PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 24.11.2010.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Velimir Ilić, pa narodni poslanik Nenad Popović i na kraju narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Velimir Ilić

Nova Srbija
Gospođo predsedavajuća, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, kao i svake godine i ove godine zadržava se jedan šablon koji se godinama primenjuje u Srbiji, a taj šablon je da se neposredno pred budžet za narednu godinu usvaja rebalans budžeta.
Sada kad mi ovo sve završimo i izglasamo budžet, izglasamo rebalans budžeta i on stupi na snagu, posle par dana počeće rasprava o novom budžetu. Svake godine se dogodi da neko mora na kraju godine da dovede vladajuću većinu u jednu poziciju, da prihvati sve one nestašluke pojedinih ministara i njihove velike ambicije političke, njihove izborne kampanje, njihovo rasipništvo, njihove loše projekte, njihovu nebrigu o narodu, njihov haos koji unose svojim projektima, svojim idejama i da to sve neko ozvaniči u rebalansu budžeta, da to sve potvrdi, prihvati kad je sve završeno, kad se završava budžetska godina.
Sada sam dirnut malo diskusijom gospođe Đerić, kada se obratila ministarki finansija. Isto to želim da ponovim. Morali ste biti jači, morali ste biti energičniji, morali ste biti jednostavno ministar koji ne bi smeo ovakve stvari da dozvoli, da ih spreči pre pola godine, pre godinu, da ih zaustavi.
Sad bi nam bilo mnogo bolje, jer ovo što je urađeno proizvelo je rezultat koji Srbiju vodi na dno dna, koji narod dovodi u velike probleme, koji dovodi građanina Srbije da se ne može više izboriti za svoju egzistenciju, za svoj opstanak, sebe i svoje porodice.
Svi su očekivali da ovaj rebalans budžeta dođe znatno ranije, da uđemo u zakon da jednostavno ne može da se troši nezarađeno, da se smanji potrošnja na vreme, da se zaustavi ovo ludilo koje je zavladalo u uvozu roba, uvozu svega i svačega i da se jednostavno okrenemo tome koliko prihodujemo da toliko možemo i potrošiti.
Nemojmo sada pričati o MMF koji isto tako želi da ono što zaradimo potrošimo, a ne da se zadužimo i da zaduživanjem povećavamo potrošnju i da pravimo probleme u državi koja to sada radi.
Ovakvim ponašanjem određenih ministara, neću sad da ih nabrajam, ali iz priče će se prepoznati, dovodimo sebe u situaciju da hrana poskupi u Srbiji 34,5% u jednoj godini, da plate budu zamrznute, da mislimo da smo pitanje rešili što smo najugroženiji penzionerima dali po pet hiljada dinara, da gas poskupi 30%, da energenti poskupe, da nafta poskupi sa 76 dinara, 80 dinara da dođe na 110. Dovodimo sebe u situaciju da ne znamo kud ćemo i šta ćemo, da se zadužujemo komercijalnim kreditima da bi ovu godinu kako tako izveli do kraja.
Zaduženja su ogromna. Vi ste u Vladi zaustavili projekte koji su život značili za Srbiju. Zaustavili ste koncesiju i to nikada ne mogu kao poslanik, kao čovek koji svaki dan putuje Ibarskom magistralom, da vam oprostim. Niste smeli to da uradite. Obećali ste da ćete krenuti sa auto-putem ka Čačku, Požegi, a od toga nema ništa. Obećali ste četiri auto-puta, nema ništa od toga.
Obećali ste 200 hiljada radnih mesta. Obećali ste 200 hiljada automobila "punto" u ovoj godini. Od toga nema ništa. Pad građevinarstva je 20% u jednoj godini. Poljoprivredne proizvodnje pad je preko 30%, 80 hiljada krava u Srbiji poslednjih meseci je dato na klanje, jer je nerentabilno i seljaci su propali.
Kako obnoviti stočni fond? Izvezli ste kukuruz i pšenicu po 12 dinara, a sad koncentrat plaćamo 35-40 dinara. Ko može da preživi takve udare koje pravi ova vlada? Tu postoje ministri, ne razumem ih, da li je njihov cilj da se ovo sve uništi, propadne ili da država krene?
Gospodo iz vladajuće većine, vi niste ovde u sali, vas nema ovde desetak, vas ovo ne interesuje, vi ćete doći da glasate i ovo ćete izglasati i budžet ćete izglasati i sve. Juče ste ceo dan glasali, a ne znate šta ste glasali. Ne interesuje vas, niti slušate rasprave, niti vas interesuje o čemu se radi. Vi legalizujete nešto što uništava Srbiju.
Ne mogu da zamislim da poslanici iz određenih regiona vide da tamo više života nema, i dalje glasaju i dalje ih ne interesuje stanje na terenu sa koga dolaze. Ne mogu da razumem one sa juga Srbije, iz Šumadije, iz Pomoravlja, iz istočne Srbije, iz zapadne Srbije, da li oni vide propast? Ne mogu Beograđane da razumem, da li vide javašluk i propast koji je neminovan, posle ovakvih poteza vladajuće većine koja sve to legalizuje i koja sve to izglasa?
Inflacija se bliži ka 11%, i Vlada kaže da je kriza prošla. Svi dolazite ovde nasmejani, veseli, vedri, raspoloženi, baš sam vas juče posmatrao kad ste ušli, razdragani, lepršavi, srećni, kažem - nešto se dogodilo. Posle ove tuge od rebalansa budžeta, da sam na vašem mestu, zaplakao bih pred ovim poslanicima i rekao – ljudi, ne mogu ništa da učinim.
Ova država ide u propast, vi to dobro znate, vi ste žena koja sve to razume i ja vas razumem. Vas pritiskaju neki drugi, ucenjuju neki drugi, da sve ovo mora da prihvatite i da blagoslovite i da sedite pred nama, a oni ne smeju ni da sede pred nama. Oni najviše troše, oni su štetočine, ali nikad neće da dođu tu gde vi sedite.
Oni su na terenu, oni su oblepili Srbiju bilbordima, oni prave kampanje, oni rade, oni ulažu milione i oni prave centre, oni prave agencije, oni prave po Srbiji neke, boga pitajte šta, neke paralelne organizacije po svetu, ekonomsku diplomatiju, razvijaju posao da bi opstali na vlasti i zaštitili sebe i svoju strančicu.
Menjaju ime, odriču se, prizivaju neke koji su pokojni odavno da se povampire, da ih malo poguraju, da svi zajedno opstanu. Vi to sve blagoslovite i sve to o trošku budžeta, o trošku ovog naroda.
Ko je platio po Srbiji hiljade bilborda, milione plakata, svaki dan sastanke, sednice, blagostanje? Samo glasajte za regione, to je budućnost Srbije. Udruženi regioni će pokrenuti Srbiju, a tamo sve isti oni koji nas zamajavaju godinama i troše milijarde iz ove države.
Ne mogu da zamislim da dozvolite iduće godine da postoji u Vladi Ministarstvo za NIP. Znate i sami da je to štetočinsko ministarstvo, da je to ministarstvo nanelo sva zla. Znate da je Mrkonjić imao u budžetu u zadnjih šest meseci trista miliona dinara. Znate li koliko je to? Za kilometar auto-puta. On je mučenik išao po Srbiji, obećavao, gradi, radi.
Gospođo Dragutinović, ministre finansija, da li vi znate da ulaganja u Vojvodini na auto-putu neće doneti dinar prihoda, jer taj auto-put je pod naplatom već dvadeset godina? Doneće vam opterećenje u novom budžetu za narednu godinu. Da li vi znate da održavanje auto-puta košta mesečno tri hiljade evra po kilometru i to je novi dodatak koji budžet mora da trpi, izdatak?
Da li znate da se investira tamo gde nema prihoda, a tamo gde lopatama prihod može da se zgrće, investicija nema?
Sinoć sam bio u Lazarevcu. Znate li koliko je putovanje od Beograda do Lazarevca? Sat i po, kolona auto do auto, 27 hiljada auta dnevno u proseku prolazi. Neće tamo da prave auto-put, ali zato kad dođe predsednik Turske i kaže – ovde, oni kažu – razumemo.
