Dvanaest minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Milan Vučković, posle njega narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam vas da podržimo predloženi rebalans budžeta zato što će promene koje su njime predviđene otići u ruke najugroženijih.
Kada odlučujemo da li da podržimo ovaj rebalans ili ne, ne bi trebalo da se rukovodimo time da li podržavamo rad Vlade ili ne, da li smo zadovoljni kakvo je stanje u državi, već da pogledamo kakav je taj rebalans, da pogledamo šta piše i da vidimo kakve su promene u odnosu na ono što je planirano u decembru prošle godine, kada smo usvajali budžet za ovu godinu i kakve promene nam donosi ovaj rebalans.
Najviše rashoda ide na socijalne izdatke. Povećani su izdaci za redovan transfer fondu PIO u iznosu od sedam milijardi dinara. Uračunata je jednokratna pomoć zaposlenima u administraciji i pomoć penzionerima od pet hiljada dinara. Odvojeno je tri milijarde za socijalnu zaštitu. Obezbeđena su sredstva za grejnu sezonu tako što su izmirena dugovanja prema gradu Beogradu i toplanama, kao i za građevinsko zemljište za opštine u Srbiji. Povećan je transfer opštinama za jednu milijardi dinara, od toga pola za sve opštine, a pola za 40 najnerazvijenijih opština.
One koji ne podržavaju rebalans budžeta pitam šta biste od ovog izbacili, šta je ovde višak? Da li biste smanjili penzije? Da li biste u sred grejanje sezone ostavili Beograd i opštine u Srbiji bez grejanja? Da li biste uskratili nužnu pomoć za siromašne opštine, poput Trgovišta, Knića, Žitišta, da li biste ih ostavili bez tih sredstava koja su im neophodna za funkcionisanje?
Ako to jeste nečija politika u Skupštini, onda to treba da čujemo od vas. To je legitimno ako imate takvu politiku, ali to nije politika sa kojom se slažem i to sigurno nije politika DS. Politika DS počiva na socijalnoj odgovornosti i na solidarnosti. To je stub na kojima stoji DS.
Čuo sam juče u raspravi, a i danas da su budžet i ovaj rebalans naglašeno socijalni. Pitam vas kakav bi trebalo da bude? Naša država i naše društvo nisu bogati, ali ono što imamo treba da raspodelimo na taj način da oni koji su najugroženiji, koji imaju najmanje ne žive ispod granice dostojanstva.
Da li su dovoljna sredstva koja smo predvideli u budžetu da se otkloni siromaštvo u Srbiji? Ni blizu, ali jesmo pokušali i jesmo ono što sebi možemo da priuštimo a da ne ugrozimo budućnost naše države i naše ekonomije.
Ako je ovo prilika, a vidim da većina poslanika koristi ovo da kritikuje ekonomsku politiku Vlade, hajde da stvari sagledamo realno, da pogledamo gde smo bili 2008, 2009, 2010. godine i da konstatujemo da ćemo u ovoj godini imati rast BDP između 1,5 i 2%. Nije mnogo, ali smo jedini u regionu ko ima rast BDP. Prošle godine smo imali pad do 3% u situaciji kada je većina zemalja Evrope imala višestruko veći pad.
Imali smo rast i od 2000. do 2008. godine. Svetska privreda je bila u ekspanziji. Deo tog novca se prelivao kroz investicije i kroz privatizacije kod nas. Imali smo veće plate i trošilo se više, pa rastao i BDP, ali rastao je i uvoz do te mere da je postao glavobolja i za Vladu i za sve ekonomske analitičare.
Evo i dobrih vesti. Izvoz će u 2010. u odnosu na 2009. godinu porasti za preko 20%, u prvih devet meseci 21,1% dok uvoz raste po stopi manjoj od 9%, tako da će spoljnotrgovinski deficit biti smanjen za 4%.
Kada se svi žalimo što je dinar depresirao, što je izgubio deo svoje vrednosti, što oni koji su uzimali kredite indeksirane u evrima moraju da vraćaju veće rate u dinarima, treba da imamo u vidu i da je i depresijacija dinara jedan od faktora našeg povećanog izvoza i manjeg rasta uvoza.
To je osnova za ono što i premijer i Vlada navodi kao osnov budućeg razvoja, a to je reindustrijalizacija. Imamo dobre pokazatelje i u ovoj godini. Naravno, to nisu pokazatelji koji su dovoljni da povećaju standard građana. Naši građani to još uvek ne osećaju, ali smo na dobrom putu.
U prvih devet meseci rast industrijske proizvodnje je preko 5%. Model razvoja koji je imala Srbija od 2000. do 2008. godine neće moći više da funkcioniše, a tako nije samo kod nas, tako je u celoj Evropi. Ona pravila koja su važila do svetske krize više ne važe. Pogledajte šta se dešava u Britaniji ovih dana, u SAD, u celoj Evropi. Drago mi je što je Srbija na jednom putu ekonomskog ozdravljenja. To je jedan nagoveštaj ekonomskog ozdravljenja.
Ova Vlada je adekvatnim merama spasila Srbiju najgoreg scenarija. Koji je najgori scenario? Bankrot države. Koja država je to doživela? Mnoge oko nas. Prvo, Mađarska, Island, Grčka, Irska. Očekuje se i Španija. Nadam se da će se izvući, možda i Portugal.
Ove države su bankrotirale, zato što su trošile mnogo više nego što su zarađivale. Mi smo, ova Vlada je donela 2008. godine odluku o zamrzavanju plata zaposlenih u administraciji i zamrzavanju penzija i to je bila jedna hrabra odluka koja nije donela nijedan glas novi u koš vladajućih stranaka, ali jeste uticala pozitivno na našu ekonomiju.
Srbiju su dakle spasili najgoreg scenarija, a mogli smo da uzmemo nove kredite, mogli smo da se zadužimo, da delimo plate dve, tri godine, svi budemo srećni, Vlada bude najpopularnija i onda proglasimo stečaj države. To bi bilo neodgovorno, i to nije politika DS.
Dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što su ovim rebalansom predviđeno dodatna socijalna davanja. Teška su vremena i najrazvijenije zemlje Evrope su suočavaju sa velikim iskušenjima. Znam da je situacija u Srbiji danas teška i znam kako žive moje komšije, znam kolike su prosečne plate, znam da mnogi traže posao ne mogu da ga nađu.
Srbija međutim lagano izlazi iz krize. Podaci koje sam naveo govore tome u prilog. Ma koliko želeli da podstičemo rast privrede, ne smemo da zaboravimo one koji su najugroženiji, jer u našem sistemu vrednosti kada merimo kvalitet jednog društva, ne treba da gledamo kako žive najbogatiji, jer ako njih pitate, ne razgovaram mnogo sa njima, ali čujem i komentare u medijima i u razgovorima sa drugim ljudima, njih ako pitate, oni se najviše žale.
Najbogatiji se u Srbiji najviše žale. Mi treba da gledamo kako žive najsiromašniji, da njima obezbedimo dostojanstven život i to je mera kvaliteta jednog društva.
Zbog toga je rebalans dobar za Srbiju, i podržaću ga, kao i poslanička grupa "Za evropsku Srbiju".

Iskorišćeno je osam minuta vremena poslaničke grupe. Reč ima narodna poslanica, Marina Toman, izvinjavam se narodnoj poslanici Jorgovanka Tabaković, greškom je pročitana s obzirom da je vreme poslaničke grupe iskorišćeno.
Posle narodne poslanice Marine Toman, narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Dame i gospodo, rebalans budžeta u kome najveće stavke predstavljaju izdvajanje za siromašne, penzionere, subvencije, predstavlja tužnu sliku naše stvarnosti, a stvarnost je takva da je Vlada lošom ekonomskom politikom urušila privredu i standard ionako siromašnih građana Srbije.
Ukoliko bi želeli da pojednostavimo stvari mogli bismo da kažemo da rebalans budžeta predstavlja gašenje požara koji su se rasplamsali Vladinim nepromišljenim potezima, kako u ovoj tako i u godinama koje su joj prethodile.
Rebalans budžeta koji je usvoje u potpunosti je usaglašen sa MMF, rečenica je sa kojom Vlada obrazlaže rebalans i šalje poruku da ništa nije uradila van onoga što MMF od nje nije tražio, ni manje, ni više. Vladi kojoj nedostaje politička hrabrost da uđe u konkretne društvene i privredne reforme odgovara da joj MMF bude alibi za katastrofalnu situaciju u kojoj se Srbija danas nalazi.
Činjenica je da MMF zastupa politiku čija primena daje poražavajuće rezultate koji su vidljivi u zemljama u okruženju, ali i činjenica je Vlada nije pokazala spremnost i hrabrost da se takvoj politici suprotstavi. Zbog toga Vlada je ta koja je glavni krivac za situaciju u kojoj se država danas nalazi, privreda i njeni građani, pre svega premijer Cvetković. Uvažavajući isključivo naloge MMF Vlada zaboravlja realne potrebe ovdašnje privrede i društva i okolnosti kojima se danas nalaze.
Rebalans budžeta koji je nastao kao posledica niza katastrofalnih poteza pokazao je da ova Vlada nema hrabrost da se suoči sa činjenicama i da odredi koji su to prioreteti na kojima mora da se radi ukoliko ne želi da ubuduće više trošimo nego što zaradimo, ukoliko ne želi da i dalje balansira, već da parlamentu i građanima Srbije predstavlja jedan razvojni budžet. Ne slažemo se sa konstatacijom da Srbija troši koliko mora, a da štedi koliko može. Sa tom konstatacijom neće se složiti ni većina građana Srbije.
Navešću samo jedan primer zašto Vlada troši više nego što treba i da nije u pitanju štednja. Država, odnosno Vlada mogla je manje da troši tako što bi za početak ukinula mnogobrojne agencije i uprave, paralelne državne organe, beskorisne budžetske parazite. Teret tako preglomazne državne uprave ne bi podnele ni mnogo razvijenije države.
Ali ne, Vlada vrlo perfidno pokušava da predstavi da su samo izdaci za zdravstvo, školstvo i penzionere trošak za ovu državu, a to nije tako. Finansiranje agencija i uprava predstavlja taj dodatni trošak, a takvih primera je mnogo.
Svedoci smo da Vlada godinama upumpavanjem para, kreditiranjem, subvencionisanjem dajući garancije pokušava veštački da održi neka neprofitna javna preduzeća umesto da ih rekonstruiše i napravi korak ka tome da ona posluju profitabilno. S druge strane, ta ista Vlada se odriče najprofitabilnijeg domaćeg preduzeća "Telekoma", koji ima 10 hiljada zaposlenih i neto prihod u 2009. godini 150 miliona evra.
Takođe, možemo li mi za nekoga ko je povećao deficit rebalansom, potvrdio povećanje minusa u državnoj kasi, da kažemo da je taj uštedeo? Ne možemo da se složimo sa tom konstatacijom. Čini mi se da se ovde više ne postavlja pitanje – da li Vlada na čelu sa premijerom Cvetkovićem nešto zna ili ume, već pre svega - da li Vlada nešto želi ili ne želi?
Da su stvari drugačije postavljene, odnosno određeni prioriteti kada se planirao budžet za 2010. godinu i onaj pre njega, onda sigurno ne bi bili u ovoj situaciji u kojoj se danas nalazimo. Umesto toga Vlada ima neusaglašene stavove. Čini nam se da svako ministarstvo vuče na svoju stranu vrlo često sa nerealnim zahtevima, stavljajući dodatni trošak za državu, zaboravljajući na poruku koju je poslala građanima Srbije na početku svog mandata.
