Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su tri sporazuma. Osvrnuo bih se na one sporazume koji se dotiču saradnje u oblasti kriminala, u oblasti korupcije, pa i nasilja koga sve više ima u našem društvu.
Po mišljenju SRS, mislim da Vlada u ove zadnje dve godine nije uspela da smanji nivo ni kriminala, ni korupcije. Žao mi je što skoro na svakom zasedanju imamo po neki zakon ili neku ratifikaciju sporazuma koji se odnose na oblast saradnje u oblasti kriminala, ali da se situacija u zemlji bitnije ne poboljšava.
Nažalost, čini mi se da se bavimo zamenom teza, da se bavimo uveravanjem građana da će međunarodni sporazumi da reše probleme kriminala u Srbiji, a da je situacija mnogo drugačije nego što to izgleda na prvi pogled.
Ovaj je sporazum sa Azerbejdžanom o saradnji i o razmeni podataka, s obzirom na udaljenost te zemlje, razumljiv. Naravno da je prihvatljiv za SNS.
Što se tiče ovog sporazuma sa Bugarskom u oblasti policijske saradnje, očigledno je da je Bugarska jedna od zemalja koja je najkriminilizovanija u EU, da ništa bolja situacija, kao što sam malopre tvrdio, nije ni u Srbiji, s obzirom na raspad bivše Jugoslavije. Činjenica je da mafija prelazi granice, da kriminalci prelaze iz jednu u drugu zemlju i da je neophodna ta saradnja. Vi ste jednim delom to učinili pre svega potpisivanjem pre par dana sporazuma sa CG i to je već dalo neke rezultate.
Čini mi se da treba da koristimo svaku priliku da i u ovoj skupštini govorimo o kriminalu, jer je kriminal, korupcija rak rana ovog našeg društva. Imamo trenutno izveštaj Evropske komisije koja korupciju faktički svrstava u jedan od najvećih problema Srbije.
Mislim da smo po stepenu korupcije i među zadnjima u Evropi, da uz to idu i reforme u pravosuđu i kada se sve to sabere očigledno je da su građani Srbije danas mnogo nesigurniji nego što su bili dve godine ranije, dve godine pre formiranja ove sadašnje Vlade. Ne bavimo se uzrocima kriminala.
Politika koju Vlada vodi i koju je vodila u prethodnom periodu nažalost produbljuje bitne socijalne razlike i taj socijalni faktor, kada je u pitanju kriminal, sve je izraženiji u srpskom društvu. Jedan osećaj besperspektivnosti i jedna propala tranzicija, gomila propalih privatizacija i jako loši primeri da se kriminal, korupcija ne sankcionišu, da danas u Srbiji postoji pravda samo "za one koji su siromašni". Za one velike, za one tajkune koji su umreženi, te pravde nema.
Danas možete da dođete u situaciju da Vlada menja ugovore o privatizaciji onako kako njoj odgovara da bi prikrila neuspehe u procesu privatizacije, da se prikrivaju i otvaraju mnogobrojne afere u novinama, medijima koje se uopšte ne sankcionišu. Kraj i završetak tih afera ne vidimo. Sve je to ono što utiče na jednu opštu nesigurnost i opšte nepoverenje u našoj državi, u našem društvu.
Da idemo pravim putem u jednom uređenom društvu koje ste i vi i mi iz opozicije, kad kažem vi iz vlasti i mi iz opozicije, obećavali.
Ono što meni i SNS jako puno smeta je što danas ne vidimo bukvalno kuda ide ovo društvo. Kakav to danas kapitalizam izgrađujemo? Da li ovaj kapitalizam koji je čisto liberalni, poludivlji, tajkunski rekao bih, odgovara srpskim građanima? Nemate hrabrosti da date odgovore na to pitanje.