To ovu Vladu vodi u ponor, u propast i sve nas zajedno sa Vladom i to bruka ove narodne poslanike koji usvajaju prostorni plan Srbije i koji imaju strategije razvoja i kome god padne na pamet da dođe u Srbiju, on pljune na našu strategiju, na naše prostorne planove i da nam nove ideje.
Neki dan smo usvajali Zakon o opasnim materijalima. Šta ćemo uraditi? Ništa. Dođe neko i kaže – ne to, nego ovo, a mi kažemo - razumemo. Poslušnost i samo poslušni prolaze i opstaju. Sad se preti i daje – ko ne sluša, nastradao je, a ko je poslušan može da radi šta hoće.
Gospođo, da li znate koliko ljudi u Vladi ima privatna preduzeća? Da li znate da oni najveći promet uzimaju iz ove države, da sisaju kao krpelji vaš budžet? Da li znate da se njima sve avansno plaća? Da li treba sad da vam nabrojim taksativno firme koje rade? Da li verujete da vaše kolege koje sede sa vama i pričaju ovde o programima i projektima, oni su glavni kočničari razvoja Srbije, pljačke, mita, korupcije?
Da li znate koliki promet Šaper pravi godišnje? Da li znate koliki promet Đilas pravi godišnje? Da li znate koliki promet Krstić pravi godišnje? Da li znate da je 5 hiljada stanova dobila firma Montera? Čija je to firma, gospođo? Da li znate da je ta firma pod krivičnim prijavama, da ne bi smela da dobije posao i da bude na tenderu i da se uzme u razmatranje? Nažalost, to je firma iz vaše stranke.
Da li znate da u Kraljevu stoje milioni evra na računu i čeka se da vaš jedan prijatelj iz Vlade napravi liniju za montažne kuće, a narod spava pod šatorima, dok on vežba da pravi montažne kuće? To je u Ivanjici i 300 evra po kvadratu, ključ u ruke se montiraju.
Da li shvatate za ovih 30 dana je trebalo da bude 100 kuća namontirano, da tamo u centru grada ima slobodno ratarsko imanje, gde je mogla da se napravi ulica, da se namontiraju te kuće i da se svi ljudi zbrinu do sada? Vi ne date niko da uzme mrvicu, kao što Mišković ne da u trgovini, agraru, osiguranju, bankarstvu, niko da mrvu uzme od njega ne može, niko da plati ništa neće, nijedno sudsko izvršenje da izvrši ne može. Sada čekate da prodate Telekom i da vam padne kamen sa srca, da malo živnete u bescenje.
Znate li koliko vredi Telekom sa ovim kupljenim delovima?
Bio sam ministar za telekomunikacije tri godine i radili smo realnu procenu "Telekoma". Da li znate koliko realno vredi danas – osam milijardi evra. To je zlatna koka za Srbiju i vi ćete ga dati budzašto da zakrpite rupe, kao što i ove kredite uzimate, ne pitate za cenu, samo da preživite do nove godine, da ovo pokrijete, da legalizujete, da izmrcvarite iduću godinu.
Posle ovakvog rebalansa nema ništa od budžeta koji dolazi. Biće još gore. Najavljuju se poskupljenja struje, poskupljenje životnih namirnica, a kao neki tobože rast plate koji neće da bude ni peti deo poskupljenja koje će Srbija imati.
Šta očekujemo naredne godine posle ovakvog rebalansa? Ništa. To neće biti dobro za Srbiju. Da li znate da je do sada Vlada ukupno dala za Kraljevo 18 do 20 miliona dinara, a od PDV koji naplaćujete od Kraljeva, od donatora, sponzora, ljudi dobre volje koji odvajaju od svojih usta, od svoje dece da bi izgradili Kraljevo, uzeli ste 38 miliona dinara od PDV. Zaradili ste, gospođo, 20 miliona na nesreći onih tamo što spavaju pod šatorima. Dokle da se radi na taj način.
Oni donatori koji daju da preživimo, da odemo na neko takmičenje mora da plate PDV. To nigde na svetu nema. Svugde se stimulišu ljudi koji vrše donacije od države da bi to radili, da bi bili dobrotvori, da bi stvarali nešto i da bi radili, ali kod nas je sve naopako i tako ide.
Uvoz je podivljao načisto. Ovo što ste rekli, prihodi iz uvoza, to je katastrofa. To je dovoljno za pad Vlade. Uvozite sve i svašta. Šta mislite sada, kada Mišković proda strancima "Maksi", pa mi više nećemo imati naše. Kako da preživi Srbija i kako da opstane Srbija?
Da li znate da vaši direktori stranaka imaju bezbroj firmi, više ne znaju ni gde rade i gde imaju. Onaj projekat 120 mostova rekonstrukcija, to je moj projekat. Sad kada sam video na ulasku u Čačak na reci Čemerici da je posao dobio, sramota me je da kažem, čovek koji mrcvari jedan grad, jednu Srbiju, jednu Ibarsku magistralu, mrcvari je godinu dana sa mostićem od 10 metara. Čovek u životu video rasklopljen most nije i on ga rekonstruiše?
Ljudi iz policije vode građevinske firme. Postali su veliki građevinari, prave mostove, rade, grade. To je katastrofa, to je strašno. To niko ne preduzima ništa da se tome stane na put. Nemate snage, samo posmatrate i klimate glavom, a to za Srbiju ne valja.
Evo, "Nuba invest", to je najveća bruka za Srbiju. Da li znate da naplata od optike godišnje je veća od putarine. Iznosi preko 205 miliona evra godišnje. To je prirodni resurs ove države. Kablovska televizija koja je ušla u svaku kuću, prirodni resurs ove države, država nema prihode maltene nikakve. Sve je dato besplatno i sve će se dati besplatno, a nemojte da mislite da ne znamo kako i na koji način.
Gospođo ministarka Dragutinović, jako mi je žao što kao jedna fina, otmena dama, koju izuzetno cenim i poštujem, nemate snage da ovo zaustavite. Zato vam predlažem bratski i časno, pošteno, podnesite ostavku. Lupite šakom o sto. Napišite jedan papirić. Prelomite i kažite – u ovome neću da učestvujem, čestita sam žena koja zna posao i biće Vlada gde ćete zablistati i gde će doći vaša struka i vaše znanje do izražaja.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslaniče, vreme koje vam je na raspolaganju je iskorišćeno. Zahvaljujem. Narodni poslanik Nenad Popović ima reč, a posle njega narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Nenad Popović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Gospođo ministre, predsedavajuća, kolege poslanici, evo šesti put se srećemo otkako je ova vlada formirana. Verovatno za dvadesetak dana biće i sedmi put. Znači, budžeti se rade velikom brzinom, ali ta brzina mislim da brine sve građane Srbije.
Što se tiče rebalansa, kakav nam je budžet bio, takav nam je i rebalans. Onda ste govorili da je budžet razvojni, mi smo ga nazvali razornim. Evo, sve što smo govorili se potvrdilo.
Da vas podsetim samo na neke izjave vašeg premijera Cvetkovića, 2. decembar 2009. godine. "Prioritet u budžetu za 2010. godinu je finansiranje izgradnje putne infrastrukture na Koridoru 10". Da li se to ostvarilo? Nije. "Agrarni budžet za 2010. godinu će", kako je rekla gospođa ministar, "biti rekordni", 2. decembar, izvor M portal. Nije se ostvarilo.
Objasnili su da će, kada se prilivi računaju, prihodi budžeta biti veći, a da će rashodi ostati isti, pa će i deficit biti niži nego onaj koji je izražen u završnom računu koji je ranije predat Skupštini. Takođe se nije ostvarilo. "Budžet će biti razvojni, to znači da će se najveći deo rashoda potrošiti na infrastrukturne projekte". Sve su to citati vašeg premijera Cvetkovića. Ništa od ovoga se nije ostvarilo.