Mirko Cvetković je tada u svom ekspozeu građanima ponudio smanjenje nezaposlenosti, otvaranje novih radnih mesta, povećanje BDP, a dve godine kao rok da se iz budžetskog deficita pređe u budžetski suficit. Umesto svega toga danas imamo rebalans budžeta kojim se izdvajaju sredstva za dodatnu socijalnu zaštitu, odnosno za lanč pakete za one najsiromašnije u 40 opština u Srbiji. To su oni isti građani kojima je premijer obećao posao, bolji standard.
To su građani koji su dokaz da Mirko Cvetković nije ispunio ni jedno obećanje sa početka mandata dato. To su građani koji žive na ivici siromaštva, a njihov broj je sve veći i to je nešto što zabrinjava.
Zbog loše ekonomske politike Vlade, odsustva konkretnog programa da se izađe iz krize neki oblasti i dalje će biti na ivici propadanja, poput poljoprivrede. To što ste ovim rebalansom budžeta namenili određena sredstva poljoprivredni nije dobro da se ispravi greška koja je napravljena budžetom za 2009. godinu, 2010. godinu.
Vlada svoje poteze pravda krizom. Tako je najlakše, ali zar ne treba da razmišljate kako da iz te krize izađemo, kako će i gde Srbija sebe da pozicionira? Plašim se da će Srbija doći u situaciju kada će biti nemoguće da uz mnogo veća ulaganja i mnogo veća sredstva oživi pojedine oblasti privrede do trenutka kada će biti nemoguće sanirati posledice loših odluka.
Da je bilo loših odluka potvrđuju pojedini predstavnici Vlade, pa tako ministar poljoprivrede Saša Dragin verovatno u trenutku iskrenosti kaže da su problemi u poljoprivredi vezani za donošenje loših odluka bez prethodnog udubljivanja u njihove posledice. On je tu mislio pre svega na uvoz mleka u prahu, a mi dodajemo da je takvih odluka bilo dosta. Sada vidimo da su rebalansom budžeta određena dodatna sredstva u iznosu 650 miliona dinara za subvencije za mleko.
Vlada verovatno na taj način pokušava da koliko-toliko sredi haos koji je nastao na tržištu u vezi snabdevanja ovom namirnicom. Šta ćemo sa činjenicom da je Vlada dozvolila monopolizaciju mlekarsko-prerađivačke industrije zbog neodgovorne politike Vlade i nezainteresovanosti pojedinih ministarstava? Godinama su ispaštali potrošači i individualni proizvođači, oni i dalje ispaštaju.
Isključivo velike mlekare su godinama unazad diktirale otkupne cene mleka. Jedinu korist od poskupljenja imale su mlekara, a cenu toga plaćali su potrošači i primarni proizvođači.
Sada pokušavate to da ispravite. Šta ćemo sa činjenicom da je uništen stočni fond, da je uništeno stočarstvo? Ali, tu nije kraj. Postavlja se pitanje možete li da ispravite štetu koju je poljoprivredi bila nanela odluka o jednostranoj primeni prelaznog trgovinskog sporazuma? Znači, mnogo problema, a vrlo malo konkretnih predloga za njihovo rešavanje.
Sa druge strane i dalje se pravimo da ne postoji ni jedno drugo tržište sem tržišta EU, a nažalost, naši proizvodi su nekonkurentni na tom tržištu. Još uvek se pravimo da ne postoji tržište Ruske Federacije, znači, ništa ne pravimo da ovoj Srbiji i njenim građanima bude bolje.
SRS neće da glasa za rebalans budžeta, ne zbog toga što smo protiv toga da se pomogne siromašnima ili penzionerima ili postradalom Kraljevu, već zbog toga što rebalans budžeta oslikava nemoć Vlade da se suoči sa problemima u ovoj državi, da stvori dovoljno prihoda kako ne bi morala više da balansira, kako vi to kažete, već da pokaže da radi na tome da Srbija ima razvojni budžet, da trošimo koliko prihodujemo.

Deset minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz, posle njega narodni poslanik Boris Aleksić.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarko, kao poslanik SPO i tipičan predstavnik desne evropske Srbije, koja drži do onog što je tradicionalno u Srbiji, ali takođe i gleda u budućnost, a naša budućnost je sigurno u EU i u nekim drugim savezima.
Pokušaću da dam ocenu i rebalansa budžeta i Zakona o bankama i Zakona o stečaju i likvidaciji banaka, ali ne sa pozicije isključivo vladajuće koalicije, bez obzira što smatramo da smo i korektan i konstruktivan koalicioni partner, ali ne i sa pozicije isključivog kritičara, već sa pozicije narodnog poslanika i nekog ko treba da reprezentuje i da reprezentuje građane koji su ga birali, ali i da da svoju ocenu koja treba da bude prilično objektivna.
Sve što je u rebalansu budžeta navedeno, od ovih poroka koji su političko ekonomske prirode – da treba da se štedi, da se troši sve manje, da se smanjuju javnih rashodi, da se pomaže najugroženijim i najsiromašnijim građanima, da se nastavi sa subvencionisanjem privrede, poljoprivrede, da se odvoji deo sredstava za premije za mleko, bez obzira što smo očekivali da taj deo sredstava bude veći, da se reguliše stari dug koji je već regulisan za grejanje gradova i opština, da se daju određena sredstva i radnicima MUP i radnicima administracije.
Pomoć Kraljevu, usaglašenost rashoda sa MMF, neznatno povećanje plata i penzija itd. mislimo da je dobro. Dobro je i što šef Misije MMF kaže da postoje ohrabrujući znaci za oporavak srpske ekonomije, koja je zasnovana u velikoj meri na izvozu i da očekuje da će privredni rast dostići 1,5% ove i 3% narednih nekoliko godina.
Mislim da svi treba da imamo tu vrstu osećaja za realnost da se nalazimo u vremenu velike ekonomske krize. Ekonomska kriza nije opravdanje za Vladu. Da li je Vlada dobro radila? Jeste. Da li je adekvatno reagovala s početka ekonomske krize? Jeste. Da li je uspostavila i očuvala makroekonomsku stabilnost? Jeste. Da li nam preti bankrot države? Ne. Da li se ekonomije, koje mogu u velikoj meri i danas biti uzor srpskim ekonomijama, suočavaju sa velikim izazovima? Da.
