Pošto je ovde i gospodin Spasojević, a i vi ste govorili o tom stanju u državnoj upravi i u lokalnim samoupravama, pitanje reforme same državne uprave je iza svega politička odluka. Iako sam ministar za državnu upravu, ne mogu da sprovodim reformu državne uprave ukoliko ne postoji politička odluka da se ona sprovede.
Nažalost, od donošenja zakona 2005. godine i uspostavljanja nekih principa mi nismo mnogo odmakli. To važi i za prvu Vladu, gde je premijer bio gospodin Koštunica, za drugu Vladu, za ovu sadašnju Vladu. Govorim da od 2005. godine do sada tu nije mnogo učinjeno.
Jako je teško da budete ministar državne uprave a da nemate instrumente. Živim sa tim da kada god neko kaže da nije u redu u upravi, da čeka građevinsku dozvolu dve godine, ljudi kažu – to je državna uprava. To nije državna uprava, s jedne strane. S druge strane, kada kažete broj zaposlenih, depolitizacija, opet kao ministar moram da trpim takvu vrstu kritike, a objektivno nisam odgovoran za to.
Pitanje državne uprave je jako ozbiljno pitanje i ono se non-stop plasira u javnosti na jedan pogrešan način. U tome učestvujemo svi. To su te popularne izreke - šalterski, ovakvi, onakvi itd. Mi se u stvari igramo nečim što svima nama jako treba, bili vlast, bili opozicija. Mi smo svi građani i svi koristimo uslugu državne uprave.
Onda, iz tih političkih razloga, medijskih, donose se odluke koje po mom uverenju nisu ispravne. Kada je u pitanju reforma državne uprave i smanjenje broja zaposlenih u državnoj upravi i lokalnoj upravi imali smo dva koncepta.
Jedan koncept sam ja predočio. Drugo koncept je nažalost prihvaćen od strane Vlade. Dakle, moj koncept nije prihvaćen i stoga se podaci koje tražite, odgovornost je preneta na druga ministarstva i oni trenutno prate primenu tih zakona, što je po meni bilo i fer. Ako već nije prihvaćen moj koncept racionalizacije, onda i nema potrebe da pratim zakone za koje ne verujem da će dati rezultat.
Danas imamo rezultat koji imamo, jednako tanko kao što je bilo i pre. Treba ovde biti hrabar, iskoristi ću to da kažem – nema državne uprave sa platama od 30 hiljada dinara. Ako ovo gleda milion ljudi, 990 hiljada kaže - šta ovaj priča. Ponoviću, nema državne uprave sa platom od 30 hiljada dinara. Nema.
Proći će kriza, kad prođe kriza i ono malo što vredi u državnoj upravi će da ode jer će tada biti novih radnih mesta. U državnoj upravi će ostati oni koji ne mogu da nađu bolji posao. Sada nekome to može da se sviđa, šta će oni, ali svima nama život zavisi od njih.
Oni su ti koji pripremaju zakone. Ministri daju političku ideju. Ako se malo više razumeju u materiju, dobro je, jer mogu da oblikuju, ali suštinski državna uprava i po zakonu i po logici učestvuje u oblikovanju državne politike.
Državnom upravom se nijedna država na svetu ne igra. Državna uprava nijedne države na svetu nije tema da izađete pred kamere pa mi ćemo da odrežemo 20. Nije to but mesa, pa ćemo da odrežemo tri šnicle.
Mi imamo ozbiljan problem sa državnom upravom, dve godine upozoravam, i taj problem zahteva politički konsenzus kako će se reformisati državna uprava u Srbiji. To nije pitanje izbornih kampanja, kao što sam rekao i za organizaciju države, regionalizaciju i ne znam šta već, to nisu pitanja izborne kampanje.
To su najozbiljnija državna pitanja i mora da postoji što širi društveni konsenzus i pre svega jasan stav političkih partija koje su preuzele odgovornost za vršenje vlasti. Toga kod nas nije bilo ni u Vladi koju ste vi vodili, nema jasnog stava ni u Vladi u kojoj sam ja ministar, a bio sam ministar i u vašoj Vladi koju ste vi vodili. U obe sam Vlade bio ministar.
