Gospodine Novakoviću, da li sam poslednji ispred SRS?

Ako ostane vremena, za reč se javio i gospodin Petar Jojić.

Povodom ovih objedinjenih tačaka dnevnog reda, započeo bih jednom rečenicom kojom bih podsetio i poslanike i građane da sad dolazimo u situaciju da treba da podvučemo jednu crtu i da vidimo šta se ispod te crte nalazi kao rezultat sveopšte kriminalizacije srpskog društva od 5. oktobra do današnjeg dana.
Ne bih ponavljao nešto što godinama ovde iznosim i pokušavam da dokažem, ali verovatno sa današnjim danom se završava jedna etapa koja bi mogla da se nazove – privatizacija profita. Znači, od danas više ne može da se privatizuje profit jer ga više neće biti.
Šta kreće od sutra? Od sutra kreće nacionalizacija gubitaka. Nacionalizacija svih onih gubitaka koji su se desili zbog strmoglavog puta u pogrešnom smeru sa ljudima koji su bili na vlasti u raznim agregatnim stanjima, da l' su "kraduckali", da li nisu, da li su bili manje ili više odani EU, da li su isporučili 16 ili 17 ljudi u Haški tribunal, računajući da su zatvorili temu a ono se otvara tema – ko je sledeći?
Gospodine Mrkonjiću, nadam se da ovih 15 lokomotiva neće da se nabavlja preko neke samostalne zanatske radnje iz Vrnjačke banje. Valjda neće. Kad sam već kod železnice, desila su se planetarna strašila u toj sferi.
Vi se sećate, gospodine Mrkonjiću, 2001. godine došao je za direktora železnice "ljubitelj male železnice" – Rosić. On je poznat po tome što je bio predsednik udruženja "ljubitelja malih železnica". Zato nam se i smanjila železnica – nema gde više da se smanji.
Sad imate ovog bezbednjaka iz Valjeva, ne znam koliko se on razume u železnicu. Ja vam ne pravim razliku između garancije i zaduženja, zato što znam da kada javno preduzeće ne bude u mogućnosti da izmiruje svoje obaveze po osnovu nekog kredita, onda država kao garant stupa na njegovo mesto, garancija se aktivira, a da vas podsetim, nekada davno, u takvim aranžmanima su se donosili posebni zakoni pa su takva potraživanja i takve obaveze prerastale u javni dug. Sećam se, svojevremeno, za poljoprivredu, kada su bile u pitanju zadruge itd.
Znači, podvukli smo crtu. Kad već podvlačimo ovu crtu, mislim da sam u obavezi da obavestim javnost o sledećem. Ako je za ovih devet meseci 2010. godine iz ove zemlje otišlo prema "of šor" firmama 226 miliona evra a to u zbiru za protekle tri godine iznosi milijardu i sto miliona evra. Onda smo mi u svakom slučaju prostor gde je mogla da se vrši vrlo dobra privatizacija profita i da se to pomera sa ove teritorije kako bi gubici ostali na državi i na narodu.
Samo da vas podsetim da su se socijalni transferi toliko smanjili da nema ni govora o državi blagostanja, te ono što bi bila neka realna stopa siromaštva od 5 do 10 posto kod nas je preko 30%, a onaj ko treba to da pokrije, budžet, vidite i sami da je poprilično prazan i sada ću pričati o finansijskim efektima, bez obzira kako prođu ovi predlozi zakona.
Naravno da kada se investira u infrastrukturu očekuju se velike koristi i kaže se po definiciji da su to najopravdanije investicije jer one multiplikuju sve. Kod nas to neće biti slučaj, na to moram da skrenem pažnju jer kada ta količina novca u stranoj valuti dođe kod nas moraće nešto da se naštampa, a onda će morati da krene i tzv. sterilizacija, pa je moguće da i oni koji su radili ništa ne zarade.
Imamo problem što je glavni generator svih naših problema ono što zovemo država odnosno vlast. Džabe je neko obezbedio pare iz inostranstva za naše pravosuđe i za zgradu pravosuđa kada je ostao veliki dug i taj dug je toliko opteretio građevince, te kada kukamo nad sudbinom tih građevinaca moramo da kažemo da je država svojim merama to upropastila.