U Italiji je milion i 200 hiljada radnika ostalo bez posla. Gubitak radnih mesta se nastavlja. Ne postoji politička emisija u Italiji u kojoj se ne vodi rasprava o tome zašto je "Fijat" došao u Srbiju, zašto je veliki proizvođač čarapa "Omi" došao u Srbiju i zašto u udruženju industrijalaca Italije najveće interesovanje vlada za ulaganja u srpsku privredu?
Sa stanovišta italijanskih privrednika i italijanske države, oni imaju utisak da je veliki deo investicija otišao u Srbiju. Sa stanovišta Srbije mi imamo utisak da je to kap u moru u odnosu na ono što je potrebno Srbiji.
Šta nam ovo govori? Ovo nam govori da je Vlada Republike Srbije zaista nizom svojih mera stvorila neki ambijent i promenila onu lošu sliku Srbije i sada se svi pitaju u okruženju – šta je to što je Srbiju od "crnog đavola" do pre deset godina pretvorilo u neku zemlju koja u velikoj meri postaje privlačna za investitore.
Veliki doprinos privlačenju stranih investitora su dale i mnoge lokalne samouprave. Navešću samo primer opštine Lapovo koja je, da bi privukla strane investitore, iste oslobodila lokalne komunalne takse na isticanje firme, naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, kao i naknade za uređenje zaštite životne sredine za period od 10 godina, ali se to naravno, u velikoj meri, odrazilo i na lokalne prihode, o čemu ću pričati u drugom delu svog izlaganja.
Mislim da nije u davnoj našoj prošlosti, da mi nismo još uvek zaboravili ni Dafinu ni Jezdu, nismo zaboravili organizovanu pljačku države sa tim parafinansijskim organizacijama i bankama i ne treba zaboraviti ni hiperinflaciju koja je harala našom zemljom. Oni koji danas najviše kritikuju rebalans budžeta i predložene zakone su upravo u to vreme vršili vlast u Srbiji. Čini mi se da su zbog toga oni poslednji koji treba da kritikuju ekonomiju i ekonomske mere ove Vlade.
Međutim, SPO prihvatajući učešće u ovoj vladi je prihvatio i sve principe na kojima je zasnovana ova vlada. Ako smo rekli - ubrzani put ka EU, onda to zaista podrazumeva u potpunosti poštovanje evropskih principa u svemu. Ako pričamo o poljoprivredi, u toj meri se slažem sa svima iz opozicionih političkih stranaka koji su ukazali na drastično smanjenje stočnog fonda.
Podatak da negde oko 110 hiljada grla je sada manje u Srbiji u odnosu na period od pre godinu-dve dana je znak za paljenje crvenih lampi, znak za uzbunu, ne samo za vaše ministarstvo, gospođe ministre, već i za sva ostala ministarstva. Zbog čega smo očekivali i zbog problema sa nestašicom mleka da veće izdvajanje bude za premije za mleko.
Takođe, veće izdvajanje sigurno treba da bude u agrarni budžet i veće subvencije. Znam i svako ko na neki način poznaje problematiku pravljenja budžeta zna s kojim se problemima suočava onaj ko pravi budžet – svi traže.
Ali, ako je srpska poljoprivreda ovakva kakva je i danas je još uvek naša najveća izvozna grana, onda zaista podsticajnim merama Vlade treba da uložimo dodatni napor da pomognemo srpskoj poljoprivredi, a verujte da je pomoć zaista neophodna.
Subvencije koje su otišle Železnici i JAT-u zaista su nešto što u velikoj meri zbunjuje i javnost u Srbiji i poslanike zbog činjenice da su i Železnice Srbije i JAT godinama gubitaši, da godinama dobijaju ogromne subvencije i da zaista u toj meri Vlada Republike Srbije treba da preduzme nešto, da li u smislu restruktuiranja i nekih drugih mera ili pojačanog nadzora nad poslovanjem tih javnih preduzeća.
Ali, u svakom slučaju, verujte, kada bismo to što dajemo Železnicama Srbije i JAT-u uložili u poljoprivredu, mi bismo zaista imali rezultate koji su mnogo bolji i to bi se već videlo u sledećoj godini u odnosu na, čini nam se, vreću bez dna što su danas Železnice Srbije i JAT.
Ako smo pričali o evropskim principima, onda je jedan od evropskih principa i decentralizacija, ali pre svega i finansijska decentralizacija. Znam da se ova Vlada i veći deo, ako ne i sve političke stranke u vladajućoj većini, zalažu za decentralizaciju Srbije, finansijsku decentralizaciju i vraćanje imovine opštinama i gradovima i ispunjavanje zakona u pogledu transfernih sredstava, ali čini nam se da smo na tom polju svi možda pomalo zakazali.
Mi ćemo iz SPO do kraja mandata ove Vlade, zaista ponavljam još jednom, kao korektan i konstruktivan koalicioni partner, ukazivati na to da mi moramo da krenemo u suštinsku decentralizaciju zemlje, u finansijsku decentralizaciju zemlje.
Kao poslanik iz Šumadijskog okruga ukazaću vam, znam da vi to znate, ali ovo je zarad javnosti i predsednik opštine Lapovo, nema veze što je predsednik opštine Lapovo Dragan Laković iz SPO, nego je to jedan od tipičnih primera 150 gradova i opština u Srbiji koji se žale da su im uskraćena značajna transferna sredstva, napominje, naravno, da mere Vlade u tom smislu smanjenja transfernih sredstava su značajno pogodila lokalne samouprave i odrazila se na njihovo funkcionisanje i da one s tim imaju i problema u izgradnji infrastrukture, pružanju komunalnih usluga, finansiranju indirektnih korisnika budžeta itd.