Taj kapitalizam, takav sistem društveni koji danas izgrađujemo stvara velike nevolje svim građanima Srbije. Mi smo izašli iz društva u kome je stepen socijalne zaštite bio znatno veći, a danas živimo u društvu u kome nema saosećanja sa građanima, gde država ne vodi dovoljno računa o građanima, gde se dešava da građani umiru od gladi, gde je otuđenost, usamljenost građana i te kako prisutna.
Uverenje većine građana da su prepušteni sami sebi čini mi se da je još jedna od podloga za kriminal, za samosnalaženje i spremnost da se izađe iz nekih zakonskih okvira koji sistemski ne omogućavaju da se živi jedan pristojan i civilizacijski život.
Ono što je primetno je da je primedba velika na neodgovornost vlasti koja podstiče socijalne tenzije, neodgovornost i nas političara koji jako često obećavamo više nego što možemo da ispunimo, ali i neodgovornost kada su u pitanju i neka radna mesta i standard građana u Srbiji.
Očigledno je na sceni jedna ozbiljna moralna degradacija našeg društva, da današnje novo vreme, kako to protagonisti novog svetskog poretka vole da kažu, zahteva i novi moral, ali moral nije nešto što se izgrađuje preko noći.
Danas smo došli u situaciju da nam je i lični moral, gde nismo bili na nekom zavidnom nivou, gde smo se uglavnom bazirali na strahu od sankcija, eventualno želji da budemo deo većine, deo društva, da nam je posustao, a o društvenom moralu da i ne govorim.
Dakle, mnogo je razloga zbog čega kriminal danas u Srbiji buja, zbog čega cveta, a Vlada skoro da nema rešenja za sve to što se dešava. Najnoviji primer mafije koja se organizovala kada su u pitanju benzinske pumpe, verovatno već sutra ili prekosutra biće zastareo, a u glavama svih nas stvara se dilema da li se danas isplati živeti po zakonima ove države, poštovati pravila, poštovati moral.
Može li poštujući moral, poštujući zakone čovek danas da preživi ili je neophodno da budete deo jednog kriminalizovanog društva, što dugoročno stvara podlogu za još veće kriminalizovanje našeg društva i sprečava da rešavamo sve ove probleme koje imamo?
Osuda kriminala danas kod nas je čisto verbalna ili odraz jedne dvoličnosti. U praksi je situacija mnogo drugačija. Često imamo primere da jedno govorimo, drugo radimo, da se ni pojedini političari ne libe toga da sa ljudima koji imaju sumnjivu reputaciju izlaze u javnosti.
Kada sve to saberete očigledno je da oblast kriminala i korupcije ova vlada u prethodnom periodu nije tretirala na pravi način i da su tu potrebne mnogo ozbiljniji rezovi države, da nisu dovoljni bilateralni, multilateralni sporazumi sa pojedinim zemljama u okruženju da bi se sve to ispravilo.
Imamo veliki problem sa institucionalnim kriminalom, sa činjenicom da u našoj državi država i Vlada kontrolišu gro kapitala, da se zbog toga što nemamo tržišnu utakmicu, što nemamo pravo za tržišnu privredu stvara prostor za još veće kriminalizovanje našeg društva, a i u oblasti zakonodavstva veliki problem je sankcionisanje tih pojava, što bi ipak na neki način značilo da kriminal u Srbiji posustaje.
Samom reformom sudstva, činjenicom da predmeti koji dospevaju u sudnice stižu jako kasno, sa velikim zakašnjenjem, da se sporo procesuiraju, dodatno opterećuje uverenje da je kriminal u Srbiji moguće iskoreniti.
Nažalost, po mišljenju SNS mi smo sve dalje od pravne države, a kao što sam već utvrdio i želim da ponovim – ovakvi sporazumi su dobrodošli, ali ovo je samo kap u moru svih oni mera koje je potrebno sprovesti da bismo sa kriminalom i korupcijom počeli da raščišćavamo.

Gospođa Aleksandra Janković. Imate još dva i po minuta.

