Uvaženi gospodine ministre, koleginice i kolege, danas je veliki dan za generacije mladih ljudi koji su ovo priželjkivali. Unazad desetina godina, a posebno unazad 20 godina mnogi mladi ljudi su želeli da ne gube vreme u vojsci, da uče, da rade, da vode ljubav i da tako doprinose svojoj zemlji. Bilo je i biće uvek onih koji vole vojni poziv i njima se sada otvara i veća mogućnost za napredovanje.
Normalno, oni koji žele da služe vojsku moći će da prođu tu obuku i da eventualno u budućnosti gledaju da to bude njihov poziv, ali ipak oni koji žele ozbiljno da se bave ovim pozivom moraće prvenstveno da se školuju za taj poziv, jer je biti vojnik poziv kao i svaki drugi, sa jednom razlikom od svih drugih poziva, u svakoj državi samo jedna firma postoji u kojoj možete to da radite, ne možete da promenite firmu u istoj državi.
U svakom slučaju, to je veliki dan za ljude koji ne žele da idu u vojsku, a znamo da ih je u proteklih 20 godina bilo mnogo i završili su u inostranstvu, na očaj njihovih porodica. Setite se koliko smo puta ovde donosili zakone o amnestiji da bi tim mladim ljudima, koji nisu hteli da idu u vojsku i u ratove, omogućili da se vrate.
Ovde danas u raspravi čulo se mnogo različitih argumenata protiv, ali većinom su demagoški, netačni, a moram da kažem da se čulo i nečeg što bih ja okvalifikovao kao glupost. Istorijskih netačnosti je bilo kroz priče da od cara Dušana Voska Srbije nije vodila napadački rat nego samo odbrambene, ali tako je to kad se ne zna istorija, pripada se kao nekakvoj patriotskoj stranci, pa se ne zna za Slivnicu, pa se ne zna za 1913. itd.
Ne znam kako da kvalifikujem upoređivanje današnje Srbije sa Švajcarskom ili sa Izraelom. Švajcarska je neutralna zemlja, ali ona ima nacionalni dohodak osam do deset puta veći nego Srbija. To je jedina zemlja u svetu koja svoje celokupno stanovništvo može da stavi u atomska skloništa jer ih ima. To je zemlja koja ima narodnu vojsku jer svaki vojni obveznik drži i uniformu i oružje kod kuće. To je apsolutno neuporedivo i to je istorijska neutralnost koju priznaju druge zemlje, ali se ona pre svega bazira na novcu i bogatstvu Švajcarske.
Upoređivati Srbiju sa Izraelom zaista mislim da je opskurno, zato što jednostavno ta zemlja je 40 godina u ratu, a sa druge strane, reći da je Izrael vojno neutralan je još veća glupost. Izvinjavam se, ali ne mogu drugačije da kvalifikujem ono što sam čuo od nekih govornika.
Suština je da će ovo biti efikasnija vojska, a koštaće nas isto ili malo više, ali to malo više kad se stavi u odnos sa efikasnošću je u suštini jeftinije i prosto je i u programu LDP od svog osnivanja, mi se zalažemo za profesionalnu vojsku.
Došli smo do toga da je učinjen taj jedan važan, možda i ključan korak u reformi sistema bezbednosti, odnosno vojske. Samo ću malo da prođem kroz zamerke, ali ima tu još posla. Ima posla, gospodine ministre, kad smo doneli zakone o bezbednosnim službama i vojsci? Ima jedno godinu dana, mogli ste već inspektora bezbednosnih službi do sad da imenujete.
Mislim da se ovde neopravdano pominje jedan izraz "civilna kontrola vojske". Niti je ministar Šutanovac vojno lice, ali nije suština civilne kontrole vojske da ministar bude civil. I Milošević je imao civila, s druge strane, Milošević nije bio vojno lice kao predsednik države, pa nismo imali demokratsku kontrolu vojske, a demokratska kontrola vojske je suština i mislim da više transparentnosti, posebno u namenskoj industriji, jeste apsolutno jedan od argumenata koji će dokazati da postoji demokratska kontrola uz ono što sam čuo ovde o formiranju posebnog Odbora.
