Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 93 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.
Molim narodne poslanike da provere svoje kartice pošto vizuelno u klupama vidim da ima četvoro ili petoro poslanika, a samo dve ili tri kartice. Zahvaljujem.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika, odnosno da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Podsećam narodne poslanike da utorkom i četvrtkom, a nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, i pre prelaska na dalju raspravu, Narodna skupština radi na osnovu člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, koji kaže da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, od predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, a o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera i iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze.
Ovo pravo, izuzetno, predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, ima i može ostvariti na sednici Narodne skupštine usmeno u jednom obraćanju u trajanju od pet minuta utorkom i četvrtkom, i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.
Pitam, da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 286. Poslovnika Narodne skupštine?
Narodni poslanik Konstantin Arsenović ima reč.

Poštovana predsedavajuća, poslaničkoj grupi PUPS obratili su se meštani Velikog Sela, koje pripada opštini Palilula Beograd, sa molbom da postavimo jedno poslaničko pitanje Vladi, a radi se o sledećem.
Veliko Selo je 2005. i 2010. godine pretrpelo velike materijalne štete od izlivanja Dunava i ta šteta je za 2006. godinu od strane stručne komisije procenjena na oko 123 miliona dinara, a šteta za 2010. godinu, po slobodnoj proceni, iznosi oko 350 miliona dinara. Radi se zapravo o 230 meštana, gde šteta po pojedincu iznosi od 300.000 do 6.000.000 dinara.
Oni su se i obratili Komisiji za utvrđivanje štete i za sanacije posledica elementarnih i drugih većih nepogoda, međutim, nisu dobili nikakav odgovor, niti su dobili bilo kakvu naknadu za tu štetu. Da apsurd bude veći, za te godine su dobijali redovno rešenje za plaćanje potpunog poreza, a i pored toga su još dobili rešenja za naknadu za odvodnjavanje, a oni kažu da nemaju nijedan kanal za odvodnjavanje.
Postavljam pitanje – da li je moguće i kako i na koji način tim ljudima pomoći, ako ništa drugo, bar da im se olakša u pogledu poreskih olakšica, jer šteta nije mala, za njih je to izuzetno veliki iznos? Pored toga, oni su pretrpeli štetu, samo da napomenem, ne samo na poljoprivrednim proizvodima, nego se radi i o šteti na infrastrukturi. Molio bih ako mogu dobiti odgovor na ovo pitanje.

 Da li još neko želi reč?
Narodni poslanik Arsen Đurić ima reč.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, želim da ostavim pitanje predsedniku Vlade gospodinu Mirku Cvetkoviću, a u vezi prodaje "Telekoma".
Opšte je poznato da je DSS apsolutno protiv prodaje "Telekoma" jer smatramo da su telekomunikacije veoma značajan i strateški resurs za razvoj infrastrukture i za razvoj privrede. Zbog toga danas u mnogim evropskim zemljama najznačajniji operateri su zadržani u većinskom vlasništvu države i to je slučaj u Belgiji, Švajcarskoj, Švedskoj, Finskoj, Norveškoj, Italiji, Sloveniji i mnogim drugim evropskim zemljama.
"Telekom Srbija" je izuzetno značajan za razvoj srpske privrede, s obzirom da zapošljava veliki broj domaćih stručnjaka i veliki broj domaćih kompanija, kao svoje kooperante. Pošto su svi zainteresovani kupci za "Telekom Srbije" veliki svetski operateri, logično je da oni imaju svoje tradicionalne dobavljače i tradicionalne kooperante i potpuno je logično da će, ukoliko dođe od privatizacije "Telekoma" oni svoju robu i usluge nabavljati od svojih tradicionalnih dobavljača, a ne od naših srpskih kompanija, čime će biti dovedeno u pitanje na desetine hiljada radnih mesta u Srbiji.
Takođe, ne treba zanemariti ni bezbednosni aspekt, ako se uzme u obzir činjenica da najveći broj komunikacija državnih organa i bezbednosnih službi ide upravo preko "Telekoma Srbija".
Podsetio bih vas da je "Telekom Srbija" većinski vlasnik "Telekoma Republike Srpske" i trećeg operatera u Crnoj Gori i da predstavlja regionalnog lidera u oblasti telekomunikacija i da izuzetno uspešno posluje, bez obzira na konkurenciju u mobilnoj telefoniji, a odskora i u fiksnoj telefoniji. "Telekom" je najprofitabilnija srpska kompanija koja svake godine ostvaruje dobit i ta dobit za poslednje tri godine iznosi preko 200.000.000 evra, a samo u 2009. godini dobit je bila preko 13 milijardi dinara, što je i najveća neto dobit na srpskom tržištu.
