Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, već ste imali priliku da čujete priču o Telekomu, odnosno o pripremi da se proda Telekom i nesporna je činjenica kad god su ovakvi poslovi u pitanju da postoji ozbiljna opasnost od zloupotrebe, odnosno od mogućnosti da prilikom prodaje pojedinci uzmu debele pare za to.
Da je to tačno ovde bih naveo primer, odnosno izjavu Borisa Tadića, kao ministra za telekomunikacije 2000. godine, koji je rekao za prodaju onog bivšeg Telekoma da je to međunarodna korupcija i dovoljna su četiri naloga, kako kaže Boris Tadić, da bi se pripojile političke odgovornosti Daglasa Herda i Lamberta Dinija u finansijskoj trci od 31 milion 574 hiljade 370 maraka.
I on kaže – vredi li postaviti još neko pitanje dok se još traže odgovori na ona već postavljena. Potpuno se slažem ovde sa Borisom Tadićem i postavljam mu pitanje da li je dobio ove odgovore koje je tražio da bi ispitali da li je bilo korupcije prilikom prve prodaje Telekoma? Inače, u to vreme dr Žarko Korać je izjavio da je praktično prodaja Telekoma spasla tadašnji režim. Slažem se i s time i plašim se da će i ova sadašnja prodaja Telekoma takođe biti pokušaj da se spasi Telekom. Pre nego što se proda Telekom, pre svega moramo da dođemo do nekih činjenica da vidimo koje mi suštinski preduzeće prodajemo? Da li je ovo stvarno problem s kojim se mi suočavamo i koji će u jednom momentu pokazati da je u pitanju izuzetno veliki kriminal.
Ako se sećate firma Mobi 63 osnovana je 2006. godine, upisana je u Agenciji za privredne registre i, ono što je interesantno, lice koje je podnelo prijavu za registraciju, kažu fizičko lice, ime i prezime Mlađan Dinkić, jedinstven matični broj, adresa Otona Župančića.
Interesantno, Mobi 63 prijavu predaje fizičko lice Mlađan Dinkić. Kažu, osnivači Republika Srbija i Holden hurst Holdin ltd., da ne navodim sve ove podatke, ulozi, nenovčani ulozi država Srbija 92.365.000 evra, Holden hurst Holdin ltd. nenovčani ulog 39.585.000 evra, lepo, ukupno 132 miliona.
Ovde posedujem i ugovor o osnivanju privrednog društva, gde se navode ove stvari vezano za osnivanje novog Mobi 63 i u članu 5. kaže, ukupno upisan kapital društva 132 miliona evra, od toga prilog 1. država Srbija u ukupnoj vrednosti 92 miliona, prilog 2. u ukupnoj vrednosti 39.585.000.
Šta je ovde interesantno? Mi smo zatražili od Agencije za privredne registre da nam da priloge 1 i 2. Ne znam koliko ima osnovanih preduzeća u Srbiji od 1989. godine, ali znaju šta znače prilozi kad se osnivaju preduzeća, novčani kapital, nenovčani kapital. Recimo, od 1989. godine imam sve papire i sve promene koje je preduzeće pretrpelo.
Da li znate šta je odgovorila Agencija za privredne registre? Za prilog 1 i 2, 132 miliona, kaže, utvrđeno je da se navedeni prilozi u istom ne nalaze. Nema priloga od 132 miliona da stvarno postoje. Prosto neverovatno.
Ovaj ugovor je overen u sudu, pa smo mi zatražili i od suda da nam dostavi odgovor da li postoje prilozi uz ugovor, jer to je nemoguće da u sudu overite ugovor bez priloga, to je prosto neverovatno, to je falsifikat najgore vrste.
Da li znate šta kažu u sudu? Ugovor o osnivanju privrednog društva Mobi 63, zaključen između Republike Srbije i Holden hurst Holdin ltd., sa sedištem u gradu Limasolu, a izgleda da vam se Kipar jako sviđa, overen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu, pod 2 taj i taj broj, je bez priloga sem overene fotokopije ugovora. Da li je ovo moguće?
Tražim odmah od Republičkog javnog tužilaštva da krene u istragu, jer plašim se (Predsedavajuća: Pet minuta.) a to ću i dokazati, samo da završim, dokazaću da je ovo velika prevara, da je velika prevara vezana za Šlafa, a to je inače onaj koji je posle toga kupio kockarnicu u Beogradu, u bivšem hotelu Jugoslavija.
(Predsedavajuća: Narodni poslaničke, šest minuta.)
Tražim od Republičkoj javnog tužilaštva da pokrene istragu.
