Reklamiram član 27. stav 2, gde se kaže da je predsedavajući dužan da vodi sednicu u skladu sa Poslovnikom.
Vi se sećate da je pre nekih sat vremena došlo do neodređenih problema i tvrdnji koje su bile potpuno netačne od strane predsedavajuće.
Zbog poslanika ne treba, pošto su oni to čuli, ali zbog javnosti da ponovim tačno, dobio sam stenogram i ovako piše: ministar je rekao, odnosi se na Strele – reći ću vam koliko, kada ne budemo u etru, ali da znate da danas imamo preko četiri hiljade Strela.
Kada sam ja počeo da iznosim, predsedavajuća me je prekinula i rekla – molim vas, narodni poslaniče, da ne zloupotrebljavate pravo na dobijanje replika. Dobili ste pravo na repliku i tvrdite da je ministar rekao nešto što nije izrečeno, pa vas molim da koristite repliku u skladu sa Poslovnikom.
Ovo govorim zbog građana Srbije da bi mogli da na najjednostavniji način uoče kako postoje dvostruki aršini kada je u pitanju vođenje sednice i kada su u pitanju određeni poslanici, posebno poslanici SRS.
Apelujem na vas da se vi sa predsednikom Skupštine, a ja sam to već nekoliko puta uradio, dogovorite i da uspostavite određene standarde ili nešto što bi važilo za sve, bar neki minimum, jer ovo je stvarno prešlo sve moguće granice, da ne govorim da je jednom poslaniku oduzeto pravo na repliku, dato mu je tek posle drugog govornika kada je završio svoju diskusiju.
Jednostavno, morate da vodite računa da smo mi izabrani od strane građana Republike Srbije i da to nije ponašanje prema nama, nego prema građanima koji su nas izabrali i na ovakav način se pokazuje nepoštovanje i podela građana Srbije, što mislim da nije vaš cilj i da bi o tome morali da vodite računa. Hvala veliko.

Nema povrede odredbe člana 27. Zarad istine, izneli ste deo stenograma u koji apsolutno nema sumnje nikakve. Očigledno je da je ovde, a bio sam prisutan, došlo do nesporazuma, jer se ključne reči oko kojih je došlo do tog nesporazuma su bile – vojna tajna, pa je tu bilo… Ako niste zadovoljni mojim objašnjenjem, molim da mi kažete, pa će se Skupština u danu za glasanje izjasniti.

Ne bih da vas dovodim u tu situaciju. Ako ministar kaže da ne može da kaže javno, onda je to vojna tajna…

Zahvaljujem, gospodine Todoroviću, razumeli smo. Samo vas molim da mi klimnete glavom ako ste zadovoljni mojim objašnjenjem ili niste.

Ne bih vas da dovodim u neprijatnu situaciju, već onoga ko je to prekršio.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Zoran Babić.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da je gospodin ministar ostao bez volje za daljom replikom, ali probaću u nekoliko rečenica da vam iznesem sve zamerke SNS na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o razmeni sredstava i dokumentacije.
Iluzorno je i omalovažavajuće za ovaj parlament da mi danas 2. decembra 2010. godine raspravljamo o Sporazumu između Srbije i Crne Gore i zakonu o potvrđivanju tog istog Sporazuma kada je već izvršena razmena sredstava i dobrog dela dokumentacije, a što je predmet ovog zakona.
Gospodin Šutanovac je u ime Vlade Republike Srbije 14. aprila ove godine potpisao Sporazum. Svi avioni M-62 odnosno G-4 su sleteli na Batajnički aerodrom, istina, neki su jedva doleteli, jer kod nekih stajni trap nije hteo da se povuče, pa je bilo određenih problema prilikom preleta.
Kakva je sada naša uloga u svemu tome? Narodnoj skupštini i nama, narodnim poslanicima, ostalo je da podignemo ruke i pratećim zakonom potvrdimo nešto što je već urađeno. Mislim da je to dodatno urušavanje ugleda Narodne skupštine Republike Srbije i pozivam Vladu i predsednika Narodne skupštine da ubuduće predloge zakona daju u skupštinsku proceduru na vreme ili ih nemojte davati nikada.
Ovaj sporazum ima dve strane. Na jednoj strani je šta Srbija ovim sporazumom dobija, a na drugoj strani, šta Srbija daje zauzvrat.
Srbija ovim sporazumom dobija, odnosno već je dobila šest aviona tipa M-62 odnosno G-4 proizvedenih između 1985. i 1991. godine, avioni čija je namena školska i borbena obuka pilota Vojske Srbije su uz određene probleme tehničke tipa nemogućnosti uvlačenja stajnog trapa, ipak sleteli na Batajnički aerodrom.
