Dozvolite, poziciju na kojoj se nalazim ne doživljavam lično i međunarodnu vojnu saradnju, saradnju u oblasti odbrane koju gradimo, ne gradim na ličnim osnovama. Ja sam čovek koji je ovde kao i vi profesionalac, ministar odbrane, i dok dobijam pozive kao ministar odbrane, svakako da gradim određene odnose.
Poziv za učešće u paradi 9. maja nije dobio niko iz Vojske Srbije, ni ja kao ministar odbrane. Zašto? To je pitanje za one koji su organizovali paradu. U isto vreme, ispred Crvenog trga i na Crvenom trgu su bile NATO trupe, NATO trupe američkih marinaca koji su se upravo vratili iz Avganistana, francuske, britanske, poljske trupe, koje su nosile NATO zastavu na Crvenom trgu.
Zbog čega naša vojska tada nije bila dobrodošla ne znam, kao što ne znam kako je moguće da na obletnici u kojoj je bio Stipe Mesić nije bio pozvan predsednik Republike Srbije da prisustvuje pre nekoliko godina toj proslavi.
Međutim, to nije lična stvar, to je stvar odnosa prema našoj državi i tradiciji, prema našoj vojsci. Ukoliko neko smatra da ne treba tamo da učestvujemo, a vidim da klimate glavom, to je nešto što je vaša lična stvar.
S druge strane, zaista se trudim da na najbolji mogući način reprezentujem državu pre svega, Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije i kao takav imao sam priliku da budem prvi koji je sreo, recimo, u Kini Ši Đin Pinga, potpredsednika Kine, budućeg predsednika Kine, takođe predsednika Parlamenta Kine, gospodina Vua, koji je danas drugi čovek u Kini zvanično.
Imao sam priliku da se sretnem i sa Sarkozijem na proslavi završetka Prvog svetskog rata u Verdenu. Imao sam prilike da ugostim u Ministarstvu odbrane i potpredsednika Bajdena iz SAD, kao i državnu sekretarku Klinton. Imao sam prilike da razgovaram i sa predsednicima Turske, Austrije, Bugarske, Crne Gore, Hrvatske, Alžira, premijerima Norveške, Iraka, Libije, veliki broj zemlja. Moram vam reći da nisam stekao utisak da niko od njih ne poštuje nas.
To što želite da prikažete ovde danas u parlamentu, da naš sistem, naša država ne uvažava se van granica važe zemlje na način na koji bi trebalo, moram vam reći da i tu postoje određene statistike koje govore da to nije tačno.
Rekao sam vam, posete koje smo imali u Srbiji od strane raznih ministara su istorijske utoliko što se neke nisu desile nikad, apsolutno nikad. Ministar odbrane Brazila i predsednik Brazila nikad nisu bili u Beogradu. Ministar odbrane Kine je došao na moj poziv pre dve godine po prvi put. U tri godine sam čak bio dva puta tamo.
To što govorite sa željom da omalovažite mene lično, molim vas samo, ako imate nešto protiv mene lično, slobodno kažite, nije sporno, ali nemojte da omalovažavate Vojsku Srbije na način da govorite da su svi bili pozvani na Crveni trg, samo mi nismo i time ste rekli šta ste imali da kažete, jer ako kažete – svi su bili pozvani, molim vas da nabrojite koji svi, ako to nisu, kao što sam rekao, američki marinci, pripadnici francuske garde, Britanci i Poljaci, koji su inače svi u NATO-u i svi su, sticajem okolnosti, došli pravo iz Avganistana na Crveni trg.

Poslanik Vlatko Ratković ima reč.

Narodni poslaniče Dragan Todorović, nemate pravo na repliku.

Gospodine ministre, predstavnici Ministarstva i Vojske Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, želim da kažem da se profesionalizacija Vojske Srbije odvija u skladu sa vremenom i zahtevima vremena u kome živimo, sa vrednosnim sistemom koji gradimo čitavu deceniju i sigurno da je reforma vojske najznačajniji segment reforme čitavog sistema odbrane.
Kao građanin Srbije sam ponosan na to što smo reformisali ovako jedan važan segment i države i društva i što smo kao parlament doneli veoma važna strateška dokumenta u 2009. godini, a ta dokumenta upravo predstavljaju normativni osnov za dalju reformu i profesionalizaciju vojske.
