Reč ima ministar Milutin Mrkonjić.

Drago mi je da je kolega Obradović, i ponoviću, apsolutno čovek koji možda sedi ovde, možda i više, ne ulazim u to, sedeo je i više mesto mene i ja mesto njega.
Dakle, kolega Obradoviću, potpuno se s vama slažem, ali kada govorimo šta je to uslovilo, bez pretenzija da se vraćam nazad i poznat sam kao čovek koji ne govori o tome šta je bilo, nego šta danas radim i šta će biti kada odem, to je meni važno, moram da kažem da smo osam godina uništavali i ono što je bilo dobro iz prethodnog perioda. Ovo molim bez ikakve političke konotacije. Toliko mi verujte. Dakle, nema preduzeća.
Ja ću sada reći, možda nije uputno da govorim o tome, ali vi ste ljudi koji odgovarate više od mene za ovu državu, sinoć sam razgovarao sa predsednikom države, sami smo bili, naravno, i ponovo smo vraćali u igru inženjera Dejana Kovačevića, vašeg direktora iz perioda od pre 2000. godine, za angažovanje.
Šta to znači? Nemamo, nažalost, ni kadrove danas koji bi hteli da uđu u ovakva preduzeća gde nema novca, jer na drugim mestima, u bankama, u agencijama ima više novca. Sva ta struktura inženjera koje sada srećem, koji su sjajni, pita kolike su plate. U Vladi su plate sto hiljada, to znate. Sada će Jorgovanka da proveri tamo, pa će da vidi da sam slagao.
Rade, to je veliki problem. Ja sam podsetio predsednika da ipak i gospodin Kovačević, uz sva uvažavanja, jer mi je jedan saradnik Dejan Kovačević iz "Mostogradnje", drugi ovaj Dejan, treći sam ja, samo još fali dr Jovan Krkobabić, dakle, to je jedan od velikih problema.
Zato kada govorimo o drugom problemu, to su kadrovi. Dobri kadrovi, nažalost, ili su otišli u privatna preduzeća, ili su otišli u neke druge institucije, i oni što su radili nekada danas ih nema. Zato država, tu ste u pravu, mora da zalegne za stvaranje novih kadrova koji bi u tim preduzećima mogli da nose te poslove.
Još jedna vrlo važna stvar. Kada smo govorili o kreditima, kolega Mirović je izašao, sada ga nema ovde, naravno da svaki od kredita, ja sam skeptik prema tim komercijalnim kreditima, to moram da kažem, Beogradu su sigurno potrebna još četiri mosta barem. Vi znate da preko Gazele danas ide 160 hiljada vozila i to je najveći problem.
Mi moramo taj saobraćaj rasporediti preko Ade, preko ovog mosta velikog i prema Borči itd. i rasteretiti Gazelu. Sigurno da ti krediti imaju svoju cenu. Kredit koji sada pregovaramo sa Rusima za Beogradski čvor i za prugu Valjevo-Loznica takođe ima svoju cenu, ali šta je u tim kreditima dobro?
Strane kompanije imaju finansiranje i strane kompanije mogu tehnološke inovacije da nam donesu. Recimo, od ruskog kredita, pošto ne znate detalje, ja vam o tome nisam govorio, biće i to na dnevnom redu ovde, mi sa Rusima govorimo o železnici, o Beogradskom čvoru, o onim elementima koje oni mogu da daju, a koje mi ovako sami nemamo. To je kvalitet tog kredita. Dakle, to je kvalitet tog kredita, a zajednički ćemo raditi sa njihovim preduzećima.
Kod tih komercijalnih kredita vodimo računa o tome da ni dinar ne bude bačen za neke druge kalkulacije, sem za ove namene o kojima govorimo. Cilj nam je da zaposlimo naše radnike i još jedanput tvrdim, a neko je to osporio, većina novinara to i ne zna, na Koridoru 10 danas na severnom kraku oko njega i na njemu opslužuje i radi 100.000 naših građana. To je suština. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Dejan Mirović, dva minuta.

Slažemo se u tome ministar i moja malenkost da treba upotrebiti sve sile da domaća operativa dobije što više projekata radi razvoja infrastrukture. Nažalost, domaća građevinska industrija je sve više podizvođač, to je problem. U tom smislu je bila usmerena moja diskusija. Apelujem na vas da vi uložite svoj autoritet i svoje obrazovanje da oni više ne bi bili podizvođači, već da dobiju i da budu nosioci tih poslova.
