Dame i gospodo narodni poslanici, odluka o suspendovanju obaveze služenja vojnog roka je svakako istorijska odluka, koja treba našu vojsku i našu državu da svrsta u red savremenih i modernih vojski i država koje su organizovale svoju vojsku po najboljim standardima, sistematizovanim na isti način i standardizovanim.
Imajući u vidu da se radi o istorijskoj odluci o kojoj se često u javnosti raspravlja, i kada se mešaju tradicija i emocija, pokušaću da vam približim istorijski koncept nastajanja srpske vojske do Vojske Srbije, u kome ćete imati priliku da vidite kako se razvijala srpska vojska i kako smo došli u situaciju da danas pravimo Vojsku Srbije na profesionalni način.
Ako uzmemo u obzir period od krunisanja prvog srpskog kralja Stefana Prvovenčanog 1217. godine pa do 1883. godine, videćete da smo u toj istoriji imali profesionalne pripadnike tadašnje vojske, kao i pripadnike narodne vojske. Profesionalna vojska podrazumevala je one momke koji su službovali u pratnji vožda, knezova, kao graničari ili kao posade utvrđenja. Narodna vojska su bili seljaci, koji su se odazivali na poziv za bitku i po pravilu su donosili opremu, garderobu, hranu, ponekad čak i oružje pred tu bitku.
U Prvom i u Drugom srpskom ustanku učestvovali su i profesionalni i pripadnici narodne vojske.
Pre 180 godina, 6. maja 1830. godine, u Požarevcu knez Miloš formirao je Prvi odred srpske gvardije, preteča današnje garde. Dvadeset godina kasnije formirana je i Vojna akademija. Govorim o vremenu kada mi još uvek nismo imali stajaću vojsku, već upravo profesionalnu i narodnu vojsku.
Nakon što su se u Evropi modernizovale vojske, po ugledu na Bonapartu, koji je prvi formirao stajaću vojsku, 15. januara 1883. godine usvojen je Zakon o ustrojstvu vojske po ugledu na zapadne razvijene zemlje. To je prvi pravni akt nezavisne srpske države kojim je uvedena stajaća vojska sa redovnom vojnom obavezom i za to vreme modernom organizacijom.
Želim da naglasim i u to vreme, ukoliko je bilo više muške dece u porodici, jedan od tih momaka nije bio u obavezi da služi vojsku, već se on starao o porodici.
Stajaća vojska svoj vrhunac doživljava upravo u Prvom srpskom ratu, od kada važi krilatica – rado Srbin ide u vojnike.
Nakon 1918. godine Srbija unosi svoju državnost u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije Kraljevinu Jugoslaviju, SFRJ, SRJ i SCG, samim tim i Vojska Srbije se uliva u te vojske, kao što znate, doživljava svoju renesansu osamdesetih godina kao JNA.
Upravo osamdesetih godina po prvi put u tadašnjoj JNA pojavljuju se i ugovorci, čime se praktično započinje jedan puzajući ciklus profesionalizacije tadašnje vojske, jer po prvi put imamo ljude koji su pod ugovorom u Vojsci Srbije na određenim mestima za koje su bile potrebne posebne veštine, a te veštine su danas i zahtevnije u 21. veku.
U to vreme, krilatica – rado Srbin ide u vojnike, dobija i nastavak tako da devedesetih godina imamo upravo eroziju služenja vojnog roka, koja u tom periodu praktično postaje i tradicija.
Godine 2003. donosi se odluka o prigovoru savesti i od tada otvara se mogućnost za civilno služenje vojnog roka, od 2003. godine do današnjeg dana civilno su služili vojsku oko 90.000 mladića. Treba da znate da i jedno od pitanja u upitniku Evropske unije, koje se tiče naše dalje evropske integracije, upravo je pitanje da li postoji prigovor savesti u našoj vojsci i bitno je reći da profesionalizacijom praktično se i ta stvar konačno stavlja na čistinu i Srbija će imati profesionalnu vojsku, odnosno vojsku će služiti i ići na obuku samo oni koji žele.
U isto vreme, u skladu sa savremenim potrebama, izazovima, rizicima i pretnjama, donosi se strateška odluka o pristupanju konačnoj profesionalizaciji Vojske Srbije i Crne Gore, sa datumom okončanja 31.12.2010. godine.
