Šest minuta i 30 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Milan Škrbić, posle njega narodni poslanik Srđan Spasojević.

Zamoliću vas da mi kažete koliko je ostalo vremena poslaničkoj grupi?

Dvanaest minuta.

Hvala lepo. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, danas je pred nama izmena i dopuna Zakona o državnoj upravi, koji se svodi na dva člana. U članu 75a stav 2. kaže se – vršenje uvida i pribavljanje podataka iz evidencije, odnosno registra koji se vode u elektronskom obliku u postupku stava 1. ovog člana vrši se putem informacionog sistema koji obezbeđuje sigurnost i zaštitu podataka, o čemu je malopre i kolega Munjić govorio.
Predloženom izmenom i dopunom Zakona čini mi se da je u stvari nešto drugo po sredi, a to je da se utvrđuje dužnost organa državne uprave da pribavljaju podatke iz evidencije, odnosno registra koji vode državni organi i jedinica teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave i nosioci javnih ovlašćenja, čime se potvrđuje i kaže se uslužan odnos države prema strankama i građanima.
Pokušaj još jednog u nizu dodvoravanja vladajuće koalicije prema građanima. To sve lepo izgleda kad se stavi na papir i kad se stav pročita ovako. Međutim, elektronska uprava kad je spomenemo, nameće se pitanje, da li su ljudi obučeni, oni koji treba da rade na tome. To nigde ne piše. Predviđa se da to rade osobe sa osnovnim studijama sedmog stepena i ostalo kako je navedeno u ovim izmenama, ali šta ćemo sa onima koji već sad vode poslove upravnog postupka i donose rešenja u upravnom postupku. Šta sa njima? Svedoci smo da većina tih koji sad rade te poslove u stvari rade ih sa četvrtim i šestim stepenom.
U članu 92. postojećeg zakona je propisano da zaposleni sa višom školom u organima države uprave, pokrajini, opštini, gradovima i gradu Beogradu, mogu da vode upravni postupak i donose rešenja u upravnom postupku, najduže pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona koji je, čini mi se, u septembru 24. donesen. Pitanje je opet, šta će se desiti sa zaposlenima koji ne ispunjavaju tu obavezu.
U lokalnim upravama su najavljene i inspekcije koje ne znaju da odgovore na pitanje povodom člana 92. i kako ga primenjivati. Čini mi se da stalno nešto usavršavamo. U ovoj temi jesu i matičari. Predviđeni matičari, koji mogu da obavljaju taj posao u narednom periodu, jesu ljudi sa fakultetom, sa pravnim fakultetom, a zakonom je dozvoljeno da zatečeni matičari sa srednjom stručnom spremom, koji su uglavnom, polažu stručni ispit u roku od tri godine i mogu ostati na tom mestu. Kako onda usavršavamo upravu sa jedne strane, a sa druge zadržavamo ljude koji nemaju ni šesti stepen stručne spreme?
Veliki problem u lokalnim upravama i državnim upravama jeste i taj novac. Prema lokalnoj upravi država je dužna da izdvoji 1,7% bruto društvenog proizvoda.
Vidim da me niko ne sluša, ali to slušaju građani, to je najbitnije.
Za prošlu godinu lokalnoj upravi je uskraćeno 20 milijardi mimo zakona. Za ovu godinu u ovom periodu 16,8 milijardi evra. To je ukupno 36,8 milijardi evra, ili oko 400 miliona evra, a sa tim to je uskraćeno.
Da bi ovo sve moglo da zaživi u elektronskoj formi, potrebno je da se sredstva ulože, a tim sredstvima, koja su ukinuta upravo lokalnim samoupravama putem smanjenjem transfera, svaka opština je mogla da izgradi i sportsku halu i bazen i vrtić. Opštine imaju svoje planove i planiraju i očekuju ta sredstva. Smanjenje tih transfernih sredstava je direktno kršenje Zakona o lokalnoj samoupravi, a ovamo pričamo o usavršavanju komunikacija itd.
Oduzimanjem tih sredstava mimo zakona, ponavljam, lokalnim upravama su blokirani mnogi započeti poslovi, a najveći dužnik jeste država, samo zato što se ne poštuje zakon od strane onih koji trebaju da ga sprovode. Maksimalni broj zaposlenik, podsetiću građane, a i vas ovde prisutne, i one koji gledaju, da smo imali tabele koje je Vlada donela po kojima su se određivali brojevi zaposlenih u lokalnim i državnim upravama i da od toga ništa nije ispoštovano.
U republičkoj je trebalo da se smanji 2.800 i u lokalnoj administraciji 5.600. Ništa nije učinjeno, smanjeno je svega, po podacima koje imamo u SRS, oko 700 na državnom nivou, a na lokalu nije ništa učinjeno. Neka ministarstva i dalje zapošljavaju, lokalne uprave takođe, kao i javna preduzeća. Tu smo svedoci, to ne može niko da pobije. Time krše zakon koji ste sami vi doneli.
