Reč ima ministar Dragan Šutanovac.

To je apsolutno interes svih nas, i nas koji sedimo u ministarstvu, u vojsci, javnosti i građana, a pretpostavljam i parlamenta, i zaista apelujem, u vremenu kada sam bio predsednik Odbora za odbranu i bezbednost, mi smo imali Odbor za odbranu, a vojska je bila na saveznom nivou.
Danas imamo Odbor za odbranu i bezbednost, koji se očigledno ne bavi na adekvatan način, neću reći, kompetentan, vezano za sistem odbrane, a taj sistem je, kao što ste rekli, u svim zemljama sveta jedan od najkompleksnijih sistema koji postoje u okviru Vlade.
Voleo bih da se zakaže određena sednica gde bi vam prezentovali šta je sve učinjeno u sistemu reforme.
Ubeđen sam da, nažalost, veliki deo i pripadnika vojske to sve ne zna. Znači, mi vršimo informisanja, a mnogi ljudi nisu upoznati sa tim što se radi, a trebalo bi da se zna.
Činjenica je, teško da ko u parlamentu, iz bilo kog odbora, zna kako izgleda struktura budžeta odbrane, odnosno Ministarstva odbrane u ovom trenutku, i ona je takva da je stvarno zabrinjavajuća.
Često imamo situaciju i u medijima da određeni stručnjaci, koji su stručnjaci za milimetre, 105, 102, ne znaju da pročitaju naš budžet i to je sada krivica svih nas, nas koji smo u ministarstvu, ali i samog parlamenta i našeg društva.
Moja ideja jeste, više puta rekao sam da ako postoji mogućnost da se zakaže sednica Odbora, da dođemo i da održimo prezentaciju, pa vi da kažete šta vam se sviđa, a šta vam se ne sviđa.
Malopre sam rekao ovde da smo mi pre nekoliko godina imali podjednak broj potporučnika, poručnika i kapetana, koliko pukovnika. Imate li ideju šta to znači za sistem?
Danas smo napravili jednu finu kadrovsku piramidu koja je opadajuća, najviše ima onih koji su po činu najmanji i naravno da to sada za one koji se u to ne razumeju to nije neka velika vest, ali ako vam kažem da je to nešto što je najteže sprovesti u sistemu, verujte mi, da treba da izražava jedno poštovanje.
S druge strane, troškovi budžeta, u svetu postoji nekoliko pitanja koja vam oni, koji vas kontrolišu, sistem odbrane, pitaju. Prvo, koliko imate učešće u bruto domaćem proizvodu, drugo, kakva vam je struktura troškova i treće, kakva vam je kadrovska piramida.
Organizacijom, organizacijske promene po standardu koji smo rekli se podrazumevaju i u 21. veku sve vojske žele da se standardizuju, da budu interoperabilne NATO standardu, svidelo se to nekome ili ne, naprosto je to standard koji je prihvaćen u svetu kao najbolji.
Nažalost, mi za ove tri i po godine, dolazio sam u parlament više puta, nikada nismo otvorili debatu na tu temu i mislim da bi bilo lakše i nama, i činjenica je da odbrambena industrija nije u sastavu ministarstva. Znači, mi pomažemo odbrambenu industriju, mi nemamo budžete da podižemo odbrambenu industriji, niti imamo novac da dajemo subvencije. Često se pomisli da mi sada imamo neki novac i ako neko štrajkuje negde, da mi možemo da damo njima subvencije na način da oni isplate plate. Šta to znači? To znači ugrožavanje sistema odbrane.
Znači, mi smo pre tri godine imali sastanak sa direktorima odbrambene industrije i sa sindikatima, gde su nam oni rekli da je situacija kritična i da, ukoliko mi ne kupimo svu njihovu proizvodnju, da će oni da propadnu.
Pitao sam, izvinite, pa naš budžet onda postaje bojler kroz koji samo prolazi novac i odlazi kod vas? Šta će nama onda budžet, šta će nam vojska, neka uplate odmah vama?
Onda smo seli, napravili ozbiljan plan u okviru ministarstva uz podršku vojske, uz podršku svih onih koji su školovani na našim Vojnim akademijama tokom 80-tih, a i danas školujemo oficire iz tih zemalja, napravili ugovore vredne svetskog poštovanja.
Imamo situaciju da u pojedinim fabrikama sada moramo da investiramo, da ih opremimo, da bi mogli još više da proizvedemo, jer postoji još veća tražnja za naše proizvode, što ne postoji, verujem, ni u jednoj drugoj grani, koja se bavi industrijom ili poljoprivredom.
Hoćemo da sarađujemo i nama je interes, verujte mi, svima nama koji smo u sistemu je interes da vi budete što više obavešteni, jer u toj situaciji ne postoji ništa skriveno i tada demistifikujemo sve oni koji danas misle da je vojska neka zatvorena, mračna šuma, gde se dešava nešto što niko ne zna, da se ne može doći do informacije, a ja vam kažem da takva situacija nije.
Ukoliko vi želite da se to demistifikuje na pravi način, mi smo spremni, kad god poželite i sastanke i informisanje, i posete vojsci i prezentaciju šta je učinjeno i šta je reforma uopšte, šta je u inostranstvu, šta je reforma u okruženju, da ne pričam o nekim ravnima koje su emotivne, koje su stranačke, dnevno-politikantske.
Pričamo o ozbiljnim stvarima koji vode jedan veoma važan deo naše države u pravcu ozbiljne reforme, za koju sam siguran da je građani Srbije podržavaju.