Ispunjen sam osećanjem ponosa kada sam svestan činjenice da je Vojska Srbije deo sistema kolektivne bezbednosti, kada smo pod zajedničkim kišobranom u Partnerstvu za mir, u kojem su sve zemlje zapadne hemisfere, ali isto tako Rusija i mnoge druge zemlje, što aktivno učestvujemo na izgradnji na jednog novog sistema planetarne bezbednosti, u kojem opasnosti i rizici koji su postojali sredinom ili krajem dvadesetog veka su danas anahroni i prevaziđeni i da je danas čovečanstvo suočeno sa drugim vrstama rizika i opasnostima.
Vojska Srbije sigurno ima značajno mesto u regionu jugoistočne Evrope, ali uopšte na evropskim kontinentu i u planetarnim okvirima, kroz sve ovo što sam govorio. Ponosan sam kada vidim da pripadnici vojske moje države imaju izuzetno dobre odnose na Nacionalnom gardom Ohaja. To je jedan veliki iskorak nakon čitave decenije autizma, izolacije, ksenofobije i izdvojenosti, izopštenosti od celog sveta.
Takođe sam ponosa, gospodine ministre kada znam da učestvujemo u međunarodnim multinacionalnim operacijama, u međunarodnim misijama. To je sve rezultat izuzetnog rada Ministarstva odbrane, vas, gospodine ministre, Vojske Srbije, ali isto tako i ovog parlamenta, koji je glasao i donosio važna strateška dokumenta.
Odbrana države, međunarodne misije i podrška civilnim strukturama tri su glavna zadatka i glavne misije u drugoj deceniji 21. stoleća i Vojska Srbije samo profesionalizovana i osposobljena, između ostalog i na način kako to predviđaju ova dokumenta koja su pred nama, može kvalitetno da ispuni i kvalitetno završi.
Profesionalizacija vojske kroz ovu odluku i kroz ovaj zakon, odnosno izmene ovog zakona koji je pred nama, ima i svoje političke implikacije, svoje ekonomske, spoljnopolitičke, ali implikacije u smislu jednog vrednosnog sistema koji gradimo.
Kroz reformu Vojske šaljemo jasnu poruku i EU i SAD i celom svetu da smo zemlja koja se demokratija, koja gradi demokratske institucije, koja reformom vojske reformiše i tako što uvodi civilnu kontrolu, jača tu civilnu kontrolu, pre svega kroz vid parlamentarne kontrole.
Čvrsto podržavamo ne samo ove odluke, nega uopšte reformu vojske koji sprovodi ministar Šutanovac i njegov kabinet i establišment Vojske Srbije. Istrajaćemo na tome da Vojska Srbije bude značajan činilac u regionu jugoistočne Evrope u Partnerstvu za mir, istrajaćemo i podržaćemo da se NATO standardi koji su u velikoj meri postignuti već u mnogim oblastima u Vojsci Srbije i dalje izgrađuju i unapređuju.
Želim da kažem na kraju da ću glasati, kao i sve moje kolege iz DS i Poslanička grupa ZES, za ova dokumenta koja su pred nama i da kažem kao što je neperspektivan tenk T55, koji nikakvim modelacijama ne može da se popravi ni da se izmeni, isto tako je anahrona jedna ideja koju smo danas mogli da čujemo u ovoj sali, da se vreme zaustavi ili, što je još gore, da se neko staro vreme vrati.
U to ime pozivam još jednom i ostale poslanike, poslanike opozicije da podrže reformu vojske. Ovo nije političko, jeste političko, ali nije politikantsko pitanje, ali nisam optimista u tome da će moje apel naići na odobravanje opozicije, kao što isti ti poslanici nisu, ili poslaničke grupe nisu glasale ni onda kada smo usvajali zakone koji su Srbiju stavili na beli šengen ili koji su Srbiji omogućili da počne pristupanje evropskim integracijama.
Još jednom se zahvaljujem na pažnji i podržavam ove reformske zakone. Zahvaljujem.

Pet minuta i 30 sekundi.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Nije u sali.

Narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Dame i gospodo, reforma vojske, reforma odbrane, sve su to jako važne stvari za državu Srbiju.
Hteo bih da govorim o Predlogu odluke o obustavi obaveze služenja vojnog roka i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi.
Predloženim izmenama zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi stvaraju se uslovi za realizaciju zadataka profesionalizacije Vojske Srbije i uspešno se obezbeđuje upućivanje mladih ljudi na dobrovoljno služenje vojnog roka u Vojsku Srbije, čime se zadržava povezanost vojske i naroda, obezbeđuje kontinuitet vršenja vojne obaveze i čuvaju tradicionalne vrednosti.