Takođe, apelujem na vas da se uloži jedan napor u okviru Vlade Republike Srbije i da se pomognu naši razvojni projekti i naši građevinari na ruskom tržištu. U tom smislu, takođe, pošto je to obostrana saradnja, na obostranu korist, treba usmeriti i sve snage da se ta dokumentacija, koja skoro priznaćete preko dve godine od posete predsednika Ruske Federacije još nije gotova u vezi železnice itd., i tu treba pokazati jednu vrstu odgovornosti i ozbiljnosti u smislu da je to ipak naš strateški pravac u ekonomskom smislu.
Moja diskusija je bila usmerena na to da ipak, što se tiče EU i tzv. evropskih standarda i kredita, nije to baš to tako sve bajno i sjajno kao što pokušavaju neki drugi članovi vlade da prikažu, a ne vi lično. U tom smislu je bila usmerena moja diskusija. Zahvaljujem.

Reč ima Jorgovanka Tabaković.

Gospodine Mrkonjiću, dali ste mi  izuzetan šlagvort da započnem svoju diskusiju makar o tri značajne teme, zašto su inženjeri van građevinskih firmi i u nekim finansijskim institucijama, a to jeste tema zakona o kome ću govoriti i šta je sve to uništeno u zadnje vreme.
Pre svega ću o tome da kredite za infrastrukturu, mora da podrži svako dobronameran, svako ko se iole razume u privredni razvoj i rast. Mogu samo još jednom da ponovim da jedino opravdano zaduživanje bilo koje zemlje jeste zaduživanje za izgradnju infrastrukture.
Međutim, ta načelna saglasnost mora da podrazumeva ono što ste vi nazvali fisibiliti studijom ili ono što bih ja rekla da mi poslanici moramo da raspolažemo podacima o makar načelnim efektima koji će se postići za kredit, a govorim o jednoj garanciji zajma Evropske investicione banke za obilaznicu oko Beograda, koji će biti vredan 40 miliona evra i za koji će država bezuslovno garantovati.
Kad kažem da moramo da imamo procenu efekata, to znači da ću da ponovim primedbu koju sam imala i kad je kretala priča pre nekoliko godina o auto-putu Horgoš-Beograd. Ne smemo da lažemo sebe, koja je to frekvencija vozila koja prolazi na nekoj saobraćajnici da bi ulaganja u taj put bila isplativa, da bi mi usvajajući izmene Zakona o budžetskom sistemu i fiskalnu odgovornost zaista preuzeli obavezu da svojim budućim generacijama ko ima sreću da svojoj deci ne prenese trošak nego i ratu, ali i dobit. Znači i korist i da ta korist bude veća od troška.
Kad kažem da mi ne raspolažemo tim podacima, potvrdiću vam to činjenicom i priči o ceni struje. Svi se, na primer, slažemo da struja nema ekonomsku cenu, ali država ne može da pušta da o tome idu priče, treba da pustimo da ta cena bude tržišna, jer gubi elektroprivreda, raubuje se, dobijaju neki izvoznici kao na primer Sartid, a da kao ozbiljni ljudi ne uđemo u analizu troškova proizvodnje struje.
Prevedeno na običan život, kao žena, kad idem da kupujem nešto, neću ući u ekskluzivni butik gde ću plaćati zakupninu i mito za dobijanje lokala na ekskluzivnoj lokaciji ni parfem zgodne prodavačice koja nosi mini suknju, mene će zanimati proizvod, njegov kvalitet i da ga kupim po što jeftinijoj ceni. Otići ću da ga kupim za vikend sa popustom od 10% ili čekati sezonsko sniženje, jer moram da vodim računa o budžetu, ne što nekom polažem račun, sama sebi moram da položim račun u smislu protegni se koliko ti je dugačak jorgan, rekao bi naš narod.
Da li mi kao država imamo takvu analizu koja je pouzdana onima koji će je dostaviti vama, kao ministrima, ta druga linija profesionalaca koja radi na primer u Ministarstvu za energetiku i da li ćemo se sa analizom koju vi dostavite nama, kao potpunom, složiti da je cena struje baš ta i da moramo da napravimo socijalnu kartu i da građani koji nemaju para da je plate mogu da je plate.
Ne možemo samo načelno da se složimo da treba da gradimo infrastrukturu, jer vi, gospodine Mrkonjiću znate, kao i ja, da je Alpinu napravila država Srbija u periodu 2000-2001. pa do nedavnih dana, da je to bio jedan mali kamenolom, Alas internacional, koji su vodili tata i sin, Kurt Asamer i da ne pominjem dalje. Ovo nisu moja tajna saznanja, to su ljudi sa kojima sam pregovarala oko Beočinske fabrike cementa u svojstvu ministra koji je, znate i vi, u vreme sankcija ispregovarao za 50 miliona maraka, tada, veću cenu za tu Beočinsku fabriku cementa nego što je ona prodata kasnije posle skidanja sankcija.