U obrazloženju lepo piše, naročito ovaj sporazum između RS i Ruske Federacije, da prirodne i ljudskim faktorom izazvane nesreće ne poznaju granice država, naročito usled globalnih klimatskih promena, te da bi se sanirale štete, poplave, suše i požari nisu dovoljne ni najmoćnije spasilačke službe bilo koje države, rekla bih čak i čuvenih SAD i bilo kog saveza, pa makar to bio i NATO.
Prijatno osveženje, gospodine Obradoviću, a prenesite to i ministru Dačiću, jeste vaše zalaganje za saradnju sa zemljama kao što su Rusija, Bugarska i to ne samo zato što su pravoslavne, već zato što nikada nisu doprinele tome da Srbiju, usled bombardovanja osiromašenim uranijumom, napravi nešto mnogo gore od elementarne nepogode.
Kada već govorimo o elementarnim nepogodama, ne mogu a da ne spomenem naše Kraljevo i sve ono što se u njemu događa, i opet vas kao ministra u Vladi molim, da premijeru de fakto i de jure prenesete reči pevačice Seke Aleksić, koja je mnogim državnicima, organima i institucijama održala lekciju iz humanosti, preuzimanja lične odgovornosti i solidarno sa ljudima koji stradaju.
Na Sekinom Fejsbuk profilu osvanula je sledeće poruka – poštovani gospodine predsedniče, bila bih presrećna kada biste podržali Kraljevo sa većim novčanim iznosom od onog koji ste odvojili za gej paradu. Kada biste, takođe, podržali humanitarni koncert koje planiramo moje kolege i ja u Beogradskoj areni, kada bi država sa vama na čelu pomogla tim porodicama. Podržite i pomozite ljudima koji su vas izglasali za predsednika naše zemlje. Hvala u njihovo i moje ime.
Dalje, u intervjuu za "Alo" obrazložila je da su je na javnu kritiku isprovocirali dvostruki aršini koje predsednik primenjuje u rešavanju problema ugroženih građana.
Predsednik Tadić je dokazao da stremi evropskim integracijama, pa je svesrdno pomogao održavanje gej parade u Beogradu, ali mislim da bi sada bio red da podrži i sve one koji imaju većih životnih problema od paradiranja i ti ljudi su ponosni, pa ne kukaju da su im životna prava ugrožena, a pomoć im je neophodna.
Ona napominje da nije primetila konkretne predsednikove poteze podrške i pomoći onima koji se poslednjih dana suočavaju sa nezapamćenom katastrofom. Dok se mi pevači organizujemo u prikupljanju pomoći, predsednik još nije preduzeo ništa konkretno. Apelujem na njega da digne glas i sopstvenim primerom dokaže zbog čega je izabran da bude prvi među jednakim građanima Srbije.
Dakle, Seka Aleksić ovo govori s pravom jer je među prvima priskočila u pomoć ugroženim porodicama i ugroženim zemljacima odnevši im veće količine mleka, prolom vode, dok je njen prijatelj Dule iz Čačka, odakle bi bio neko ko je spreman na instant akciju, lično odvezao dva šlepera sa crepom.
Prenesite, molim vas ministre, gospodinu faktičkom premijeru, a osobi u ulozi predsednika Srbije i vic koji uveliko kruži Srbijom – šta je sledeća akcija Borisa Tadića da bi se ušlihtali EU? Da se izvini zemljotresu što mu se Srbija našla na putu do Grčke.

Hoćete li molim vas da privedete kraju?

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.)

Dajem reč ministru, gospodinu Žarku Obradoviću. Izvolite.

Moram reći da mi je žao što prvi potpredsednik, zamenik predsednika Vlade, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić danas ovde nije s vama. On je službeno odsutan.
Želim u njegovo ime svima vama da se izvinim i da kažem da, kada sam rekao da mi je žao što nije ovde, mislim da je on kompetentniji nego što ću ja biti u ovoj situaciji, da bih mogao da odgovorim na ova pitanja koja su se danas čula povodom ova četiri sporazuma, odnosno predloga zakona koji su dati Skupštini na usvajanje.