Da vas podsetim na još jednu stvar, postoji tzv. Bečki sporazum. Čujemo u obrisima šta on sadrži, međutim nemamo prilike da ga vidimo. Kažu da je Vlada zaključila takav sporazum sa vodećim bankama u inostranstvu koje imaju svoje filijale ovde.
Da vas obavestim o 33 banke koje imaju dozvolu da uredno rade na našem tržištu, ove godine je 12 zabeležilo gubitke. Znači, skoro 5 milijardi gubitka i postavljam pitanje kako oni mogu da postoje, jer je 2001. godine rečeno da to više ne može da se desi u Srbiji jer je sređen bankarski sistem natčovečanskim naporima jednog ministra koji jedne godine ima suficit, druge godine deficit? Pričao nam je o nekom irskom čudu. Kada sam otišao u Irsku pitao sam ih u kom pogledu ste vi ekonomsko čudo i ministar finansija Irske mi je rekao još 2007. godine – ko je to mogao da kaže, tako nešto ne postoji.
Znači, vreme laži i prevara je prošlo, sada se svode računi i plaća se.
Dragi moji poštovani građani, za prvih 10 meseci ove godine neko vam je uzeo 88 milijardi dinara iz džepa, to su bankari. Toliko iznose negativne kursne razlike. Samo da vas podsetim, poštovani građani, od kada je formirana ova izuzetno lepa Vlada u čijem formiranju su učestvovali, gle čuda, oligarsi koje sada hoćete da oporezujete navodno, od tog dana do današnjeg dana dinar je izgubio 50%.
Kada to pretvorite na kursne razlike, onda obaveštavam građane da ko je štedeo u banka "Intezi", "Unikredit banci" i da ne ređam dalje, "Rajfazen", "EFG", "Sosijeted ženeral", "Folks banka", Hipo Adria banka", nijedna od tih banaka nije pretrpela negativne kursne razlike nego je prevalila na svoje klijente, prevalila je na svoje dužnike, građane Republike Srbije, a dug građana Republike Srbije u ukupnom dugu stanovništva prema bankama svakog dana raste.
Kakve su te banke? Prazne, šuplje. Zašto? Nekoliko njih svoje kreditne potencijale zasnivaju na depozitima. Većina sa stranim nazivom posluju zahvaljujući tome što su bili u prilici da kod svojih centrala u Zapadnoj Evropi pozajme vrlo jeftina sredstva i onda zaposednu ovo naše tržište, gde je bilo mogućnosti da se putem nekretnina i hipoteke obezbeđuju krediti i gde je postojala potreba građana, jer su gledali reklame, da putuju, lizing itd.
Došla je valutna obaveza u otplati kredita i zato vam, poštovani građani, svakog dana rastu krediti, otplate koje nećete moći da otplaćujete, a kako stvari stoje bankarski sistem Evrope je pred slomom za koji dan. To ne bi bilo dobro da se desi kod nas, jer bi situacija bila daleko gora nego sve koje smo do sada imali.
Onda u ovakvom okruženju kada se postavi pitanje, ne želim da pričam o prioritetima, verovatno gospodin Mrkonjić je u pravu itd, ali kad se postavi i kao tehnički problem kako ta sredstva da se plasiraju, kako da se koriste, nailazi se na ogroman broj iznenađenja, odnosno sve što lepo zvuči ne mora da znači da će na kraju da ima bilo kakav dobar rezultat.
Da vas obavestim, poštovani građani, napokon je Dušan Lalić izašao iz Narodne banke Srbije. Sada je šef jednog predstavništva stranih banaka, a ja vas podsećam da je gospodin Lalić bio vrlo aktivan kada je tražio gde su pare na Kipru i sudeći prema njegovom saopštenju, ovo vam dajem kao savet da potražite gde mogu da se nađu mnogo jeftinije pare, da je Narodna banka tokom 2001. i 2002. godine podnela 436 krivičnih prijava.
Nijedna nije uzeta u razmatranje, a znate ko je istražni sudija bio zadužen? Poštovane demokrate, Goran Čavlina. Podneto je preko 12.154 prijava za privredne prestupe i oko 1.900 prijava za prekršaje. Ništa nije rešeno i vidi formirana Vlada. Formirana Vlada. Sada imam dokumentaciju koliko ima policijskih firmi u Srbiji. Verovatno je svaka treća. To su one koje su najuspešnije, koje ne mogu da izgube ni na jednom od poslova.