Znači, stvorili smo te i takve velike firme parama ovih poreskih obveznika, a boga mi i kredita koji su se ovde nakupili i koji su nama ostali kao teret, a neki su sada velike firme i na tenderima prolaze, jer imaju mehanizaciju, imaju veze u svim tim velikim finansijskim institucijama. Mi smo danas u situaciji da imamo u budžetu Republike Srbije stavku za dečiju zaštitu od 34 milijarde, a imamo kamate, ne glavnicu, kamate po kreditima od 30 milijardi dinara. Koliko izdvajamo za celu dečiju zaštitu, mi toliko plaćamo i kamate bez glavnica.
Da li će neko iz Uprave za javni dug da nam kaže tih 30 milijardi kamate se efektuiralo, jedna trećina u period 2002. do 2008. godine, a druga biće efektuirana i doneće prihod kroz deset godina. Mi taj projekat, planiranje, programiranje, budžetiranje kroz efekat onog što danas tražite od nas da se saglasimo kao garanciju ili zaduženje nemamo još uvek.
Ono što je nekad bilo, vraćam se na ključnu stvar koju ste rekli, mnogo toga je razrušeno, kao firme u privatizaciji, građevinskoj i ostalima, a bez plana koje će nove na njihovom mestu doći, a gde će se zaposliti ljudi koji su odavde ostali bez posla u tim novim firmama, nemamo zato što nemamo mi kuću, poput Službe društvenog knjigovodstva, koja je radila reviziju i budžeta, pa gospođa ministar danas reče, ali revizija je počela nedavno, kao da je istorija počela od prekjuče, a nije tačno.
SDK je radio reviziju svakog računa, svakog državnog organa, ali nijedno preduzeće tvrdim odgovorno, a moji će vršnjaci moći da se sete, a neki hoće da zaborave, da nije mogao proći u SDK nalog za platu, isplatu radnicima, ako niste imali nalog za plaćanje doprinosa i svih ostalih poreskih obaveza. Mogli ste biti direktor EPS, mogli ste biti direktor banke, kontrolor na šalteru SDK je bio bog koji nije dozvoljavao da se prekrši zakon.
Danas, po ugledu na SDK, neke moderne države u EU grade žiro banke, pokušavajući da sačuvaju stabilnost platnog prometa, stabilnost poreskog sistema, pranje novca da spreče i da sve to imaju na jednom mestu, onako kako smo mi imali nekada.
Nisam konzervativna u tom smislu da treba da ostanemo sa lampom – fitilj i gas, ali ne možemo ni da kažemo da od trenutka kada je neka vlast počela da funkcioniše, od tada počinje svet.
Sve što je bilo dobro trebalo je zadržati, sve probleme nalaženja novca u kanalima platnog prometa, što je bio problem SDK, mogao se rešiti, a ne rasprodati najsavremeniji softver Nacionalnoj štedionici, ne rasprodati poslovne prostore i dati u bescenje bankama i da danas pričamo o garanciji, jer nemamo sopstvenih para za razvoj.
I nije priča nevezana. Upravo dolazim na priču o tome - zašto danas dajemo garanciju za kredit koji smo već uzeli? Zašto nemamo ljude koji rade, koji zarađuju, pa im ponešto i preostane da uštede, pa da iz te štednje položene u bankama, bilo kojim, našim ili stranim, možemo da finansiramo infrastrukturu po najnižoj ceni?
Znate li zašto nemamo? Zato što i danas u ovom dnevnom redu imamo zakon o osiguranju depozita. Mislite da tražim jezičko značenje o osiguranju depozita? Ne, čuva se samo zatečeno stanje. Ne stvaramo uslove da ljudi rade, pa da štede, pa da čuvamo štednju kao štednju, da je forsiramo, nego samo čuvamo ono što već postoji.
Znate zašto? Zato što piše u obrazloženju jednog od tih zakona – naložila nam Svetska banka zbog kredita, ne znam kojeg, ne znam za koje namene, u iznosu od 300 miliona u vezi sa realizacijom projekta PFDPL3 (PBG) po kome je ovo jedan od preduslova.