Reč ima poslanik Pastor Balint.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, gospodine načelniče Generalštaba, dame i gospodo narodni poslanici, mi ćemo vrlo rado i iskreno…

Molim, narodni poslaniče, da ne dobacujete i ne ometate raspravu i upozoravam vas da je to razlog za izricanje opomene. Sada nastavljate da dobacujete i remetite red na sednici i molim vas da to ne činite.

Mi ćemo vrlo rado i iskreno podržati Predlog odluke o obustavi obaveze služenja vojnog roka u danu za glasanje. Ja sam najsrećniji i moram da kažem iskreno, kada raspravljamo o predlozima odluka ili zakona u Narodnoj skupštini koje mi bezrezervno možemo podržati, kada ne treba da imamo neke dileme, pitanja, nego stvarno iskreno i rado možemo glasati za predlog odluke ili zakona. Ova odluka je takva.
Sada bih mogao da vam citiram nekoliko rečenica iz programa SVM, a to ću i učiniti zbog toga što te rečenice skoro u potpunosti imaju istu sadržinu kao obrazloženje vašeg Predloga odluke.
Znači, već 16 godina, otkad postoji SVM, mi govorimo o tome da smo uvereni da je u današnjoj Evropi, koja polako razgrađuje granice i koja se postepeno ujedinjuje, neopravdano održavati jednu ovako brojnu, u odnosu na populaciju zemlje, predimenzionisanu vojsku.
Umesto toga potrebno je formirati brojčano manju, ali tehnički dobro opremljenu, na dobrovoljnoj bazi organizovanu profesionalnu vojsku, koja se najbolje uklapa u organizaciju NATO-a.
Ideja profesionalne vojske je opravdana iz razloga što predstavlja mnogo manji teret za budžet Republike Srbije, odnosno značila bi manje opterećenje za građane, a istovremeno bi, zahvaljujući organizovanosti, opremljenosti i profesionalizmu mogla u potpunosti obezbediti zaštitu naše zemlje. To piše u programu naše stranke i veoma nas raduje što to piše i u Predlogu odluke.
Znači, ova odluka je apsolutno u trendu savremenih tokova i nije nimalo nepromišljena. Mi smo poslednja država na području bivše Jugoslavije koja uvodi profesionalnu vojsku. Takva vojna obaveza postoji i u određenim državama Evrope, na primer u Rusiji, ali i u Nemačkoj, ali smatramo da je za potrebe Republike Srbije profesionalna vojska iz navedenih razloga mnogo adekvatnija.
Znamo da sve manje ljudi želi da provede određeno vreme u vojsci. To je tako bilo prvenstveno 90-ih godina prošlog veka. Srbiju nije moguće uporediti ni sa Nemačkom, ni sa Grčkom, ni sa još nekim državama Evrope ili EU koje i danas imaju vojsku koja nije profesionalizovana zbog toga što te zemlje nisu imale ratne događaje tokom svojih bliskih prošlosti.
Moram da kažem i to da znam za pesmu "Rado Srbin ide u vojnike", ali su 90-ih godina ne tako rado u vojsku su išli pripadnici nacionalnih manjina i bili su primoravani da učestvuju u ratovima u kojima sadašnja naša država zvanično nikada nije učestvovala.
Pre nekoliko nedelja se navršilo 19 godina od prvih antiratnih protesta u tadašnjoj našoj državi koji su organizovani u Senti od strane tadašnje jedinstvene mađarske stranke Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara i Lige socijaldemokrata Vojvodine.
Ali, bez obzira na tu činjenicu, nažalost, 90-ih godina smo učestvovali ne u jednom ratu, nego u ratovima u kojima, još jednom podvlačim, država nikada nije učestvovala. Nažalost, imali smo situacije da su se na frontu sretali Mađari iz Subotice i Mađari iz Osijeka, na jednoj i na drugoj strani, ili Hrvati iz Sombora i Hrvati iz Vukovara i to nimalo nije bilo prirodno stanje. To se mora reći i ovde u parlamentu i to su, nažalost, činjenice.
Kao što su činjenice i to da pripadnici nacionalnih manjina nisu u većoj meri izbegavali obavezu služenja vojnog roka nego što su to činili pripadnici većinskog naroda i niko nije u pravu ko dovodi pod sumnju lojalnost svih pripadnika Republike Srbije. To se više ne čini, ali se činilo pre 10 ili 15 godina u ovoj državi. Ti ljudi su i ginuli na frontu.
Čuli smo od gospodina ministra da u proseku četvoro kandidata konkuriše za jedno mesto i to je svakako dobro. Ja bih želeo sa ovog mesta da apelujem i na ministra i na pripadnike Ministarstva da se vodi računa o tome da se i pripadnicima nacionalnih manjina omogući rad u profesionalnoj vojsci Republike Srbije.
Naravno, ne tražim da se to omogući po sistemu ključa ljudima koji ne ispunjavaju uslove, ali vas molim da se stvarno obrati pažnja na to da se ljudima svih nacionalnih pripadnosti omogući služenje u profesionalnoj vojsci.
Uopšte ne mislim da je protivno tradiciji ukidanje obaveze služenja vojnog roka. Kao što znamo, služenje vojnog roka je nasleđe francuske buržoaske revolucije, a Francuska je već odavno ukinula služenje vojnog roka.