U takvom ambijentu, opravdani investicioni zahvati, vođenje računa o prioritetima, mogućnost angažovanja, multipliciranja itd. sve pada u vodu. Zašto? Zato što ne postoji ambijent da se to uradi, pored indeks mafije, putne mafije, naplatne mafije, one smećarske mafije, još nije otvoreno pitanje ove ugljarske mafije, to čekaju ovi iz Lazarevca, jednostavno gde god se okrenete imate mafiju.
Više ne mogu da slušam o ovim pametnim brojilima. Već 30 godina slušam o tim brojilima. To je bio rat između "Iskre" i "Elektronske industrije". Još pre 25 godina. Sada ćemo da dobijemo pametna brojila, pošto smo dobili i pametne zgrade. Vidite da se grabe ovi da kupuju stanove u pametnim zgradama. Verovatno su suprotnog kvaliteta korisnici tih zgrada pa su im potrebne pametne zgrade, kada nisu pametni stanari, makar zgrada neka bude pametna.
To je, gospodine Mrkonjiću, vama poprilično poznato, nemate vi potrebe meni da odgovarate pošto su ovo sve teme koje se tiču finansija, a ne one građevine. Mene ništa ne može da iznenadi zato što ne verujem DOS-u, ne verujem Evropskoj uniji, ne verujem NATO paktu, ne verujem SAD.
Toliko sam bogat zato što ne verujem, kao što nisam verovao pre dva meseca kada je glavni ideolog Demokratske stranke telefonom pozvao nekoga tamo iz nekog sela koji mu je rekao da je sve u redu sa mlekom. Napade nas ovde što smo rekli da nešto nije u redu sa mlekom. Sada ne može da nam odgovori pošto je i Tadić shvatio da nema mleka. To su ti okviri u kojima se kreće ova vlast.
Naravno, kao opoziciona stranka, pošto znamo šta može da se desi sve, pratimo sve ovo, ne možemo da damo blanko podršku za ovakve projekte, jer znamo da će posledice biti daleko lošije, jer kada vam neko kaže – glasajte za mene, zaposliću 200.000 ljudi, pa se otpusti 250.000 ljudi, izvinite, molim vas, jedanput čovek može da pogreši, drugi put može da pogreši, treći put može da pogreši.
Šta ćemo dalje? Imamo da kažemo jednu šalu na kraju – Amerikanci kada računaju kako su izašli iz recesije i krize oni prvo gledaju kakav je promet muškog donjeg rublja. Ako raste potrošnja muškog donjeg rublja, onda su Amerikanci na izlasku iz krize. Kod nas kažu trajno potrošna dobra vozila. Mesečno pada po 20% potrošnja tražnje za vozilima. Pogrešan trenutak, pogrešan ambijent. Hvala.

Hvala, gospodine Krasiću.
Ostalo je 40 sekundi. Hoće vam biti dovoljno gospodine Jojiću? Sumnjam, ali hajde da probamo. Izvolite, imate reč.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, u sklopu ovih diskusija koje su vođene u pravcu ove tačke dnevnog reda koju vi obrazlažete pred narodnim poslanicima samo bih pitao da li ima izgleda da Vlada preduzme neke mere da se poboljša prevoz građana Pančeva putem "Beovoza", dakle od Pančeva do Beograda, kao što se to čini u ostalim delovima oko Beograda.
S obzirom da godišnje milion i 200 putnika iz Pančeva koristi prevoz "Beovoza" i građani, tj. studenti i radnici na mukama su kako to pitanje da reše.
Drugo, ako mi dozvolite, gospodine ministre, vidite iznesite na Vladi ako možete slučaj dečijeg obdaništa, iako nije u sklopu vaše tačke dnevnog reda, na Divčibarama. Pančevo ima svoje obdanište i inspekcija je zatvorila obdanište, a 5.000 korisnika, plućnih bolesnika, pretežno dece koristi to u prirodne svrhe i za lečenje, pa slobodno iznesite na Vladu. Hvala vam.

Hvala i vama. Iskorišćeno je 20 sekundi duže od dozvoljenog vremena. Reč ima gospodin Zoran Babić. 