Gospodine Mrkonjiću, vama se, kao predstavniku Vlade, žalim da sam dobila zakon o osiguranju depozita, stečaju, likvidaciji banaka, Agenciji za osiguranje itd, po kojem je uslov da osiguramo depozite neki uslov Narodne banke, dat u nekoliko latiničnih slova, za koje nisam mogla da nađem podlogu ni na koji način, pretražujući, guglujući i radeći sve ostalo. Vama kao ministru se žalim što uz ovu garanciju nije nam ugovor o kreditu, pa ne znam šta znači da će mi pasti na teret garancija po događaju iz člana 10. tačka 01a CDG ili J, Ugovora o finansiranju.
Zašto je ova primedba osnovana? Prisustvovali ste, kao i ja, odboru na kojem je jedna ovakva garancija bila predmet, kada smo imali u javnosti spor da li treba raseljavati Rome ispod Gazele u naselja kontejnerskog tipa ili od tvrdog materijala. Da smo imali jedan takav ugovor, ne bi došli do spora, a vi od nas tražite ovde pravo da se ova garancija unese u budžet, ima i bogami plativih, ovde ću ih prozvati, koje su već pale na teret, možda će i ova, neću da tvrdim, ali verovatno, ali ne znamo pod kojim uslovima.
Zašto je to moguće? Zato što imamo pred ovu sednicu objavljen jedan intervju u časopisu "Ekonomist", gde nam gospodin Džambić, koji je direktor Agencije za sada osiguranje depozita, to je bilo za likvidaciju banaka, daje izjavu da mrtve banke troše kao žive, ali ne daju kredite i ne daju garancije, a troše kao žive i ne zapošljavaju ljude kao da su živi, da je stečaj koji traje osam godina i za koji odgovorni gospodin tvrdi da će trajati još osam godina završen, imali bi sopstvenu razvojnu banku, sa sopstvenim sredstvima, gde bi država držala svoje depozite od lokalnih samouprava Republike, a ne po belom svetu, pod nepoznatim uslovima, a ne kod komercijalnih banaka za sopstvene privilegije, pa bi imali jeftine izvore za infrastrukturu, oko čije se izgradnje svi slažemo.
Poštovani moj gospodine Mrkonjiću, ovo primite samo kao član Vlade, a ne lično, kada treba staviti ruku u džep budžeta, dolazi se u Skupštinu, ali kasa iz koje se samo uzima, a koja se ne puni, brzo presuši.
Efekti o ulaganju u infrastrukturu, nemojte da nam budu kao efekti za seču propisa, pa iz rukava kažu – giljotina propisa će uštedeti privredi 60 miliona dinara, a ne kažu da ovaj budžet ima po uredbama i pravilnicima vrlo netransparentno subvencionisanje privatnih preduzeća i raznih projekata u vrednosti od pre rebalansa 17 milijardi i 900 miliona, posle rebalansa 19,4 milijarde dinara.
Tvrdimo po seči propisa da uništavamo propise koji nisu na nivou zakona, dostupni i javni svima i od toga je ušteda 60 miliona, ali uredbama koje nisu dostupne svima, pravilnicima agencija koje finansiraju i privlače stane investicije, to što ne vidimo svi i što bi moralo da bude predmet seče propisa, jer ona to podrazumeva, da je sve regulisano zakonom koji je jasan svima, imate trošenje koje je nesrazmerno veće, 20 milijardi po uredbi, nižem zakonskom projektu, a ovamo se hvalite efektima uštede od 60 miliona. Izvinite, molim vas, ako je i u budžetu, odnosno rebalansu, dostavljenom za noć i po, koji je trebalo pročitati, te su stvari vidljive i te su stvari nedopustive.
Da bi mogli da imate kredibilitet ne možete da kažete, kao što reče ministarka – to stanje sam nasledila i sada ne mogu za to da odgovaram. Ovo nije caristička zemlja, nije carska, vlade se smenjuju, nasleđuju se stanja, ali se menjaju nabolje i ne može niko da mi se pravda sitnim izmenama nabolje, gde ne vidi suštinu koju ste rekli. U ovoj državi je najprofitabilnije ulaganje u virtualne finansije, u bankarstvo, u investicione fondove, a ne u proizvodnju koja je jedina osnov održivog razvoja, jedini stvaralac novostvorene vrednosti.
Molim vas da shvatite da oni koji se ne čuju kroz nas koji imamo priliku da vam to saopštimo jesu mnogobrojni. Ovde uopšte nije važno naše neslaganje u političkim ciljevima i nijansama kako ko gleda na budućnost svoje dece. Ovo je suština koju mora da zastupa svako, jer ono do čega smo danas došli, da imamo i deficit i da nas strašno brine devizno zaduživanje, gde nam i MMF kaže ovako – vrlo ste ranjivi, devizno zaduživanje u evrima, francima, pa čak i japanskim jenima, ponegde u svetu, jeste bilo jeftino za servisiranje i bilo je sa nižim kamatnim stopama, ali kada dođe do depresijacije kursa, troškovi servisiranja skaču veoma naglo, osim ako to kreditiranje nije kod dužnika, koji istovremeno ima i devizni prihod. To znači – samo za pravna lica koja izvoze. U ovim situacija je to podnošljivo.