Inače, Vlada ceni da je reč o jako važnim sporazumima, odnosno predlozima zakona iz više razloga. Nisu samo u pitanju elementarne nepogode i način na koji rešavamo to pitanje. Sporazumi sa Rusijom i Bugarskom vezano za saradnju policije i pomoći i saradnju vezano za rad carinskih organa, ili Azejrbedžana vezano za saradnju u oblasti borbe protiv kriminala. Reč je o jednoj ukupnoj oblasti, ako mogu reći o pitanjima koja su važna za Srbiju.
Zašto ovo govorim? Više sagovornika danas je pomenulo da zemlje moraju pomoći jedne drugima, ako žele da spreče sve ove kriminalne radnje koje se dešavaju u okruženju. Nesporno je da je Srbija sa zemljama u okruženju sklopila ove sporazume, pogotovo sada kada su gotovo sve zemlje ukinule vizni režim i sloboda putovanja postaje nešto što je deo naših života, za Srbiju od prošle godine, a sada za neke druge zemlje, a neke su naravno ranije. Jako je važno da među policijskim, između ministarstava unutrašnjih poslova iz zemalja postoji dobra saradnja.
Ovo pominjem jer mislim da je dobro što je i ovaj sporazum vezano za Rusiju u saradnji u oblasti humanitarnog reagovanja u vanrednim situacijama i sprečavanju elementarnih nepogoda, i tehnogenih havarija i uklanjanja njihovih posledica predmet izjašnjavanja. Možda prvi put, nesporno prvi put nešto više saznajemo o samoj ovoj temi.
Što da ne, da budem iskren, dragocena će biti pomoć Rusije u ovoj oblasti Srbiji, s obzirom na sve ono što Rusija ima kao svoje kapacitete ili ono što Srbiji bude bilo potrebno. To ne treba tajiti. Svaka pomoć je dragocena, kada jednostavno niste u situaciji neka pitanja da rešite jer nemate te mogućnosti.
Ono što je važno i što želim da vam kažem povodom nekih drugih pitanja, s obzirom da nije mnogo kolega narodnih poslanika učestvovalo u raspravi, a imam obavezu da kažem nešto povodom pitanja koja smo pomenuli. Što se tiče pitanja koje je pomenuo kolega Stevanović, potpuno sam ubeđen da što se tiče manjinske politike, da država Srbija može služiti svim okolnim državama kao primer dobre manjinske politike, odnosno politike koju sprovodi prema pripadnicima različitih manjinskih zajednica.
Pogledajte samo izveštaj ministarstva za ljudska i manjinska prava koji govori o primeni evropske povelje o regionalnim i manjinskim pravima ili izveštaj Ministarstva za ljudska i manjinska prava i Vlade Republike Srbije koja govori o manjinskoj politici u Srbiji, videćete koliko je to bogatstvo, kako bih rekao, dobrih poteza koje Srbija sprovodi.
To znam i sam i iz nekih drugih rasprava, prilika, da je Srbija objektivno u prostoru jugoistočne Evrope jedina zemlja koja ima veliki broj pripadnika manjina i različitih manjinskih grupa. Tačno je da položaj pojedinih manjinskih zajednica ljudi, odnosno pojedinci ili možda neke određene interesne grupe žele da iskoriste, da bi na određeni način naštetili Republici Srbiji i onome što ona rade.
Kada je reč o pitanju koje je postavio kolega Antić vezano za našu borbu protiv kriminala i korupcije Vlade Republike Srbije, žao mi je što ovde nije gospodin Dačić, jer on bi dao sijaset, verujte mi na reč, konkretnih podataka koji govore koliko je Republika Srbija u protekle dve godine postigla rezultate u borbi protiv kriminala i korupcije i to različitih oblika kriminala. Ako hoćete, i brojno i statistički.