Tradicija neće biti potpuno ukinuta jer postoji, kao što smo čuli, veliko interesovanje u narodu za profesionalnu vojnu službu i oficirsku karijeru. Veoma bi bilo bitno da profesionalni pripadnici redovno dobijaju svoje plate i da te plate budu takve da se od njih može pošteno živeti.
Apsolutno podržavamo i namere da profesionalni pripadnici vojske imaju pravo na penzijsko osiguranje, ali i na zdravstveno, koje mogu koristiti i članovi njihovih porodica, što podrazumeva i mogućnost lečenja u sistemu vojnog zdravstva.
Isto tako, bitno je da se onim građanima koji se odluče za dobrovoljno služenje vojnog roka u trajanju od tri meseca obezbedi uplaćivanje radnog staža tokom ta tri meseca. Ne znam dokle se stiglo u vezi toga, ali bih želeo da kažem da smo mi još 2007. godine imali inicijativu da se građanima na odsluženju vojnog roka uplaćuje penzioni staž.
Ja bih želeo da vas podsetim da trenutno, prema istraživanju koje je urađeno od strane Centra za istraživačke poslove Narodne skupštine 2007. godine, trenutno postoji 12 zemalja u kojima postoji obavezno služenje vojnog roka, a u kojima se to vreme računa u radni staž – Austrija, Kipar, Estonija, Nemačka, Litvanija, Poljska, Rusija, Turska i Grčka.
Mi smo bili svesni toga da pre dve ili tri godine Srbija nije bila u mogućnosti da uplaćuje to pripadnicima vojske kojih je bilo mnogo više, ali sada, kada govorimo o nekoliko hiljada na godišnjem nivou, mislim da bi to bilo moguće organizovati i da bi to bila jedna ispravna i mudra odluka.
Na kraju, ne mogu da ne iskoristim priliku i da kažem da se mi i dalje zalažemo za ulazak Srbije u NATO. Ja vam, gospodine ministre, neću postavljati pitanja u vezi toga jer mi je otprilike sve jasno, ali bih želeo da vam kažem da i dalje smatramo da je zadatak političara da govori istinu, da ne govori ono za šta misli da građani žele da čuju, nego treba svi mi da govorimo pravu istinu građanima, ne samo u vezi NATO-a nego u vezi svih pitanja.
Treba reći građanima koje su prednosti, koji su benefiti, a koje su mane učlanjenja Srbije u NATO. Treba reći da je Srbija 1999. godine bombardovana, i moj grad je bombardovan, i Subotica je bombardovana i Palić je bombardovan, nevini ljudi su ginuli.
Ali, ne smemo biti vođeni isključivo emocijama. Treba da gledamo šta je interes Republike Srbije i svih građana i treba reći sve bezbednosne, ekonomske i političke argumente u korist učlanjenja u NATO.
Mi znamo da postoje određene države EU koje nisu članice NATO, to su Švedska, Finska, Austrija i Irska, ali u svim tim slučajevima postoje ozbiljni razlozi za takvu odluku, koji su pre svega istorijskog karaktera. Treba reći i to da postoji obrnuta situacija. Na primer, Norveška je članica NATO, a nije članica Evropske unije.
Što je najbitnije, sve zemlje bivše socijalističke su ušle prvo u NATO i tek onda su ušle u Evropsku uniju. Ja ne mislim da se može napraviti izuzetak sa Srbijom i zbog toga bi trebalo energičnije krenuti u tom pravcu.
Mi smo pre godinu dana glasali za Predlog strategije odbrane, baš zbog toga što u toj strategiji nema ni reči o vojnoj neutralnosti Srbije, i to je za nas pozitivan korak.
Jedan analitičar je rekao pre nekoliko dana da se čuju takozvani argumenti da niko nije rekao iz Evropske unije da mi treba da uđemo prvo u NATO, i da tek posle možemo računati na ulazak u Evropsku uniju. To je tačno, a to nam nikad neće ni reći. Taj analitičar je rekao da je to ista situacija kao što nam niko nikad neće reći da treba pristojno da se obučemo pre nego što krenemo u pozorište, jer svi mi znamo da to tako treba da bude.
Slična je situacija i u parlamentu, gospodine ministre, nigde ne piše da ministar treba da govori stojeći, a vi ste govorili stojeći, i jedan ste od retkih članova Vlade koji time simbolizuje poštovanje Narodne skupštine kao institucije i narodnih poslanika. Jedino vam moram reći u zagradi da u Poslovniku piše da sa govornice jedino sme da govori predsednik Republike, pa se nadam da nećete imati problema u vašoj stranci zbog toga.
Zbog toga, bez obzira što nema i neće biti izjava iz Evropske unije da mi prvo treba da uđemo u NATO, mi ipak smatramo da prvo treba da uđemo u NATO i da je to jedina mogućnost našeg učlanjenja u Evropsku uniju, ne zbog toga što je to nekakav preduslov, nego zbog toga što su u 80% slučajeva članice Evropske unije i članice NATO. Znači, radi se o istom sistemu vrednosti i mislimo da je neiskreno, da je licemerno govoriti o ulasku u Evropsku uniju, a da se u istom tom kontekstu ne govori o NATO.
Sve ovo nisam vama želeo da kažem prvenstveno, gospodine ministre, nego sam želeo da iskoristim mogućnost da ukažem na neke prednosti ulaska naše zemlje u NATO. Nadam se da će se najkasnije nakon sledećih redovnih parlamentarnih izbora nova vlada vratiti na put na kojem su bile sve članice nekadašnjeg DOS-a, a to nisu evropske integracije, to su evroatlantske integracije. Hvala.