Ovim predlogom zakona služenje vojnog roka u Vojsci Srbije vršiće se dobrovoljno.
Usvajanjem ovog predloga zakona stvaraju se takođe uslovi za značajnije učešće žena u strukturi Vojske Srbije. Zatim, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, član 43, koji jemči slobodu misli, savesti, uverenja i veroispovesti, pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru, omogućava se i onim licima koji su se, pozivajući se na prigovor savesti, izvršili civilnu službu ili odslužili vojni rok bez oružja, da promene svoje uverenje i odsluže vojni rok sa oružjem po principu dobrovoljnosti.
U pogledu Predloga odluke o obustavi obaveze služenja vojnog roka, moram da isteknem da smo svi mi, znači i parlament i Vlada i Vojska, svesni izazova i opasnosti. Upravo zbog toga što znamo da postoje tri misije Vojske, i to u odbrani države, učešću u međunarodnim misijama i podršci civilnim strukturama, smatram da upravo ovakva jedna odluka doprinosi da se prilagode organizacija vojske novom bezbednosnom okruženju.
Ova odluka i zakon u skladu su sa strategijom odbrane Republike Srbije, u skladu su sa strategijskim pregledom odbrane i u skladu sa doktrinom vojske Srbije.
Hteo bih da kažem još nekoliko stvari što mislim da moram da kažem, s obzirom da dolazim iz Pančeva.
O značaju garnizona u Pančevu mislim da znaju ljudi i koji žive van južnog Banata, jer upravo u Pančevu, u čitavom nizu godina, pa i decenijama stacionirane su elitne jedinice Vojske Srbije, ranije Jugoslavije, a sada Srbije.
Od oklopno mehanizovane brigade, od školskog centra, od vojne policije, a sada od školskog centra, specijalne brigade, ranije "72. specijalne brigade", zatim protivvazdušne odbrane, inženjerijskih jedinica, sve su to jedinice kojima možemo da se ponosimo, a Pančevci mogu da znaju i da budu svedoci dobre saradnje i svedoci su podrške civilnim strukturama.
Kada je bilo najteže građanima Pančeva, sećamo se dobro 2006. godine, to nije bilo tako davno, kada su velike poplave pretile celom priobalju Dunava i Tise i ostalih vodotokova, upravo veliki angažman inženjerijskih jedinica pri protivvazdušnoj odbrani i specijalne brigade, zahvaljujući tim jedinicama i njihovom učešću, uspeli smo da se odbranimo od nikad tolikih visokih voda na području južnog Banata.
To nije bilo lako izvesti, ali moram da kažem da upravo tada saradnja i ne samo jedinica koje su bile stacionirane u Pančevu, nego i oklopno-mehanizovane brigade u Topčideru, kada tokom noći na telefonski poziv su uspeli da tenk za izvlačenje dopreme u selo Glogonj, pored Pančeva, i da mehanizaciju, koja je pretila da ostane pod vodom, praktično izvuku.
To je jedan od primera dobre saradnje vojske i civilnih struktura i sigurno da nemamo vremena da ovde nabrajamo dobre takve primere, ne samo pomoć vojske u pružanju pomoći kada neka teška nesreća zadesi naš narod, kao što je slučaj kada se desi zemljotres ili tako nešto.
U svakom slučaju, upravo profesionalnost i profesionalni odnos prema obavezama, pre svega govorim oficira i onih koji su profesionalno angažovani u vojsci, doprinose da se ova treća misija poštuje kako treba i da se izvršavaju zadaci.
Realizacijom onoga što je zacrtano u strategiji odbrane i donošenjem ovakvih odluka i zakona stvoriće se uslovi za racionalnije trošenje sredstava. Stvoriće se uslovi da deo finansijskih sredstava se usmeri za razvoj savremenih sredstava naoružavanja i opreme.
Kao Pančevac moram da budem srećan što su upravo 1. decembra dva ministra boravili u Pančevu i to ministar odbrane i ministar ekonomije i regionalnog razvoja. Bili su u prilici da u fabrici aviona "Utva" vide na licu mesta i da se uvere, i ne samo oni nego svi oni koji su pratili tu posetu, da je Srbija kadra da podupre proizvodnju koja ima budućnost. To je jedan deo namenske proizvodnje koja, ako se ne varam, oko 200 miliona evra je imala dobit u prošloj godini, a samo 22 miliona evra od izvoznih poslova u Irak samo po pitanju letelice "Lasta".
