Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da je gospodin ministar ostao bez volje za daljom replikom, ali probaću u nekoliko rečenica da vam iznesem sve zamerke SNS na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o razmeni sredstava i dokumentacije.
Iluzorno je i omalovažavajuće za ovaj parlament da mi danas 2. decembra 2010. godine raspravljamo o Sporazumu između Srbije i Crne Gore i zakonu o potvrđivanju tog istog Sporazuma kada je već izvršena razmena sredstava i dobrog dela dokumentacije, a što je predmet ovog zakona.
Gospodin Šutanovac je u ime Vlade Republike Srbije 14. aprila ove godine potpisao Sporazum. Svi avioni M-62 odnosno G-4 su sleteli na Batajnički aerodrom, istina, neki su jedva doleteli, jer kod nekih stajni trap nije hteo da se povuče, pa je bilo određenih problema prilikom preleta.
Kakva je sada naša uloga u svemu tome? Narodnoj skupštini i nama, narodnim poslanicima, ostalo je da podignemo ruke i pratećim zakonom potvrdimo nešto što je već urađeno. Mislim da je to dodatno urušavanje ugleda Narodne skupštine Republike Srbije i pozivam Vladu i predsednika Narodne skupštine da ubuduće predloge zakona daju u skupštinsku proceduru na vreme ili ih nemojte davati nikada.
Ovaj sporazum ima dve strane. Na jednoj strani je šta Srbija ovim sporazumom dobija, a na drugoj strani, šta Srbija daje zauzvrat.
Srbija ovim sporazumom dobija, odnosno već je dobila šest aviona tipa M-62 odnosno G-4 proizvedenih između 1985. i 1991. godine, avioni čija je namena školska i borbena obuka pilota Vojske Srbije su uz određene probleme tehničke tipa nemogućnosti uvlačenja stajnog trapa, ipak sleteli na Batajnički aerodrom.
Ne želim ni da razmišljam šta bi bilo da stajni trap nije mogao da se spusti i kakve bi to posledice nanelo veoma hrabrim pilotima Vojske Srbije, potpukovnicima Saši Ristiću i Salihu Hadžiću koji su pilotirali na zadnja dva aviona koja su stigla na batajnički aerodrom krajem oktobra ove godine. Avioni su stigli kompletni, ali ne remontovani, pa su posle sletanja i sagledavanja stanja upućeni na remont u Vazduhoplovni zavod "Moma Stanojlović".
Voleo bih da znam da li postoji procena sredstava koju je neophodno uložiti da bi ti avioni bili bezbedni za upotrebu i kad će uopšte biti spremni za upotrebu. Srbija je, takođe, dobila rezervne delove za helikoptere MI 8 ukupne vrednosti, bar po specifikaciji ste tako naveli, 346.458 evra. Ono što je simptomatično je da pored specifikacije tih rezervnih delova u čiji kvalitet ne želim da sumnjam, ne stoji potpis i pečat neke od respektabilnih kuća, kao što je Remontni zavod "Moma Stanojlović" ili recimo odeljenje za aeronautiku Mašinskog fakulteta u Beogradu.
Kako potpis i stručna overa na postoji, ne vidi se da li je i ko je izvršio procenu da ti rezervni delovi ručice, armature, brave i specifikacije stvarno koštaju 350 hiljada evra. Ostalo nam je da vam jedino verujemo na reč. Zaista ne mogu tako blanko da vam verujem da su ti delovi upotrebljivi, da možda nisu rashodovani i otpisani ili da im je možda jedina vrednost i jedina namena da budu muzejski eksponati.
Siguran sam da gospodin ministar, iako nije tu, da će me razumeti, jer je on, kao i ja, tehničko lice i bar je bio kad smo se upoznali pre nešto više od 15 godina na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Istražujući malo, a to može i gospodin ministar ili vi i neko od njegovih prvih saradnika, da proverite na sajtu Rašn Kargo Helikopters da je cena polovnih helikoptera MI 8T, recimo, 281.929 dolara američkih, MI 8TR 300.000 dolara američkih, a MI 8 TB koji više pripada glasi helikoptera MI 17 košta negde oko 406.000 dolara.