"Država će u budžetu za 2010. godinu nastojati da podstiče privredu i izgradnju krupnih infrastrukturnih projekata". Moram da kažem da se ništa od ovoga nije ostvarilo.
Krenuću taksativno, onako kako ste vi izlagali juče, vrlo konkretno, po elementima koji su nam dati u rebalansu. Deficit je povećan u budžetu sa 70 na 107 milijardi. Sada je povećan na 120 milijardi.
Inače, otkada ste došli na vlasti, otkada je ova vlada na vlasti, deficit je od 2008. godine povećan osam puta. Deficit je 2008. godine bio 14,8 milijardi, a sada je 120 milijardi.
Slušao sam vrlo pažljivo vaše izlaganje na RTS u ponedeljak, u emisiji "Upitnik", kada ste govorili da je deficit jedan od načina kako se države razvijaju, da ima razvojnu komponentu. S tim mogu relativno da se složim, da deficit, kada postoji, može da bude razvojni, definitivno, tako se i domaći budžet u nekoj porodici može organizovati na taj način, ali je suština da onda taj deficit, u ovom slučaju to je 120 milijardi, mora potpuno da bude usmeren u razvojne projekte, u privredu i infrastrukturu. Onda on može da bude razvojni i možemo da se dičimo tim deficitom.
Pogledajte sve evropske države, većina njih u ovoj kriznoj godini ima deficit, ali svima je taj deo deficita usmeren isključivo u razvoj, u infrastrukturu, u nauku i u privredu. Srpska privreda je stala. Ništa od ovih obećanja u budžetu koja su bila, da će biti podsticajni, da će biti razvojni, da će biti ulagano u infrastrukturu i privredu, nije nažalost ostvareno.
Kako nije bilo u budžetu, tako ga nema sada ni u rebalansu. Da bih ovo potvrdio ciframa, rebalansom se predviđa povećanje subvencija privredi na 1,85 milijardi dinara. Subvencije poljoprivredi se uvećavaju za 650 miliona, praktično na 18,2 milijarde dinara, ali toliko su bile tačno pre dve godine, potpuno na istoj cifri koja je bila pre dve godine, ali je tada, pre dve godine, kurs evra bio manji od 80 dinara, bio je 78,7, ali je i dizel bio jeftiniji.
To, po nekim mojim shvatanjima ekonomije, nikako ne može da se nazove razvojnom orijentacijom budžeta, pa ni rebalansom. Naravno, subvencije za mleko su povećane sa 1,5 na 3 dinara, što je pozitivno, ali to se učinilo tek pre dva meseca.
Zato sada u prodavnicama nema mleka i realno smatram da ništa manje od 6 do 7 dinara subvencija za mleko ne može da pomogne proizvođačima ni na koji način, jer su subvencije u EU, znači direktnim konkurentima u nekim državama i do 10 puta veće.
Zato ako želimo da pomognemo moramo zaista baratati konkretnim ciframa, a što se tiče minimalnog povećanja privredi, rekao bih da se te minimalne subvencije mikronski povećavaju. Znači, imali smo ih minimalne a sada ih još mikronski povećavamo.
Premijer Cvetković je rekao da su izdvajanja za subvencije u 2009. godini – bila manja od 50 miliona evra, a da su banke izdvojile 950 miliona evra. To je vrlo tačna izjava. Jer, nije tačna izjava kada se kaže - pomogli smo sa milijardu evra privredi. Banke bi i bez tih 50 miliona davale te kredite.
Danas je glavni problem što nema kredita. Da objasnim u kakvom je stanju srpska privreda. Za 2010. godinu primljeno je 36 hiljada 700 zahteva za kredite u vrednosti od 743,8 miliona evra, a odobreno je otprilike dve trećine, čak možda jedna polovina, 20.016 kredita u vrednosti od 415 miliona evra. Govori se o milijardi, a odobreno je 415 miliona. Zašto?
Preduzeća u Srbiji imaju problem likvidnosti. Preduzeća su se prezadužila. Danas imaju loše bilanse zbog ovog skoka kursa, praktično sva preduzeća za prošlu godinu su imala loše bilanse i teško sa tim bilansima, osim stvarno dobrih preduzeća, teško mogu da dobiju kredite. Ali tih dobrih preduzeća je od tri do četiri procenta, maksimalno 5%.
Zbog lošeg bilansa 95% ne mogu da dobiju, pa čak i oni koji možda mogu da dobiju, ako imaju malo bolje bilanse, imaju problem jer su već dali hipoteke. Jedini način, ponavljam ovo već šesti put, je povećavanje budžeta Fonda za razvoj.
U Fond za razvoj treba da se usmere žive pare u vrednosti od minimum milijardu evra koje bi direktno pomogle pogotovo malim i srednjim preduzećima, a takođe i ovim velikim koja zapošljavaju ova srednja preduzeća. Ne možemo na taj način sa 50 miliona evra, računajući na komercijalne banke, da računamo da će privreda da se pokrene.
Komercijalne banke nemaju interes da daju kredite ako su loši bilansi. Postoje standardi NB, to sigurno vrlo dobro znate, i po tim standardima 95% srpske privrede je osuđeno, ako se ovako nastavi, na propast. Jedina institucija koja im može pomoći, osim ovih nekoliko agencija, jeste Fond za razvoj.
Razvojni budžet, jer govorimo o rebalansu razvojnog budžeta, znači investirati, a u budžetu je 5% investicija. On ne može da bude razvojni. On je socijalni, pored toga što je razvojni. Zašto socijalni? Citiraću podatak iz budžeta – samo za plate državnih službenika i socijalna davanja se izdvaja 445 milijardi dinara ili skoro dve trećine budžeta.
Ne možemo ga sigurno zvati razvojni. On je duboko socijalni, ali nisam mogao verovati da će u rebalansu ovo da se poveća ne za veliku cifru, nego da će ovim rebalansom ova izdvajanja za plate državnih službenika biti uvećana na 451 milijardu dinara. Dobro.
Ovaj budžet je u ovoj godini stvorio mnogo socijalnih slučajeva. Imamo 60 hiljada više nezaposlenih samo za ovih 11 meseci, minimalno, da ne govorim o rastu cena i obezvređivanju ličnog budžeta svakog od tih ljudi.
Moram da kažem da u rebalansu budžeta ste izneli da je on socijalni jer su najviše povećana izdvajanja za Ministarstvo rada i socijalne politike za 5,25 milijardi dinara. Naravno da je to potrebno, ali moram da naglasim da se to ne odnosi na isplatu po 5 hiljada penzionerima i zaposlenima. To su davanja za decu i ugroženom stanovništvu i to ne možemo da ne opravdamo.
Treba pomoći svima, ali suština je da u budžetu nemate ništa za privredu. Moći ćete da izdvajate još malo iz budžeta, ali doći će do kolapsa. Samo privreda svojim radom, proizvodnjom, izvozom, prodajom na domaćem tržištu, izvozom u regionu i dalje može da puni budžet. Na ovaj način ne vidim kako sledeću godinu da dočekamo, da dočekamo decembar 2011. godine.
Rebalans ćete usvojiti. Imate većinu i ovo što govorimo je više priprema da se ove greške koje su se desile ne ponove pri izradi budžeta, jer mislim da će svim strukturama stanovništva u Srbiji biti mnogo gore. Samo da vas podsetim, penzije su se realno smanjile sa 250 evra na manje od 190 zbog kursa. Reći ćete mi – nema veze, penzioneri sve kupuju u dinarima. Jeste, ali isto tako je poskupelo meso za 30%, šećer za 20%, ulje za 30%, a o infostanu, gasu, struji da ne govorim.
Pozitivno je sa jedne strane što su planirani troškovi, kamate u budžetu iznosili 33 milijarde, a rebalansom su smanjeni na 30,5 milijardi. Moram reći da sam pročitao u novinama izjavu od nekog vašeg saradnika kako je Vlada uštedela. Ne može se uštedom nazvati kada ste krenuli u ovu vladu u julu kada je trošak kamata u mandatu ove vlade porastao sa 17 milijardi od 2008. godine na 30 milijardi ove godine. Ne možemo nazivati uštedom nešto što strahovito raste, a doći ću do kredita i ostalog.