Navešću primer kontra jedne diskusije danas. U opštini iz koje ja dolazim, u stvari iz okruga iz kojeg dolazim, opština Odžaci, po tabelama koje ste vi doneli trebalo je otpustiti 47 radnika. U međuvremenu, dolaskom nove vlasti, DS na čelu, primljeno je novih 30 radnika. Jednostavno, ljudi nemaju gde da sede, dele stolicu bukvalno u jednoj kancelariji. To je ono čime se vi bavite, a ovamo šminkate i dodvoravate se putem ovakvih odluka i zakona.
Podsetiću vas, napravljene su i tabele koje propisuju i lako je izračunati da se predloženim izmenama i dopunama zakona utvrđuje dužnost organa državne uprave da vrše uvid i pribave podatke i sprovode donete zakone. Međutim, nažalost, oni se ne sprovode.
Lepo stoji tamo da na određeno vreme ukupan maksimalan broj ne može biti veći od 10% broja zaposlenih, po članu 3. Zakona o republičkoj administraciji, a ne poštuje se. Na neodređeno vreme ukupan maksimalni broj ne može biti veći od četiri zaposlena na 1.000 stanovnika, četiri promila, a prema poslednjem popisu stanovništva ni to se ne poštuje.
Na određeno vreme ukupan maksimalni broj ne može biti veći od 10% broja zaposlenih na neodređeno vreme, a svako prekoračenje od 1% iznad ovog procenta transferi i jedinice lokalne samouprave iz budžeta Republike Srbije smanjuju se za 1% opredeljenih mesečnih transfera u tekućoj godini. To je član 3. Zakona o lokalnoj administraciji.
Sve imamo lepo napisano, međutim, oni koji treba da sprovode ono što je napisano i što je ova skupština donela jednostavno to ne poštuju. Veliki problem lokalnih samouprava u stvari jeste upravo taj novac koji ne dostaje.
Da li je ova Vlada napravila neki plan? U medijima elektronskim ili štampanim, nije bitno, svakodnevno čujemo hvalospeve da je ova Vlada uspela da prebrodi krizu, da proizvodnja kreće, da će nam biti dobro, da smo najbolji u regionu, da smo bolji daleko od ostalih bivših republika Jugoslavije, pa čak i država u okruženju. Automatski se nameće pitanje kako to da smo najbolji, a sve te države u okruženju imaju stabilan kurs, a naš je klizajući, jednostavno se ne može utvrditi kakav će biti sutra, a kamoli za nedelju dana?
Po najnovijim informacijama, velika panika jeste i guverneru Šoškiću i Narodnoj banci od straha da kurs ne podivlja. Kada kurs podivlja iskustvo govori da onda i premašuje realnu vrednost. Stručnjaci govore da bi tada, ne daj bože, mogao da ode i na 200 dinara. Ovo nisu podaci sa pijace, ovo su tačni podaci.
Međutim, ova Vlada i dalje radi svojih ličnih interesa, dobijanja što više pristalica i političkih poena, priča nešto što apsolutno ni običan građanin ne može da poveruje. To će nekima koji se tako ponašaju da se obije o glavu, ali o tom potom.
Sve vlade u EU su donele neki plan štednje. Ako otvorite samo sajt Vlade Nemačke, ne morate znati nemački jezik da bi pronašli jednu reč, jedan glagol – šparen, što znači šparati – štedeti. U svim državama EU postoji plan štednje, racionalizacije državne uprave, upravo zbog svetske ekonomske krize, a samo kod nas ne postoji.
Ne postoji zato što ne sme istina da izađe na videlo, jer onda bi politička elita koja vodi ovu državu dobila velike minuse, a pitanje je kako bi prošla na sledećim izborima, a svedoci smo na svakom koraku da se predizborna kampanja zahuktava.
To je ono zbog čega sumnjamo da će uopšte ovaj projekat ovog zakona i izmena ova dva člana uopšte da zaživi i da uspe. Mi iz SRS dobronamerno to kritikujemo i upozoravamo pre svega, a vreme će pokazati u stvari šta se dešava i šta će biti sa ovim zakonom.
U obrazloženju stoji da nisu potrebna finansijska sredstva, što apsolutno ne može da bude tačno, jer za sprovođenje ovog zakona su potrebna sredstva. Kako će i kojim osnovnim sredstvima u opštinama i javnim preduzećima i ustanovama biti omogućena komunikacija elektronskim putem, ako nemamo ni obučene ljude, a nemamo ni sredstva za rad? Znači, i to je netačno, ali dobro, o tome će neko da sudi.
Lokalna administracija jeste u velikim problemima, a ja ću iskoristiti još ovaj nepun minut da pitam konkretno ministra. Mene a i ostale u SRS interesuje šta je sa dogovorom premijera Cvetkovića i patrijarha Irineja, koji su se dogovorili da budu vraćene sve matične knjige? Radi se ovom zakonu koji je država 1946. godine uzela od crkve i verskih zajednica zbog prepisivanja.