Ono što želim da kažem vezano za izmene i dopune zakona o bankama i stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, to je da se zaista treba podsetiti ne samo Dafine i Jezde, već i svih onih osiguravajućih kompanija koje su samo do pre 10-15 godina pljačkale građane, nisu isplaćivale osigurane iznose za štetne događaje, ali su zato imali apsolutno blagoslov vlasti i svi su bili tada miljenici vlasti.
Neću pomenuti nijednu od tih osiguravajućih kompanija, ali ću pomenuti na stotine hiljada građana Srbije koji su zbog takvog odnosa vlasti i takve nebrige u kontroli, a mislim da se radilo o nameri i mislim da se radilo o državnoj pljački, jednoj od mnogih državnih pljački svojih građana.
Želim da kažem da je zaista bankarski sistem i sistem osiguravajućih organizacija, odnosno svi zakoni i podzakonski akti koji su doneti u tom smislu da su uspostavili jednu zaista kompletnu stabilnost, da je bankarski sistem izdržao sve izazove ekonomske krize, da sve regulatorne mere koje je država preduzimala su bile blagovremene, bile su adekvatne.
Kontrolna uloga države zaista i treba da postoji u ovom tranzitnom periodu, sve dok mi ne budemo u potpunosti tržišna ekonomija. Naravno, i tada će postojati regulatorna i kontrolna uloga države, ali sigurno u ovoj meri neće postojati zainteresovanost države da ne propadne ni jedan jedini subjekat u finansijskom sektoru, kako se to ne bi odrazilo na celokupni sistem.
Zbog toga želim da kažem, u ime SPO, da smo mi izuzetno zadovoljni i dosadašnjim rešenjima iz ove oblasti i ovim merama koje su sada preduzeli i ministarstvo i Vlada Republike Srbije u očuvanju bankarskog sistema i osiguravajućih kompanija.
Zaista bih molio da sve ove sugestije ne shvatite ni lično, da ih shvatite najdobronamernije. Vi, kao ministar finansija, imate punu podršku nas iz SPO. Ova Vlada je u odnosu na sve vlade u okruženju, a i neke zemlje koje su članice EU, poput Grčke i Mađarske, zaista dobro iznela teret svetske ekonomske krize, mnogo bolje od ekonomije susednih zemalja.
Ali, ono što sam hteo da vam kažem, to je da je sanacija i prevencija ekonomskih udara izvršena, ali ono što mi sada treba da radimo sa ovim merama koje predlažem, kao predstavnik SPO, to je da još više štedimo, još više smanjimo javne rashode i još više pomognemo pre svega poljoprivredi i da uđemo u proces suštinske decentralizacije zemlje.

Iskorišćeno je 13 minuta i 20 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Boris Aleksić, a posle njega narodni poslanik Srđan Milivojević.

Hvala, gospođo Čomić. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kada je u pitanju rebalans budžeta upitao bih gospođu Dragutinović – gde se nalazi stavka 666, kojom bi trebalo da se odobre sredstva Tomislavu Nikoliću i naprednjacima u iznosu od 10 miliona evra za spremnost da uhapse i izruče Ratka Mladića tribunalu u Hagu, sa čijih poternica je ubijeno do sada šesnaest Srba i sedamnaesta gospođa Rada Abazović, koja je bila supruga jednog od osumnjičenih?
Kada su u pitanju silni predlozi zakona koje ste vi objedinili ovde, zaista moram da iznesem čuđenje što ste tako laičko obrazloženje dali za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Dakle, zaista ne znam da li vi mislite da narodni poslanici ne čitaju ništa izvan Srbije, jer verovatno da tako mislite, pošto ste u obrazloženju naveli sledeće – da ste ovaj predlog zakona definisali u potpunosti sa sugestijama Komiteta Manival, koji je nadležan za ova pitanja u okviru EU.
Dakle, navodite njihov izveštaj iz decembra 2009. godine, uvodite novine u ovaj zakon, međutim, najvažnije preporuke Komiteta Manival vi uopšte ne uzimate u obzir.
Njihov izveštaj od 8. decembra 2009. godine, kao najveći problem za Republiku Srbiju, kada je u pitanju pranje novca i finansiranje terorizma, navode sledeće: prvo, odsustvo nacionalnog zakonodavstva sveobuhvatno, zatim nacionalno zakonodavstvo koje uopšte ne tretira neprofitne i nevladine organizacije, što je veoma interesantno, slabu opremljenost i slabu obučenost nadležnih organa i institucija koje postupaju po ovim pitanjima.
Jer, postavlja se pitanje – kako vi mislite da policija i nadležne službe vode računa i o ovim krivičnim delima i uopšte da sprečavaju pranje novca i finansiranje terorizma, ako npr. nemaju novca za nove uniforme, ako nemaju novca za nova odela, ako nemaju novca za obuću i adekvatnu opremu, ako nose kombinezone koji izgledaju kao da su dizajnirani 1942. godine za neke buduće automehaničare, kada nemaju najosnovnija sredstva da bi mogli da uopšte kontrolišu ovu vrstu kriminaliteta i problema sa kojim se suočava Republika Srbija?
Dakle, vi ste se naprosto pozvali na Komitet u okviru EU, u okviru Saveta Evrope. Rekli ste da zakon donosite zbog svega ovoga, a najvažniju stavku koju oni vama zameraju – apsolutno odsustvo regulisanja delovanja neprofitnih organizacija i nevladinih organizacija niste uzeli u obzir.
Sada ćete vi da pitate – kakve to veze ima? Mogu da vam navedem dve velike neprofitne nevladine organizacije koje su finansirale Al Kaidu svojevremeno, to je TVRA i Beneval international, koje su poznate i u izveštajima FBI i u izveštajima u okviru EU itd. Dakle, najosnovnije u predlozima Komiteta "Manival" vi niste uzeli u obzir. Zbog čega? Pa zbog toga što izgleda ovu državu kontrolišu nevladine organizacije. Prema istraživanjima, pazite prema istraživanjima koja su radili vaši prijatelji na zapadu u Srbiji, nevladine organizacije iz budžeta dobijaju 60 miliona evra. Oni imaju negde između 3 i 4 hiljade zaposlenih, to je podatak dakle, finansiranje je radila, tj. dala podršku Ambasada Velike Britanije i stručni tim Zavoda za statistiku koji je radio ove analize.
