Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, pošto vidim da je bitno, hajde da se legitimišem da kažem da jesam služio vojsku, učesnik sam rata u vreme bombardovanja, služio u Hrvatskoj, u Divuljama, PVO i mogu reći, na osnovu onoga što sam tamo video, i u ovom ratu, još tada sam shvatio da su države ili vojske koje primenjuju doktrinu naoružanog naroda besmislica i da od toga nema ništa.
Posle toga četiri-pet godina je, naravno, JNA pokazala da je tigar od papira, raspala se vrlo brzo. U januaru će biti 20 godina kako se bavim politikom. Od tada i smatram i javno sam uvek govorio da je Srbiji potrebna profesionalna vojska i smatram da je Srbiji potrebna profesionalna vojska.
Ima u istoriji bezbroj primera koliko je bolje imati dobru profesionalnu vojsku, još od nastanka maltene civilizacije i dobro obučenog vojnika, iskusnog i profesionalnog, nego naoružanu gomilu ljudi. Nekoliko primera mogu reći.
Na primer, Hanibal je godinama maltretirao Apeninsko poluostrvo i Rimsko carstvo i porazio nekoliko vojski koje je Rim spremao zaredom samo zato što je imao iskusnu vojsku i dobro opremljenu. Šta reći o Leonidi i 300 Spartanaca koji su se suprotstavili po nekim procenama preko 200.000 Persijanaca na jednom polju tri dana.
Ili Aleksandru Makedonskom koji je sa sedam puta manjom vojskom porazio Persijsko carstvo, ali je on imao vojnike koji su bili iskusni, od 10 do 30 godina u ratovanju i mnogo bolje naoružani od ovoga što je imao persijski car, koji je onako skupio plemena i poslao džumle na njih i naravno izgubio carstvo posle toga.
Šta reći o Sparti kao državi koja je prva imala organizovanu profesionalnu vojsku, muškarce koji su bili samo vojnici i ništa drugo i šesto godina na njihovo tlo nije, po tome su, hajde da kažemo, rekorderi, niko nije uspeo 600 godina da pređe granicu Sparte, a kamoli da vodi neki sukob na njihovoj teritoriji sa njima.
Međutim, malo me je ova euforija koju su pokazali poslanici vladajuće većine i naterala da se javim da govorim. Da, gospodo, ali ovo nije završena reforma, ovo je tek početak reforme. Znači, mi moramo da nastavimo s tim dalje.
Mnogih odgovora ovde nema. Na primer, ja sam negde pročitao, ne znam da li je tačno, ministar možda to zna, da jedan profesionalni vojnik danas u proseku košta šest puta više nego običan, ali to znači da on mora da bude dobro naoružan, da mora da bude dobro obučen, da bude dobro obučen, sve to mora da se ima.
To danas ova srpska profesionalna vojska nema i na tome mora da nastavi da se radi, a sa ovom privredom i na ovaj način i sa ovim što se odvaja za budžet vojske teško da ćemo do toga doći u skorije vreme, nisam od tih koji će reći da nećemo, naravno da moramo. Zato vam ta euforija malo nije na mestu.
S druge strane, potrebno je isto tako, po meni, šta pogrešno, barem sada u promociji ove reforme, ministar sa time može da se složi ili ne, ali dajem kao predlog to što se promoviše i profesionalna vojska, ali se ne promoviše i ne reklamira ovaj dobrovoljni deo ili barem se o njemu ne govori, dobrovoljna mogućnost služenja vojnog roka. Hajde da od današnjeg dana se to promeni, na primer, to je moj predlog.
Sami ste rekli – možda radni staž. Mora biti neke stimulacije. Znači, radni staž da, ali se ne slažem s vama da treba da se računa vojska, zašto ne možemo zakonom? Dajte predlog zakona i jednostavno samo upišemo radni staž. Zašto mora da se naplaćuje sada u penziono tih tri, šest meseci, godinu dana, koliko se predvidi?
Kao država možemo da donesemo odluku, vojsci treba pomoći. To je dovoljno samo kao motivacija ovim ljudima, da mogu oni koji žele da služe vojsku da ništa ne gube time što odu da služe vojsku, znači, radni staž je u knjižici, pečat, potpišemo i to se zna. Zašto mora da se uplaćuje? Mislim da je zakonski način da to može.
Drugo, treba promovisati dobrovoljno služenje vojske jer može se desiti da nam bude potrebno. Kolektivna bezbednost, o njoj se govori, govore predsednik Rusije, predsednik Vlade Rusije i mislim da mi za to treba da se zalažemo od Lisabona do Vladivostoka, a svakako ne u NATO, to je nešto što nam u ovom trenutku nije potrebno.