Upravo taj paralelni angažman u pogledu daljeg unapređenja i reformisanja vojske i reforme odbrane i opšte podizanje sistema bezbednosti i povezivanje sa onim privrednim aktivnostima koje treba da omoguće nove materijalne vrednosti, upošljavanje ljudi i podizanje privrede, to je ono što se radi na dobar način.
Upravo mi Pančevci. koji smo svesni da pripadnici vojske Srbije, da ozbiljni profesionalni pripadnici vojske Srbije predstavljaju onaj segment građanstva koji ne samo na svom radnom mestu, nego i u društvenom životu, predstavljaju onu snagu koja treba da doprinese daljem napretku Srbije, upravo svesni da usvajanjem ovakvih odluka i zakona doprinosimo unapređenju situacije u ovoj oblasti, pozivamo vas da u danu za glasanje prihvatite predloge odluka koji se nalaze pred vama.

Osam minuta i 45 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, posle njega narodna poslanica Jadranka Jovičić.

Dame i gospodo narodni poslanici, odlukom o obustavi služenja redovnog vojnog roka predviđa se ukidanje obaveza služenja i biće uvedena mogućnost služenja vojnog roka na dobrovoljnoj osnovi.
Međutim, svi ti mladići koji ubuduće neće ići u vojsku ubuduće će biti uvođeni u tzv. rezervni sastav koji će, kako se kaže u predlogu ove odluke, biti aktiviran samo u slučaju teškog ugrožavanja bezbednosti zemlje.
Mobilisanje tih mladića u rezervni sastav bez ikakve obuke i njihovo angažovanje u ratnim uslovima zajedno sa profesionalnim sastavom može značiti njihovo žrtvovanje, jer bi oni velika je verovatnoća predstavljali samo topovsko mesto, što znači da je takav koncept odbrane države i nacije putem na ovaj način upropašćene vojske veoma opasna zabluda i mogu čak slobodno reći podvala.
U vezi sa ovom odlukom postavljaju se brojna ozbiljna pitanja. Prvo, da li će mladići od 18 godina bez vojničke obuke, bez dana vojničke obuke predstavljati kvalitetnu i pouzdanu vojsku u slučaju rata, kada oni ni u miru nisu bili motivisani da služe vojni rok, kamoli da budu motivisani za vojničko angažovanje u uslovima teške ugroženosti i bezbednosti zemlje?
Hoće li ti mladići i njihovi roditelji pristati da oni budu topovsko meso u odbrani svoje zemlje, ukoliko se naša zemlja uopšte i priprema za odbranu? Hoće li profesionalni sastav vojske hteti i biti u stanju da komanduje takvim nepripremljenim blagovremeno, odnosno neosposobljenim blagovremeno i nesposobnim vojnicima, i da li će u takvim uslovima profesionalni deo vojske prihvatiti da obavi svoju obavezu, odnosno da brani zemlju?
Srpski narod ima bogatu vojničku tradiciju, veliko istorijsko iskustvo koje nas tera da negujemo kult vojske jer je on bio povezan sa opstankom našeg naroda. Međutim, i nakon stradanja tokom 90-ih godina i zlikovačkog NATO bombardovanja, agresija na srpski narod traje nesmanjenim intenzitetom u različitim oblicima, od privrednog, kulturnog, političkog, ekonomskog, regionalnog, do vojnog. Samo zavisi koji oblik agresije ili koji su oblici u kom trenutku prisutniji i intenzivniji.
Uništavanje kulta vojske vršeno je na različite načine, od medijskih zloupotreba smrti vojnika na odsluženju redovnog vojnog roka, preko toga što ste dezertere iz 90-ih abolirali i proglasili herojima, pa do toga što ste najveće srpske heroje i ratnike proglašavali i proglašavate zločincima i šaljete ih u Haški tribunal i navodno očekujete da sutra ponovo neko brani ovu zemlju.
Treba poznavati kako raniju, tako i skorašnju istoriju, posebno istoriju genocida nad srpskim narodom tokom 20. veka kako bi smo preduzeli blagovremeno sve što je potrebno da se tragedija genocida nad srpskim narodom ne ponovi u 21. veku. Na nama, ali i na vama je odgovornost da ne dozvolimo da budemo zatečeni kao nesposobni za odbranu naših golih života, života naše dece, žena, roditelja, ali i naše imovine, svetinja i nacionalne teritorije.