Zašto kriminal i korupcija postoje? Postoje jer je to deo društva u tranziciji i ne postoje samo u Srbiji, postoje u svim zemljama, otkako je sveta i veka kriminal i korupcija postoje, manje ili više. Nije Srbija izuzetak u odnosu na druge zemlje, samo se postavlja pitanje – u kojoj meri ona reaguje i da li su institucije jake, da li su zakoni kvalitetni, da li se sprovode, da li su pronađeni pravi mehanizmi za sprečavanje određenih pojava? Tu treba iskoristiti iskustvo drugih zemalja.
Ovo govorim zato što je parlament, čini mi se, više puta razgovarao o borbi države protiv kriminala i korupcije, da je donosio odgovarajuće zakone. Moramo svi da budemo spremni na to da korupcija postoji i kažem, ne samo u Srbiji, nego u svim zemljama Evrope. Pitanje je samo u kom obimu i koliko se tome javno poklanja pažnja. Onda se to prenaglašava.
Ali, nipodaštavati rezultate Srbije i MUP i Vlade Republike Srbije za ono što je uradila u protekle dve godine, verujte, mislim da nije u radu. MUP sadrži brojne podatke o tome koliko se učinilo. Naravno da to nije dovoljno zbog svega onoga što je karakteristika naše zemlje, ali i tu treba praviti određene korake napred.
O privatizaciji ne bih govorio, jer je to veoma stari problem. On ima brojne, višestruke i negativne posledice u nekim godinama, iz nekih godina pre. Žao mi je što možda nismo prihvatili neki drugi koncept privatizacije, da radnici budu vlasnici većinskog paketa akcija, pa da onda radnici odlučuju kome će, kako i koliko prodati to preduzeće, odnosno svoje akcije.
Jedna druga Vlada je u nekim drugim godinama pre, prihvatila drugi koncept koji se nije u određenoj meri pokazao kvalitetnim, što ne znači da privatizacija sama po sebi nije imala i pozitivnih stvari. To je bilo opredeljenje, ako hoćete i društva koje je glasalo za određena rešenja i za rad tadašnje vlade.
U svakom slučaju, dobro je da Vlada reaguje, da one privatizacije koje nisu dale rezultata, da one privatizacije koje nisu deo obaveza zakonskih da poništava i da pokušava da pomogne i tim preduzećima i ljudima koji u njima rade, da se preduzeća, ako mogu reći, podignu iz mrtvih i stanu na noge i da počnu ponovo da rede.
Kada je reč o Kraljevu, ne mogu a da ne pomenem da je i ministar unutrašnjih poslova, sa kolegom Marićem koji je pomoćnik ministra za vanredne situacije, u toku noći stigao u Kraljevo, sutradan je bio predsednik Vlade, a u toku dana predsednik Republike. Oni su tog dana apsolutno demonstrirali jednu podršku, moralnu podršku ljudima iz Kraljeva koji su pogođeni zemljotresom.
U tom prvom danu ništa drugo nije ni bilo moguće učiniti. Ako neko misli da se pitanje Kraljeva može rešiti preko noći, vara se, jer Kraljevo je doživelo jednu seriju tih talasa zemljotresa, pri čemu se od onog dana kada se desio zemljotres, a praktično do juče, svakog dana dešavalo više manjih ili manje jakih potresa i sam krizni štab je u situaciji da u odnosu na stručno mišljenje komisija koje rade mora da ponekad revidira svoje stavove.
Ovo govorim kao ministar prosvete, koji je odlično upoznat sa stanjem škola. Naime, u Kraljevu ima 98 objekata. Ti objekti pripadaju osnovnim i srednjim školama, ima 21 osnovna škola, dve posebne škole, devet srednjih škola, 98 objekata i znam da stručne komisije već danima pokušavaju da utvrde tačno oštećenje objekata i imam ovde stručne nalaze, ali šta ćete da radite kada se jednog dana taj stručni nalaz donese, u toku noći se desi novi potres, pa onda treba ponovo proveriti bezbednost tog objekta.