Ne želim ni da razmišljam šta bi bilo da stajni trap nije mogao da se spusti i kakve bi to posledice nanelo veoma hrabrim pilotima Vojske Srbije, potpukovnicima Saši Ristiću i Salihu Hadžiću koji su pilotirali na zadnja dva aviona koja su stigla na batajnički aerodrom krajem oktobra ove godine. Avioni su stigli kompletni, ali ne remontovani, pa su posle sletanja i sagledavanja stanja upućeni na remont u Vazduhoplovni zavod "Moma Stanojlović".
Voleo bih da znam da li postoji procena sredstava koju je neophodno uložiti da bi ti avioni bili bezbedni za upotrebu i kad će uopšte biti spremni za upotrebu. Srbija je, takođe, dobila rezervne delove za helikoptere MI 8 ukupne vrednosti, bar po specifikaciji ste tako naveli, 346.458 evra. Ono što je simptomatično je da pored specifikacije tih rezervnih delova u čiji kvalitet ne želim da sumnjam, ne stoji potpis i pečat neke od respektabilnih kuća, kao što je Remontni zavod "Moma Stanojlović" ili recimo odeljenje za aeronautiku Mašinskog fakulteta u Beogradu.
Kako potpis i stručna overa na postoji, ne vidi se da li je i ko je izvršio procenu da ti rezervni delovi ručice, armature, brave i specifikacije stvarno koštaju 350 hiljada evra. Ostalo nam je da vam jedino verujemo na reč. Zaista ne mogu tako blanko da vam verujem da su ti delovi upotrebljivi, da možda nisu rashodovani i otpisani ili da im je možda jedina vrednost i jedina namena da budu muzejski eksponati.
Siguran sam da gospodin ministar, iako nije tu, da će me razumeti, jer je on, kao i ja, tehničko lice i bar je bio kad smo se upoznali pre nešto više od 15 godina na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Istražujući malo, a to može i gospodin ministar ili vi i neko od njegovih prvih saradnika, da proverite na sajtu Rašn Kargo Helikopters da je cena polovnih helikoptera MI 8T, recimo, 281.929 dolara američkih, MI 8TR 300.000 dolara američkih, a MI 8 TB koji više pripada glasi helikoptera MI 17 košta negde oko 406.000 dolara.
Upoređujući ove cene polovnih, ali bezbednih i upotrebljivih letilica helikoptera klase MI 8 i cenu za koju smo dobili helikopterske rezervne delove sumnjivog kvaliteta, mislim da sporazum u ovom segmentu nije povoljan za Srbiju.
Tih 350.000 evra Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane je, siguran sam, mogla da upotrebi na mnogo pametniji način. S druge strane, šta je Srbija zauzvrat dala? Jedan pokretni noćni start remontovan i kompletan, za koji uz najveću volju nisam mogao ni približno da dođem do vrednosti, jer sporazum ne sadrži dovoljno tehničkih detalja i karakteristika koji bi definisali ovaj pokretni noćni start.
Takođe, što je najzanimljivije u ovom sporazumu, Srbija se odriče 171.577 akcija u Privrednom društvu "Novi prvoborac" iz Herceg Novog. U ovom sporazumu se ne vidi niti je navedena nominalna vrednost ovih akcija. Preduzeće "Novi prvoborac", a ja ću vam reći, čini 801.275 akcija, od čega najveći broj akcija poseduje kompanija sa Devičanskih ostrva Pit investment sa 39,79% akcija, nešto manje ima jedna druga kompanija, takođe, sa Devičanskih ostrva Mejl investment koja poseduje 8,62% akcija, opština Herceg Novi 2,9%, a Elektroprivreda Crne Gore 1,79% akcija.
Ministarstvo odbrane Republike Srbije je drugi po veličini akcionar sa 171.577 akcija, što čini 21,6% ukupno upisanih akcija. Takođe, Ministarstvo odbrane, a samim tim i država Srbija pokazala je veliku nebrigu prema toj imovini koja nije mala, a što se dokazuje i što ću vam dokazati činjenicom da u menadžment uprave, odnosno UO "Novog prvoborca" nije bilo predstavnika Ministarstva odbrane, bez obzira na vlasničku strukturu i učešće Republike Srbije u vlasničkoj strukturi "Novog prvoborca".
Menadžment uprave "Novog prvoborca" čine Dragan Liješević, Vadim Poborabov, Viktor Kijalov i izvršni direktor Ilija Vukelić. Voleo bih da ako bi mi potvrdili da je neko od ovih lica delegirano od strane Republike Srbije, odnosno Ministarstva odbrane. Vrednost akcija "Novog prvoborca" koji niste naveli u sporazumu na podgoričkoj berzi se kretala od minimuma od 8,5 evra pa do maksimum nešto više od 23 evra po akciji, dok je sad nominalna vrednost jedne akcije deset evra, uz sve probleme koje ta firma ima sa inspekcijom rada, sudskim sporovima i otpuštenim radnicima.