Građani koji primaju platu u dinarima ovu depresijaciju osećaju strašno. Ovaj budžet koji je projektovao vraćanje kredita kao najvažniji uslov nad uslovima projektovan je na 85 dinara za evro, on je danas blizu 110.
Moramo da razmišljamo ne do sledećeg izbornog ciklusa, nego ako smo ljudi ozbiljni i analitični, a bili smo, jesmo i hoćemo da budemo, makar neki od nas, molim vas da ovakve analize uzmete u obzir i od onih u čije ime dođete da ovde zastupate zakonske projekte tražite da vam daju analizu efekata koja će biti prihvatljiva građanima Srbije, jer svi mi ovde jesmo da radimo u interesu građana Srbije. Hvala.

Hvala.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe DSS, Napred Srbijo i SRS.
Reč ima gospodin Miloš Radulović.

Izuzetno mi je drago što konačno vidimo nekog od ministara koji zamenjuje gospođu Dragutinović kada se priča o kreditnim zaduženjima, pogotovo što se ovde radi o kreditnim zaduženjima koji su u velikoj meri vezani za velike projekte, infrastrukturne projekte i to je nešto što nas sve hrabri da vidimo gospodina Mrkonjića ovde, ali iznenađuje me što među prisutnima ne vidim kolege poslanike iz SPS koji bi, što je i normalno, uvek i za primer je bilo do sada da poslanici iz stranaka vladajuće većine budu tu kada se govori o zakonima, odnosno kada zakone brane predstavnici njihovih političkih stranaka.
Gospodine Mrkonjiću, pre nego što počnem priču o kreditnim zaduženjima, želeo bih samo da vam skrenem pažnju na ono šta tišti sada sve ljude koji rade u građevinarstvu.
Gospodine Mrkonjiću, trenutno država i javna preduzeća duguju građevinskim firmama negde oko 96 miliona evra i, ono što je obeshrabrujuće od početka krize, bez posla je u građevinarstvu ostalo preko 30 hiljada ljudi, a samo ove godine šest hiljada ljudi za poslove građevinarstva ne prima platu.
Obeshrabrujuće je i to što je 46 grana vezano za građevinarstvo i da u tim granama radi negde oko 300 hiljada ljudi, znači praktično njihova egzistencija je vezana za građevinarstvo, a vidimo da je situacija takva da država ili ne želi ili je nesposobna da na bilo koji način pomogne građevinskim firmama.
To nije ni čudo kada država duguje i za vodu, i za struju, i za gas, i za telefon i za smeće. Pitanje je uopšte da li će i koliko uspeti i da li će ta sredstva koja su sada namenjena rebalansom za plaćanje tih obaveza, obaveza države uopšte, otići u te namene.
Gospodine Mrkonjiću, danas razgovaramo o kreditima koji su vezani za izgradnju mosta Zemun-Borča u iznosu od 217.400.000 dolara, o kreditu o potvrđivanju garancije za Projekat za brojila između Republike Srbije i EIB i Evropske banke za obnovu i razvoj u iznosu od 40 miliona evra, zatim o kreditu za "Železnice Srbije" Koridor 10, to je vrlo bitan kredit za vaše ministarstvo koji se odnosi na rehabilitaciju kruga duž Koridora 10, uključujući nabavku mehanizacije za održavanje pruga i nabavku oko 15 više sistemskih elektrolokomotiva sa rokom od 15 godina.
Nadam se da će od tog kredita da se upotrebi novac da konačno ljudi koji žive u Kruševcu, a koji krenu vozom, dođu do Stalaća, onda moraju da idu i preko Kragujevca, Kraljeva da se vrate u Kruševac.
Gospodine Mrkonjiću, razgovaramo i o kreditu između Republike Srbije i EIB u iznosu od 40 miliona evra za JP "Putevi Srbije", zaključen 27. septembra 2010. godine. Vrednost ovog projekta je 361.180.000 evra, od čega će "Putevi Srbije" obezbediti 119.360.000 evra, samo ne znam iz kojih sredstava, jer znam da su u međuvremenu, upravo zbog nelikvidnosti, formirali novo preduzeće Koridor 10.