Gospodin Marković je rekao da ga je Vlada ovlastila da zaključuje pojedinačne sporazume sa crkvama i verskim zajednicama, čime će biti definisani konkretni slučajevi vraćanja knjiga. Podsećam, samo za Srpsku pravoslavnu crkvu je u pitanju 15.000 matičnih knjiga i još 6.000 koje se nalaze kod ''nadležnih'' arhiva. To je podatak koji je izneo gospodin ministar.
To je trebalo da se desi pre 60 godina, međutim nije, a Vlada je sama rekla da je spremna da to uradi u narednom periodu. Nadam se da će to i te kako pomoći mnogim statistikama, pogotovo kada su u pitanju podaci SPC, a i ako zaživi ovaj zakon da će to sve biti u elektronskom obliku i formi. Toliko, taman sam se uklopio. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević, posle njega narodni poslanik Miroslav Petković.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani građani Srbije, danas je pred parlamentom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi i u prvom trenutku reći ću da ne vidim razloga da se po ovoj tački dnevnog reda praktično otvara rasprava da se jedan ceo parlamentarni dan provede kroz ovaj zakon.
Naravno neko će reći - da, ali nema nikakvih dodirnih tačaka sa ove dve tačke napred, ali tako je praksa ovde uspostavljena. Dešavalo se da spojimo i nešto što je mnogo manje spojivo, pa ne vidim razloga da građani Srbije, s obzirom na izmene koje su predložene, praktično građani Srbije jedan jako skup dan ovog parlamenta u jednoj diskusiji odvoje posebno za ovu tačku dnevnog reda, ali šta je tu je.
Konkretno za ovaj zakon, reći ću da ono što se predlaže sa ovim zakonom, bez obzira što se radi o opoziciji, moramo priznati da je korektan ovaj deo zakona, taj jedinstveni i praktični deo, matični izvod koji se predlaže sa ovim zakonom, sigurno je da, ako se u praksi sprovede onako kako je zamišljeno, da će dati neke rezultate.
Poznato je da su građani Srbije u dugom vremenskom periodu imali problema sa izvodima, naročito oni koji su izvode morali da po mestu rođenja da izvade, pa je to najčešće tražilo i vreme i sredstva i novac.
Činjenica je da ovakvim jedinstvenim, praktičnim uvidom da će da se olakša taj postupak, ali kao i za sve bojim se da će to zbog starih navika određenih uprava, sigurno po onom starom, da je izvod stariji od šest meseci, da će u nekim opštinama i dalje biti problema, pa otuda sugestija da zaista i ovaj zakon, ako bude sproveden, da će dati neki boljitak.
To je što se tiče toga, ali generalno, gospodine ministre, u državnoj upravi ima dosta problema, pre svega i ovo što se sada predlaže sa povećanjima plata koja će uslediti navodno od Nove godine, neće dovoljno motivisati ljude u državnoj upravi da sprovode i ovaj zakon, kao i mnoge druge zakone, jer ta povećanja plata koja će uslediti su izuzetno mala i praktično sve ono što se dešava kroz inflaciju, kroz nagomilane račune građana Srbije, ne znam da li će to biti adekvatno moguće da se pokrije povećanjima od par hiljada dinara.
Tu nešto treba generalno da se uradi, možda kroz neke vidove smanjenja određenih ili nekim sjedinjavanjem nekih poslova, smanjenjem broja zaposlenih se možda efikasnost popravila, a onda i ova efikasnost i naravno sredstva i mogućnost povećanja plata bi sigurno u tom slučaju bila adekvatnija, tako da ne mislimo da će ovo što će se desiti od Nove godine bitno da popravi stvari u državnoj upravi.
Tako da ne može da se kaže da postoje i određene sinhronizacije između određenih ministarstava, jer kako ćete vi u jednoj opštini da sprovedete nešto. Na primer, konkretno u Kraljevu ovih dana smo imali problem sa direktorom Poreske uprave u ovoj posebnoj situaciji, sada zbog elementarne nepogode koja je bila, kada smo praktično prošle nedelje, i to na insistiranje opozicije, uticali na ministra finansija.
To jednostavno ne sme da se dogodi da nemamo direktora poreske uprave, a reći ću vam konkretno zbog čega. Ako u ovoj situaciji, kada je katastar morao da bude toliko brz da mnogim ljudima u raznim transakcijama koje mogu da se dese, možda mnogi će praviti ove kuće na nekoj drugoj poziciji nego gde su imali kuće, znači, nemamo dovoljno efikasnosti, nismo imali 20 dana od zemljotresa. Zašto? Zašto neko tamo u poreskoj upravi nije bio ovlašćen ako nema direktora da potpiše jednu običnu potvrdu da je plaćen porez apsolutnih prava.
