica ne tranzicije, nego dugog trajanja tranzicije.
Najpravednija je brza tranzicija, zato što pre u EU, ali put i brzina zavisi od našeg odnosa prema NATO. Ovim ne pokazujemo da smo, uslovno rečeno, spremni da obavimo svoje poslove koji nas čekaju na tom evropskom putu. Jedan jeste članstvo u NATO, drugi smo dobili u izveštaju, odnosno mnogo drugih smo dobili u izveštaju koji je stigao juče. Zato mislimo da, koliko god da u ovoj zemlji ima ljudi koji glorifikuju Rusiju, mi ne glorifikujemo ni Rusiju, ni Ameriku, nego mi glorifikujemo Srbiju. Šta je interes Srbije, to je u principu najbolje na samo za LDP, nego i za sve, valjda.
Mi smo jednu fazu u bliskoj istoriji prošli. Sada u Vladi sede snage koje su odlučivale u to vreme. Setite se naših fantazija o uniji sa Rusijom, Belorusijom, pa čak i sa Grčkom, a svet se u međuvremenu toliko promenio. Dobro je da se i te snage menjaju. Ja na tome odajem priznanje njima. Svet se toliko promenio da sada Rusija sarađuje sa NATO u Avganistanu.
Ne samo da NATO koristi rusku teritoriju za snabdevanje svojih trupa u Avganistanu, nego, ako ste imali prilike da vidite, gospodine Krasiću, ruske trupe ili zvaničnici čak učestvuju u misijama u Avganistanu. Nedavno smo čitali da operativci, policajci ili čega već, neke službe koje se bore protiv trgovine drogom i narkotika zajedno sa Amerikancima su uništavali nekakva polja u Avganistanu.
Znači, Rusija sarađuje, Rusija je članica Partnerstva za mir. Postoji stalni komitet saradnje Rusije i NATO. Rusija pomaže NATO u Avganistanu. Čak posle one Brežnjevljeve ere šalje ljude tamo, a mi se vezujemo, uslovno rečeno, u pomoći Srbiji za nekakvu, ne daj bože, vanrednu situaciju sa Rusijom, a imamo potpisan Sporazum o partnerstvu za mir. u kome stoji da zemlje članice Partnerstva za mir mogu i ima mehanizam kada traže pomoć drugih članica NATO, odnosno članica Partnerstva za mir u ovakvim situacijama.
Budimo racionalni, budimo štedljivi. Mislimo da je regionalna saradnja i saradnja sa komšijama na, recimo, gašenju požara leti mnogo efikasnija. Mi njima možemo da pomognemo i oni nama. Znate, Rusija je velika zemlja i možda ima i najveće avione, možda ruske krave daju najviše mleka.
Prošli smo kroz to vreme. Imali smo požare letos u okolini Moskve, nadam se da nikad tako nešto neće biti u Srbiji. Videli smo da je i u tom slučaju Rusiji trebala pomoć. To što Rusija nije tražila, to je stvar svake suverene zemlje, ali setite se koliko su se mučili oko toga. Jednostavno, koliko treba avionu da doleti iz okoline Moskve do Niša, koliko goriva će da potroši? Jednostavno, sve je skuplje, a mislimo da načelo efikasne jeftine države mora da vodi računa i o tome.
Neko može da kaže da je ovo politika. Dobro, ne bežim od toga da je politika. Ako nam je cilj brzo članstvo u EU, onda nam cilj mora biti i članstvo u NATO. Tu sve ovo što se ovim sporazumom reguliše je već regulisano. Tako da jedno neracionalno ili jedan relikt političkog ponašanja iz prošlosti vidimo u ovome sporazumu i nekako nam ne izgleda da je to racionalno i pametno. U redu, potpisali smo, vi ćete to izglasati, ali vas ja upozoravam, kada dođe taj sporazum o toj bazi, da budete krajnje ozbiljni i oprezni.
Na kraju krajeva, uzmite uporedne analize pa pogledajte kako su regulisane slične baze i koliko, recimo, Amerikanci plaćaju državama u kojima se nalaze te baze. Nemojte da se ponašamo kao pre dve godine kada smo potpisali onaj energetski sporazum sa Rusijom, a sad vidimo da od tog južnog toka slabo nešto ide.
Nema još studije izvodljivosti, jedina razlika između ovog i onog sporazuma je što ovde na kraju piše da su Šojgu i Dačić potpisali dva identična primerka, jedan na srpskom, jedan na ruskom, i oba teksta imaju podjednaku pravnu snagu, što ne beše slučaj sa energetskim sporazumom. Podsećam vas, samo je ruska verzija bila važeća.
Elem, oprezno sa tom bazom. Ovo što je potpisano to ćete izglasati, ali vladajućoj većini apelujem da se okrene Partnerstvu za mir, da pokaže da je sposobna da produbi regionalnu saradnju, jer za to smo dobili pohvale, od promene politike 9. septembra dobili smo pohvale od EU. Ovo bi bila nadogradnja te regionalne saradnje i to bi bio put koji bi ubrzao evroatlantske integracije Srbije.
Na kraju krajeva, ako smo se razišli sa Crnom Gorom pre četiri godine, a oni nam sad najmanje godinu dana izmiču i ispred nas su, red je da probamo da ih sustignemo. Ovo nije put.