Sa zaduženjem koji se odnosi na RTB "Bor" za ova dva dana mi ovde govorimo o kreditnim zaduženjima koji iznose preko 500 miliona evra. Pre neki dan smo ovde razmatrali kredit od komercijalnih banaka za pokriće budžetskih deficita pod komercijalnim uslovima u vrednosti od 250 miliona evra sa kamatom koja prelazi 6% i sa troškovima tog kredita. Troškovi tog kredita za Republiku Srbiju je oko milion evra.
Gospodine Mrkonjiću, juče i danas smo vodili raspravu o rebalansu budžeta za 2010. godinu koji je utvrđen budžetski deficit od 120 miliona dinara sa obrazloženjem da je taj deficit dogovoren prilikom četvrte revizije Sporazuma sa MMF i da je MMF dao saglasnost da budžetski deficit sa 4,1 bude 4,75%.
Pre neki dan je gospođa Dragutinović, gostujući u "Upitniku" na Nacionalnom servisu, izjavila da pokriće budžetskog deficita država odnosno Republika Srbija izvršiće na sledeći način, iz emisije državnih obveznica ili zapisa i kreditnog zaduživanja, pri tome očigledno je da do kredita sve teže ova država, zbog svog rejtinga, kreditne sigurnosti i uopšte stanja u zemlji i nesposobnosti ove Vlade dolazi. Upravo iz tog razloga uzimamo kredite koje uzimamo pod lošim kreditnim uslovima odnosno ogromnim kamatama.
Sama emisija zapisa ne ide onako kako treba. Spomenuću par emisija u zadnjih dva meseca. Dana 21. oktobra je od ukupne emisije prodato samo 38,63% sa kamatom od 13,2%. To je za emisiju državnih zapisa na godišnjem nivou. To je strahovito loš podatak za ovu državu jer pokazuje da oni kupci u te papire ne veruju i da se mali broj njih odaziva.
Još drastičnije je ovo što se dešava sa zapisima koji imaju kraći rok dospeća od tri meseca. Dana 2. novembra je samo 58,2%, od ukupne emisije otkupljeno tih zapisa sa kamatom od 11,3%, a 6. novembra 69,3% gde je kamata bila 12%. To su zapisi sa rokom dospeća od tri meseca.
Sama visina kamate i skraćenje rokova za njihovu naplatu nam dovoljno govori, gospodine Mrkonjiću, da se radi o ljudima koji prilikom preuzimanja tih kredita strogo vode računa i ne vide sigurnost u državnim zapisima.
Javni dug je i bez ovih kredita, prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija odnosno Uprave za javni dug, krajem oktobra bio 11,62 milijarde evra. Sa ovim povećanjem javnog duga i ovim zaduženjima koje sada imamo i sa komercijalnim kreditom mi dolazimo do toga da je javni dug već 12.300.000.000 evra. Šta je tu još za nas problem? Pitanje je šta je i sa dugom koji imamo prema MMF i Fondu iz stendbaj-aranžmana.
Mi smo do sada povukli jednu milijardu i 460 miliona evra. Gospođa Dragutinović je ovde u više navrata uporno, bezuspešno pokušavala da nas ubedi da to nije javni dug. Međutim, gospodin Bajec, koji je inače savetnik premijera, učesnik u pregovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom, jasno i glasno rekao u više navrata da dug prema Međunarodnom monetarnom fondu od 1,46 milijardi evra je javni dug. Prema tome, javni dug je već negde oko 13,7 milijardi evra i mi ulazimo u zonu visoko zaduženih zemalja.
Ali, ono šta je isto problem za vas i za ovu vladu, a i za građane je što vi ne poštujete ni zakon koji ste sami predložili ovde, a to je da javni dug može da bude maksimalno 45% od bruto društvenog proizvoda.
Međutim, ovo sve ukazuje da je javni dug već u granicama tih 45% bruto društvenog proizvoda, ako ne i više. Međutim, nije to na adekvatan način ni propraćeno kroz medije, poslanici Demokratske stranke Srbije, a nije imala ni sluha ni ova vlada, ukazivali su na visinu javnog duga, na nepovoljne uslove zaduživanja i na samu opasnost, podsetiću vas da smo prilikom početka ekonomske krize upozoravali ovu vlast da može da se desi između ostalog i da se povuku ogromna devizna sredstva, upravo iz razloga što ljudi sve manje imaju poverenja u državu.
Tada smo predlagali da se uvede zakon o osiguranju depozita gde bismo predlagali da taj iznos bude osiguranog depozita od 20.000 evra. Međutim, nije bilo sluha, čak nas je i državni sekretar Ministarstva finansija, gospodin Slobodan Ilić, tada prozvao, poslanike Demokratske stranke Srbije, nazvao ljudima koji se defetistički ponašaju u odnosu na stanje u zemlji.