Eto, na neko insistiranje praktično sa govornice taj problem je sada rešen, tako da jednostavno u ovakvim situacijama treba da se uspostavi neka elementarna saradnja, bez obzira na različita politička mišljenja i slično.
Ovo je trenutak, gospodine ministre, smatram da je nedopušteno da u Kraljevu praktično niko iz opozicije nije u kriznom štabu kada je zemljotres u pitanju. I predsednik parlamenta je obišao Kraljevo, ali nije pozvao mene kao narodnog poslanika da prisustvujem, da dam neki svoj doprinos tamo i onda se javljaju određeni problemi da neko samoinicijativno želi da organizuje neku akciju.
Ali, konkretno, jutros ono što smo imali polemiku, Nova Srbija, gradonačelnik Topole Dragan Jovanović je upravo zbog nemogućnosti takve prave komunikacije rekao – ljudi, hajde da odemo u Centar za socijalni rad, da vidimo ko je najugroženiji i da pomognemo tim ljudima.
Kakav je rezultat toga? Rezultat toga je da je stavljena ploča, ovih dana će kuća da se ukrovi. Ovog puta, sa ove govornice, apelujem na sve gradonačelnike i predsednike opština da slede primer Dragana Jovanovića, jer otprilike imamo toliko opština, ne kažem da sve mogu da izdrže tako nešto, imamo i jako siromašne opštine, ali neke opštine mogu da urade tri, četiri, pet kuća, da konkretno kroz to daju svoj doprinos, ne govorim više da li je to opoziciona ili poziciona opština. To u ovom trenutku, kada je Kraljevo u pitanju, nije važno i da se napravi jedna sinhronizovana akcija, da građani Kraljeva osete boljitak.
Sada da li je neko član stranke ili nije, odgovorno tvrdim, konkretno u situaciji gospodina Simović Predraga iz Ibarske ulice, da nikada čovek nije bio, i ovog puta zaista zbog njega koji sigurno spava u nekim neuslovima, prvo, neprijatno je reći da je neko član neke stranke ili nije, taj čovek je po mišljenju Centra za socijalni rad bio najugroženiji, ali neću više o tome da pričam. Dovoljno je jutros oko toga rečeno.
Još jedanput pozivam sve predsednika opština da se uključe i da slede primer predsednika Topole Dragana Jovanovića, jer na taj način ćemo ubrzati i pomoći državi da reši mnoge probleme.
Još jedanput, želim da istaknem da treba reći da je zakon korektan. Treba proveriti da li će se ovo sve ispoštovati na terenu, stare navike kod određenih ljudi, u određenoj administraciji, povodom onoga da je šest meseci istekao izvod, da se ta mogućnost spreči.
Nisam siguran da sve opštine u Srbiji mogu da elektronski obrade. Tu treba poraditi na tome, opremiti državne uprave, odnosno opštinske uprave sa mogućnošću da se ovo proprati i ako bi se to sve sprovelo, onda bi ovaj zakon sigurno bio smislen. U tom pravcu, bio bi korektan.
Biću iskren, ne vidim razlog zašto smo zbog praktično ovog jednog člana danas izdvojili praktično ceo dan, jer treba voditi računa i racionalno se ponašati i u parlamentu Srbije, ako to očekujemo i od građana Srbije.

Iskorišćeno je 8 minuta i 20 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković, a posle njega narodni poslanik Srđan Milivojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Markoviću, vi se nalazite na čelu jednog izuzetno značajnog Ministarstva i preuzeli ste mnoge obaveze vezane za telo koje ima određene nadležnosti u Bujanovcu, Preševu i Medveđi i imate obaveze i u Kraljevu.
Drago mi je što ste odvojili vreme da budete prisutni danas u parlamentu, da zajedno sa narodnim poslanicima učinimo sve kako bi zaista došlo do što kvalitetnije reforme državne uprave.
Predlog ovog zakona zaista ima smisla i ne može mu se nešto mnogo zameriti. Mada, vidim na dva člana Predloga zakona već je stigao i amandman Vlade, kojim se i ovaj predlog malo popravlja.
To je verovatno jedan novi kvalitet. Mi smo zabrinuti, shvatite ovo krajnje dobronamerno, svim onim što radi reformska Vlada Republike Srbije, osvrnuću se na reformu pravosuđa, na koju smo imali mnogo zamerki, mnogo primedbi, ali Vlada nije imala sluha za sve te primedbe, sve dok nije stigao izveštaj Evropske komisije.
Imam jednu molbu i nadam se da mi nećete zameriti. Vi ste vrstan pravnik i predsednik jedne velike beogradske opštine. Upoznati ste sa problemima. Nekada ste tu dužnost obavljali pre odlaska u Vladu. Predao bih vam rešenje Osnovnog suda iz Čajetine i rešenje Višeg suda iz Užica, vezano za probleme koje ljudi u lokalnoj samoupravi tamo imaju.