U 2006. godini ste davali 42 miliona evra, pa ste to vrlo brzo povećali, već 2007. godine to je bilo preko 60 miliona evra. Dobar deo kolača kod ovih nevladinih organizacija otpada na organizacije koje se bave pitanjima homoseksualaca i sličnih, dakle njima dajete više od 60 miliona evra.
Podsetiću vas da samo za Kraljevo hitna pomoć, prema vašim podacima, trebalo je da iznosi 10 miliona evra, a da bi se sanirale posledice kako ste sami rekli 40 miliona evra. Pa eto vam rešenje za Kraljevo odmah.
Isto tako, umesto da dajete novac homoseksualcima i sličnima, mogli ste da povećate iznos za održavanje trudnoće, jer on sad iznosi 65% i dalje, mogli ste da podignete i nove škole i bolnice, mogli ste na stotinu škola i bolnica da podigne, sportskih hala, da pomognete privredu itd.
Ne, vi ste se opredelili da ulažete toliko novca u nevladin sektor, iako je on sam pod sumnjom na osnovu analize Komiteta Manival, pre svega vezano za korupciju, vezano za pranje novca. Ali videćete kasnije nije u pitanju samo islamski terorizam.
Negde oko 3,3 milijarde dinara utrošeno je na plate u ovom nevladinom sektoru, a sve ste to lepo vi finansirali. Da vidimo sada pojedinačno.
Ministarstvo omladine i sporta je spremno za nevladine organizacije da izdvoji čak jednu milijardu i 152 miliona dinara. Dalje, tu se u stvari u tome nevladinom sektoru nalaze ljudi koji direktno ili indirektno kontrolišu rad Vlade Republike Srbije, kao što je famozna gospođa Sonja Liht, koja kontroliše nevladinu organizaciju beogradski Fond za političku izuzetnost.
Naravno, ona je sledbenica gospodina Soroša, koji se bavi mahinacijama širom sveta. Ova nevladina organizacija je samo do 2009. godine od Ministarstva sporta i omladine, sa kojim je zaključila četiri ugovora, inkasirala više od 10 miliona dinara.
Gospođa Sonja Liht sa svojom nevladinom organizacijom može da uradi ono što neki drugi ne mogu da urade, a dobar deo novca koji oni dobijaju iz budžeta Republike Srbije troši se na astronomske plate osoblja. Dakle, još jednom podsećam da je Komitet Manival naveo da se upravo kod neprofitnih organizacija i nevladinih organizacija krije ključ za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
Međutim, preko ovih nevladinih organizacija koje kontroliše gospođa Sonja Liht angažuje se i omladina određenih partija, Demokratske stranke, G17, Saveza vojvođanskih Mađara, Bošnjačke liste itd.
Dakle, svi imaju korist, pa nije ni čudo što onda ne pominjete to u ovom zakonu, tj. Predlogu zakona koji se tiče sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.
Drugi podaci govore da je više od pet milijardi dinara izdvojeno za nevladine organizacije. To piše ''Danas'', da ne kažete sada da navodimo neke izvore kao što je najugledniji srpski mesečnik "Velika Srbija".
Zatim, već sam vam naveo podatke koji se zvanično nalaze na sajtu i u dokumentaciju FBI, koji se nalaze u okviru Interpola, a koji se tiču organizacija kao što je TVRA, Agencija za pomoć muslimanima u trećem svetu, preko koje je delovao islamski terorista Mustafa Cerić, preko koje je finansirana Al Kaida, a takođe organizacija Beneval interanational, i ona je delovala u Bosni i Hercegovini, ali ima nekih koje deluju na Kosovu i Metohiji.
Sada da pređemo na onu vrstu terorizma, pranja novca i finansiranja o čemu vi, naravno, ne smete ništa da kažete.
Dakle, 20. novembra u državi Džordžija u SAD uhapšena je jedna novinarska ekipa ruske televizije, jer su ispred jednog centra za obuku koji ima staro ime – Američka škola ili novo – Institut za bezbednost i saradnju za zapadnu hemisferu, snimali demonstracije građana koji su tražili zatvaranje tog centra. Zbog čega? Zbog toga što se u tom centru već 62 godine obučavaju agenti i specijalci iz Južne Amerike, koji kada se vrate, sprovode torturu i izvršavaju terorističke akte protiv sopstvenog stanovništva.
Građani SAD-a, oni koji imaju hrabrosti nešto da kažu, tu školu nazivaju – školom za ubice.
Dakle, Ruse su uhapsili bez ikakvog obrazloženja, to je ruski kanal Russia Today koji se emituje na engleskom jeziku, i držali su ih u pritvoru više od 32 sata, da bi ih pustili uz kauciju.
Ti podaci ne mogu da se prikupljaju. Inače, taj institut se nalazi preko puta Fort Beninga, američke vojne baze.
Kada je u pitanju delovanje nevladinih organizacija i neprofitnih organizacija, a na šta nam je pažnju skrenuo Komitet Manival u svom izveštaju od 8. decembra 2009. godine koji se tiče Srbije, veoma interesantno delovanje USAID.
Naime, vodeći analitičari u svetu govore da upravo Centralna obaveštajna agencija SAD-a deluje preko organizacije USAID. To je izneo i Alem Vejtem koji je osnivač NED-a (National Endowment for Democracy). On je to izjavio u "Vašington postu" još 1991. godine.
Da vidimo još neke podatke, takođe istoričar Vilijam Blum, koji je napisao knjigu "Ubijanje nade, američka vojska i intervencije Cije nakon Drugog svetskog rata" govori upravo o modelima delovanja Cije preko USAID-a i navodi primer Srbije. Navodi primer kako ste vi došli na vlast.