Ta sredstva od dobiti se uplaćuju u budžet Republike Srbije, čime se pokrivaju određeni rashodi budžeta i, naravno, ukoliko dođe do privatizacije "Telekoma", država više neće moći da računa na te prihode iz budžeta.
Na osnovu anketa koje su sprovedene, ogromna većina građana Srbije je protiv prodaje "Telekoma", kao i najšira stručna javnost, tako da su najeminentniji stručnjaci iz oblasti telekomunikacija i elektrotehnike izneli svoje argumente protiv prodaje "Telekoma". Pored svih ovih argumenata i činjenica protiv prodaje "Telekoma", osvrnuo bih se samo na tekst oglasa koji je Vlada raspisala u dnevnom listu "Politika", 20. oktobra ove godine, gde je raspisan javni poziv za prodaju 51% akcija "Telekoma".
Samo nekoliko dana nakon raspisivanja tog poziva predsednik Vlade je izjavio da se ne zna da li će država prodavati 51 ili 31% akcija Telekoma, sada produžavate rok za otkup tenderske dokumentacije do 10. decembra i zaista pravite pravu lakrdiju od ovog procesa.
Moram da pročitam tačku 6. ovog oglasa, koja se odnosi na izmene i dopune javnog poziva, gde stoji da Ministarstvo zadržava pravo na izmenu i dopunu svih elemenata ovog javnog poziva u bilo kom trenutku po sopstvenom nahođenju.
Da je neka opština u Srbiji ili neka javna ustanova raspisala tender za nabavku kisele vode, onaj ko bi napisao ovakvu rečenicu u tom tenderu bi sigurno odgovarao, no propisi i zakoni koji važe u ovoj državi očigledno ne važe za Vladu, očigledno ne važe za ministarstva.
Vi ovakvom formulacijom poziva urušavate ugled ove države u svetu i ostavljate mogućnost za razne manipulacije, pa ne čudi podatak da smo na globalnom indeksu percepcije korupcije dobili ocenu tri i po i delimo 78. i 84. mesto zajedno sa Kolumbijom, Peruom, Lesotom i nekim drugim državama.
Moje konkretno pitanje za gospodina Cvetkovića glasi – da li ćete uraditi jednu dobru stvar za ovu državu i za građane Srbije i poništiti odluku o prodaji Telekoma Srbije?

Reč ima poslanik Čedomir Jovanović.

Gospođo potpredsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje za predsednika Vlade gospodina Cvetkovića i čoveka koji bi morao da obavlja poslove ministra poljoprivrede, ali je sebe sveo na fizičkog radnika, mislim na gospodina Dragina.
Pre sedam dana smo razgovarali na Odboru za zaštitu životne sredine o godišnjem izveštaju i stanju životne sredine u Srbiji i tokom te rasprave jedan od kolega poslanika je pokrenuo pitanje epidemije svinjske kuge u Sremu.
U međuvremenu je taj problem praktično postao afera o kojoj moramo da razgovaramo. Ne dopada nam se ideja Ministarstva i Vlade da se tako nešto marginalizuje, jer se upravo u tim anomalijama našeg sistema, u slabostima, nezrelosti, aljkavosti prepoznaju i te fundamentalne deformacije koje onda dovode od ozbiljnih poremećaja u tržištu, populizma, demagogije, koji su recimo pratili probleme u snabdevanju i proizvodnji mleka.
Naime, radi se o farmi svinja u Radincima. To je farma od 8.000 svinja. Problem svinjske kuge je naravno nešto što prati taj oblik stočarstva.
Ali, ono što je nepojmljivo je zapravo činjenica da se pojavila svinjska kuga na jednoj od najmodernijih farmi svinja, da za tako nešto niko nije odgovoran, da je način sanacije tog problema katastrofalan, a da posledice daleko prevazilaze sudbinu jedne farme. O čemu se radi?
U 21. veku, u zemlji kakva je naša, uz zakone koje smo usvojili, uz institucije koje postoje, dakle od Ministarstva poljoprivrede, pokrajinski sekretarijat koji se bavi pitanjima poljoprivrede, sve nadležne veterinarske inspekcije i druge inspekcije koje deluju na nivou lokalne samouprave, uz mere zaštite koje su zakonom propisane, nemoguće je da se u organizovanoj proizvodnji pojavi svinjska kuga, a da za tako nešto neko nije odgovoran.