Ne znam da li je zajednička sednica Osnovnog suda u Užicu usvojila zakon o restituciji, a na osnovu nacionalizovane imovine 1959. godine sud je doneo rešenje da opština Čajetina, lokalna samouprava treba da isplati više stotina miliona naknade licima koji su tražili povraćaj imovine, tako da mislim da je ovo problem koji može da blokira jednu uspešnu opštinu.
Da ne ulazim u političke razloge da li je to zato što DSS ima apsolutnu vlast u opštini Čajetina, ne želim da budem maliciozan, ali sve ukazuje na to. Bojim se da će se ovaj problem otvoriti i u mnogim drugim lokalnim samoupravama ukoliko ova praksa bude zaživela u Srbiji. To je onda ozbiljan problem za celu zemlju, a da ne govorim o drugim reformama pored ove koju sprovodite. Čekamo reformu penzijskog sistema. Jedva čekamo da zakon o PIO dođe iduće nedelje.
Zaista smo zabrinuti za reformu državne uprave. Ukoliko je ovo jedini problem, izmena ova dva člana, onda smo mi srećni ljudi i živimo u uređenoj državi, ali bojim se da je u ovoj zemlji razoren i ekonomski, i bezbednosni, i privredni, i kulturni, i zdravstveni i obrazovni sistem. To smo imali priliku da vidimo i juče.
Očigledno je da ova država ne funkcioniše na najbolji mogući način kada predsednik Vlade Vojvodine može da obezbedi besplatno školovanje, odnosno budžetsko finansiranje studentima iz Novog Sada, kada gradonačelnik Beograda to isto može da uradi sa studentima Beogradskog univerziteta.
Postavlja se pitanje šta da rade ljudi u Nišu ili u Kragujevcu. To je već i neki drugi problem. DSS je dala konkretan predlog, da se na jedinstven način finansiraju studenti, jer zaista je nedopustivo da studenti gladuju ispred Vlade.
Kakvi su efekti zakona koji su usvojeni u decembru? To su oni čuveni zakoni 28.400 plus 2.840 plus četiri na 10.000 plus četiri na 1.000. Rok da se donese sistematizacija novih radnih mesta je bio 31. decembar 2009. godine. Zanima me da li imate podatke koliko rukovodilaca nije ispunilo tu obavezu u zakonom predviđenom roku i koliko je, obzirom da je kazna za ta lica bila predviđena od milion dinara, ako se ne varam, koliko je miliona uplaćeno u budžet Republike Srbije, kako bi se na taj način pomogli studenti i koliko je onih koji su dobili ocenu da ne zadovoljavaju sa onim što su uradili na svom radnom mestu.
U to vreme ovaj zakon je proglašen 16. decembra prošle godine. U isto vreme je i predsednik Tadić prvi put izneo svoju ideju da se pristupi rekonstrukciji Vlade i da pojedini predsednici opština ne rade dobro svoj posao i da to treba da se menja posle drugarske kritike koju je prihvatio i gospodin Batić, a premijer Cvetković je u oktobru ove godine takođe izneo tu ideju da bi to moglo da dovede do određenih ušteda u budžetu i boljem funkcionisanju Vlade.
Tako da ne isključuje tu mogućnost da se, ukoliko se koalicioni partneri dogovore, smanji broj ministara. Zanima me da li se premijer Cvetković uključio i da li je će se ozbiljno baviti ovim poslom, ako se on uopšte pita nešto vezano za to? Prema njegovoj izjavi to ne znači samo puko raspravljanje o radu ministara već samo smanjivanje broja ministarstava kako bi se uštedeo neki novac.
Gospodin Đelić je izneo tezu da će smanjenje broja ministarstava ubrzati evropske integracije Srbije. Pitam se šta čekate da se to što pre sprovede, ali bojim se da je razlog za to izborna skupština pojedinih stranaka u Srbiji, da će se nakon toga pristupi tome.
Naravno da razlog rekonstrukcije Vlade nije ušteda jer Vlada Republike Srbije, predsedništvo Srbije, Skupština Srbije više duguje za vodu, struju i komunalije, nego što su troškovi za rad čitave Vlade. Jedino će se možda skratiti trajanje telefonskih sednica Vlade, neće biti potrebe da se pozove 25 ministara, nego samo 10 ili 15.
Šta na sve to kaže transmisija, kako je Boris Tadić rekao za samog sebe? Nije siguran da ima snage da sprovede racionalizaciju državne uprave.
Gospodine Markoviću, molim vas da budete čovek koji će imati snage da sprovede reformu i državne uprave i da pomogne lokalnim samoupravama. Prema podacima koji su izneti, ima problem sa viškom zaposlenih nekih 110 jedinica lokalne samouprave. Nadam se da su oni te probleme otklonili, kako im se ne bi smanjivala transferna sredstva i po broju zaposlenih u lokalnim samoupravama.