Jedna od stvari, gospodine Šutanovac, koji se tiču NATO i sad da pređem na to o čemu ću govoriti desetak minuta, je da najzad skinete tajnost sa podataka iz 1999. godine o žrtvama itd, jer prosto većina ljudi ne može da veruje da mi ne znamo tačno koliko je poginulo ljudi, koliko je tih ljudi civila, a koliko onih koji su nosili plavu ili sivo maslinastu uniformu, a prošlo je od toga 11 godina, a zna se u broj, u jedinicu, broj tih ljudi, pa bi to možda nešto i promenilo u nekakvoj percepciji onih koji su u suštini, govoreći protiv NATO, ne zastupaju sa naše tačke gledišta interese Srbije, nego verovatno nekog drugog.
Znate, ovde u istoriji je bilo mnogo stvari koje bi mogli da naučimo, ali da ne gubim vreme, ako budem imao do kraja, vratiću se na to. Ono što je suština pre neki dan ste rekli i tu izjavu pozdravljamo da ne mislite da o članstvu u NATO treba da se odlučuje na referendumu, nego kao što je većina članica NATO, osim možda dve ili tri, tu odluku donela od strane predstavnika naroda u Skupštini i to je suština, jer oni koji zagovaraju referendum, u suštini, oni su protiv članstva Srbije u NATO, a ne umeju da objasne zašto je to protivno interesima Srbije? Da, to je možda protivno interesima neke druge zemlje, ali Srbije nije. Ako su svi oko nas u NATO, onda je svakako pristupanje tom sistemu kolektivne bezbednosti jedino rešenje za Srbiju.
Prema tome, i mi smatramo da referendum, kad za to dođe vreme, a verovatno će doći posle sledećih izbora i formiranje Vlade u kojoj će biti i LDP, da se, kao što je doneta ta odluka 2007. godine o tzv. vojnoj neutralnosti unutar jedne rezolucije o Kosovu, na taj isti način može da se donese i treba da se donese odluka o pristupanju NATO paktu.
Članstvo u NATO, ne samo sa ekonomske tačke gledišta, pre neki dan kada je bio gospodin Đelić ovde vodili smo debatu o tome, ali je on očigledno bio rezervisan tim povodom i nije hteo javnosti da objasni koliko u ekonomskom smislu sigurnost jedne zemlje kao članice NATO doprinosi prilivu stranih investicija, samim tim radnih mesta, a onda koliko se dobija tržište za robe iz naše zemlje, itd.
On je izgovorio nešto što mislim da mu je izletelo, da mi pažljivo gledamo odnos Rusije i NATO pa ćemo se po tome vladati, iz čega se dalo zaključiti, možda je nespretna formulacija da čekamo da nam Rusija da odobrenje da uđemo u NATO. Ne znam zašto bi od Rusije čekali odobrenje da uđemo u NATO, na kraju krajeva, ona razvija svakim danom i svakim mesecom svoje odnose sa NATO, osim ukoliko ne postoji nekakva pretnja koja bi značila ako uđete u NATO priznaćemo Kosovo.
Ako postoji ta pretnja, mislim da je interes države Srbije i građana Srbije da se to što pre desi i da uđemo u NATO. Da vas podsetim na prepisku iz 1878. godine grofa Ignjatijeva, koji je bio poslanik Rusije u Carigradu, i kneza Gorčakova, koji je bio ministar spoljnih poslova carske Rusije. U tom trenutku srpska vojska je ušla u Kosovsku Mitrovicu. To je bilo posle neuspelog ustanka u Hercegovini. U toj prepisci Ignjatijev kaže Gorčakovu – u Srbiji ne mogu da drže Kosovsku Mitrovicu, jer je ona ključ za Bosnu. Ako ne može da je drži velika Bugarska, onda bolje da ostane u Turskoj.
Da podsetim ove koji toliko pričaju o istoriji da je Bizmark srušio Sanstefanski ugovor i sanstefansku Bugarsku. Srbija je na Berlinskom kongresu, zahvaljujući Bizmarku, a ne Rusiji, obnovila modernu državu.