Nažalost, 2004, 2005. i 2006. godina bile su katastrofalne godine za sistem odbrane, jer je Vojska Srbije i Crne Gore upravo u tim godinama, bez ikakve ozbiljne analize, smanjena sa 75.000 na oko 35.000, kroz raznorazne afere i vanredne događaje ugled vojske se ponovo urušavao.
Maj 2007. godine, kada nakon dugog niza godina Ministarstvo odbrane ulazi u sastav Vlade Republike Srbije, Ministarstvo odbrane je dočekalo sa oko 35.000 pripadnika i sa oko 2,7 milijardi dinara duga. U međuvremenu, u skladu sa projektovanim datumom završetka procesa profesionalizacije, pokrenuli smo najsveobuhvatnije reforme u sistemu odbrane, a ubeđeni smo i u našem društvu.
Pre svega, želim da naglasim da smo u ovom periodu usvojili sva strategijska, zakonska i podzakonska akta, čime smo stvorili zakonsku osnovu za nastavak reformi i za završetak procesa profesionalizacije.
Završili smo proces organizacijsko-mobilizacijskih promena Vojske Srbije, koja je danas standardizovana po najsavremenijim principima. Završili smo proces reforme vojnog školstva, koje će uskoro imati četvrti stepen obrazovanja, po ugledu na vremena kada su se u našoj Vojnoj akademiji školovali i državni službenici drugih ministarstava.
Takođe, po prvi put na osnovu savremenih tokova i potreba upisali smo i prvu generaciju kadetkinja na našu vojnu akademiju, pa ćemo u septembru po prvi put u našoj istoriji, upravo ispred doma u kome se nalazimo, imati priliku da pozdravimo prve žene oficirke, koje su završile našu vojnu akademiju.
Završili smo proces reforme vojnog zdravstva i stavili određene kapacitete u funkciju zdravlja građana Srbije. Po prvi put u istoriji formirali smo Vojno-medicinski fakultet, koji danas školuje drugu generaciju kadeta. Takođe se nadam da će za četiri godine ispred ovog doma biti pozdravljeni i prvi oficiri lekari.
U narednim mesecima formiraćemo univerzitet odbrane, kao decenijsku potrebu sistema odbrane. Zakonom o VOA i VBA uredili smo obaveštajno-bezbednosni sektor Ministarstva odbrane u skladu sa najsavremenijim tokovima i težnjama i u narednim mesecima zaokružićemo civilnu i demokratsku kontrolu time što ćemo postaviti generalnog inspektora službi.
Na polju međunarodne saradnje ostvarujemo možda i najveće uspehe, imajući u vidu da u ovom trenutku Ministarstvo odbrane sarađuje sa više od 50 država, a imamo potpisane međunarodne sporazume sa 40 država. Lično sam potpisao 20 sporazuma u tri i po godine mandata.
Vojska Srbije, Ministarstvo odbrane, ali i država Srbija povratili su ugled i među vojskama drugih zemalja, pa smo tako u proteklim godinama u Srbiji po prvi put u našem Ministarstvu imali priliku da ugostimo ministre odbrane Kine, Brazila, ali i potpredsednika Amerike, premijera Norveške, veliki broj ministara spoljnih poslova i ministara odbrane.
Svakako najveće priznanje za reforme koje sprovodimo stiglo je upravo od onih koji su najstručniji, a koji su boravili u Beogradu i sa kojima sam imao prilike lično da razgovaram, a to su načelnici generalštabova Kine, ruske vojske i SAD.
U sklopu reforme, Vojska Srbije se suočila sa jako loše vođenom kadrovskom politikom u prethodnom periodu. Šta to znači? Znači da smo imali u jednom periodu broj potporučnika, poručnika i kapetana gotovo istovetan broju pukovnika. Složićemo se da je ta kadrovska politika neodrživa i potrudili smo se da nakon sistematizacije i organizacijskom mobilizacijskih promena, kadrovska piramida se dovede gotovo do savršenstva.
Takođe, želim da naglasim da smo u sklopu reforme Ministarstva odbrane pripremili sve pravne akte za uvođenje verske službe u našu vojsku, čime se svrstavamo u red najmodernijih zemalja sveta, a u isto vreme, u skladu s našom tradicijom, uvodimo vojne sveštenike. Radi se o tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama koje će po određenoj proporciji imati svoje predstavnike u našoj vojsci.