Znate da su transferna sredstva smanjena sa 41 milijarde na 26 milijardi dinara. Imali smo peticiju 150 predsednika opština i gradonačelnika, tu je gradonačelnik Paraćina, Smedereva, Niša, koji su podneli tu peticiju da se lokalnim samoupravama vrati.
Navodim ljude koji su na ovoj fotografiji zato što su to gradonačelnici iz vaše stranke, tako da ako oni imaju problema, zamislite kakvih tek problema imaju neke opštine koje su u opoziciji u odnosu na republičku vlast.
Za moj grad, za Čačak, prošle godine je smanjeno 180 miliona, ove godine 180 miliona dinara i sve ukazuje da će tako biti i naredne godine. Kada to prevedemo u neki realni život, to su dva mosta manje na Zapadnoj Moravi, to je dva vrtića manje u gradu Čačku, to je nemogućnost da se izgradi dom za stare. To su zaista realni problemi koji se tiču svih građana koji žive u lokalnim samoupravama.
Ne mogu da razumem argument da se to radi kako bi se očuvala makroekonomska stabilnost u državi. Očigledno se pokazalo da ova vlada ne može da održi ni makrobiotičku stabilnost u zemlji. Ministar Milosavljević je pre neki dan ovde govorio, razumem potrebu da u Srbiji uvodimo elektronsku upravu i to podržavam, ali ne mogu da razumem da u Srbiji nema mleka i onda imamo dve mogućnosti – ili da muzemo građane ili da uvezemo mleko.
Molim vas, gospodine ministre, očigledno da pomoći nema ni od dr Cvetkovića, ni od dr Diane Dragutinović, ni od dr Filguda, da vi shvatite da ispod Beograda žive neki ljudi koji imaju svoje potrebe, koji žele da ostanu da rade u ovoj zemlji, pa sa tog mesta možete da pomognete i nama koji živimo u unutrašnjosti Srbije.

Iskorišćeno je osam minuta i 25 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima ministar Milan Marković.

Pošto je ovde i gospodin Spasojević, a i vi ste govorili o tom stanju u državnoj upravi i u lokalnim samoupravama, pitanje reforme same državne uprave je iza svega politička odluka. Iako sam ministar za državnu upravu, ne mogu da sprovodim reformu državne uprave ukoliko ne postoji politička odluka da se ona sprovede.
Nažalost, od donošenja zakona 2005. godine i uspostavljanja nekih principa mi nismo mnogo odmakli. To važi i za prvu Vladu, gde je premijer bio gospodin Koštunica, za drugu Vladu, za ovu sadašnju Vladu. Govorim da od 2005. godine do sada tu nije mnogo učinjeno.
Jako je teško da budete ministar državne uprave a da nemate instrumente. Živim sa tim da kada god neko kaže da nije u redu u upravi, da čeka građevinsku dozvolu dve godine, ljudi kažu – to je državna uprava. To nije državna uprava, s jedne strane. S druge strane, kada kažete broj zaposlenih, depolitizacija, opet kao ministar moram da trpim takvu vrstu kritike, a objektivno nisam odgovoran za to.
Pitanje državne uprave je jako ozbiljno pitanje i ono se non-stop plasira u javnosti na jedan pogrešan način. U tome učestvujemo svi. To su te popularne izreke - šalterski, ovakvi, onakvi itd. Mi se u stvari igramo nečim što svima nama jako treba, bili vlast, bili opozicija. Mi smo svi građani i svi koristimo uslugu državne uprave.
Onda, iz tih političkih razloga, medijskih, donose se odluke koje po mom uverenju nisu ispravne. Kada je u pitanju reforma državne uprave i smanjenje broja zaposlenih u državnoj upravi i lokalnoj upravi imali smo dva koncepta.
Jedan koncept sam ja predočio. Drugo koncept je nažalost prihvaćen od strane Vlade. Dakle, moj koncept nije prihvaćen i stoga se podaci koje tražite, odgovornost je preneta na druga ministarstva i oni trenutno prate primenu tih zakona, što je po meni bilo i fer. Ako već nije prihvaćen moj koncept racionalizacije, onda i nema potrebe da pratim zakone za koje ne verujem da će dati rezultat.
Danas imamo rezultat koji imamo, jednako tanko kao što je bilo i pre. Treba ovde biti hrabar, iskoristi ću to da kažem – nema državne uprave sa platama od 30 hiljada dinara. Ako ovo gleda milion ljudi, 990 hiljada kaže - šta ovaj priča. Ponoviću, nema državne uprave sa platom od 30 hiljada dinara. Nema.
Proći će kriza, kad prođe kriza i ono malo što vredi u državnoj upravi će da ode jer će tada biti novih radnih mesta. U državnoj upravi će ostati oni koji ne mogu da nađu bolji posao. Sada nekome to može da se sviđa, šta će oni, ali svima nama život zavisi od njih.