U NATO se odlučuje konsenzusom i to je bitna činjenica koju treba da znaju ovi koji zagovaraju interese ne Srbije, nego neke druge države. Što kaže Čeda Jovanović – tako nije u upravnom odboru NIS. Nije glas jednak. Pogledajte Grčku koja blokira prijem Makedonije uprkos tome što Amerika želi Makedoniju i zato što su se Makedonci u Avganistanu, to što su poslali stotinak vojnika, veoma istakli.
Da se vratimo na tradiciju. S jedne strane, ovde se neko poziva i vi ste u svom govoru govorili o tradiciji srpske vojske i Kraljevine Srbije. Da podsetim da je ovo prvi put da Srbija ima vojsku, odnosno da je Srbija republika i da ima vojsku kojom komanduje predsednik republike. Nikada pre u istoriji Srbija nije bila republika, niti je vrhovni komandant Vojske Srbije bio civil, uvek je bio predsednik republike, uvek je bio kralj. Period zajedničke države i to je naša vojska koliko i tuđa.
S jedne strane, narodna vojska iz Kraljevine Srbije, sa druge strane, narodna vojska iz Titove Jugoslavije. Znam da postoje nostalgičari za ovom drugom vojskom, kad pričaju da idu regruti, gde su služili vojsku itd, i ta vojska setite se kako se raspala, ta narodna vojska i ona je bila narodna vojska. Raspala se i prvo je bila najodgovornija za krvavi raspad Jugoslavije, a onda se i ona krvavo raspala.
Ti nostalgičari za narodnim vojskama su verovatno nostalgičari za narodnim demokratijama, a narodne demokratije postojale su ovde na istoku Evrope. Evo, jedna broji poslednje dane. Zove se Narodna Republika Severna Koreja. I ona ima narodnu vojsku, ali ne mislim da u 21. veku možemo na tim osnovama, bilo iz 19. veka, bilo iz komunističkog vremena da gradimo svoju budućnost, nego na vrednostima. Jedna od osnovnih vrednosti je antifašizam, da vas podsetim, a NATO savez su napravile antifašističke zemlje Amerika i Velika Britanija. To je ono što je napravilo modernu Evropu kojoj težimo.
Taj antifašizam se pokazuje i članstvom u NATO savezu, koliko god to vama izgledalo neverovatno, ali vas podsećam da NATO zemlje pobedu nad fašizmom slave zajedno.
U tome učestvuje i Nemačka koja se odrekla i u kojoj je poražena ta ideologija, kada je Nemačka pobedom u Drugom svetskom ratu zapadnih saveznika i Sovjetskog saveza vraćena u krug civilizovanih zemalja, jer do tada nije bila. I to je put kojim treba da ide Srbija.
Te tradicije često znaju, kada su u pitanju evropske zemlje, da budu onespokojavajuće. Zato često ljudi koji dolaze iz zapadne Evrope kažu da i EU i NATO pakt su napravljeni da bi negirali tradiciju.
Koju tradiciju? Recimo, tradiciju vekovnih ratova između Francuske i Nemačke. To moderna društva u Evropi kojoj mi želimo da se priključimo kroz EU i NATO u stvari negiraju istorijsku tradiciju među njima. To je suština.
To ne znači da mi treba da negiramo tradiciju iz 19. veka naše vojske, to nije sporno, ali dajmo tim modernim evropskim integracijama nekakvu novu vrednost, a to je svakako antifašizam. Da vas podsetim, antifašizam nije ideologija jer su antifašističke zemlje bile zemlje raznih ideologija.
Prema tome, svakako da podržavamo ukidanje regrutne obaveze. Nadamo se da će politika moći da sledi ove promene koje vojska pokazuje, jer, bilo bi nepravedno da vojska iskorači u reformama, a da političari ne prate. Jeste danas ministar odbrane, ali sutra ćete, pretpostavljam, biti potpredsednik, i dalje, svoje stranke.
Kao političar, imate veliku obavezu da ovaj proces gurnemo ka onome gde faktički pripadamo, gde svi želimo i, na kraju krajeva, tamo gde su i sve naše komšije došle. A oni koji žive u prošlosti, ja bih želeo da podsetim, jeste nekad Srbin rado išao u vojnike, a onda je došao iz Vukovara.
Prema tome, vreme se promenilo, red je da se i mi, gospodo, promenimo.