Takođe, procenom vrednosti nekretnina preduzeća "Novi prvoborac" od strane ovlašćenog procenjivanja firme Drim iz Podgorice, utvrđeno je da je vrednost nekretnina te firme 10,5 miliona evra.
Šta se može zaključiti iz cele ove priče. Sporazumom smo dobili neremontovane i za upotrebu nebezbedne avione, rezervne delove za helikoptere neutvrđenog kvaliteta i bez ikakvog sertifikata, a zauzvrat ustupamo vlasničko učešće u "Novom prvoborcu" koje je vredno više miliona evra.
Zašto ove akcije nisu prodate na berzi? Zašto nisu prodate u onom trenutku kad je moglo da se dobije mnogo više sredstava? Da li je Ministarstvo odbrane biralo dividendu u ovom periodu od akcija "Novog Prvoborca"? da li ste pre potpisivanja sporazuma konsultovali struku? Da li avioni rezervne delove neko pregledao pre potpisivanja sporazuma?
Ne očekujem da ovim sporazumom ni Crna Gora bude oštećena, ali ono što želim je da nas ubedite da je vrednost razmenjenih dobara bar približno ista. Sporazum je potpisan, zakon će biti usvojen voljom parlamentarne većine, materijalna dobra su razmenjena i posao je završen. Mi tu više niša ne možemo da uradimo, osim da konstatujemo da je po mom skromnom mišljenju ovaj sporazum i prateći zakon štetan za državu Srbiju. Zbog toga će poslanici poslaničkog kluba Napred Srbijo SNS glasati protiv ovog zakona.

Deset minuta od vremena poslaničke grupe. Reč ima gospodin Lapčević Milan.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, današnja sednica, ne mogu da taj utisak ne podelim sa svima, imala je jedan vrlo čudan tok. Naime, ne sećam se u ovom parlamentu da je bio jedan predlog zakona i jedna rasprava da je ministar odgovarao na svaki komentar i na svaku raspravu bilo kog poslanika i da je trošio mnogo više vremena nego što su sami narodni poslanici ili predstavnici poslaničkih grupa to radili.
S druge strane, takođe je vrlo čudno da je popriličan broj poslanika vladajućih stranaka, a naročito DS danas prisutan u sali i da posle svakog izlaganja ministra sledi obavezan frenetičan aplauz, a što me, takođe, navodi na zaključak da sve ovo ima jednopartijsku svrhu pripreme DS i samog gospodina Šutanovca za izbore u svojoj stranci.
Žao mi je što je to tako danas ispalo i što su predsedavajući dopustili da se Skupština pretvori u političku pozornicu, gde će se u stvari koristiti svaka mogućnost da se uđe u duel kao na nekoj TV emisiji i da prepucavamo stavove o onom što nije na dnevnom redu.
Više je danas ministar govorio o izveštaju o radu Ministarstva odbrane i o tome šta su on i njegov tim uradili, nego o primedbama i pitanjima koje su postavljali poslanici ili dilemama koje su iznošene na samoj raspravi.
Pritom, naravno, ne mogu takođe da se otmem utisku da se svaki put koristila govornica od strane ministra i prilika da se na jedan uvredljiv način odgovara poslanicima, da se podučavaju, ako ne znate da vam kažem, ja ću da vas naučim, u kafanama slušate ili ne znam koji su već termini korišćeni, a da pritom predsedavajući opet nisu upozoravali ministra da poštuju dignitet Narodne skupštine. Sve u svemu, jedna vrlo čudna rasprava, ali ću se zadržati na dve ključne stvari koje su u ovoj raspravi pominjane.
Prvo je profesionalizacija vojske i ukidanje vojne obaveze, kao tema koja je dominantna. Sve što je vezano za to, prva i osnovna stvar, a što je više puta ministar na jedan vrlo nekorektan način iznosio, da je DSS protivna profesionalizaciji vojske i da je ona u stvari ona snaga koja i dalje neguje neke negativne trendove, neke prevaziđene načine odbrane zemlje itd., a što apsolutno ne odgovara istini.
DSS nije protiv profesionalizacije vojske, ali jeste protiv ukidanja obaveznosti služenja vojnog roka na onaj način na koji se to danas čini. Za to smo iznosili niz argumenata.
Dakle, kada krećete u profesionalizaciju vojske, onda imate valjda neki elaborat koliko će to da vas košta, kolike su vam snage potrebne i da li će to što radite biti dovoljno da izdrži sve bezbednosne rizike kojima je vaša zemlja izložena.