     

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, izglasavanjem tri predlog zakona na ovo potvrđivanje ugovora o garanciji i jednog predloga zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu koji su danas na dnevnom redu, javna preduzeća, čiji je osnivač Vlada Republike Srbije, a samim tim i sama Vlada Republike Srbije i što je najvažnije svi građani Republike Srbije biće zaduženiji za dodatnih 340 miliona evra.
Ima li Vlada Republike Srbije mandat da sve građane dodatno zadužuje? Nisam se bavio grejs periodima, euriborima, maržama, provizijama, koje su po mom mišljenju karakteristike ovih ugovora.
Znam da ćete probati da nas ubedite da su to najpovoljniji uslovi, ali ću vam ukazati na određene manjkavosti ovih predloga zakona.
Što se tiče Zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji EPS za Projekat zamene brojila u iznosu od 40 miliona evra, složiću se sa činjenicom da su 90% postojećih brojila neprecizni, prepravljivi, elektromehanički uređaji prosečne starosti oko 25 godina i samim tim njihova zamena je neophodna. Međutim, ovde se nameće nekoliko pitanja.
Ovakvim tehničkim rešenjem, odnosno ugradnjom pametnih brojila, sigurno će se smanjiti gubici u distribuciji električne energije. Kako, gospodine ministre, mislite da ćete na taj način povećati i stepen naplate, kao što ste i naveli u obrazloženju zakona?
Taj stepen naplate isključivo i prvenstveno zavisi od standarda i kvaliteta života građana Srbije, odnosno potrošača električne energije, a nikako od pametnih brojila kojima ćete meriti utrošenu električnu energiju.
Omogućite građanima Srbije da mogu da se zaposle, a ne da svakodnevno gube posao. Omogućite im lični dohodak za pristojan život, a ne za preživljavanje. To je ključ povećanog stepena naplate i poreza i električne energije i svih ostalih dažbina.
Ne znam da li ste se zapitali imaju li građani od čega da plate utrošenu energiju i povećaju taj vaš stepen naplate bez obzira o kojim brojilima i merili utrošenu električnu energiju.
Ugradnjom pametnih brojila planirate smanjenje operativnih troškova i komercijalnih i tehničkih gubitaka u distribuciji električne energije. Sve te uštede, složićete se, imaće svoj finansijski efekat. Da li to znači da će taj finansijski efekat preliti kroz cenu električne energije? Da li to znači da će cena električne energije pojeftiniti ili ćete te uštede usmeriti na neku drugu nepoznatu stranu? EPS će sigurno imati, ali kakav boljitak će imati građani RS nabavkom tih pametni brojila u iznosu ti 40 miliona evra.
U dosadašnjoj praksi pretplatnici, odnosno korisnici električne energije su bili u obavezi da kupe i ugrade brojila koja su naknadno predavali EPS na korišćenje. Da li će i sada trošak nabavke i ugradnja tih pametnih brojila pasti na teret tih 250 hiljada fizičkih lica i sedam hiljada firmi, kao ste planirali? Imamo opravdanu sumnju da će kroz komplikovane račune za utrošenu električnu energiju, koja gotovo niko ne može da dešifruje, da ćete vi u stvari fakturisati i naplatiti, i samim tim oteti 40 miliona evra od građana Srbije.
Ako je tako, zašto ste uzeli kredit na 12 godina, ako je namera EPS da taj novac od potrošača naplati kroz tri, šest ili dvanaest mesečnih rata, odnosno računa za električnu energiju? Dva su ključna pitanja na koja bih zbog građana RS voleo da dobijem precizan odgovor.
Prvo je – da li će uštede nastale nabavkom i ugradnjom pametnih brojila rezultirati pojeftinjenjem električne energije?
Drugo, ne manje bitno potanje – da li će cena nabavke i ugradnje pametnih brojila biti još jedno opterećenje skromnih budžeta građana Srbije ili ne?
Što se tiče zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu Železnica Srbije za rehabilitaciju dela pruge duž Koridora 10, zna se da je zaduživanje od 100 miliona evra samo kap u moru potrebnih sredstava za izgradnju celog Koridora 10. ukupna procenjena vrednost, odnosno ukupna procenjena vrednost z a okončanje ovog posla su u iznosu od 4,6 milijardi evra. Ovo zaduženje čini svega nekih 2%.