Dakle, da je moguće nakon nekih narednih izbora da će se pristupiti temeljnijem odgovoru na pitanje i lokalne samouprave i državne uprave.
Ova promena povećanja plata je samo spasavanje jednog broja ljudi koji su na ivici egzistencije, ali bukvalno da se oni malo spasu, da se održi sistem u stanju u kom jeste u nekom narednom periodu.
Treba nam celovita reforma. Ona je nemoguća i ne zavisi od ministra i ministarstva. To je toliko ozbiljno i krupno pitanje da o tome mora da se odluči političkim konsenzusom na nivou Vlade. Nažalost, niko ovde ko sedi nije pokrenuo to pitanje dok je bio u moći da ga pokrene.
Možda jeste pojedinačno na način na koji ga ja pokrećem, ali svi mi nosimo tu odgovornost kao političke stranke što to nije urađeno i zbog toga ovako slobodno mogu da pričam o tome. Da nije tako, ne bih smeo da pričam o tome, ali ovako smem da pričam jer niko ovde nije amnestiran odgovornosti što to nije urađeno na adekvatan način.
Hvala vam što mislite dobro o ovom zakonu, kao i gospodin Spasojević. Drago mi je što se slažete sa onim što se radi. Ovo će trajati još najmanje dve godine, jer jedinice lokalne samouprave polako vrše prenos iz papirne u elektronsku formu i to će trajati.
Jedan kolega je izrazio bojazan o bezbednosti. Ovo je višestruko bezbednije nego ono što imamo danas. Danas imamo jedince lokalne samouprave u papirnom obliku i svi to dobro znamo. Sada ćemo imati drugi primer matične knjige u elektronskom obliku, u elektronskoj bazi.
Stanje i prijem ide kriptovano, nisu veze nezaštićene, odnosno sama poruka nije nezaštićena. Nije dostupna svakome. Ulaz ide isključivo sa sertifikatom. Sistem beleži momenat ulaza, trajanje, operacije i ime i prezime onoga ko je ušao u sistem. Tako da je to sa stanovišta bezbednosti potpuno ispravno.
Tačno je da smo jedan amandman dodali. To je na intervenciju gospodina Šabića. Zaista nema potrebe da budem pametniji od onoga ko je zakonom i izborom od strane Narodne skupštine ovlašćen da prati ovo. To je bila njegova intervencija i radimo ovo tesno sa njim.
Suštinski, i to je odgovor na neka ranija pitanja, ovo je zakon koji utvrđuje ono što je nekada u ZUP bila mogućnost kao obavezu. Suština ovih izmena zakona je utvrđivanje obaveze i načina komunikacije državnih organa. Sam ZUP će propisati deo onoga što neko misli da je trebalo ovde. Dakle, ja ne mislim. Sam Zakon o zaštiti podataka o ličnosti će biti okvir i za taj budući rad.
Što se tiče stručne spreme, tu imamo po Zakonu o državnoj upravi da samo visoka stručna sprema može da obavlja poslove, odnosno da postupa u upravnom postupku. Po meni je to jako ispravno rešenje. Mi smo ga preneli i u Zakon o matičnim knjigama.
Međutim, to rešenje se kosi sa našim životom, sa realnošću. Nema nikakve dileme da mnoga zakonom ovlašćena lica obavljaju ove poslove, odnosno, vode pojedine postupke, a da nemaju visoku stručnu spremu nego da imaju višu, pa čak i srednju stručnu spremu.
Tako da je moj neki konačan stav da treba da zadržimo taj visoki standard u opštem zakonu, u Zakonu o državnoj upravi, Zakonu o opštem upravnom postupku i u Zakonu o matičnim knjigama, pošto smo predvideli ispite itd, da bi uveli taj visoki standard.
Mislim da će posebnim zakonima, kao što je Zakon o policiji, Zakon o carinskom postupku, i drugim posebnim zakonima, da ne nabrajam, iz drugih oblasti da će verovatno biti data mogućnost da određene postupke prvostepene vode lica sa srednjom stručnom spremom. Mislim da je to ono što je danas realno. Sve će to ostati tako.
Što se tiče samih matičnih knjiga, nesporno je da će po odlasku u penziju oni koji sada rade sa višom i srednjom stručnom spremom posao matičara isključivo obavljati lica sa visokom stručnom spremom, jer ne može više niko da se zaposli i da obavlja posao matičara ako nema visoku stručnu spremu.