Što se tiče smanjenja izdvajanja za kapitalne izdatke i investicije, moram da kažem da su izdvajanja za kapitalne investicije dvostruko manja nego u prethodnim vladama. To je još jedan dokaz da budžet nije razvojni. U budžetu ste predvideli, prošle godine, za kapitalna izdvajanja po meni zanemarljivih 33 milijardi dinara i sada ste za kapitalna izdvajanja u rebalansu smanjili na 27 milijardi. Ne mogu se država i privreda pokrenuti na takav način.
Možemo sve da damo na plate državnih službenika, penzije i ostalo, ali šta ćemo? Staće država i šta ćemo onda? Privreda grca. Privreda grca u dugovima, problemima. Banke danas, na ovaj način kako rade komercijalne banke, ne mogu adekvatno da pomognu. Razumemo i njih, ali tu je suština Vlade. Tu je suština svih onih organizama u Vladi koji treba da pospeše razvoj domaće privrede.
Jedini način je direktno upumpavanje sredstava preko Fonda za razvoj, jer preko komercijalnih banaka na ovaj način domaća preduzeća, pogotovo koja su u teškoj situaciji, teško će moći da se oporave.
Što se tiče kapitalnih investicija problem je veliki što nema projektne dokumentacije. Govorilo se u početku, prethodna Vlada nije završila projektnu dokumentaciju, ali evo prošlo je dve i po godine, a ništa od onih izjava se nije promenilo, nije se desilo ono što se očekivalo sa projektima, bili su dve i po godine i mogli su, zaista, svi projekti da se završe. Ako nečega možda i nije bilo, dve i po godine su sasvim dovoljan period da se isprojektuje bilo šta, bilo koji put, bilo koja železnica, bilo koje zdanje itd.
Što se tiče eksproprijacije, takođe, to je isto proces koji se rešava u toku godinu dana, ukoliko postoje aktivni organi koji se time bave.
Gledajte, sada idemo na Nacionalni investicioni plan, naravno, neću moći sada sve da kažem, prošlo je već 15 minuta, ali imaćemo vremena i sutra, ponedeljak i utorak. Nacionalnom investicionom planu, onom ministarstvu koje je zaduženo za investicije, smanjeno je u budžetu sa 20 na 12 milijardi dinara, a sada mu se rebalansom smanjuje za još 1,2 milijarde. Razumem, ako kažu – nije bilo projekata. Ali, postoji i toliko mnogo privatnih projekata koje su mogle privatne kompanije da realizuju. Zašto da ne, možda im se moglo dati preko Fonda za razvoj da se kandiduju za projekte izgradnje puteva.
Postoji metod izgradnje puteva koji je najbolji na svetu, kako je EU izgradila sve auto-puteve, a to je metod javno-privatnog partnerstva. Zašto kod nas samo država gradi puteve, a u Evropi puteve gradi i uzimaju koncesije privatne kompanije? Ako se deklarišete kao neko ko želi u EU, hajde da koristimo pozitivne elemente iz ekonomije EU, a pogotovo, izgradnja auto-puteva. Bilo koji auto-put danas u Srbiji može da se izgradi ukoliko se krene putem javno-privatnog partnerstva.
Naravno, moje kolege su govorile o transferima, odnosno o ukidanju transfera lokalnim samoupravama. Citirao bih i vas koji ste nas prošli put, kada smo u decembru govorili, nazivali pesimistima. Rekao sam vam da su pesimisti optimisti sa iskustvom. Mnogo više vide i lepo je biti optimista, to je pozitivno, ali širiti nekada lažni optimizam kod privrednika može da izazove efekte da krenu u zaduživanja, a da rezultati posle budu zaista teški.
Naravno da je vrednost građevinskih radova opala u ovoj godini za 19,2%, turističkih usluga 10,2%, promet u trgovini na malo za 2,5%, strane i direktne investicije su opale za 50%. U težištu svega toga se nalazi ovaj pad zaposlenosti od 3,1%. Manje se gradi, manje se kupuje, manje se investira i ovo sigurno nije nešto što će pomoći srpskoj privredi.
Treba biti vrlo oprezan sa tim izjavama zbog privrede i zbog građana, da smo izašli iz krize. Mislim da ćemo još dugo biti u krizi, pogotovo ukoliko u sledećem budžetu ne napravite radikalne rezove.
Naravno, hteo bih, a imaćemo još vremena da govorimo, ali pošto mi se vreme završava, želeo bih nešto da kažem oko deficita o kojem sam već govorio, ali nikako deficit koji je uložen u privredu, poljoprivredu iz kojeg se sutra finansira izvoz, ne može da se naziva razvojni. Vrlo brzo on pokazuje, vrlo brzo, već krajem godine pokazuje svoje razarajuće dejstvo i ono kada smo nazvali razorni budžet, ponoviću, pokazao se sada krajem godine, a upravo sam citirao sve te elemente.
Šta me brine više? To je da vašem ministarstvu vaše kolege, a takođe i druge ministre u Vladi, ne brine ovaj deficit. Mislim da je ovih dodatnih 130 miliona evra više opterećenje za privredu i građane, na koje treba dodati kamate. Ovo se finansira iz kredita, a tu treba dodati kamate, što je još 10% od onoga što čeka na naplatu nas i našu decu.
Moram da kažem da je naš nivo spoljnog duga ponovo probio onu magičnu cifru od 10 milijardi evra. U mandatu ove vlade, za vaše vreme gospođo ministre, a i za vreme ove vlade dug je povećan za 1,6 milijardi evra. On danas iznosi 11,5 milijardi evra. Samo za vreme vašeg mandata – 1,6 milijardi evra.
Efekat zaduživanja je više nego skroman. Nemamo rezultate, nije pokrenuta privreda, nisu izgrađeni auto-putevi i nije došlo do rasta zapošljavanja. Rast BDP je statistički podatak koji neće pomoći da se ova situacija popravi.
Da završim, emisijom trezorskih zapisa i uzimanjem kredita za infrastrukturne dugove naš dug je sa nivoa od 26,3% porastao na 38,1%, što je vrlo opasno jer se to približava gornjoj granici zaduženosti od 45% od BDP i tu vidim najveću moguću opasnost.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima Jorgovanka Tabaković.
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Napred Srbijo
Mislim da kada god čovek pomisli da ne možete više da nas iznenadite, procedurom, načinom organizovanja ove rasprave, vi pokažete svoju inovativnost. Ona se ovog puta ogleda u tome da je uz rebalans pridruženo i pet zakona koji govore o osiguranju depozita i bankama, Agenciji za osiguranje depozita, stečaju i likvidaciji. Pošto to nije bilo dovoljno za 20 minuta, na primer, jednoj poslaničkoj grupi za ovlašćenog predstavnika, dodali ste jedan Predlog zakona o davanju garancije.
Da to sada ne bude ljutnja opozicije, kojoj nikad nije dovoljno vremena da izloži protest, neslaganje ili predloge sa onim što radi vlast, kao uvod za priču o budžetu ću izneti ono što je međunarodna organizacija za budžet iz Vašingtona dostavila i vama kao vlasti, primedbe u smislu otvorenosti budžeta, gde smo kao Srbija, zahvaljujući vlasti koja nas vodi, svrstani na listi od 94 zemlje na 36. mesto sa Ganom.
Otvorenost budžeta, a to znači da su građani upoznati sa načinom trošenja, sistemom nadzora kontrole, načinom pripreme, isto onako kao što je jedna Gana, ali da su iza nas samo Čad, Irak, Ekvatorijalna Gvineja i Fidži. Ispred nas su Rumunija, Hrvatska, Bugarska, Makedonija, BiH i Albanija. Toliko o transparentnosti i jasnosti ovog budžeta.