Koliko ste nerealni i koliko je ova vlada nerealna kada je u pitanju ekonomska kriza koju sam na nadam se na jedan razložan način obrazložio, ovde je i izjava gospodina Đelića o kojoj smo mi par puta pričali ovde, to je da je Srbija zemlja koju će da zaobiđe ekonomska kriza i da će investitori da pohrle u našu zemlju. Upravo stanje u građevinarstvu pokazuje da tih investitora nema.
Pri tome, gospodine Mrkonjiću, ova vlada nalazi opravdanje za sve svoje loše poteze i za ovo stanje u zemlji, upravo tvrdeći da je svetska ekonomska kriza ta koja je uticala na uopšte ovakvo privredno okruženje i ovakvu atmosferu sa kojom se građani Srbije susreću.
Situacija je u zemlji katastrofalna. To i sami vidimo i pored ovih kredita koje vučete, pored obećanja koja je ova vlada dala za 200.000 radnih mesta, za besplatne akcije od 1.000 evra, za visok životni standard. Imamo umesto 200.000 ljudi koji su dobili nova radna mesta preko 250.000 ljudi kojih je ostalo bez posla, imamo najniže plate u Evropi, imamo najveću inflaciju u Evropi, najveću stopu nezaposlenosti, preko milion ljudi je nezaposleno, stopa nezaposlenosti je preko 20%.
Vidimo da su se juče hitno sastali premijer i guverner Narodne banke Šoškić, da bi našli rešenja, pravdajući inflaciju povećanjem cena hrane, prehrambenih proizvoda, poljoprivrednih proizvoda, pravdali su inflaciju upravo sa time da najveći uticaj na inflaciju ima povećanje cena ovih proizvoda i da ona imaju rešenja.
Kada ste pričali o rešenjima za celu ovu situaciju, vi ste rekli da je strategija upravo ove države da u razvoju poljoprivrede, u razvoju infrastrukture, energetike i telekomunikacije. Sa par reči bi se okrenuo na poljoprivredu. Poljoprivreda je jedina privredna grana koja beleži suficit u odnosu na kada pogledamo ono što se izveze i ono što se uveze. Prošle godine je bilo negde oko 650 miliona dolara.
Međutim, ono što nas obeshrabruje je situacija da poljoprivreda gde leži pad bruto društvenog proizvoda u ovoj godini, i u odnosu na prošlu godinu i da je posledica toga da poljoprivredni proizvodi poskupljuju, a pored toga imamo nestašice određenih poljoprivrednih proizvoda.
Ono što sve nas brine, to je da ste uvezli negde oko milijardu i 400 miliona evra u vrednosti od milijardu i 400 miliona evra poljoprivredne proizvode. Između ostalog, uvezli ste i maline, 400 tona malina, a to je nacionalni brend Srbije, uvezli ste iz Surinama, Čilea i Poljske.
Šta može da očekuje naš poljoprivredni proizvođač, naš seljak? Pri tome ne vodite računa ni da ga zaštite, jer ste se rasipali na drugim mestima, štedeli tamo gde je bilo najpotrebnije u zaštiti tog poljoprivrednog proizvođača. Zbog svega 1,3 milijarde, jednog miliona i 300.000 evra su naši poljoprivrednici pretrpeli ogromne štete. Na 50.000 hektara usevi su propali, šteta je negde oko 50 miliona evra.
Da završim sa Koridorom 10. Koridor 10, gospodine Mrkonjiću, obećavali ste, najavljivali ste da ćete ove godine da završe 137 kilometara puta. Vi ste za tri godine uspeli da završite 50 kilometara puta. To je negde u proseku 16,6 kilometara puta na Koridoru 10. Najavljujete da ćete do kraja 2011. i početka 2012. godine da završite Koridor 10 u dužini od 360 kilometara.
Ali šta je problem tu? Da li ste vi odgovorni, da li su građevinci odgovorni, jer vi ponavljate da su oni nestručni, da nisu u stanju da izvedu te radove, ili je problem u sukobu između ministarstava. Više puta ste i vi rekli da postoji sukob unutar ministarstava, da vam se mešaju u nadležnost i ministar za prostorno planiranje gospodin Oliver Dulić, pretpostavljam čovek koji sve zna, predsednik ove države Boris Tadić, jer viđamo ga stalno na nekim saobraćajnicama, obilazi, gleda šta se radi, ili je odgovorna gospođa Verica Kalanović, ministar za Nacionalni investicioni program.