Ima li Srbija i snage i kapaciteta da ovaj posao uradi, ako se zna da je 767 kilometara pruge kroz Srbiju najslabija karika železničkog Koridora 10, čija je ukupna dužina 2528 kilometara, a jedna trećina i to ona najslabija trećina otpada na pruge koje na žalost prolaze na moju veliku žalost kroz Srbiju?
Srbija je prema Evropi preuzela obavezu da do 2020. godine završi železnički Koridor 10 na celoj dužini, od Hrvatske granice do Beograda, preko Niša do granice sa Makedonijom, kao i severni istočni krak sa Makedonijom, kao i severni i istočni krak do Subotice i Dimitrovgrada. Ovakvim tempom tu obavezu Srbija sumnjam da će ispuniti.
Srbiji je neophodna elektrificirana dvokolosečna pruga opremljena za mešoviti saobraćaj i za brzinu od 160 kilometara na sat. Međutim, sumorna realnost srpskih železnica je da polovina Koridora 10 nije pripremljena za velike brzine ili nije pogodna za teretni saobraćaj, ili nije elektrificirana.
Ukupni saobraćaj između Nemačke i Turske, čak 90% ide preko Mađarske, odnosno Koridorom 4, koji je za nekoliko stotina kilometara duži. Kako i ne bi koristili Koridor 4 kada je samo deo Koridora 10, bar onaj koji prolazi kroz Srbiju, od Beograda do granice sa Hrvatskom dvokolosečna pruga. Prosečan brzina na srpskim prugama je 50 kilometara na sat, dok je po evropskim železničkim standardima neophodno podići brzinu na 160 kilometara na sat. Kada će se to ovim tempom, gospodine ministre, desiti u Srbiji?
Ono što na prvi pogled bode oči u ovom Predlogu zakona što ste u razlozima za potvrđivanje zakona naveli da će 100 miliona evra biti utrošeno na revitalizaciju pruga duž ključnih deonica Koridora 10, dužine oko 112 kilometara i nabavku, opet, oko 15 višesistemskih lokomotiva. Po inženjerskim standardima, a i vi i ja smo gospodine ministre inženjeri, ne postoji definicija pojma oko.
Šta znači rehabilitacija pruge dužine oko 112 kilometara? Da li je to 80, 100 ili 150 kilometara? Mislim da je bilo potrebno jedno preciznije objašnjenje. Na kojoj lokaciji će duž Koridora 10 biti izvršena revitalizacija? Da li je urađen projekta rekonstrukcije? Koliko je to oko 15 lokomotiva, 10 ili 20?
Koliko će koštati međunarodni konsultanti koji će pružati pomoć u nabavci i realizaciji ovog projekta? Da li su nam ti međunarodni konsultanti i neophodni gospodine ministre? Ne znate ni lokaciju, bar je niste naveli, ni ukupnu dužinu pruge koju ćete revitalizovati, ne znate ni broj ni vrstu elektrolokomotiva, ne znate koliko će koštati međunarodni konsultanti, ali znate da će to građane Srbije koštati 100 miliona evra i da će zaposliti, istine radi, samo propagandno desetine hiljada radnika.
Cilj ovog projekta je da se kroz Srbiju ukine određeni broj laganih vožnji i najveće dopuštene vrate na nivo približan projektovanom stanju. Ovde ste posegli za odokativnom procenom približnih brzina i znatno povećane pouzdanosti.
Što se pouzdanosti tiče plašim ste da će nam se desiti efekat kao kada nulu pomnožite bilo kojim brojem, rezultat će uvek biti nula. Zbog ukazanih nedostataka, SNS će glasati protiv ovog predloga zakona i dodatnog zaduživanja građana Srbije. Hvala.

Devet minuta vremena poslaničke grupe. Narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, činjenica je da u svakom dnevnom redu imamo po par zaduženja i par garancija. Zaduženje javnih preduzeća najbolje pokazuje u kojoj je situacija srpska ekonomija, najbolje pokazuje da smo iscrpili sve neke mogućnosti kada je u pitanju privatizacija, kada je u pitanju zaduživanje privatnog sektora.