Pominjali smo probleme koje ova zemlja ima, jug Srbije i nerešen status Kosova, i izazove sa Sandžakom, sa devet županija u Vojvodini, sa problemom na istoku Srbije, koji sigurno ne mogu da se ignorišu i koji u ovom trenutku ne daju opravdanje da se Vojska Srbije smanjuje na 11 hiljada profesionalnih pripadnika, koji opet nisu garant da će biti mnogo efikasniji i mnogo uspešniji nego što je Srbija imala vojsku pre desetak godina, pre par godina ili danas.
S druge strane, ministar je potencirao govoreći o tome da li ćemo slušati glumce ili stručnjake ili profesionalce u vojsci, čime je verovatno mislio da treba da slušamo stručnjake i profesionalce u vojsci, a pri tom on radi suprotno.
Dakle, pre dve godine ili godinu i po dana načelnik Generalštaba gospodin Ponoš se javno suprotstavio politici Ministarstva odbrane i ministra Šutanovca i rekao da politika odbrane zemlje ne postoji i da on smatra da na ovaj način nema svrhe više da obavlja tu dužnost, pa je naravno zbog toga i smenjen. Takođe je izneo da Generalštab vojske ima 192 pukovnička mesta, a Ministarstvo odbrane 476. Da li je potrebnije da taj stručni kadar bude u Generalštabu ili u Ministarstvu odbrane?
S druge strane, novi načelnik Generalštaba, gospodin potpukovnik Miloje Miletić, izjavio je da ukidanje vojnog roka nije najbolje moguće rešenje, naročito kada uzmemo situaciju u okruženju, ali da je to trenutna odluka političkog rukovodstva. Vojnički rečeno – služenje vojnog roka ne bih ukinuo, profesionalni sam vojnik, i teško da bi bilo ko od nas odgovorio drugačije, ali to je stvar procene i političke odluke.
Dakle, s jedne strane, hoćemo da afirmišemo profesionalizam i stručnost onda kada nam odgovara, a kada nam ne odgovora, kada ta stručnost kaže u liku načelnika Generalštaba, i jednog i drugog, da vojsku ne treba smanjivati, da ne treba ukidati vojnu obavezu, onda kažemo da to nije potrebno i da lideri treba da donose hrabre odluke i da vode narod napred.
Bojim se da ovo sigurno nije vođenje naroda napred, već jedna lagana priprema da se Srbija na mala vrata uvuče u NATO alijansu, što jasno govore i izjave samog ministra i njegova nastojanja da Srbiju maksimalno približi toj alijansi koja je pre 11 godina zločinački bombardovala našu zemlju, uništila na desetine i stotine civilnih ciljeva, odnela hiljade života nedužnih ljudi. Samo, čini mi se, sulud narod i suluda nacija može da ulazi u takvu alijansu koja je na takav zločinački način bombardovala našu zemlju i praktično je dovela u ovu situaciju u kojoj smo danas.
To se jasno vidi i u rezoluciji koju je ovaj parlament doneo, u kojoj smo pomenuli i osudili sve zločine koji su učinjeni protiv srpskog naroda, ali naravno nismo imali hrabrosti da kažemo da je bombardovanje Srbije od strane NATO pakta bio zločinački čin, već smo pomenuli da žalimo za žrtvama koje su tada pale. Nema većeg poniženja za jedan narod kada on sam ne sme da kaže da je njegova zemlja zločinački bombardovana i uništena baš upravo od tog NATO pakta.
Dakle, smatramo da u situaciji u kojoj se sve danas nalazi, a sve realne analize ukazuju da bezbednosni rizici i napetost u svetu rastu, da bezbednosni rizici u okruženju takođe nisu naklonjeni nama i nekom opštem miru, i da u ovoj situaciji apsolutno nije primereno da se broj vojnika smanjuje, da se ukida obavezujuća vojna obaveza i da je potpuna demagogija kada se kaže – izađite vi u predizbornu kampanju sutra pa recite da uvodite vojnu obavezu. Znate šta, takvu demagogiju ukidanja obaveznosti nečega je apsolutno neprimereno koristiti u ovoj raspravi.
Možemo da kažemo i da ćemo da ukinemo plaćanje struje, na primer, pa onda kada za šest meseci vidimo da je to neodrživ sistem, niko ne može da izađe u političkoj kampanji i da kaže – sad ćemo da uvedemo obavezno plaćanje struje. Te stvari su neuporedive i na taj način ne može da se razmišlja o sistemu odbrane i o Vojsci Srbije. Naravno, iz svih ovih razloga DSS ne može da podrži ova dva zakona. Hvala.

Iskorišćeno je devet minuta i 20 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima gospođica Jovanović Nataša.