Poseban problem, mislim da tu postoji prostor i za delovanje Ministarstva unutrašnjih poslova, jeste činjenica da se epidemija svinjske kuge pojavila u trenutku u kojem smo praktično bili na 10 ili 15 dana od skidanja dvogodišnjeg moratorijuma, koji je sprečavao naše stočare da izvoze svinjetinu u EU, a to je praktično bio i jedini ekonomski spas za sve one koji se bave organizovanom proizvodnjom i stočarstvom u Srbiji.
Koje elemente imamo pred sobom i šta je ono što mora Ministarstvo da radi i o čemu ćuti? Umesto besmislica kojima nas svakodnevno izlaže, ministar Dragin bi morao da odgovori kako je moguće da se na najorganizovanijoj farmi u Srbiji pojavi svinjska kuga, a da se pri tom primene sve mere zaštite koje su propisane zakonom?
Naime, sve te životinje su vakcinisane u skladu sa zakonom i sa njima je postupak u skladu sa zakonom i propisima koje je parlament usvojio? Drugo, kako je moguće da se ne izvrši kvalitetno uzorkovanje, što takođe pominju proizvođači u ovom trenutku, onih životinja koje su obolele, a da se njihovo uništavanje obavlja na drugom kraju Vojvodine, tj. da se kamionima iz Srema transportuju u neka mesta iza Zrenjanina?
Kao da je nekome cilj da čitava Srbija bude zaražena, a da naš agroindustrijski kompleks bude uništen. Otvoreno vam prenosim sumnje stočara u Sremu, da je zapravo sve to posledica velikog lobiranja i ambicije da se uništi stočarska proizvodnja u tom segmentu, kako bi se i dalje nesmetano uvozio bofl koji se onda svakodnevno nudi nama na tržištu.
Kako je moguće efikasno delovati i štititi tržište žitarica, a ne može se to učiniti sa tržištem mesa? Taj rulet između Ministarstva trgovine i Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva finansija, ko propisuje prelevmane i ko donosi mere, to više ne može niko normalan da razume i mislim da se postavlja otvoreno pitanje odgovornosti.
Prvo ministra poljoprivrede, a potom uz njega i svih onih ljudi koji su bili dužni da tako nešto onemoguće ili da efikasno deluju. Čak i da se pojavila ta svinjska kuga, ona je mogla biti izolovana, a mi smo morali da uložimo mnogo više napora kako bi pomogli onima u koje smo sami prethodne dve godine investirali, da bi se sutra pojavili kao izvoznici na evropskom tržištu.
Ovako, ljudi kojima smo garantovali evropsko tržište, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, otvorene granice, zbog aljkavosti sistema i naredne dve godine biće taoci ove naše ilovače.
Nismo dobili nijedan adekvatan i kvalitetan odgovor od Ministarstva, niko se nije obratio tim ljudima i mislim da država mora efikasno da deluje.
Prvo, moramo uložiti sve napore, i to je tema i za Odbor za poljoprivredu, kako bi se Evropska komisija i nadležne evropske institucije uverile da je prvo to lokalni problem i da se nikako iz tog lokalnog problema ne mogu izvlačiti generalni zaključci, što mislim da je unapred posao koji je osuđen neuspeh, a potom rigorozne sankcije za one koji su tako nešto dopustili.
Sve te životinje imaju svoj karton. Sve te životinje imaju čip koji govori o načinu na koji sa njima postupamo. Ko je dozvolio uništavanje tih životinja, a da pri tom nije sprovedena nikakva istraga.
Danas ne možete da dođete ni do jednog podatka. Nas uopšte ne interesuje što je to farma Mitrosa iz Srema, jer je Mitros preuzela država, ta firma je otišla u stečaj, ali sa tom farmom se postupalo na drugačiji način.
Predlažem i Odboru za poljoprivredu da se bavi ovim pitanjem, a mi ćemo insistirati na utvrđivanju odgovornosti za ovako nešto.

 Reč ima poslanik Srđan Spasojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani građani Srbije, poslanička grupa NS će se danas poslaničkim pitanjem, praktično, obratiti svim individualnim proizvođačima u Srbiji, na primeru kako neke nepravilnosti koje se dešavaju u opštini Topola pogubno mogu da utiču na individualne proizvođače širom Srbije.