U situaciji smo da nemamo više šta da ponudimo u procesu privatizacije. Za prodaju su ostala samo velika kapitalna preduzeća kao što je Telekom, sve ostalo je prodato kako je prodato. Kakvi su efekti tih privatizacija, to ponajbolje znate ali je činjenica da je to otišlo u tekuću proizvodnju i da je jako molo otišlo u neke kapitalne investicije.
Danas smo zato u situaciji da posle deset godina otkako smo imali te čuvene promene iz 2000. godine, da još uvek neki elementarni kapitalni objekti, kao što rekoste, auto-put Koridor 10, nisu urađeni da moramo da idemo na zaduživanje, da moramo na neki način da zadužujemo i generacije iza nas, jer bez obzira što su nam ovi projekti i te kako potrebni, bez obzira što će to značiti upošljavanje dela radne snage, građevinske operative u ovom trenutku vraćanje tih dugova, ta zaduženja biće kamen oko vrata budućim generacijama.
To kažem zato što ako pogledate budžet koji je isto tako tačka dnevnog reda prethodna, vidite da imamo strahovito nizak privredni rast, privredni rast od 1,5%, to je mogao bih reći smešno, to vam otprilike znači, tu su ekonomisti, mogu bolje da preračunaju, da ćemo za 50-60 godina uspeti da udvostručimo BDP, otprilike to znači da ćemo možda za 50-60 godina uspeti da u Srbiji obezbedimo platu od 600 evra, to je strahovito malo, to je zanemarljivo, to ponajbolje pokazuje koliko je loša ekonomska politika koja se do sada sprovodila i koju nastavljate da sprovodite i kroz ove zakone koje nam predlažete.
Ipak, čisto zbog građana Srbije, važno je da se kaže da danas u ovom dnevnom redu o kome raspravljamo imamo zaduženje od nekih 450 miliona evra. Ako to prebacite na četvoročlanu porodicu u Srbiji, to znači otprilike da ćete kroz ovu tačku dnevnog reda samo da ih zadužite, svaku porodicu u Srbiji, za nekih 200 evra.
Ako vas podsetim da smo prethodnim dnevnim redom imali onaj komercijalni zajam za pokrivanje deficita u budžetu, da smo imali od 250 miliona nekih 50 miliona garanciju za JAT, da smo imali, čini mi se, za carinu od strane kineske vlade ili kineske neke banke isto tako kredit od tridesetak miliona evra. To je nekih 330 miliona. Znači, mi smo pre samo nedelju dana istu tu četvoročlanu porodicu u Srbiji zadužili za još nekih 150 evra.
Mi smo do sada imali rast javnog duga, od kada je ova Vlada, od 2008. godine pa na ovamo, koji je dnevno rastao za nekih 2,7 – 2,8 miliona evra. Ali, u poslednjih par meseci činjenica je da što garancije, što direktni krediti taj javni dug počinje da raste aritmetičkom progresijom.
Očigledno je cilj da se bilo šta u ovoj situaciji, kada sve staje u Srbiji pokrene, pa bez obzira na cenu i to je na neki način pokazatelj efikasnosti ove Vlade, ali koliko su ti nepovoljni krediti može da se vidi i kroz činjenicu da danas bankari, kako u svetu, tako i u Srbiji, prolaze jako dobro, da uspevaju da bitno uvećaju svoj kapital baš zahvaljujući ovako siromašnim zemljama, zahvaljujući ovako nesposobnim vladama koje uzimaju kredite ne pitajući za uslove pod kojima se oni uzimaju.
Želeo bih da kažem da dugoročno sasvim sigurno imaćemo problema sa ovim kreditima. Imaćemo probleme da ih vratimo. Ne sumnjam da ćemo imati kratkoročne efekte i da će biti značajni za ovaj trenutak, ali očigledno je da privredna politika sa kojom nastupa ova Vlada nije održiva, da ovakav privredni rast koji se pre svega zasniva na uslugama, a ne na industriji, ne na razvoju poljoprivrede, prerađivačke industrije, ne može da opstane.
Bez ozbiljnog izvoza nema ni šanse za vraćanje ovih kredita jer, kao što znate, i MMF vas je ograničio, ograničio vas je na 45% javnog duga u odnosu na BDP. Svesni su i oni da sa ovim zaduženjima ne možemo da idemo do veka. Važnije im je da vratimo ono što smo već uzeli, što smo uzimali u prethodnih 10 godina. Zbog toga su se i opredelili za jednu takvu meru.