To mesto ste dobili, gospodo iz vlasti, neću da okrivim samo ministra, jer sigurno nije njena krivica, zahvaljujući tome što je parlamentarni nadzor ocenjen kao osrednji, naglašavam, zbog nedovoljno vremena koje predstavničko telo ima na raspolaganju za raspravu o budžetu. Znači, nije lični utisak ocena kredibilne institucije koju ste imali prilike da vidite. Još slabiju ocenu ste dobili zato što ne postoji nezavisni nadzor budžeta od strane DRI. Resursi kojima ona raspolaže nisu srazmerni zadacima koje ima.
Još uvek nije izvršena potpuna revizija završnog računa budžeta. Ovog puta čekate da dobijete primedbe od DRI, pa da nam onda dostavite nacrt završnog računa. Još uvek u tim izveštajima DRI koja kontroliše trošenje budžeta koje ste ovde podneli kao dokument na overu, a ne na odobravanje, nije mu poklonjena dovoljna pažnja u Skupštini. Imali smo proceduralne razloge, odnosno smetnje da to uradimo i da nadležne državne institucije nisu preduzele mere radi otklanjanja pojedinih nedostataka na koje DRI ukazuje.
Izneću smo još dve rečenice u vezi sa tim, da je Srbiji takođe potrebno daleko ozbiljnije razmatranje efekata, a na ovome insistiram, koje za budžet imaju međunarodni sporazumi koje ovde usvajamo, pretračavajući ih ovako u nedoba, nevreme i u najkraćem mogućem roku, ali i da proverimo i da diskutujemo, koji su efekti zakona koje ovde usvajamo, uredaba o kojima samo možemo da čitamo u Službenim glasnicima, ali i pravilnicima koje takođe vrlo retko nemamo priliku ni da vidimo ili da se povremeno samo upoznamo kada one stvore neke određene probleme.
Sve ovo što vam na teret stavlja nezavisna međunarodna organizacija koja vodi računa o budžetu i ima iste kriterijume za sve zemlje, znači, ne mrze Srbiju, ne mrze ovu vlast, nije da žele da joj postavljaju klečke, što bi rekla deca, kažu da to stvara pravnu nesigurnost, nepotrebne troškove privredi i stanovništvu i ono o čemu želim posebno da govorim je stvaranje prostora za neopravdano privilegovanje uskih interesnih grupa koje utiču na sadržaj propisa.
To je ocena jedne međunarodne nezavisne institucije o tome kakav nam budžet pravite. To dokazuje i Zakon o sprečavanju pranja novca, za koji rekoste juče, gospođo ministre, da postoje male primedbe samo, i to u elektronskom transferu, gde nalogodavac mora da se identifikuje precizno.
Kada budemo o detaljima govorili u raspravi u pojedinostima, izneću onih 40 plus devet preporuka koje ova vlast nije uvažila, niti je uradila neophodno da spreči pranje novca, i to - 2006. doneti okviri koji su morali biti poštovani kada je taj zakon rađen, nisu uvaženi. Taj zakon smo drugi put menjali, o sprečavanju pranja novca, u avgustu 2009. godine, a vi nama u novembru 2010. godine, po hitnom postupku, dajete na usvajanje zakon koji se vrlo bitno menja, precizira, iako ste sve te preporuke imali već 2006. godine napisane u osnovnim smernicama.
Samo zato što se radi provera napredovanja u primeni Zakona o sprečavanju novca, vi ga nama dajete danas na usvajanje po hitnom postupku. O tome ćemo govoriti u pojedinostima. Ali, zato ste odredbu po kojoj obveznik, znači neko ko radi u banci, na primer, pa poznaje stranku koja mu dolazi svaki dan, poznaje čime se bavi, da ima nekog rođaka u inostranstvu i da može da ima minimum provere za tog nekog s kim sarađuje svakodnevno, to nije pisalo u ovom zakonu, iako je i to bila upućujuća smernica. Ni to nije slučajno.
Vi ste namerno kod običnih građana stvarali otpor prema jednom ovakvom zakonu, jer je tu proceduru o sprečavanju pranja novca morao da prolazi baš svako, a nije morao. Ali je zato zakon kakav ste doneli vi, zajedno sa Ministarstvom pravosuđa, omogućio da novine pišu mesecima o aferama u kojima je bilo moguće da do ovakvog pranja novca dođe, jer vi niste poštovali procedure međunarodnih organizacija, koje govore o ovoj delatnosti i može sva opozicija da umukne i da reč ne progovori na vaš teret.
Ovaj zakon, ove preporuke i ono što morate sada da menjate hitno vas diskvalifikuje kao snagu koja ovu državu može da uvede u EU i onu koja sme da upotrebi parolu da Evropa jeste u Srbiji, po standardima i kriterijumima koje primenjujemo.
O tome šta u ovom budžetu piše, reći ću da je laž da je on socijalni i laž je da su plate smanjene, jer prevara koja je u ovom budžetu načinjena, time što su plate zaposlenih na jednoj poziciji, na primer, u oblasti turizma smanjene za 15,6 miliona, a socijalna davanja zaposlenima povećana za 13,6 miliona, mi to zovemo, vi to zovete, svako pametan to zove prepakivanjem.
Ali, deficit koji je povećan i ne onoliko koliko stvarno jeste, jeste nešto gde pokazujete da je ovaj budžet posledica koalicionog ugovora Vlade stvorene na budžetu koji to nije mogao da izdrži, na privredi koja ne može da podnese ovakve i ovolike poreze, jer milion ljudi koji proizvode, iako imamo broj zaposlenih od milion i po, ali milion ljudi koji proizvode ne mogu da zarade za sve ono što jeste državna nadležnost, ali i za jednu vlast koja je neodmerena.
Ona je svoje neodmereno trošenje navikla na prolaznim povećanim prihodima koji su bili privatizacija, donacije i ona zlatna kiša o kojoj smo govorili u periodu do 2006. godine. Onaj ko je navikao da troši mnogo od toga ne može da se odvikne lako, a vi kao ministar finansija niste u stanju da to sprečite jer im niste odredili okvire za potrošnju.
Ovaj budžet ne sadrži uštede nikakve i to dokazuje povećani deficit, ali je deficit veći od onog koji ste nam ovde prikazali. Znate čime ste ga umanjili? Dozvolom da inflacija bude veća nego što jeste. Znači, jedini u ovoj državi i na kugli zemaljskoj u bilo kojoj zemlji, od Amerike, gde su federalne rezerve, do Srbije, koji imaju koristi od inflacije, jeste republički budžet.
Da se ne bi, kao pre neku noć, i na teoriji prepucavali da li je to istina, evo, ja ću za vas, kao profesora univerziteta, citirati iz udžbenika o uticaju poreza na privredne tokove, gde se kaže – Važna povezanost u vezi međusobnog uticaja inflacije i poreza je sledeća: visoka stopa inflacije, odnosno njene promene, utiču na preraspodelu poreskih tereta. Inflacija je u stanju da kao kosačica trave erodira rashodnu stranu državnog budžeta, znači, smanji u javnosti rashode države, samo naizgled, dok preovlađujuće i nepromenjene poreske stope automatski crpe i isisavaju dohodak privrednih subjekata.
Jedini "dobitnik" inflacije jeste budžet. Primenjeno na primeru Srbije, to izgleda ovako. Jedan procenat povećane inflacije na 1.200 milijardi ukupnih javnih prihoda znači da inflacija donosi budžetu 12 milijardi. Dva procenta probijanja inflacije znači 24 milijarde povećanih poreskih prihoda. Molim vas da se ne usuđujete da ove podatke demantujete jer su plod rada vrsnih stručnjaka ekonomskog tima, profesora i onih koji imaju evidentne podatke na osnovu kojih ovo izlažem.
Znači, inflacija zbog koje trpimo svi, imajući realno manje prihode, samo je donela lepšu sliku u ogledalu MMF-a Srbije, koja sa MMF-om pregovara i koji je jedini naš pouzdani izvor informacija šta se u ovom budžetu sve nalazi.