Oni su ti koji pripremaju zakone. Ministri daju političku ideju. Ako se malo više razumeju u materiju, dobro je, jer mogu da oblikuju, ali suštinski državna uprava i po zakonu i po logici učestvuje u oblikovanju državne politike.
Državnom upravom se nijedna država na svetu ne igra. Državna uprava nijedne države na svetu nije tema da izađete pred kamere pa mi ćemo da odrežemo 20. Nije to but mesa, pa ćemo da odrežemo tri šnicle.
Mi imamo ozbiljan problem sa državnom upravom, dve godine upozoravam, i taj problem zahteva politički konsenzus kako će se reformisati državna uprava u Srbiji. To nije pitanje izbornih kampanja, kao što sam rekao i za organizaciju države, regionalizaciju i ne znam šta već, to nisu pitanja izborne kampanje.
To su najozbiljnija državna pitanja i mora da postoji što širi društveni konsenzus i pre svega jasan stav političkih partija koje su preuzele odgovornost za vršenje vlasti. Toga kod nas nije bilo ni u Vladi koju ste vi vodili, nema jasnog stava ni u Vladi u kojoj sam ja ministar, a bio sam ministar i u vašoj Vladi koju ste vi vodili. U obe sam Vlade bio ministar.
Dakle, da je moguće nakon nekih narednih izbora da će se pristupiti temeljnijem odgovoru na pitanje i lokalne samouprave i državne uprave.
Ova promena povećanja plata je samo spasavanje jednog broja ljudi koji su na ivici egzistencije, ali bukvalno da se oni malo spasu, da se održi sistem u stanju u kom jeste u nekom narednom periodu.
Treba nam celovita reforma. Ona je nemoguća i ne zavisi od ministra i ministarstva. To je toliko ozbiljno i krupno pitanje da o tome mora da se odluči političkim konsenzusom na nivou Vlade. Nažalost, niko ovde ko sedi nije pokrenuo to pitanje dok je bio u moći da ga pokrene.
Možda jeste pojedinačno na način na koji ga ja pokrećem, ali svi mi nosimo tu odgovornost kao političke stranke što to nije urađeno i zbog toga ovako slobodno mogu da pričam o tome. Da nije tako, ne bih smeo da pričam o tome, ali ovako smem da pričam jer niko ovde nije amnestiran odgovornosti što to nije urađeno na adekvatan način.
Hvala vam što mislite dobro o ovom zakonu, kao i gospodin Spasojević. Drago mi je što se slažete sa onim što se radi. Ovo će trajati još najmanje dve godine, jer jedinice lokalne samouprave polako vrše prenos iz papirne u elektronsku formu i to će trajati.
Jedan kolega je izrazio bojazan o bezbednosti. Ovo je višestruko bezbednije nego ono što imamo danas. Danas imamo jedince lokalne samouprave u papirnom obliku i svi to dobro znamo. Sada ćemo imati drugi primer matične knjige u elektronskom obliku, u elektronskoj bazi.
Stanje i prijem ide kriptovano, nisu veze nezaštićene, odnosno sama poruka nije nezaštićena. Nije dostupna svakome. Ulaz ide isključivo sa sertifikatom. Sistem beleži momenat ulaza, trajanje, operacije i ime i prezime onoga ko je ušao u sistem. Tako da je to sa stanovišta bezbednosti potpuno ispravno.
Tačno je da smo jedan amandman dodali. To je na intervenciju gospodina Šabića. Zaista nema potrebe da budem pametniji od onoga ko je zakonom i izborom od strane Narodne skupštine ovlašćen da prati ovo. To je bila njegova intervencija i radimo ovo tesno sa njim.
Suštinski, i to je odgovor na neka ranija pitanja, ovo je zakon koji utvrđuje ono što je nekada u ZUP bila mogućnost kao obavezu. Suština ovih izmena zakona je utvrđivanje obaveze i načina komunikacije državnih organa. Sam ZUP će propisati deo onoga što neko misli da je trebalo ovde. Dakle, ja ne mislim. Sam Zakon o zaštiti podataka o ličnosti će biti okvir i za taj budući rad.
Što se tiče stručne spreme, tu imamo po Zakonu o državnoj upravi da samo visoka stručna sprema može da obavlja poslove, odnosno da postupa u upravnom postupku. Po meni je to jako ispravno rešenje. Mi smo ga preneli i u Zakon o matičnim knjigama.
Međutim, to rešenje se kosi sa našim životom, sa realnošću. Nema nikakve dileme da mnoga zakonom ovlašćena lica obavljaju ove poslove, odnosno, vode pojedine postupke, a da nemaju visoku stručnu spremu nego da imaju višu, pa čak i srednju stručnu spremu.
Tako da je moj neki konačan stav da treba da zadržimo taj visoki standard u opštem zakonu, u Zakonu o državnoj upravi, Zakonu o opštem upravnom postupku i u Zakonu o matičnim knjigama, pošto smo predvideli ispite itd, da bi uveli taj visoki standard.