Možda je zgodno da u ovom trenutku podsetim sve vas, da podsetim i javnost, evo, imao sam prilike da i od gospodina predsednika Republike, gospodina Borisa Tadića, čujem lično kako kaže da ćemo u narednom periodu morati da se oslonimo na ono što sami proizvodimo. Očigledno je da Vlada i predsednik Republike ne misle isto jer idući u neka dalja zaduživanja na neki način negiramo samog predsednika Republike i njegovo viđenje perspektive neke srpske ekonomije.
Da krenemo konkretno, kada su u pitanju ova četiri zajma, odnosno ugovora o garancijama. Meni je ponajviše zasmetao ovaj koji se odnosi na EPS, u onom delu u kome za svu neefikasnost energetskog sektora na neki način prebacujemo na građane Srbije, činjenicu da želimo da imamo brojila sa daljinskim očitavanjem i isključenjem građana, a da potpuno zanemarujemo sve one probleme koji su mnogobrojni kada je u pitanju energetska efikasnost danas u Srbiji.
Znači, i održavanje postojećih postrojenja i organizacija energetskih službi, nedovoljna ulaganja, zastarela tehnologija koju imamo danas u našim industrijama, isto tako, nekorišćenje otpadne energije, alternativne izvore energije koje smo u potpunosti zapostavili.
Očigledno je da po mišljenju mom, a uveren sam i skoro svih poslanika SNS, u ovoj oblasti, u oblasti energetike, ima mnogo više i mnogo ozbiljnijih prioriteta nego što je to zaduživanje od ovih 40 miliona evra za brojila za daljinsko očitavanje.
Činjenica je da samim tim nećemo bitno da popravimo ni efikasnost sistema energetskog, niti da ćemo uspeti bitno da naplatimo sva ona zaostala potraživanja jer uveren sam da je velika većina građana spremna i željna da plati električnu energiju, ali da je u takvoj ekonomskoj situaciji da veliki broj njih ne zna šta će pre jer su režijski troškovi danas, uz hranu, ono skoro jedino što građani pokušavaju da plate od svojih i ovako skromnih zarada.
Uopšte uzev, ono što je u ovom sporazumu još problematičnije, možda po meni, to je ova obaveza koju ovim ugovorom vi prihvatate, znači, da donesete zakon do kraja 2010. godine, ne znam da li su moje kolege poslanici to primetili, kojom će Agencija za energetiku dobiti značajnija ovlašćenja kada je u pitanju određivanje tarife.
Očigledno je da se ide na liberalizaciju tržišta električne energije. Mi smo neke sporazume i dogovore već imali na nivou jugoistočne Evrope i EU u celini, ali se ovde postavlja jedno opravdano pitanje – da li je ovo prihvatljivo u ovom trenutku, u trenutku kada je cena električne energije socijalna kategorija, kada je dobar deo stranih investicija koje su se svele na zanemarljivih 500 miliona evra, a trebalo bi da budu znatno više, dolazi i zbog toga što Srbija danas raspolaže jeftinom energijom?
Potpuno smo svesni i mi iz SRS da je takvo stanje dugoročno neodrživo, ali činjenica je da je to jedan od načina da konkurišemo privredama u okolini i zahvaljujući ceni električne energije uspeli smo da privučemo izvestan broj stranih investicija.
To što bismo već od početka naredne godine ovoj agenciji dali veća ovlašćenja, to što bi ona bitno uticala na cenu električne energije, bitno bi uticala i na ukupnu privrednu situaciju u Srbiji, pre svega uticala bi na inflaciju jer znate da električna energija bitno utiče na cenu proizvoda koje naša privreda plasira, znači, pre svega na inflaciju.
Isto tako, smatram da je na neki način nemoralno na kraju mandata ove Vlade jer mislim da smo svi saglasni da ćemo u toku naredne godine imati vanredne izbore, ova Vlada se odlučuje da povećava cenu električne energije, indirektno bežeći od odgovornosti i prebacujući odgovornost na Agenciju za energetiku.