Pretpostavlja se da je USAID od 2000. godine potrošio za preko 620 programa samo u Venecueli 20 miliona dolara. Smatra se da je ukupno za dve decenije USAID, za ono što neki zovu promovisanje demokratije, a za šta američki stručnjaci koje sam citirao kažu da je prikrivena operacija Cije, potrošio devet milijardi dolara.
Takođe, u ovu strategiju uključeni su i NDI i IRI, Međunarodni republikanski institut koji, povedite računa o ovome, trenutno u Srbiji finansira regionalizaciju. Sve stranke, sve nevladine organizacije koje se bave regionalizacijom i na taj način nastavljaju sa projektom razbijanja Srbije, dobijaju novac od Međunarodnog republikanskog instituta.
On nije jedini koji finansira ove aktivnosti, tu je i nemačka organizacija FUEV, a kako je gospodin Blum rekao, upravo preko tih organizacija deluje američka Cija. Prosto je neverovatno da vi niste ove izveštaje čitali do kraja, jer Evropski parlament je naveo više puta, Cija je, recimo, imala 1245 tajnih letova koji su uključivali kidnapovanje ljudi širom EU.
Između ostalog, u izveštaju Evropskog parlamenta iz 2006. godine navodi se sledeće: istražiteljima iz EU nije dozvoljeno da pristupe zgradama pod kontrolom NATO pakta na Kosovu i Metohiji, pre svega kampu Bondstil, gde su Amerikanci držali kidnapovane građane iz evropskih zemalja. U ovom izveštaju Evropskog parlamenta navodi se da jedino mesto na kugli zemaljskoj gde njima nije odobren pristup, jeste upravo kamp Bondstil na Kosovu i Metohiji.
Dakle, dame i gospodo, postavlja se pitanje, da li ste vi reagovali po ovom pitanju, jer pozivate se na dokumentaciju EU, a evo ga izveštaj Evropskog parlamenta iz 2006. godine koji govori isto o tesnoj povezanosti neprofitnih organizacija, o torturi, o kidnapovanju građana. Dakle, sve su ovo pitanja na koja vi morate da obratite pažnju, a niste obratili pažnju.
Još jednom podsećam da ste u vašem predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma izostavili najvažniji deo koji sadrži izveštaj Komiteta Manival od 8. decembra 2009. godine, iako ste prethodno kao razlog donošenja ovog zakona naveli upravo taj izveštaj. Vi ste u potpunosti ignorisali neprofitni i nevladin sektor koji su važne karike, kako se navodi u samom izveštaju, koje se tiču i odnose na finansiranje terorizma i pranje novca.
Molim vas sledeći put da pročitate do kraja te izveštaje i ako se već pozivate na nešto, onda se pozovite na sve preporuke, pa kažite nešto možemo sad da ispunimo, a nešto ne smemo.

Vreme koje je na raspolaganju poslaničkog grupi je iskorišćeno. Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić, pa narodna poslanica Branka Ljiljak.        

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministar, poslanička grupa NS posle svih iznetih argumenata, koje ne bismo ponavljali, zaista neće podržati ovaj rebalans budžeta.
Ali, iskreno da vam kažem, gospođo ministar, kao narodni poslanik i građanin vaš sam navijač od početka vašeg mandata iz više razloga. Prvi je zato što ste žena kojoj su dali najodgovorniji i najosetljiviji resor u ovako teškom vremenu, drugi je zato što smo ispisnice, što bi rekli u Srbiji, znači ista generacija, a treći je što ste me kupili onom izjavom da bi ovde Hari Poter dobrodošao.
Mada mislim da su vama dali drugu ulogu, mnogo više srpsku, vaše muške kolege iz Vlade, a to je da oni od vas očekuju u ovakvim vremenima da vi budete hajduk Stanko, a to se podrazumeva da očekuju da budete kadri stići i uteći i na strašnom mestu postojati i od svega toga vi uspevate da na tom strašnom mestu postojite.
Žao mi je što niko od njih nije solidarno našao za shodno, jer budžet se ne tiče samo Ministarstva finansija, budžet se tiče svih resornih ministara u Vladi, da bar dođe da vas podrži, da sedne i da podeli s vama pažnju javnosti Srbije, da podnese deo tog tereta.
Rebalans budžeta, koji se ovako sramno kasno donosi, moram da kažem pomalo iz zasede je došao pred poslanike, nije izdržao test nijedne javne rasprave, kao što ga neće izdržati ni budžet koji je pred nama, a najvažniji zadatak vlade koja tako rado operiše pojmom svetska ekonomska kriza i ta svetska ekonomska kriza je izgovor za sve i svašta, čak i kad to ne stoji, jeste upravo bio da taj budžet donese mnogo ranije.
Mi ćemo izgleda rebalans doneti pre samog budžeta i opet će Vlada izvesti svoj čuveni manevar, a to je da se sam budžet donosi uoči Nove godine, uoči poslednjih rokova, sa velikim cajtnotom ili stiskom u vremenskom intervalu, pa onda dolaze one trgovine i nagađanja ko će da popusti, ko će da ga podrži.
Suština ovog rebalansa budžeta jeste da su pare potrošene i da poslanička većina treba da samo to ozakoni. Naravno da se mora pred javnost Srbije izneti i neka razložna situacija, i ona se najbolje i najlakše svari, tako da kažem, ako se iznese jedna socijalna slika – pa onda oni najsiromašniji, oni u narodnim kuhinjama, što ne smatram nekim komplimentom za Srbiju, da se u 21. veku ponosimo time da mi uvećavamo broj korisnika narodnih kuhinja, narodnih kuhinja uopšte i potrebe za narodnim kuhinjama – i obrazlaže se svim onim socijalnim davanjima, zemljotresom, penzionerima i ostalima kojima se obično maše uvek kad se žele prikriti neke druge stvari.