Rekao je gospodin Ilić da je pitanje statike najvažnije pitanje, jer ako objekat nije spreman da izdrži opterećenje nekog mogućeg budućeg zemljotresa ili predstavlja pretnju za izvođenje nastave, logično je da mi nećemo dozvoliti da deca idu u školu.
Sugerisao sam gradonačelniku da škole budu prioritet, naravno, posle bolnice, da bi se što pre sistem stavio u funkciju i da se svakog dana povećava broj škola. Dobio sam obećanje da će ove stručne komisije vrlo brzo završiti svoj posao i da će praktično ponedeljak biti prvi radni dan, ne za sve škole, za one škole koje mogu da to istrpe.
Bio sam u situaciji da posetim i pet škola koje se smatraju i najviše oštećenim, gimnaziju, drugu srednju školu koja je u neposrednoj blizini gimnazije, odnosno nadograđuje se na nju, dve osnovne škole, jednu posebnu. Stvarno imate objekata gde nije moguće izvoditi nastavu dok se ne reše neki građevinski objekti.
Kažem, osnovni problem vezano za Kraljevo jeste što se desio veliki broj potresa manje jačine u odnosu na onaj razorni, tako da je praktično krizni štab i sve stručne ekipe nateralo da svakog dana ponekad rade iznova taj posao.
Što se tiče Vlade Republike Srbije, potpuno sam ubeđen da će Vlada uraditi svoj deo posla, a to znači suštinski pomoći ovim ljudima u Kraljevu da što pre se objekti poprave i da jednostavno život što pre se vrati u normalan tok. Nesumnjivo je da je pomoć građana Republike Srbije dragocena iz svih oblasti.
Čuo sam i ja danas, koleginice Janković, za taj komentar, mislim da nema potrebe da se predsednik Republike kritikuje na taj način jer predsednik Republike radi u okviru svojih nadležnosti, a prvog dana je bio u Kraljevu i dao podršku i građanima Kraljeva i onome što čini krizni štab, a svi drugi neka učine onoliko koliko mogu. Ako učine i deo onoga koliko mogu, pomoći ćemo jako mnogo Kraljevu.
U svakom slučaju, drago mi je što će za ovaj set zakona glasati ne samo stranke koje čine Vladinu većinu, nego i druge stranke. To govori da ipak oko ovih zakona, oko njihovog značaja, značaja za Srbiju, postoji jedna opšta saglasnost i da ovde nema podele oko stranaka, oko skupštinske većine ili manjine, da postoji saglasnost da ove zakone treba usvojiti.
U odnosu na neka druga pitanja koja je postavio, na primer, kolega Ilić, obavestiću resorne ministre i za Umku i za Bešku, ali znam iz nekog ličnog iskustva iz 90-ih godina da je problem Umke problem koji postoji već decenijama, da je tok Save tako usmeren da pitanje da li je moguće napraviti put na tom prostoru Duboke.
Godinama inače prolazim tim putnim pravcem, pa znam da je Beograd i 90-ih godina prošlog veka imao ideju da se napravi toplovod da bi se iskoristila TA "Nikola Tesla" iz Obrenovca i da se ta energija koristi za potrebe grejanja Beograda i da je uvek predstavljalo problem kojom trasom da se to uradi, da li je problem, kako je rekao gospodin Ilić, preko reke ili ići na Duboku i kolika je količina novca potrebna da bi se uopšte taj prostor kod Umke mogao sanirati, mada postoje neka mišljenja da li se može sanirati. Ali, pošto nisam kompetentan za te stvari, ja ću preneti kolegama, i Duliću i Mrkonjiću, ova pitanja i, naravno, zamoliti ih da odgovore.
U svakom slučaju, svima se vama zahvaljujem na diskusijama povodom ovih zakona i izražavam zadovoljstvo Vlade što većina poslanika smatra da ove zakone treba usvojiti. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodinu ministru.
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres.
Sa radom nastavljamo sutra, u četvrtak, 11. novembra, u 11.00 časova.