Poštovana ministarka, govorio bih o ovom zakonu o rebalansu budžeta ili zakonu o izmenama Zakona o budžetu ali, znate šta, mislim da je mnogo važnije u ovom trenutku da se da jedna politička dimenzija ovome nego da govorimo na jedan računovodstveni način, kako Vlada to pokušava da ovde uradi.
Prvo, moram da kažem da Vlada, i pored toga što ćemo od svakog ministra i od svakog predstavnika vlasti čuti hvalospeve o budžetu, pokušava na jedan krajnje politikantski način da izmeni budžet. Dozvolite da argumentujem.
Pre svega, bez ikakvih pripremnih sastanaka sa poslaničkim grupama, mi smo i ovaj tekst kao jednu tabelu dobili pre nekoliko dana. Čitali smo u novinama šta će biti, bajali da li će se nešto naći u budžetu ili ne, slušali izjave raznih ministara koji su na pogrešan način interpretirali ono što je sadržaj ovog papira.
Dalje, spojena je rasprava u Skupštini Srbiji, kao što je kolega već rekao, ne znam o koliko tačaka dnevnog reda i time direktno poslanicima oduzeta je mogućnost da govore ili o budžetu ili o drugim zakonima. Prosto, svako od nas se nalazi pred tim izborom.
Da bi ste shvatili o čemu pričam, naša poslanička grupa ima 14 minuta i kada bih čitao naslove ovih zakona potrošio bih pola vremena. Toliko o demokratskoj proceduri u samoj sali parlamenta.
Moram da ukažem i na drugu činjenicu, i prošli put kada je ministarka finansija bila predstavnik Vlade, kada se govorilo o zaduženju od 300 miliona evra, iskorišćen je jedan alat koji je demokratskom društvu neprimeren, a juče se on opet ponovio.
Tada je, da podsetim, ministarka iskoristila svoje obraćanje u holu Skupštine da kaže da će poslanicima biti povećane plate, nakon čega je krenula opet jedna kampanja prema Skupštini. Nama su novinari rekli da ste vi to izjavili. Znači, na svim naslovnim stranama nije bilo zaduženje od 300 miliona, nego je bilo to da će poslanici dva puta povećati platu u toku naredne godine - cela 3%.
Juče je na isti način umesto da se govori o onome što su bar šefovi poslaničkih grupa nametnuli kao temu, mi sada imamo temu jednog ekstraprofita, zakona koji je u pripremi, koji će se desiti nekad, sledeće godine. Samo da dođu izbori, obračunaćemo se mi sa svim nepravilnostima i sa svim samo da izbori nekako dođu i prođu za ovu vladajuću koaliciju.
Treće ili četvrto, vama je šef poslaničke grupa SVM po drugi ili treći put u ovoj skupštini rekao da je ocena stranke koja čini vladajuću koaliciju da je budžet nezakonit i neustavan. Da li postoji neki odgovor na to ili nas baš briga? Baš vas briga, pošto imate 127, znači da možete sve? To nije prvi put da stranka manjina upozorava na to. Ne znamo da li je tačno ili nije, ali očekujemo bar neki odgovor, to je jako ozbiljna optužba na "najvažniji" zakon u zemlji.
Kada se uđe u sadržaj ovog vrlo je jasno šta je to. Država je odustala od bilo kakvog razvoja, investicija i rešila da pokrpi rupe koje je sama napravila neaktivnošću proteklih godinu dana.
Ovaj budžet je statistički. U decembru prošle godine su napravljene neke pogrešne procene i mi ih sada ispravljamo. Mogu na to da imam zamerku, ali je to neophodnost. Onda smo čuli najtačniju stvar na svetu, ove stvari su već potrošene. Mi samo radimo nekakvu pripremu.
Možete da se smejete koliko hoćete. Šta očekujete, da Skupština izglasa da se penzije ne primaju sledeća dva meseca? Da li je to vaša ponuda poslanicima vladajuće većine, pošto je jedan od zahteva da, ako se ne usvoji rebalans, neće biti penzija u naredna dva meseca?
Naše pitanje je drugo i možete da izignorišete i da ne date odgovor, to je vaše pravo – šta se desilo u odnosu države prema onim korisnicima budžeta koje ste naveli kao prvih nekoliko korisnika u proteklih godinu dana? Prošlog decembra ovde je bila velika svađa između poslaničke grupe LDP i PUPS.
Tada je obećano da će reforma penzionog fonda početi u januaru prošle godine. Danas je kraj novembra. Šta se desilo? Neki fantomski zakon je dolazio i odlazio iz Skupštine, a njegov ulazak u proceduru nije ni važan pošto u njemu ništa ni nema.