Oni koji su igrali šah, znaju kako se to zove, to je manevar odvlačenja pažnje. Prvo je vlada uradila drugi manevar, koji je bio vrlo ružan i providan u očima javnosti, neko od poslanika reče da ste vi dali tu izjavu, po vašem iznenađenju videla sam da vi niste autor toga i ne stoji vam da vi budete autor takve izjave, a to je da će poslanici u aprilu iduće godine povećati plate.
Pa se onda to računalo i izašle su cifre, pa se o tome pričalo i pisalo, a nije se pisalo i pričalo o nekim drugim troškovima koji idu naveliko, o sredstvima koja su već potrošena, nije se tako velikim ciframa u javnosti manipulisalo da se nažalost deficit povećava za celih blizu 14 milijardi, odnosno da će konačni deficit iznositi oko 120 milijardi.
To znači da smo mi toliko otprilike u dubiozi u odnosu na nekadašnjih projektovanih 49, koji su povećani na 70 i nešto i stalna obećanja kako ćemo mi to prevazići, mi, dragi građani Srbije, ipak od 49 do 129 milijardi deficita tonemo. To jeste zakon čiste fizike. To više nije ni ekonomija, to je slobodan pad, gospodo moja, u dublje dugovanje.
Dakle, to je ono što mi ne možemo, kao poslanička grupa podržati, jer ovde u ovim vrlo jasnim ciframa, iza kojih stoje ministarstva, i gazdovanje ministarstava, i zanemarivanje brige o poljoprivrednicima o kojima smo mi toliko pričali. Smanjenjem subvencija, toliko nužnih za poljoprivredu koja bi trebalo da bude motor, koji treba da nas povuče dalje, prikrilo se mnogo toga.
Vidimo da su ostale transparentne usluge po ugovoru i njih smo pominjali. Jednom sam ranije pitala, nikad na to nismo dobili odgovor, da li može neko od potpredsednika Vlade da da jasno i taksativno obrazloženje ovom parlamentu šta sadrže i koliko su plaćene usluge po ugovoru u okviru njegovog kabineta. Jer u nekim kabinetima te usluge po ugovoru iznose isto onoliko koliko iznose i plate zaposlenih.
Iza ovog rebalansa budžeta, koji je sramno zakasneo, stoje mnogi drugi troškovi i druga ispumpavanja budžeta, a ova socijalna davanja su jedna prividna dimna zavesa koja treba da nas odobrovolji, odnosno da pred javnošću Srbije to lakše prođe.
Naravno, iza svega toga stoji, gospođo ministar, potreba da vi vaše muške kolege, muške trošadžije, koji se prema budžetu ne odnose ni kao prema kao razvojnom, ni nekom drugom u onoj kvalifikaciji ekonomskih kategorija kako se budžeti nazivaju, oni se prema njemu odnose kao budžetu koji je Alajbegova slama.
Molim vas kao gospođu od struke, kao nekoga za koga znam da se prema svom kućnom budžetu odnosi vrlo odgovorno, da se prema kolegama čije političke stavove morate da uvažite, čije političke stavove delimično branite ovde pred nama upravo braneći ovaj rebalans budžeta, i političke trgovine, i dogovore i stalnog natezanja koje vidimo da se reklamiraju po bilbordima na razne načine, nemojte vi da nečiju neuspelu muzičku karijeru branite ovde, branite samo svoju stručnu karijeru, i svoju struku i svoje znanje, koje je bez sumnje veliko.
Bilo dobro da vam ne bude uzor Hari Poter i niko od tih magičnih likova, nego da to bude Laza Paču, i da vi njima jednom lupite šakom od sto, pošto zaslužuju šaku na nekom drugom mestu, ali nije damski da je tamo uputite, ali zaslužuju, verujte, da im kažete da oni svoje apetite, i svoje trošenje i svoje političke poene o trošku građana smanje.
Da zavrnu prvo slavine u Vladi, da zavrnu prvo te svoje potrebe i da zaista odgovorno prema građanima Srbije raspolažu tim budžetom, koji nije njihov profit, koji nije njihova dedovina, koji je novac građana Srbije i prirodno je da građani Srbije očekuju da najviše koristi imaju upravo oni od tog budžeta, jer to su njihova davanja koja im se moraju vratiti kroz život, kroz svakodnevni život, svakodnevne potrebe i svakodnevna davanja.
To je ono što mi u ovom trenutku možemo da kažemo o ovom rebalansu budžeta, za koji očekujem i svi znamo da će biti podržan, ali ono što je rekao juče jedan od lidera iz poslaničke većine, to je suština koja je zaista ogolela ovu današnju našu raspravu do kraja i nebitni su svi argumenti koji stoje, za koje vi dobro znate da su tačni i s kojima se slažete, bez obzira što oni dolaze iz poslaničkih grupa opozicije, jer su neoborivi.
Dakle, šef jedne poslaničke grupe je rekao – da će podržati taj budžet, jer ako ga ne podrže pašće Vlada, a to u ovom trenutku nikome ne treba. To je istina ovog rebalansa budžeta. Pašće Vlada ako rebalans budžeta ne prođe. To je istina koju nije mogao konkretnije reći i zato će ga podržati.
Ne zato što je dobro za građane Srbije, ne zato što je to stvarno stanje stvari, nego zato što će pasti Vlada. Dakle, to je izjava došla iz vaših redova koja jasno govori o stanju budžeta i o odnosima u Vladi, i odnosima Vlade prema budžetu i prema građanima Srbije. To je samo trenutni interes da se ostane na vlasti.
Molim vas da kao ministar, da kao dama, da kao neko ko je istinski stručnjak, dobro razmislite o svim argumentima koji su vam izneti, da ih preispitate, da se čvršće, energičnije, drskije postavite prema svojim kolegama u Vladi, jer ministri finansija se pamte u istoriji ovog naroda.
Navijam da vi budete zapamćeni po najboljem i da zaista u ovom trenutku odgovorno odbranite budžet i pokažete budžet građanima Republike Srbije za sledeću godinu, a možda je ipak rešenje u onome što je gospodin Čanak juče rekao – da Vlada padne i da dođu novi izbori.