Iskorišćeno je šesnaest minuta od vremena predsednika poslaničke grupe. Narodni poslanik Dragan Todorović želi da govori o povredi Poslovnika.       

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 27. stav 2, gde se kaže da se predsednik Narodne skupštine stara o primeni ovog poslovnika, a odnosi se na član 104, odnosno na repliku. Imali ste prilike (Predsedavajuća: Narodni poslaniče, replika ne može biti predmet povrede Poslovnika.)
Nisam tražio repliku, nego vam kažem da se pozivam na član (Predsedavajuća: Ne možete da se pozovete na član Poslovnika koji ne može biti prekršen i povređen od strane predsedavajućeg.)
Dobro, pozivam se na član 27 - predsednik Narodne skupštine stara se o primeni Poslovnika. Očigledno je da predsedavajući na ovoj sednici ne vodi sednicu u skladu sa Poslovnikom. Već je istaknuta primedba vezana za govor sa govornice. Razumem da je…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, sada vas molim da ne zloupotrebljavate član 103. i upućujem vas da pročitate sve stavove člana koji definiše ko i kada govori za govornicom Narodne skupštine. Opominjem vas da sledećom rečenicom koja ne bude u skladu sa Poslovnikom mene dovodite u obavezu da primenim član 103. stav 7. i da vam izreknem meru opomene.)
Takođe, građani, nažalost, verovatno nisu imali prilike da vide da je Konstantni Arsenović…(Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, narodni poslaniče.
S obzirom da imamo ovakvu temu, računajte da je ovo mera poštede. Narodni poslanik Konstantin Arsenović, pravo na repliku. (Dragan Todorović, sa mesta: Sram vas bilo…)
Narodni poslaniče Dragane Todoroviću, molim vas da ne omalovažavate Narodnu skupštinu, da ne dobacujete sa mesta i da ne govorite nepristojne reči za vreme sednice Narodne skupštine. Time svi zajedno gubimo na ugledu, a vi ne dobijate ništa, tako da vas molim da prekinete nepristojno ponašanje. Zahvaljujem i podsećam vas da već imate meru poštede od izricanja opomene zbog zloupotrebe prava iz Poslovnika.
Vama se izvinjavam, narodni poslaniče, vi imate pravo na repliku. Izvolite.

Odustaću od replike, jednostavno mislim da nisam ispoštovan kao narodni poslanik, ali samo ću dve stvari reći.
Prvo, mislim da je iz mog izlaganja bilo jasno da ćemo podržati sve četiri tačke.
Drugo, iz emotivnih razloga prema vojsci nikada javno neću ništa ružno reći.
Sve ono što želim jeste da na neki pristojan način ukažem na neke dileme koje mene muče, a to ne znači da sam uvek u pravu. Hvala.