Sve u svemu, ovakav ugovor je više nego neprihvatljiv od strane SNS. Verujem da će biti jako štetan i za sve građane Srbije i da građani Srbije, privreda Srbije, danas nisu u situaciju da prihvate povećanje cene električne energije, bar značajnije, a ovakvo rešenje sasvim sigurno značiće značajnije povećanje cene električne energije.
Kada je u pitanju ovaj ugovor o garanciji u vezi Železnice Srbije, to je još nekih 100 miliona evra. Stvarno ne znam da li Železnica Srbije uopšte ima mogućnosti da vraća i one zajmove koje je uzela do sada.
Da li ona ostvaruje dobit? Koliko znam ostvaruje gubitak i plašim da će deo ovih garancija u stvari biti krediti Republike Srbije da neće biti sama Železnica u stanju da ih vraća.
Petnaest elektrolokomotiva najbolje pokazuje kakvo je stanje kada je u pitanju pružna infrastruktura, to najbolje pokazuje da dobar deo naših pruga nije elektrificiran jer biste imali neke sasvim druge lokomotive, osim toga, pitanje je da li se ovih 112 kilometara koji nameravate da rekonstruišete znači i to ono što je velika nepoznanica za sve poslanike, da li znači da ćemo dobiti manje zastoja na prugama, da li će saobraćaj, da li će se odvijati brže, da li ćemo doći do nekih brzina koje zadovoljavaju koliko toliko standarde EU ili ćemo potrošiti novac a biti i dalje pod znakom pitanja da je EU u pitanju, da li ulagati u Srbiju ili tražiti neke alternativne koridore.
Da li će nas ta železnička infrastruktura možda i zaobići u nekom narednom periodu, jer je očigledno da godine koje su iza nas jesu godine neulaganja u Železnicu i sasvim sigurno ova sredstva nisu dovoljna da bi se ona revitalizovala i da bi bitno odgovorila trenutku u kome živimo.
Ova dva druga zajma za most Zemun-Borča, ova obilaznica oko Beograda, bez sumnje su nam potrebni i ne sumnjam, gospodine ministre, da ste vi u pravu kada kažete da Beogradu trebaju još četiri mosta. Ono što kao Pomoravac, kao Jagodinac nekako primećujem, da veliki broj ovih garancija, da veliki broj ovih zajmova odlazi za Beograd, i za okolinu Beograda. Nekako stičem utisak, a mislim da biste i vi trebalo kao Vlada da izađete pred nas, da nam obrazložite koliko ih je u ovih godinu dana, a imam neki podatak da smo blizu 40 garancija odobrili, što javnim preduzećima, što kredita.
Da je velika većina tih kredita i garancija otišla u Beograd, eventualno Novi Sad, taj potez Beograd – Novi Sad, da se jako malo ulaže u unutrašnjosti Srbije, znači, južno od Bubanj potoka, malo toga je urađeno ako ne računate auto-put, mislim da ima potrebe i za ovim auto-putem od Pojata.
Zašto ne uzmete kredit, zato ima potrebe, i da se završi ovaj auto-put prema Kragujevcu, radi se iz parčića, rekao bih, po par kilometara čisto u nekim predizbornim kampanjama, mislim da mnogo više treba ulagati u unutrašnjosti Srbije, neka zalaganja da se eventualno ta velika razlika u regionalnom razvoju promenom Ustava popravi čista je demagogija, a činjenica da danas ovakav privredni sistem, ovakav privredni rast koji se zasniva na uslugama, a mesto uslugama i velikim centrima jer su tu najmanji troškovi, znači Beograd, Novi Sad i opštine između ta dva centra ne daje nikakvu šansu nama u unutrašnjosti dogod se ova vlada ne okrene u industriji, dokgod se ne okrene proizvodnji.
Ta industrija, ta proizvodnja, njoj je mesto u unutrašnjosti Srbije, jer jedino tako imaćemo šansu i mi iz unutrašnjosti da živimo nekim životom koji priliči vremenu u kome svi danas živimo. Mislim da generalno što se SNS nećemo principijelno podržati ove predloge zakona, pre svega zbog toga što se sa zaduživanjima i sa ovakvom ekonomskom politikom ne može ostvariti bilo kakav boljitak za građane Srbije i u danu za glasanje kao što je rekao moj kolega malo pre, nažalost, moraćemo da glasamo protiv ovakvih zakona. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Antiću.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96.?
Za reč se javio ministar. Izvolite.