Upoređujući ove cene polovnih, ali bezbednih i upotrebljivih letilica helikoptera klase MI 8 i cenu za koju smo dobili helikopterske rezervne delove sumnjivog kvaliteta, mislim da sporazum u ovom segmentu nije povoljan za Srbiju.
Tih 350.000 evra Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane je, siguran sam, mogla da upotrebi na mnogo pametniji način. S druge strane, šta je Srbija zauzvrat dala? Jedan pokretni noćni start remontovan i kompletan, za koji uz najveću volju nisam mogao ni približno da dođem do vrednosti, jer sporazum ne sadrži dovoljno tehničkih detalja i karakteristika koji bi definisali ovaj pokretni noćni start.
Takođe, što je najzanimljivije u ovom sporazumu, Srbija se odriče 171.577 akcija u Privrednom društvu "Novi prvoborac" iz Herceg Novog. U ovom sporazumu se ne vidi niti je navedena nominalna vrednost ovih akcija. Preduzeće "Novi prvoborac", a ja ću vam reći, čini 801.275 akcija, od čega najveći broj akcija poseduje kompanija sa Devičanskih ostrva Pit investment sa 39,79% akcija, nešto manje ima jedna druga kompanija, takođe, sa Devičanskih ostrva Mejl investment koja poseduje 8,62% akcija, opština Herceg Novi 2,9%, a Elektroprivreda Crne Gore 1,79% akcija.
Ministarstvo odbrane Republike Srbije je drugi po veličini akcionar sa 171.577 akcija, što čini 21,6% ukupno upisanih akcija. Takođe, Ministarstvo odbrane, a samim tim i država Srbija pokazala je veliku nebrigu prema toj imovini koja nije mala, a što se dokazuje i što ću vam dokazati činjenicom da u menadžment uprave, odnosno UO "Novog prvoborca" nije bilo predstavnika Ministarstva odbrane, bez obzira na vlasničku strukturu i učešće Republike Srbije u vlasničkoj strukturi "Novog prvoborca".
Menadžment uprave "Novog prvoborca" čine Dragan Liješević, Vadim Poborabov, Viktor Kijalov i izvršni direktor Ilija Vukelić. Voleo bih da ako bi mi potvrdili da je neko od ovih lica delegirano od strane Republike Srbije, odnosno Ministarstva odbrane. Vrednost akcija "Novog prvoborca" koji niste naveli u sporazumu na podgoričkoj berzi se kretala od minimuma od 8,5 evra pa do maksimum nešto više od 23 evra po akciji, dok je sad nominalna vrednost jedne akcije deset evra, uz sve probleme koje ta firma ima sa inspekcijom rada, sudskim sporovima i otpuštenim radnicima.
Takođe, procenom vrednosti nekretnina preduzeća "Novi prvoborac" od strane ovlašćenog procenjivanja firme Drim iz Podgorice, utvrđeno je da je vrednost nekretnina te firme 10,5 miliona evra.
Šta se može zaključiti iz cele ove priče. Sporazumom smo dobili neremontovane i za upotrebu nebezbedne avione, rezervne delove za helikoptere neutvrđenog kvaliteta i bez ikakvog sertifikata, a zauzvrat ustupamo vlasničko učešće u "Novom prvoborcu" koje je vredno više miliona evra.
Zašto ove akcije nisu prodate na berzi? Zašto nisu prodate u onom trenutku kad je moglo da se dobije mnogo više sredstava? Da li je Ministarstvo odbrane biralo dividendu u ovom periodu od akcija "Novog Prvoborca"? da li ste pre potpisivanja sporazuma konsultovali struku? Da li avioni rezervne delove neko pregledao pre potpisivanja sporazuma?
Ne očekujem da ovim sporazumom ni Crna Gora bude oštećena, ali ono što želim je da nas ubedite da je vrednost razmenjenih dobara bar približno ista. Sporazum je potpisan, zakon će biti usvojen voljom parlamentarne većine, materijalna dobra su razmenjena i posao je završen. Mi tu više niša ne možemo da uradimo, osim da konstatujemo da je po mom skromnom mišljenju ovaj sporazum i prateći zakon štetan za državu Srbiju. Zbog toga će poslanici poslaničkog kluba Napred Srbijo SNS glasati protiv ovog zakona.