Apsurdno je očekivati da će nas NATO pakt braniti, jer je tvrdnja da će nas NATO pakt zaštiti u slučaju neke buduće opasnosti besmislena je i zasnovana više na željama koje nemaju nikakvu potporu u realnim činjenicama, a moram reći da ta teza – neće više nikada biti nikakvih sukoba, jer će osim Srbije i sve zemlje u okruženju biti članice NATO, jednostavno nije tačna.
Podsetiću da su Grčka i Turska članice NATO pakta, ali da su imale žestoke sukobe i nije isključeno da će ih imati u budućnosti i tu se NATO pakt nije mešao. Jedno su te nerealne i naivne želje da više nikada neće biti sukoba i da nas niko neće napasti u budućnosti, ali se ne sme zanemariti činjenica da zemlje u okruženju, za razliku od onoga što je rekao Dragan Šutanovac, i te kako imaju pretenzije teritorijalne prema Srbiji.
Hrvatska ne krije da ima pretenzije na Srem i delove Republike Srpske. Albanija, to je svima očigledno, ima teritorijalne pretenzije i prema KiM, ali i prema Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Bugarska pokazuje sve otvorenije pretenzije na istočnu Srbiju. Mađarska na Vojvodinu. Turska poslednjih godina intezivno širi svoj uticaj na Balkan, pogotovo na BiH i Rašku oblast.
Jedina od zemalja u okruženju koja se za sada ne javlja praktično je Rumunija, ali kada vide kako nam komadaju zemlju bez ikakvog otpora praktično nije isključeno i da će oni potražiti deo Srbije.
Srbija je već platila visoku cenu kada je do 1941. godine verovala tim pričama o bratstvu i jedinstvu. Ponovo ste nas terali da verujemo tim pričama do 1991. godine i ponovo je srpski narod teško stradao. Sada ponovo pričate o nekoj ljubavi i saradnji u regionu, a nas istorija opominje da nas je Hrvatska napadala kad god je za to imala priliku.
Jedno je imati postrojenu vojsku da joj vaš lepi predsednik kaže – vojnici zdravo, kao što to voli da čini, a nešto potpuno drugo je imati borbeno sposobnu vojsku koja je u stanju da zaštiti državu. Ozbiljna vojska stvara se dug vremenski period, makar 15 do 20 godina, i mnogo je teže stvoriti vojsku nego je uništiti, a jednom kada je uništite ne možete je ad hok stvoriti po potrebi kada se ta potreba ukaže.
Uticaj koji ste vi imali od 2000. godine do danas, od buldožer revolucije do danas, poguban je i kada bismo danas krenuli verovatno bi nam trebalo barem deset godina ozbiljnih suštinskih reformi da se vojska oporavi od ovih dosadašnjih nazovi reformi.
Minimum broj vojnika i profesionalnog i stalnog koji bi morala imati Srbija po proceni stručnjaka kreće se negde oko 100.000 i sve ispod tog broja je izuzetno opasno. Ovo što vi predviđate nešto ispod 11.000 vojnika, pogotovo sa tehnikom kojom raspolaže Vojska RS ne možemo odbraniti ni Srem, a kamoli čitavu Srbiju. Sami ste pričali o strelama. Rekli ste kako strela već dugi niz godina nije pogodila ni jedan avion, kako bi eventualno mogla pogoditi civilni, ali onda se postavlja pitanje – šta će nama uopšte strele za Vojsku RS?
Najpozvaniji da daju procenu kakva je vojska potrebna Srbiji svakako mislim da su oficiri koji su prošli ratove 90-ih godina i koji su se pokazali kao vojni komandanti i stratezi. Umesto toga oni su danas penzionisani, a vas savetuju pre svega oni koji su 1999. godine, 1995. i pre toga bombardovali RS i Republiku Srpsku Krajinu.
Ovde smo čuli i tvrdnju kako su NATO i trupe UN branile srpski narod u Republici Srpskoj Krajini i na KiM. Podsetiću da je iz Republike Srpske Krajine proterano 600.000 Srba, da je ko zna koliko objekata imovine, crkava razrušeno, a slična stvar se desila i na KiM kada su brigu o građanima RS, srpskom narodu, srpskoj imovini i srpskim svetinjama preuzeli pripadnici NATO pakta i međunarodne misije.
Ono što je posebno opasno rekao bih da je to što ministar odbrane Dragan Šutanovac u poslednje vreme ne poštuje Ustav, a malopre se pozivao na odluke Skupštine. Moram ga podsetiti da je odluka ove skupštine da je Srbija vojno neutralna.