Verujem da će se postaviti pitanje – zašto profesionalizacija, šta ona donosi i čemu ona vodi? Pored toga što je to želja i težnja velike većine građana, kao i ispunjenje obećanja koje smo dali pre 2000. godine, želim da kažem da kao prvo, profesionalni vojnik je vojnik koji je dobrovoljno u oružanim snagama naše vojske, samim tim je i motivisaniji u odnosu na onoga koji je pod obavezom. Profesionalni vojnik je zreliji, obučeniji, odgovorniji i spremniji je da ispuni sve misije i zadatke definisane zakonima.
Postavlja se pitanje – kakve su ekonomske posledice profesionalizacije po naše društvo i sistem odbrane? Imajući u vidu da se profesionalni vojnik samo jednom obučava, a kasnije usavršava, da su jeftiniji smeštajni kapaciteti, manji troškovi ishrane, obuće, odeće, niži troškovi obuke, ekonomska računica pokazuje da je profesionalni vojnik neznatno skuplji u odnosu na regrutnog vojnika, ali i višestruko korisniji.
Da je tako pokazuju i odluke upravo nemačkih vlasti da će se krenuti u proces profesionalizacije nemačke vojske. U Austriji se vodi velika debata vezano za početak procesa profesionalizacije, ali želim da naglasim da je i načelnik Generalštaba, general Makarov, u intervjuu datom "Politici" rekao da je upravo profesionalna vojska najbolja vojska.
Imajući u vidu da su protivnici profesionalizacije u javnosti pokrenuli kampanju protiv profesionalizacije na jedan za nas neprimeren način, govoreći o operativnim sposobnostima naše vojske, želim da naglasim kao prvo da znate, da su sve vojske u okruženju već profesionalizovane.
Kao drugo, formacijsko brojno stanje pripadnika Vojske Srbije je uvećano u odnosu na 2007. godinu, ali sada sa potpuno profesionalnim sastavom koji je, složićemo se, kvalitetniji od regrutnog.
Ukoliko uporedimo brojno stanje naše vojske sa brojnim stanjima drugih vojski u odnosu na broj stanovnika, videćemo da imamo oko pola posto u odnosu na brojčano stanje naše populacije, što je u odnosu na celokupno okruženje više, praktično više i od Nemačke, Francuske, Italije, složićemo se da imamo procentualno manje od Grka i Turaka, ali oni imaju drugačije potrebe i drugačije težnje.
U savremenom svetu operativne mogućnosti jedne vojske ne mere se na komad i kilogram. Da smo u pravu najbolje govori reforma koja se sprovodi upravo u ruskoj vojsci, gde se sa 355.000 praktično na 150.000 smanjuje broj oficira, znači za 205.000 će manje imati ruska vojska kada se završi njihova reforma, a u Nemačkoj reforma koja se sprovodi podrazumeva da se smanjuje vojska za oko 80.000 profesionalnih pripadnika.
Na kraju, želim da naglasim da najbolju ocenu rada Ministarstva odbrane i Vojske Srbije daju upravo građani Srbije, koji iz dana u dan poklanjaju sve više poverenja, ali i poštovanja prema Vojsci Srbije. Rezultat reforme koju sprovodimo najviše se očitava kroz vraćanje poverenja u Vojsku Srbije, koje je danas na izuzetno visokom nivou.
Podsetiću vas da za upis u naše vojne akademije imamo više od pet kandidata na jedno upražnjeno mesto, što nema nijedan univerzitet u Srbiji. Reći će neko – to je zato što imaju zagarantovan posao. Podsetiću vas da su imali zagarantovan posao i ranije, i 2001, i 2003, i 2005. i 2007, da ne gubite vreme.
Ako pogledamo rezultate konkursa za upis na VMA, videćete da tu imamo i preko 10 kandidata na jedno upražnjeno mesto. Ono što je, u stvari, najvažnije za proces profesionalizacije, to je da danas imamo prosečno četiri kandidata na upražnjeno mesto za pripadnika profesionalne vojske, od čega u nekim delovima Srbije čak i 10 kandidata.
Koristim ovu priliku da se s ove govornice zahvalim svim članovima kolegijuma ministra koji su marljivo radili da bi se ostvarili ovi rezultati, a posebno želim da se zahvalim načelniku Generalštaba, general-potpukovniku Miloju Miletiću, njegovim saradnicima, Generalštabu i svim pripadnicima vojske Srbije, koji su svojim primerom pokazali da se i u oružanim snagama može biti profesionalac.
Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam vas da u Danu za glasanje i sami budete profesionalci, da podržite predlog ovog zakona, time ćete podržati sve one pripadnike vojske Srbije koji danas su u vojsci i sve one koji žele da budu sutra. Hvala.