Mislim da će posebnim zakonima, kao što je Zakon o policiji, Zakon o carinskom postupku, i drugim posebnim zakonima, da ne nabrajam, iz drugih oblasti da će verovatno biti data mogućnost da određene postupke prvostepene vode lica sa srednjom stručnom spremom. Mislim da je to ono što je danas realno. Sve će to ostati tako.
Što se tiče samih matičnih knjiga, nesporno je da će po odlasku u penziju oni koji sada rade sa višom i srednjom stručnom spremom posao matičara isključivo obavljati lica sa visokom stručnom spremom, jer ne može više niko da se zaposli i da obavlja posao matičara ako nema visoku stručnu spremu.
Opet se vraćamo na onu temu – u opštinama ljudi ne mogu da nađu za načelnika opštinske uprave čoveka sa pet godina radnog iskustva, odnosno u struci. Možda se za načelnika i nađe, ali većinom u manjim opštinama ne može da se nađe, zato što za platu od 24 hiljade dinara, koliko bi ona bila, ili 25 kada bi se primenio zakon, neće ljudi da rade. Moramo jednom da hrabro kažemo da li hoćemo stručnu upravu.
Ako hoćemo stručnu, moramo da platimo. Ako nećemo stručnu, depolitizovanu stručnu upravu, profesionalnu, onda treba da kažemo – nećemo, ali posledice ćemo snositi mi. To vam je kao kada imate privatno i državno zdravstvo, pa u privatnom plata bude četiri puta veća i onda se čudite što dobri lekari u državnom zdravstvu ne rade. Na svu sreću dobri lekari kod nas rade, jer to nije tako razvijeno.
Ali, tržište rada će jednog dana izvući sve što ima iz državne uprave i to je problem sa kojim se suočavamo, kao što su nam sada javne agencije u jednom višegodišnjem procesu nenormalnog nastajanja, bujanja, izvukle gro kadrova iz državne uprave u javne agencije.
Mislim da će to jedna ozbiljna Vlada morati da preseče i da preispita da li se poslovi državne uprave obavljaju van organa državne uprave. Ne mogu posle državne uprave da se obavljaju i u organima državne uprave. I to smo opet uradili svi zajedno. Nije to izmišljotina ove ili prethodne, nego još niz vlada.
U onim delovima u kojima treba da postoje agencije, one treba da postoje, ali ne može me niko ubediti da treba da postoje u svim poslovima državne uprave, jer onda organ državne uprave ne mora da postoji ili je agencija samo način da izbegnete rigidan Zakon u državnoj upravi.
Zakon o državnoj upravi po prirodi mora biti rigidan. Nisam još čuo da se merni sistem prevodi na srpski, kaže – u državnoj upravi. Gde to ima? U vojsci, policiji, državnoj upravi ne postoji taj sistem. To su rigidni sistemi i takvi moraju da budu da bi se izbegla politizacija. To je tanka granica između depolitizacije, odnosno između politizacije i napredovanja prema znanju i stručnosti. Morate da nađete meru između toga.
Naš je zakon, koji je 2005. godine donet, dobar. Malo je prekomplikovan. U međuvremenu smo ga malo pojednostavili. To su krupni državni zahvati. Nije čudo što taj proces traje tako dugo i što se teško implementira, ali se došlo u situaciju da se taj proces odnosi možda na 14.000 ljudi i svi govore o državnoj administraciji.
Šta je državna administracija? To jednom ovde da kažemo, da iskoristim tu priliku, da se dogovorimo šta je državna administracija. O kome pričamo kada govorimo o državnoj administraciji? One na koje se striktno primenjuje Zakon o državnim službenicima, nameštenicima, Zakon o platama, državnim službenicima, nameštenicima, njih nemate ni 14.000 ili tridesetak hiljada tih ljudi, ali u javnosti, kada pomenete, na njima se lome kola. Već i ona razlika do 26.000 je već delimično izašla iz sistema po raznim osnovama.
Onda preko toga imate još 400 i nešto, 500 hiljada ljudi koji jesu javni službenici u širem smislu reči, ali nisu državna uprava. Meni se kao ministru kaže – imate pola miliona zaposlenih u državnoj upravi. U državnoj upravi, striktno, ako ih ima oko deset hiljada.
Mislim, koliko je cela ova tema u našem društvu postala onako dnevno-politička, svi ćemo patiti, ukoliko im ne date ove promene. Državna uprava je stub države. Dobra državna uprava, dobra država. Loša državna uprava, loša država. Dobra državna uprava, depolitizovana, profesionalizovana, sa dobrim platama. Loša državna uprava, bez para, bez plata i politizovana.
Ovo što sam sada rekao je politička katastrofa, nepopularno. Ali, sebi mogu da priuštim da to kažem, pošto sam to govorio i ranije. Nije nešto novo.