Sa par reči, koliko mi vreme dozvoljava, uspeću da se na to osvrnem, ali ću reći da problem ove države jeste da ona zakone koje je donela ne poštuje, ne samo u ovom formalnom smislu, rokovi za budžetski kalendar itd, nego da je procenat naplate poreza prosečan, vi to znate, kao i ja, gospođo ministre, doduše, iz različitih izvora, da je procenat naplate poreza svega 33%.
Šta se dešava sa nama građanima, koji moramo da platimo svoje poreske obaveze u roku jer nam idu zatezne kamate, a ko se sve nalazi na onim listama softverski izuzetim obveznicima poreza, čije poreske obaveze stoje u fiokama ili uopšte nisu evidentirane, ali se nalaze u ove dve trećine nenaplaćenih poreza? Nismo mi tužili MMF-u da se to u ovoj Srbiji dešava, uspeli su da i sami vide. Mislim da je i to jedan od razloga što su odloženi dogovori o tome.
Ono što jeste još veći problem je što kršenje Ustava znači da vi nama donosite budžet u kojem, na primer, kažete da je uvećana poreska stavka za prihod nekoga ko uopšte nije figurisao u budžetu. Na primer, postoji par pozicija koje uopšte nisu bile navedene. Poreska akademija ima budžet od 33,7 miliona dinara i vi na strani 130. konstatujete da je došlo do povećanja za isplatu plata od 2,1 milion dinara.
Hoćete li reći da ste zakonom predvideli budžetsku rezervu, a s druge strane ćete optužiti opoziciju koja otežava raspravu o budžetu, pa vam onemogućava da pomognete ugroženima u Kraljevu jer ste budžetsku rezervu istrošili možda na ovakve stvari?
Kako objašnjavate činjenicu, gospođo ministre, da se čudnim čudom izgubila pozicija 511 građevinski objekti, baš na poziciji Ministarstva finansija? Dakle, u vašem razdelu, milijardu dinara, pretpostavljam da je greška u obrazloženjima gde ste napisali da je 100 miliona, ali ne milijarda dinara se netragom izgubila iz Ministarstva finansija.
Da li ste vi kao država nekome dugovali da sa te pozicije isplatite izgradnju neke zgrade? Znam da jeste, ali ste vi tu poziciju izbrisali i jedino što u ovom budžetu mora da stoji i da ima rezervu za isplatu su dugovi, odnosno prispele kamate.
Za mene nije mnogo važno da li je to 34 bilo, pa ste 30 milijardi odvojili za kamatu koliko je važno, ali s jedne strane, gde su otišli krediti, da li imaju efekat ulaganja kada znamo za šta plaćamo ovu kamatu, a još važnije za građane Srbije je sledeće, da li samo ugovori o kreditima jesu oni koje poštuje ova država, i to sa domaćim bankama, bilo da su im centrale u inostranstvu, komercijalnim bankama, međunarodnim finansijskim institucijama ili bilo kim drugim, a da se ne poštuju ugovori o izgradnji, ugovori o prenosu sredstava po drugim osnovama, da ne kažem, ugovori o komunalnim uslugama koje imate sa preduzećima koja su delom državna, a neka su i u mešovitom vlasništvu.
O kakvoj pravnoj državi govorite ako poštujemo samo neke ugovore, odnosno samo one koji omogućavaju preživljavanje ovoj koaliciji. Ovaj budžet jeste iz duga u dug, iz hartija od vrednosti sa oročenošću od tri meseca, pa u oročenost od šest meseci, pa iz oročenosti od šest meseci na godinu dana i samo čekamo koja će sledeća nova ročnost da bude, a to za građane znači, kredit koji im je bio dat na mesec dana produžavamo na rok od tri meseca, a sa tri meseca na šest meseci, a sa šest meseci na godinu dana.
Kamate koje ova država već ima pojele bi mnogo zdraviji i održivi rast bilo koje druge privrede, a kamoli ove srpske koja nema izvoz, a dve godine govorimo da je prioritet izvoz i da cilj mora da bude puna zaposlenost.
Šta ste vi ovim budžetom uradili? Samo ste poziciju kod gospodina Dinkića, Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, gde rekoh da je on primenio opet neku inovaciju tipa skidam sa plata, a stavljam u socijalna davanja ili neke druge naknade, kod tog gospodina koji vodi polovinu privrede imamo sledeću stavku. Dakle, specijalizovane usluge porasle za 280 miliona dinara, od toga će deo otići Agenciji za strana ulaganja i povećanje izvoza.
Da li su to porodilje, deca, nemoćni i ono što vi nama zameriste, gospođo ministre, jer lično sam se kao žena i majka osetila strašno uvređenom u prošloj raspravi, gde ste rekli, kada od vas zahtevamo štednju da tražimo da ne isplaćujete penzije nemoćnima, ženama koje treba da rađaju. Ne, nije tačno, to je obaveza države prva i prioritet.
Ali, vi ste u ovoj skupštini rekli da poslodavci namerno povećavaju trudnicama plate, pa kada pređu na jasle države, onda im se isplaćuje nešto neopravdano više, pa država trpi, samo što još ne proglasiste da postoji porodiljska mafija.
Znam da ste majka koja vrlo drži do svoje dece, do budućnosti naše dece i zato me je posebno povredilo da onda kada vam se kaže da ima neopravdanih penzionera, nezakonito penzionisanih, vi kažete, moram zatečena prava da poštujem.
Nije tačno. Posao države je da proverava prava svih koji ih ostvaruju na teret poreskih obveznika. Znači, zašto niste sa ovih pozicija skinuli gde idu subvencije privatnim preduzećima dve milijarde i 214 miliona povećano za 814 miliona dinara. Nabavka domaće finansijske imovine iz koje idu start-ap krediti, gde policija ima posla, preko Agencije za osiguranje izvoza i gde će takođe policija imati posla, 3,1 milijarda više je dato po rebalansu. Nisu to oni nemoćni, ni deca, ni stariji, ni penzioneri.
Radite na zaposlenosti, jer kada ima pune zaposlenosti, puniće se Fond, i to će se puniti doprinosima i porezima, pa će biti više i za penzionere i za plate prosvetara, policajaca i njihova bolja i pristojnija odela, za uniforme, za prekovremene sate.
Vi ne smete da dirnete u ovo što čini koalicionu Vladu i po priznanju retkih učesnika te vlade, ovaj budžet jeste budžet kojim se čuva aktuelna vlast, a ne gotovo nijednom pozicijom da se čuva standard ili odgovara na krizu, ili se ide na neke infrastrukturne projekte.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč od onih kojima to omogućuje član 96. Poslovnika? (Ne.)
U tom slučaju, zaključujem zajednički načelni jedinstveni pretres… Želite vi reč? Morate da se prijavite. Izvolite.

Diana Dragutinović

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, imaćete još malo strpljenja i dozvoliti mi da se osvrnem na neke diskusije.
Znam da je lako kritikovati budžet i zaduživanje države i uvek možete da izvučete neku stavku i možete naći obrazloženje zašto je neka stavka velika ili mala, kao što veoma lako možete u periodu nestašice mleka da kritikujete subvencije koje država izdvaja za poljoprivredu i da kažete takođe kako je neophodno da 5% do 7% budžetskih rashoda, a ne kažemo zašto baš 5% ili 7% budžetskih rashoda, bude namenjeno za subvencije, što iznosi između 40 i 60 milijardi dinara, zavisno od toga da li treba da bude 5% ili 7%, ili nešto između.
Ono što hoću da kažem, jeste da je teško napraviti budžet i u periodima dinamičnog ekonomskog rasta, mnogo teže u uslovima kao što su ovi, dakle, kriza ili blagi oporavak, ali htela bih isto tako da kažem da sam primetila da su mnogi poslanici citirali reči kao neke moje reči koje nikada nisam izgovorila.
Prosto sa ovog mesta i za vas i za građane Srbije da kažem da nikada nisam govorila o poslaničkim platama. Ono o čemu mogu da govorim kao ministar finansija jeste koliki su izdaci za plate kao stavka u budžetu Republike Srbije i kako će se te plate prilagođavati, ali nikada nisam govorila o platama poslanika, kao što nikada nisam govorila da Ministarstvo finansija radi na novom zakonu o ekstraprofitu.