Vi ste dužni kao zvaničnik, kao ministar RS da zastupate to mišljenje, sviđalo vam se ono ili ne, a vi sve otvorenije zagovarate članstvo Srbije u NATO paktu i nedavno ste čak izjavili kako to pitanje ne sme ići čak ni na referendum, jer bože moj i da je reforma srpskog jezika i pisma Vuka Karadžića išla na referendum možda ne bi dobila potrebnu većinu. Mora se konstatovati da u Srbiji danas nije problem civilna kontrola vojske, već da je pre toga problem kontrola civila koji kontrolišu vojsku.
Gospodin Šutanovac je pričao i komentarisao, postavljao je pitanje da li je gospodin Božović državljanin Republike Srbije i pitao je da li on uopšte može da komentariše stanje vojske u Republici Srbiji. Kada već pokrećete tu temu, ja ću vas podsetiti da sadašnji predsednik Republike Srbije, Boris Tadić, u vreme kada je obavljao funkciju ministra odbrane SRJ nije bio državljanin Republike Srbije ili Crne Gore, već je bio državljanin Bosne i Hercegovine. Onda se logički postavlja pitanje – kako to da neko ko nije državljanin ne može da komentariše, a neko ko je visoki funkcioner DS, a nije bio državljanin naše države već državljanin strane države, mogao da bude čak i ministar odbrane?
Pitali ste i govorili o tome ko je služio vojsku, a ko nije. Čak ni naš sadašnji vrhovni komandant, Boris Tadić, koliko je meni poznato, nije služio vojsku. Ali, ako sam pogrešio, izvinjavam se. Ali, to mu svakako nije smetalo da obilazi region i da se izvinjava svima za nekakve zločine koji su navodno počinjeni u ime srpskog naroda.

Narodni poslaniče, vaša želja da govorite o predsedniku Republike je razumljiva, ali je ta tema suviše daleko od predloga izmene i dopune zakona koji su na dnevnom redu. Prema tome, osim što treba da se informišete ako hoćete da iznosite javnu reč, za koju snosim odgovornost, onda bih vas takođe molila da se setimo da član 106. stav 1. podrazumeva obavezu da govorimo o dnevnom redu. Predsednik Srbije ne može nikako da bude u okviru izmene i dopune zakona koji su na dnevnom redu.

Još jedno od pitanja na koja bih voleo da odgovori gospodin Šutanovac je ta dilema koju je on postavio svima nama koji smo protiv ulaska Srbije u NATO pakt – vi ste kao alternativu rekli da li ste za rat sa NATO paktom? To je nešto što smo čuli od poslanika još jedne poslaničke grupe. Vi sad nama odgovorite da li je vama bilo kada data takva alternativa?
Mi smo čuli nekakve kvaziargumente zašto bi Srbija trebala da uđe i rekli ste kako mi nismo u stanju da dokažemo zašto Srbija ne treba da uđe u NATO pakt. Nikada se ne dokazuje negativna činjenica, već upravo suprotno – vi treba da dokažete šta će Srbija raditi u NATO paktu, treba da kažete građanima Srbije koliko će nas to koštati i koja je ekonomska cena ulaska u NATO pakt. Ali, ukoliko vi tvrdite, a tvrdite, kako Srbiji ne preti nikakva opasnost, zašto bi onda Srbija u bilo kom trenutku ulazila u NATO pakt?
Profesionalizacija ne znači samo smanjenje broja vojnika i ukidanje redovnog vojnog roka, kako vi kažete, već pre svega znači modernizaciju, bolju opremljenost i bolju obučenost i korišćenje najsavremenije tehnike. Zbog toga nije u redu vaše poređenje koje ste pravili sa Ruskom Federacijom. Ruska Federacija možda smanjuje broj vojnika ali je njena vojska i dalje među najbrojnijom u svetu, a ono što je sigurno to je da je ratna tehnika kojom raspolaže Ruska Federacija superiorna.
Na kraju, moram reći još samo to da SRS nije protiv reformi i protiv profesionalizacije vojske, ali da svakako jesmo protiv načina na koji vi to sprovodite. Jer, ovo što sprovodite nije ni profesionalizacija ni modernizacija već je to uništavanje vojske pod patronatom NATO pakta i Evropske unije. Hvala.

Iskorišćeno je 12 minuta i 30 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima ministar odbrane Dragan Šutanovac.