Da li će penzija biti 60% plate, 50, 40? To su teme koje nameće vlast, a koje nisu važne ili su lažne teme. Da li je reformisan penziono-invalidski fond u proteklih godinu dana? Da li se počelo sa tom reformom? Da li je utvrđeno šta se u tom fondu radilo u proteklih 10 godina za vreme DOS, kako se kaže, i u prethodnih deset za vreme nekog drugog. Da li je napravljen neki plan sa tim fondom, zašto mi dajemo opet sedam milijardi dinara? Samo da bismo pokrpili rupe ili da bi se nešto lepo desilo u januaru, februaru, martu itd. Mi krpimo rupe.
Vi ovde branite tezu, ne samo vi, da država nije puno zadužena. Svako zaduživanje je puno, ukoliko je to novac koji se baca kroz prozor, a ako se ne radi ništa da se takve rupe popune, to je kao da bacate kroz prozor. Odnos toga što premijer ne dolazi ovde da pred Skupštinom govori o budžetu, pa to nije odnos prema nama, to je odnos Mirka Cvetkovića prema tom novcu koji uporno, uporno svaki put baca kroz prozor.
To je slika koju građani ove zemlje treba da zapamte, jednog sedog čikice koji želi da ostavi utisak nekakvog čoveka sa pozitivnim namerama, a koji u stvari već dve godine onako novac svih nas baca kroz prozor i baš ga briga šta se dešava. Ovde svraća samo incidentalno i to da bi se ljutio na poslanike koji imaju loša pitanja.
Znači, mi vas pitamo opet, ovo je nekakva neophodnost, vi ste rekli najbolju ocenu koju ste dali, to je da ste radili u maksimumu vaših mogućnosti, vaše mogućnosti diktira Vlada koja je organizovana po feudalnom principu, i mi za to od vas objašnjenje ne tražimo, šta je Ministarstvo finansija uradilo da uceni te rasipnike na raznim mestima da se tako više ne ponašaju? Koji su to konkretni potezi da bi se reformisali kako sam PIO tako i ostale stvari? Taj PIO je samo postao simbol. PIO fond, izvinjavam se.
Šta je sa Fondom za zdravstvo? To je sledeća tema i takvih tema ima koliko hoćete u našem društvu. Ovo je samo nekoliko najvećih korisnika toga.
Kao treće stvari, time da završim, ostavio ovim drugim, moram da kažem i ono što je naša suštinska zamerka politička. Dakle, duboko sam uveren, a verujte da tako razmišlja i velika većina građana Srbije, da najveći problem ove zemlje su političari koji ne preuzimaju odgovornost nego uvek krive nekog drugog za nešto što se dešava.
Tako je i ovoj Vladi za nekakvo zaostajanje u evropskim integracijama kriva EU koja postavlja prevelike uslove pred nas. Zato što su zamrznute plate kriv je MMF, jer je to bio njihov uslov. Danas su krivi Mišković i Beko, konačno. Ne znam da li još neko, oni su došli na red.
Pitam vas da li Vlada ima ikakvu krivicu ili odgovornost za stanje u kojem se ovo društvo nalazi? Dakle, ovo vas pitam zbog vaše rečenice da je budžet rezultat eksternog okruženja, situacije u eksternom okruženju, rekli ste da je svuda ekonomska kriza i usporen je rast itd, da ne citiram ili da ne tražim po ovom. To je tačno.
Pitam vas – da li je Vlada radila najbolje moguće u datim okolnostima? Da li je ovo maksimum koji je mogao da bude urađen? Da li je stvarno Srbija cvetala do 2008. godine, pa kada je došla svetska ekonomska kriza nama su se polomile noge i ne znamo gde ćemo, ili je možda situacija malo drugačija da sada novca nema, nažalost nema više ni od koga da se uzme, pa se okrenulo pravljenju zakona o ekstraprofitu pod plaštom pravde da bi se uzelo i to, i da bi Mirko Cvetković i to bacio u nekakvu rupu bez dna, bez ikakvog zahteva prema onima koji taj novac troše?
Jedini koji u ovoj zemlji lošije postupa sa novcem građana od tajkuna je Vlada Srbije i nikakav boljitak za ovu zemlju neće biti to što će Vlada uzeti bilo kome od njih, tim simbolima nepravde, Miškoviću, Beku, bilo kome i šta će biti sa tim novcem? On će ostati.
Iz godine u godinu usvajamo budžet bez ikakvih razlika u životu ljudi između ta dva budžeta. Budžet ipak nije računovodstvena knjiga, iza ovih brojki su neki životi. Mi o tim životima ne očekujemo da čujemo od ministarke finansija. Očekujemo od premijera i ostalih ministara i to ne u danu kada je sednica za Vladu, pa da poslanici vladajuće većine oduzimaju od 180 minuta koliko mogu. Ili će se taj dijalog otvoriti ili neće.
Kažem vam da građani ne veruju da je uvek neko drugi kriv i da je krivac uvek van ove zemlje. Za vreme Miloševića NATO, Vatikan, Amerika. Danas su to neprijatelji MMF, EU, Haški tribunal. Gde smo mi? Da li smo toliko savršeni, ali u ovim okolnostima u svetu nikako da se snađemo već sto godina?