Nisam novinar, nisam urednik i ne mogu da utičem na naslove u štampi, jer to nikada nisam govorila.
Međutim, ono što jesam govorila i što je takođe bio predmet kritike jeste rečenica da trošimo koliko moramo, a ja sam u stvari rekla upravo ovo – vreme je da štedimo koliko možemo, da trošimo koliko moramo, živimo u granicama svojih mogućnosti, ali važno je da razumemo da se deficit ne može smanjiti preko noći. Dakle, to su bile moje reči.
Kada kažem da trošimo koliko moramo, hoću da kažem da moramo da isplatimo penzije, da isplatimo plate i vojsci i policiji, i profesorima i doktorima, da moramo da isplatimo invalidnine, dečije dodatke. Mi to, jednostavno, moramo.
Ekonomska politika se svuda, pa i u zemlji Srbiji vodi kombinacijom dva načina, korišćenjem pravila ili pravila koja su definisana zakonima i korišćenjem diskrecije. Nema zemlje u kojima nema diskrecije u vođenju ekonomske politike. Kad bismo pretpostavili da postoji takva zemlja i da apsolutno nema diskrecije u vođenju ekonomske politike, onda bi mogli da pretpostavimo stanje u kome budžet i budžetski proces zapravo nije potreban, zato što je sve definisano pravilima. Priznaćete da postoji takva zemlja u svetu, ali se slažem da je sve pitanje mere.
Sinoć je jedan poslanik kritikovao nedovoljnu podršku države Kolubarskom okrugu i u međuvremenu pronašla sam podatke, prosto zato što je ta kritika za mene bila opomena kako se država se neće dovoljno brinuti za novo krizno područje, to je sada Kraljevo. Za vašu informaciju, država je sabirajući sve što je dala za Kolubarski okrug, hoću da kažem sabirajući različite dinare, izdvojila za Kolubarski okrug preko šest milijardi dinara, svodeći na isti novac, izdaci za Kolubarski region su bili 12 milijardi dinara.
Takođe, jedan od poslanika je govorio kako država ne ulaže mnogo i ne izdvaja mnogo za infrastrukturne projekte, da u razdelu ministra Mrkonjića negde stoji 300 miliona dinara. Opet radi javnosti, na razdelu ministra Mrkonjića, znači, izdaci za infrastrukturu iznose sedam milijardi dinara. To je dosta novca i može za njega dosta da se uradi.
Neki su poslanici podsmešljivo govorili o tome kako je Vlada objavila, izjavila itd, da smo izašli iz krize. Opet, čini mi se, da bih ovu priliku mogli iskoristi i reći da postoji definicija krize, odnosno recesije. Tačno se zna gde je kriza stanja ekonomske aktivnosti, ukoliko u dva kvartala, jedan za drugim, imate negativnu stopu rasta, odnosno ostvarujte pad ekonomske aktivnosti.
Kao što postoji definicija krize, tako postoji i definicija izlaska iz krize. Izlazak iz krize, to je onaj momenat kada privredna aktivnost više ne pada, i ona ne pada više. Mi možemo govoriti o tome da li smo zadovoljni ili nismo zadovoljni brzinom oporavka, ali privredna aktivnost je prestala da pada.
Na osnovu onoga što ste govorili, gospodine Popoviću, nisam baš sigurna da ste pažljivo slušali ono što sam govorila u emisiji "Upitnik", ali ajdemo prvo o onom što ste prvo pomenuli, a to je sam agrarni budžet.
Znate, izvori finansiranja agrarnog budžeta su različiti. Vi sami dobro znate da postoje dve kolone u budžetu koje govore o ukupnim sredstvima koja se izdvajaju za agrarnu politiku ili agrarni budžet. Uvek uporno gledate samo jedno, ne zbir, samo jedno. Red veličina, kad pogledate tu prvu kolonu, agrarni budžet je otprilike 18-19 milijardi dinara. Kad biste toj prvoj koloni dodali onu drugu, koja je, takođe, prisutna transparentno prikazano u budžetu, dobili biste iznos subvencija od 25-26 milijardi dinara. To je 0,8 ili 0,9 posto društvenog proizvoda i uopšte nije mali iznos.
Rekli ste da sam se negde hvalila veličinom deficita. Upravo sam konzervativni ekonomista i ne volim deficit ni u privatnom životu, ni u državi, ali ne mogu da kažem da deficit nije regularan instrument ekonomske politike, i to ću opet ponoviti.
Vi jedino opravdavate veličinu deficita ukoliko je on orijentisan ka privredi, a ja ću da vam kažem, gospodine Popoviću, da je za subvencije – a šta je to, to je nešto što država daje privredi – za subvencionisane kredite i za infrastrukturne projekte, dakle, to je ono što država daje privredi, to je ono što jeste mera diskrecione moći ove Vlade, upravo je otišlo, ovim rebalansom potvrđeno, 112 milijardi dinara. Dakle, upravo onoliko koliki je deficit.
Takođe, kad govorite o malim investicijama, ne investira se samo iz budžetskih sredstava, znači, neki standard, neka mera jeste tri posto društvenog proizvoda za investicije. Ali, kad posmatrate sve, budžet Republike Srbije, budžet pojedinačnih opština, JP "Putevi", sve koji investiraju, ova država finansira oko 115 milijardi dinara. Procentualno društvenom proizvodu to, takođe, nije mali iznos.
Kritikovali ste moj optimizam ili mi se možda tako učinilo, a za sebe kažem da sam umereni optimista, ali sam, takođe, naučila da su u ekonomskom životu očekivanja veoma važna. Postoji čovek koji je dobio Nobelovu nagradu na tome kolika je uloga i značaj očekivanja, i rekao je jednu rečenicu, kad očekujete da vidite neman ispod kreveta, vi ćete zaista videti. Dakle, ne možete imati dobre rezultate ukoliko su vam očekivanja pesimistična.
Kad je budžetski proces u pitanju i transparentnost budžeta ili otvorenost budžeta, kao ministar finansija neću da prihvatim da budem odgovorna za stanje. Hoću da budem odgovorna samo za promene u tom procesu. Dakle, međunarodna institucija ne govore samo o meni, govori o svima nama. Znači, i o meni i o nama.
Ono što znam nedvosmisleno i što znate svi, da pre 2008. godine nije postojala revizija budžeta. Nije postojala u Srbiji. Postojala je možda u Gani, to ne znam, za Ganu stvarno ne znam, ali znam da od 70 – tih godina 20. veka revizija je sastavni deo budžeta. U Srbiji nije, od 2008. godine.
Znam, takođe, samo prostim poređenjem različitih budžeta, da budžet Republike Srbije od 2008. godine i onog prvog rebalansa, makar tačno, nedvosmisleno tačno prikazuje fiskalnu poziciju, pa je danas svi ovde kritikujete i sigurno tačno daje niz informacija, mnogo više nego svi prethodni, na osnovu čega imate toliko materijala za kritikovanje.
Inače, sadržaj završnog računa podrazumeva izveštaj revizije, tako da čim bude gotov izveštaj revizije, eto vama i završnog računa budžeta Republike Srbije.
Ono što primećujem u izlaganju poslanice koju, takođe, neobično cenim jeste da ona veoma često kad kritikuje vladu i mene kao ministra, kaže, ova država, pa ova država, tako da uvek imam utisak da to radi samo ova država, što nije zaista tačno.
Raduje me, takođe, danas što inflacija, koja je tek od oktobra iznad onog cilja koje je NBS postavila, znači 6 plus minus 2, postala toliki problem da se neko proglašava dobitnikom, na primer država, a svi ostali gubitnicima. Mislim da od inflacije svi zajedno gubimo, ne dobija država prihode i oni koji misle da dobija prihode, iako su ekonomski analitičari, takođe znaju iz literature da postoji taj čuveni Olivier-Tanzi efekat koji upravo kaže suprotno, da sa rastom inflacije padaju poreski prihodi.
Međutim, najveći deo diskusije i kritika, i time bih možda i završila, jeste da je ovaj budžet negde neustavan i dosta je bilo kritike i zato bih htela time da završim. Formalno-pravno odgovor bi trebalo da dobijemo od skupštinskog Zakonodavnog odbora; prema mojim saznanjima, odbor nije zaključio da je ovaj budžet neustavan.
Mnogo sam puta čitala lično član 184. koji definiše veličinu budžeta Vojvodine. Za sebe smatram da sam elementarno pismena, a što znači da, pod jedan, znam da čitam i, pod dva, razumem šta sam pročitala. Htela sam da podelim taj član 184 sa vama.
Dakle, "budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se 3/7 od budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda".
Nigde ne stoji da rashodna strana budžeta Republike Srbije treba da obezbedi tih 7% za budžet AP Vojvodine. Takođe, član 24. Zakona o budžetskom sistemu govori da postoje različiti izvori finansiranja nadležnosti AP Vojvodine, znači 10-15 različitih izvora.
Neću ulaziti u analizu ovih brojeva, ali, recimo, poslanik je vrlo pažljivo analizirao strukturu rashoda i strukturu prihoda vojvođanskog budžeta i onda je rekao – pa eto, preko vojvođanskog budžeta idu nenamenski transferi opštinama. To, priznaćete, nisu kapitalni izdaci. Oni su nenamenski. Dakle, kako znate šta su, da li se njima pokrivaju tekući ili kapitalni rashodi?
Takođe, poslanik, sa kojim sam ja imala i sastanak i o tome razgovarala, govorio je da on ne misli da treba da se uslovljavaju lokalni nivoi vlasti i da lokalni nivoi vlasti imaju neku samostalnost kada je u pitanju njihov budžet. Na taj način on kao da je rekao da budžet AP Vojvodine ne može biti odgovoran za budžete lokalnih nivoa vlasti. Dakle, ne sme uslovljavati da ti transferi idu samo za kapitalne izdatke. S druge strane, traži da budžet RS bude odgovoran za strukturu potrošnje koja je definisana budžetom AP Vojvodine.
Na osnovu ovog člana Ustava svi zajedno možemo da procenimo da li je Zakon o budžetu neustavan.
Na kraju, i pored kritika bila je i poneka lepa reč, ali ipak zbog javnosti i svih nas podsetila bih se još jednom ministra finansija o kome svi imamo dobro mišljenje i koji je ušao u legendu, a to je Laza Paču. Postoje pisani izvori o tome da je bio odličan ministar finansija. Interesantno je da ne postoje pisani izvori o tome kakav je on zapravo bio lekar, pošto je bio lekar po profesiji.
Pošto sam gledala sve njegove budžete, verujte da znam da je Laza Paču uvek imao ili pretežno, da budem iskrena, deficit budžeta. Pitala sam se uvek, da li biste i njega kritikovali kao što kritikujete mene? Dakle, Laza Paču je finansirao ratove, Laza Paču je imao deficit budžeta koji nije bio mali. Laza Paču je taj deficit finansirao zaduživanjem države Srbije. Laza Paču je u ekonomsku terminologiju uveo reč tzv. "leteći krediti", to su krediti novi da se otplate stari.
Ne znam da li je kao svoj argument koristio pesnicu i udarao rukom o sto, ali znam da je taj Laza Paču, koga svi mi volimo i rado ga se sećamo, u doba veoma stabilnog dinara kralju odobrio povećanje izdataka za 30%.
Na ovaj način htela bih svima vama da se zahvalim, i na čestim kritikama i na ponekoj pohvali, i da vas zamolim da još jedanput razmislite i u danu za glasanje podržite paket finansijskih zakona, a pre svega rebalans budžeta RS. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godine, sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na izmene i dopune finansijskih planova za 2010. godinu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i Nacionalne službe za zapošljavanje; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranja depozita; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za osiguranje depozita, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Export Development Canada po zaduženju RTB Bor – Grupa Rudarsko-topioničarskog basena Bor d.o.o. u restruktuiranju.
Pre nego što odredim pauzu, na osnovu član 90. stav 2. i člana 87, obaveštavam vas, odnosno podsećam narodne poslanike da raspravu u pojedinostima, a po amandmanima koji su podneti na predloge zakona koji su bili predmet zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa, ne možemo početi pre četvrtka 25. novembra u 14.00 časova, po odredbi našeg Poslovnika da između završetka rasprave u načelu i početka rasprave u pojedinostima mora proći najmanje 24.00 časa.
Danas ćemo raditi i posle 18.00 časova.
Sada određujem pauzu do 15.00 časova, kada ćemo preći na drugu tačku jedinstvenog pretresa.
Narodni poslanici pitaju - kad amandmani? Ne želim da zavaram Narodnu skupštinu ni prenos, jer sam upravo malopre kazala da ne može pre četvrtka 25. novembra u 14.00 časova, po Poslovniku.
Narodni poslaniče, moram da obavestim Narodnu skupštinu šta može a šta ne može, a u toku sednice kako budemo radili i kojim tempom budemo radili, onda ćemo razmeniti obaveštenje o tome u kom trenutku počinje rasprava u pojedinostima.
Hvala. U 15.00 časova nastavljamo rad u popodnevnom delu.
(Posle pauze – 15.00)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu.

Obaveštavam vas da je, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, predsednica Narodne skupštine Slavica Đukić-Dejanović, povodom zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa o predlozima zakona iz tačaka od 8. do 12. dnevnog reda, pored predstavnika predlagača Diane Dragutinović, ministarke finansija, Mlađana Dinkića, potpredsednika Vlade i ministra ekonomije i regionalnog razvoja i Milutina Mrkonjića, ministra za infrastrukturu, osim njih pozvala je da sednici prisustvuju i: Zoran Ćirović, pomoćnik ministra finansija, Jelena Marjanović, pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja, Dejan Lasica, pomoćnik ministra za infrastrukturu, Vesna Stojanović, načelnica u Ministarstvu rudarstva i energetike, Višnja Kuzmanović, savetnica u Ministarstvu finansija, Slavica Višnjić, šefica grupe u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja i Vojin Jović, samostalni savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.

Prelazimo na 8-12. tačke dnevnog reda: PREDLOZI ZAKONA O ZAJMU KINESKE EKSPORT-IMPORT BANKE ZA MOST ZEMUN-BORČA, EBRD ZA BROJILA I ŽELEZNIČKI KORIDOR 10, EIB ZA OBILAZNICU OKO BEOGRADA I SLOBODNOJ TRGOVINI SA KAZAHSTANOM (zajednički načelni i jedinstveni preteres)

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 8. do 12, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da prema članu 170, a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova pojedine poslaničke grupe, i to: poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; poslanička grupa G17 Plus - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa "Napred Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekundi; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.

Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore jedanput do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Obaveštavam vas takođe da će po ovoj tački dnevnog reda poslaničke grupe predstavljati narodni poslanici: Jovan Nešović, poslaničku grupu G17 plus; Dejan Mirović, poslaničku grupu SRS.

Molim sve druge poslaničke grupe ukoliko imaju odluke o ovlašćenim predstavnicima da ih dostave, da bi mogli da informišemo Narodnu skupštinu.

Saglasno članu 170. a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za Projekat most Zemun-Borča sa pripadajućim saobraćajnicama, između Vlade Republike Srbije kao zajmoprimca i kineske "Eksport import banke" kao zajmodavca, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (EPS Projekat za brojila) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (Železnice Srbije Koridor 10) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (Obilaznica oko Beograda/B) između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kazahstan.

Da li predstavnik predlagača, ministar Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, želi reč? (Ne.) Zahvaljujem.

Da li žele reč izvestioci nadležnih odbora (Zakonodavni odbor – Vlatko Ratković)? (Ne.)

Narodna poslanica Branka Ljiljak, zamenica predsednika Odbora za finansije, da li želi reč? (Ne.)

Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Da.)

Narodni poslanik Radojko Obradović, prvi, posle njega narodni poslanik Jovan Nešović, pa narodni poslanik Dejan Mirović.