Gospođa Kalanović je pre neki dan izjavila da će Koridor 10 da bude završen tek 2013. godine. Državni sekretar koji je bio na otvaranju carinarnice u Kruševcu rekao je da će Pojate, Kruševac, Požega, auto-put Čačak da bude završen do septembra meseca 2011. godine. Mi vidimo da od toga nema ništa, čak nisu ni počeli radovi i samo neki Hari Poter može da završi te radove.
Da zaključim, vama, odnosno gospodinu Cvetkoviću koji obećava i koji je pre neki dan izjavio da je Srbija jedina zemlja u regionu koja beleži napredak, porast proizvodnje, porast društvenog proizvoda, da građane Srbije očekuje bolji život, postavljam pitanje – da li vi uopšte gleda i na nacionalnom servisu čak Radio-televizije, da li vi gledate šta govore građani? U kakvim uslovima žive? Šta jedu? Kako uspevaju da sastave i kako krpe kraj s krajem? Da li vidite, gospodine Mrkonjiću, njihove izraze lica? Građani Srbije su očajni. Oni gledaju i jedva čekaju da ovoj nesposobnoj Vladi vide leđa.

Iskorišćeno 19 minuta i 20 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima ministar. Izvolite, gospodine Mrkonjiću.

Da odgovorim gospodinu Raduloviću. Da skinemo tu famu sa Koridora 10. Koridor 10, auto-put ima 360 km neurađene trase, što dve trake, što jedna traka. Znači ima pola auto-puta i auto-put.
Do sada, to ste lepo rekli, urađeno je i kompletirano pola auto-puta, 50 km, jer nije bilo pripremljene dokumentacije i eksproprijacije za ostalo. To smo znali i to nismo lagali nikada, barem ja nisam lagao. Danas radimo 170 km auto-puta. Vi ste iz Kruševca, dobro znate da smo u jednom delu tamo napravili ono da nema sudara, pa mi je Srđan odao priznanje.
Znači, radimo na 125 km od Beške do Horgoša i Kelebije. To treba da se završi, da kažemo i taj rok, 27. januara. Ja sam rok do kraja godine dao sebi i građevinarima. Mada ne znam šta je u ovoj zemlji još uvek u nekim rokovima urađeno, pa da bi se sada kačili na mene, ali hajde. Znači, 27. januara će biti završen sever, bez mosta kod Beške koji kasni dve godine iovako, a koji je počeo da se radi pre četiri godine. Biće urađena obilaznica oko Novog Sada 12,5 km i ovih 108 do granice i 23 km do Kelebije.
Radi se deonica od Batajnice do Dobanovaca. Kad kažem – radi se, raspisani su tenderi, izabrani su izvođači i počeli pripremni radovi. To je kredit koji stoji iz prošlog vremena, od pre četiri godine. Radi se i ova deonica o kojoj danas govorimo. To je sektor "B", ali da vas ne zamaram sa sektorima, to je 5,5 km od Orlovače ka Bubanj potoku do tunela Straževica, koji se radi već tri godine. Tu su licitirana već tri mosta i to se radi.
Radi se, to sam rekao i malopre, 25 km od Dimitrovgrada ka Pirotu. Danas je otvorena i druga deonica od 15 km, a onih 8,5 km je već otvoreno pre sedam-osam meseci. Pre dve nedelje je potpisan Ugovor za deonicu od Levosoja do Neradovca, i to polovina te deonice od 15 km, a to je osam kilometara. To se sve radi sa rokovima koji su svi pre 1. maja 2012. godine, da se razumemo. S tim, što ovaj sever, rekao sam kada će biti završen.
Raspisani su tenderi po uzorcima banaka koje su dale kredite. To je, pre svega, kredit Svetske banke i to su dve deonice, od Grabovnice do Grdelice 8,5 km, negde oko 35 miliona je predračunska vrednost radova, i od Vladičinog Hana do Neradovca 23 km i 115 miliona evra je predračunska vrednost.
Tu su pretkvalifikacije i kvalifikacije i ostalo je 60 km za sada netenderisanih deonica. To je od Proseka do Pirota i kroz Grdeličku klisuru 24 km, to je negde 60 km koji će se finansirati iz kredita Evropske investicione banke koji je potpisan 29. novembra. Probaćemo i to da raspišemo u ovoj godini i da završimo koliko možemo, da se ne hvatamo za reči, u 2012. godini, do kraja 2012. godine.
Ne znam gde se danas to u Evropi radi na toliko km? Većinu poslova su za sada dobila naša preduzeća, o tome sam već i govorio, ali na međunarodnim tenderima ne možete uticati, to odlučuju tenderske komisije. Završio sam ovaj segment.