Opet se vraćamo na onu temu – u opštinama ljudi ne mogu da nađu za načelnika opštinske uprave čoveka sa pet godina radnog iskustva, odnosno u struci. Možda se za načelnika i nađe, ali većinom u manjim opštinama ne može da se nađe, zato što za platu od 24 hiljade dinara, koliko bi ona bila, ili 25 kada bi se primenio zakon, neće ljudi da rade. Moramo jednom da hrabro kažemo da li hoćemo stručnu upravu.
Ako hoćemo stručnu, moramo da platimo. Ako nećemo stručnu, depolitizovanu stručnu upravu, profesionalnu, onda treba da kažemo – nećemo, ali posledice ćemo snositi mi. To vam je kao kada imate privatno i državno zdravstvo, pa u privatnom plata bude četiri puta veća i onda se čudite što dobri lekari u državnom zdravstvu ne rade. Na svu sreću dobri lekari kod nas rade, jer to nije tako razvijeno.
Ali, tržište rada će jednog dana izvući sve što ima iz državne uprave i to je problem sa kojim se suočavamo, kao što su nam sada javne agencije u jednom višegodišnjem procesu nenormalnog nastajanja, bujanja, izvukle gro kadrova iz državne uprave u javne agencije.
Mislim da će to jedna ozbiljna Vlada morati da preseče i da preispita da li se poslovi državne uprave obavljaju van organa državne uprave. Ne mogu posle državne uprave da se obavljaju i u organima državne uprave. I to smo opet uradili svi zajedno. Nije to izmišljotina ove ili prethodne, nego još niz vlada.
U onim delovima u kojima treba da postoje agencije, one treba da postoje, ali ne može me niko ubediti da treba da postoje u svim poslovima državne uprave, jer onda organ državne uprave ne mora da postoji ili je agencija samo način da izbegnete rigidan Zakon u državnoj upravi.
Zakon o državnoj upravi po prirodi mora biti rigidan. Nisam još čuo da se merni sistem prevodi na srpski, kaže – u državnoj upravi. Gde to ima? U vojsci, policiji, državnoj upravi ne postoji taj sistem. To su rigidni sistemi i takvi moraju da budu da bi se izbegla politizacija. To je tanka granica između depolitizacije, odnosno između politizacije i napredovanja prema znanju i stručnosti. Morate da nađete meru između toga.
Naš je zakon, koji je 2005. godine donet, dobar. Malo je prekomplikovan. U međuvremenu smo ga malo pojednostavili. To su krupni državni zahvati. Nije čudo što taj proces traje tako dugo i što se teško implementira, ali se došlo u situaciju da se taj proces odnosi možda na 14.000 ljudi i svi govore o državnoj administraciji.
Šta je državna administracija? To jednom ovde da kažemo, da iskoristim tu priliku, da se dogovorimo šta je državna administracija. O kome pričamo kada govorimo o državnoj administraciji? One na koje se striktno primenjuje Zakon o državnim službenicima, nameštenicima, Zakon o platama, državnim službenicima, nameštenicima, njih nemate ni 14.000 ili tridesetak hiljada tih ljudi, ali u javnosti, kada pomenete, na njima se lome kola. Već i ona razlika do 26.000 je već delimično izašla iz sistema po raznim osnovama.
Onda preko toga imate još 400 i nešto, 500 hiljada ljudi koji jesu javni službenici u širem smislu reči, ali nisu državna uprava. Meni se kao ministru kaže – imate pola miliona zaposlenih u državnoj upravi. U državnoj upravi, striktno, ako ih ima oko deset hiljada.
Mislim, koliko je cela ova tema u našem društvu postala onako dnevno-politička, svi ćemo patiti, ukoliko im ne date ove promene. Državna uprava je stub države. Dobra državna uprava, dobra država. Loša državna uprava, loša država. Dobra državna uprava, depolitizovana, profesionalizovana, sa dobrim platama. Loša državna uprava, bez para, bez plata i politizovana.
Ovo što sam sada rekao je politička katastrofa, nepopularno. Ali, sebi mogu da priuštim da to kažem, pošto sam to govorio i ranije. Nije nešto novo.