Naime, u čemu je problem? Postavljamo pitanje ministru finansija, da li se možda radi o nekoj grešci ili je to praksa, ukoliko se nastavi sa ovakvim rešenjima, individualno sa proizvođačima vezano za socijalna davanja, za zdravstveno osiguranje i da će to biti pogubno za seljake u Srbiji, koji su inače opterećeni ogromnim nametima, a svi znamo da su njihovi proizvodi ispod svakog nivoa i da oni jedva proživljavaju.
Postavljamo Ministarstvu finansija pitanje i apelujemo i tvrdimo da je u toku nezakonit i nemoralan postupak uručivanja građanima Topole, a verovatno i Srbije, rešenja za plaćanje socijalnog osiguranja za pojedinačne članove porodica poljoprivrednika za 2010. i 2009. godinu.
Ranije je bila praksa da nosilac domaćinstva, odnosno porodične zajednice izmiruje sve poreske obaveze, a nakon čega su i drugi članovi porodica overavali zdravstvene knjižice. Nažalost, Ministarstvo finansija i poreska uprava na brutalan način menjaju takvu odluku i retroaktivno naplaćuju pojedinačno socijalno osiguranje za svakog punoletnog člana porodice.
Kako pojedinačno socijalno osiguranje za 2010. godinu iznosi oko 23 hiljade dinara, a za 2009. godinu 25 hiljada dinara, nije teško izračunati da će seoska porodica morati da plati globu u iznosu od 250 hiljada dinara godišnje.
Postavljamo pitanje gde to ima i da li će se ovakvom praksom, ako se ovako nastavi, nameti za seljaka da budu toliko veliki i da li će država na ovaj način biti zadovoljna, ukoliko se individualni proizvođači opterete i ukoliko se od njih uzme praktično poslednji dinar.
Ono što posebno ovde stoji, jeste kako je moguće da individualni proizvođači dobijaju pojedinačna rešenja retroaktivno 1. decembra, imam materijalni dokaz za to, 1. decembra za nešto iz 2009. godine. Kako je moguće? Da li je moguće da neko dve godine praktično kasni, valjda ovakva rešenja treba da dobiju na početku godine, a znaju čime se susreću i možda će odlučiti da i oni zatvore katanac i rasprodaju sve i neće da ulaze u ovakvu priču sa državom, jer praktično je ovo totalni minus za njih.
Dakle, molimo od Ministarstva finansija, jer se nadamo da se verovatno radi o nekoj grešci, moguće je, a ukoliko nije da se hitno uzme u razmatranje ovako nešto, jer će veoma pogubno uticati na individualne proizvođače i seljake. Ne zaboravite da ipak individualni proizvođači hrane ovu Srbiju.
Na kraju, pitam socijalno odgovornu Vladu, šta je sa obećanjima da će lica starija od 65 godina overavati knjižice besplatno, a to je bilo jedno od predizbornih obećanja. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, imam pitanje za prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije i ministra gospodina Ivicu Dačića i gospodina Milana Markovića, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Dana 28. novembra 2010. godine u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa obeležen je dan zastave. Iako je jedina razlika u veličini zastave, naime kraća je nekoliko santimetara, iako zakoni države Srbije omogućavaju nacionalnim savetima nacionalnih manjina isticanje zastave, ta zastava i sam čin isticanja zastave imaju i suviše bolne simbolike za građane Republike Srbije.
Tom prilikom zamenik predsednika opštine Preševo Orhan Redžepi je izjavio, a jedino Radio-televizija Pink u nacionalnom dnevniku istog dana i prenela izjavu sledeće sadržine: "Odgovorno izjavljujem da ćemo najskorije ovaj dan, najveći naš praznik, proslaviti u ovom istom Preševu kao delu buduće Albanije".
Ovo je izjava zbog koje se verujem svim građanima Republike Srbije sledila krv u žilama, ovo je izjava koja podseća na do sada mnogo puta doživljen scenario na ovim prostorima, to je izjava koja najgrublje krši Ustav, član 8, u kojem je propisano da je teritorija Republike Srbije jedinstvena i nedeljiva.
Moje pitanje upućeno ministrima Dačiću i Markoviću glasi: šta će državni organi nadležni za očuvanje ustavnog poretka Republike Srbije uraditi i odreagovati povodom ovakve separatističke, protivdržavne i protivustavne izjave zvaničnika opštine Preševo?
Ovo pitanje ću dame i gospodo narodni poslanici u ime svih građana Republike Srbije postavljati na svakom mestu i u svakoj prilici, sve dok ne dobijem odgovor u kojem će se jasno videti da je Orhan Redžepi procesuiran u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije.