Gospodine ministre, prvo, nisam govorila o tradicionalnim vezama. Uopšte nisam to govorila i upotrebila. Govorila sam o tradiciji.
Dakle, samo definiciju tradicije, jer je ona danas mnogo korišćena i mislim da mnogi nisu ni znali o čemu se radi, niti šta je sadržaj toga. Drugo, nisam pomenula reč izolacija uopšte. Govorila sam o retorici, koju ste vi posle toga, vrlo ubedljivo demonstrirali. Rekla sam samo neke stari koje sam tehnički primetila, a kojima danas tu nije bilo mesto, ne želeći nijednom rečju, ako grešim, podsetite me čime sam to uvredila vojsku, ili rekla nešto protiv vojske?
Naprotiv, imam duboko poštovanje prema vojsci. Imam sina koji je bio vojnik i jako dobro znam šta je vojska u našem narodu. Moj koncept izlaganja nije bio takav.
Rekla sam jednu stvar koja je logična. Ne znam zašto ste se tu našli prozvani. To mi je zasmetalo. Rekli ste, i to je sama logika, čista logika, znači, tehnika, izraz rečenice, sentence – snaga vojske ne zavisi od broja naoružanja, već od kvaliteta. Stvarno ste na to reagovali. Znači, dobro je kada je nešto kvalitetno i brojno i to je bolje. Ne samo to, nema potrebe da replicirate, to je bilo to.
Mislim da sam bila vrlo korektna. Znači, govorila sam o retorici koja je danas ovde ovladavala, a jasno je da su ovde dva koncepta i dva pogleda. Ja sam vas pitala tehnički – ako ne bude interesovanja i ako bude maksimalno interesovanja, da li smo u mogućnosti da na to odgovorimo. Dakle, ne govoreći protiv toga, apsolutno.
Nije bilo potrebe da na taj način reagujete, ali hvala vam što ste mi izneli neke stvari za koje ste me optužili da ih ne znam. Znam kako rade bezbedonosne agencije i koliko su one doprinele u borbi protiv narkotika itd. To znaju svi u Srbiji i to je mnogo korišteno, upravo u vreme kada se neke druge stvari događaju, onda se izvuku narko-dileri i Srbija se zaspe tim informacijama, i potrebnim i nepotrebnim.

Reč ima ministar Dragan Šutanovac.

Da niste iz Nove Srbije, pomislio bih da ste iskreni oko ovog načina komunikacije i ophođenja. Ja se zaista trudim da budem pristojan i ako neko u Srbiji ima problem sa komunikacijom, to je upravo predsednik vaše stranke. Potrudite se da njega posavetujete, svima bi nam bilo lakše.
Nisam ja danas pričao to što vi kažete – da je bolje manje a kvalitetnije. Ja sam danas rekao da je u ratu Sever-Jug bilo 600 vojnika po jednom kvadratnom kilometru, da je u iskrcavanju u Normandiji bilo 400, a u Iraku tri vojnika i da su ta tri vojnika opremljena i obučena da neutralizuju ovih 600. To je suština.
Verujte mi, sada, kada otvorimo tu temu, da li mislite zaista da ja, kao ministar odbrane, i načelnik Generalštaba, kao i predsednik Republike, ne bismo voleli da imamo 150 hiljada vojnika i isto toliko tenkova i 250 aviona? Svakako da bi voleli, ali to naprosto ne postoji kao mogućnost.
Ne zato što mi ne želimo, nego zato što postoje određeni standardi u svetu koji se ispunjavaju i koji se odnose i na brojno stanje vojnika i na brojno stanje tenkova, naoružanje, itd. Svako iskakanje iz tog sistema podrazumeva veće finansiranje vojske. Veće finansiranje vojske bi značilo manje u ostalim budžetima, za obrazovanje, za zdravstvo, školstvo itd.
Mi smo se u ovom budžetu trudili da imamo mali, minimalni, 2,15% u ovoj godini, a u 2008. godini je bio 2,4%, tako da mi u tom budžetu radimo jako dobre uštede i sistem da se krećemo unapred.
Ovde je rečeno da para nema, da je nekada bilo tako, ali da para nije bilo itd. Slažem se s tim, ali moram da kažem da smo mi u mandatu ove vlade povećali plate, reda veličine, oko 40%, i to iz budžeta koji je manji nego što je bio. Kako? Tako što pravimo velike uštede.
Kako pravimo uštede? Tako što nemamo više energente kao što smo imali, nemamo trošak na hranu, kao i ostale razne troškove koje ima regrutni vojnik koji dolazi i odlazi nego sada formiramo jednu ozbiljnu vojsku koja nas ne košta po tom pitanju, a novac investiramo u operativne troškove.
Vojska mnogo više vežba nego što je vežbala, mnogo je više na terenu nego što je bila, nemamo problem u kopnenoj zoni bezbednosti kao što je bio ranijih godina, popunjenost je 100% sa potrebama koje su neophodne. Znači, gde god je problem, Vojska sada odgovara na jedan mnogo ozbiljniji i bolji način.
Nije ovo bio samo odgovor vama nego sam iskoristio priliku da kažem nešto što sam mislio da kažem na kraju diskusije.

Reč ima narodna poslanica Aleksandra Jerkov. Posle nje narodni poslanik Dragan Šormaz.

Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, pre svega, gospodine ministre, s obzirom na to da ste vi danas velikodušno davali lekcije narodnim poslanicima i podučavali ih raznim stvarima, ja sam zadovoljna što mi se na kraju ovog produktivnog dana ukazala prilika da i narodni poslanici vas nečemu poduče.
Naime, gospođa Đerić je na početku svog izlaganja rekla da će vam postaviti nekoliko retoričkih pitanja. Retoričko pitanje je pitanje koje ne zahteva odgovor, tako da ste mogli sačuvati svoju podužu diskusiju i za kraj današnjeg radnog dana.
Vi ste na početku današnjeg dana, kada ste imali uvodno izlaganje, izrekli jedan stih ili krilaticu koja se ponavljala u toku ove diskusije nekoliko puta, a to je čuvena krilatica – Rado ide Srbin u vojnike, koja meni lično nije preterano bliska, ali priznajem da ima ljudima kojima jeste i koja veoma lepo zvuči, ali, čini mi se da je u pojedinim periodima i fazama kroz koje je naša vojska prolazila, ona bila upravo samo to kako ste vi i rekli - krilatica.
U vreme ratova 90-ih godina, kada su mladi ljudi bili nasilno mobilisani, kada su ginuli u ratovima koji su se vodili zbog nečijih snova o velikoj Srbiji i memorandumskih ciljeva, zatim nakon završetka ratova, kada su nam mladi ljudi i vojnici ginuli u miru kao i u ratu, u ono vreme kada su svi mladi ljudi ili mahom mladi ljudi pokušavali da pronađu raznorazne veze po odsecima, lekarima i da na bilo koji način izbegnu vojnu obavezu, ova krilatica je, nažalost, bila sve samo ne istinita.
Treba biti pošten i reći da niko ne može da krivi te mlade ljude zbog njihovog tadašnjeg ponašanja. Oni nisu želeli da se odazovu pozivu države koja ih se sećala samo tada kada je trebalo da im uruči poziv za vojsku.
Osim toga što je odsluženje vojnog roka problematično bilo i iz još jednog razloga koji, čudi me, danas nije zavredelo veliku pažnju narodnih poslanika, to je ekonomski i finansijski aspekt, jer je mnogim mladim ljudima i finansijski i ekonomski bilo problematično da odu na odsluženje redovnog vojnog roka, pogotovo onima koji su imali svoje porodice koje su trebali da prehranjuju.
Ovo je bilo problematično i iz mnogo drugih razloga. Pre svega što je sve do nedavno to bila vojska u kojoj su uslovi bili daleko ispod onih koji su dostojni ljudskog bića, vojska koja je bila duboko kompromitovana svojim odnosom prema ratnim zločinima, prema haškim beguncima, prema ljudima koji su optuženi za genocid i najgore zločine protiv čovečnosti, vojska za koju se, nažalost, previše puta pokazalo da je imala svoje tajne koje su bile jače od bilo kakve istine.
Mi smo u ovoj raspravi, kao i u svim raspravama koje se vode na slične teme, čuli puno velikih reči o tradiciji, o patriotizmu, o tome kako se postaje čovek odlaskom u vojsku. Čuli smo kako mnogi poslanici žale što svoju decu neće moći svim silama da oteraju u vojsku, jer, valjda neće biti isti gušt ako dete dobrovoljno ode to da radi.
Nažalost, mislim da se čovek ne postaje odlaskom u vojsku nego odnosom prema životu i da je činjenica da od ove vojske kakvu ćemo mi, nadam se, da promenimo i da stvorimo novu vojsku, mlad čovek koji je u nju otišao nije od nje mogao da nauči ništa ili bar ništa korisno. U svakom slučaju, nije mogao ništa lepo tamo da vidi. Mogao je da vidi vojsku koja nije spremna ni na koji način da odgovori na izazove koje pred nju postavlja svet oko nas i moderno društvo.
Mogao je da vidi vojsku u kojoj su uslovi obuke, boravka i života bili ispod svakog nivoa. Mogao je da vidi vojsku koja nije imala snage da se izbori sa mnogobrojnim unutrašnjim problemima, aferama koje su je razdirale i koja nije imala snage da građanima Srbije, a pre svega mladim ljudima pruži one odgovore na ona pitanja koja je morala da im pruži.
Ovu odluku danas vidim kao priliku da sve to ispravimo. Priliku da stvorimo vojsku koja će moći da se suoči sa svim tim problemima. Priliku da stvorimo vojsku koja će biti drugačija. Uostalom, kao vojsku koja će funkcionisati u jednoj drugačijoj zemlji u odnosu na onu zemlju koja je slala svoju decu da ginu u ratovima koje navodno nikada nije vodila. Na nama svima koji smo ovde, na nama svima koji ćemo glasati za ovu odluku je da tu priliku ne ispustimo i da sve ovo uradimo.
Podsetiću, mada ste i vi ovde danas to pomenuli, ali i Liga socijaldemokrata Vojvodine svake godine to podseća, da mi i dalje nemamo odgovore na pitanje ko je ubio dvojicu gardista na Topčideru? Mi ne znamo zbog čega se to desilo? Šta je istina o ovom događaju? Ko će dati odgovore njihovim porodicama i ko će reći istinu?
Da li je moguće dobiti tačan odgovor na pitanje koliko je vojnika Jugoslovenske narodne armije sa teritorije Srbije poginulo u ratovima devedesetih godina? Dalje, šta je sa nadoknadom razlike u zaradama koju Srbija treba da isplati bivšem generalu JNA Vladi Trifunoviću, koji je spasao 250 vojnika i bio osuđen zbog toga i koji i dalje nije dobio nadoknadu? Ko će se pobrinuti za to? Ko će obezbediti da on dobije te nadoknade, da bude obeštećen?
Ovo danas zaista jeste prilika da stvorimo uslove da se ove stvari nikada više ne ponove. Ovo danas je prilika da stvorimo uslove da se svi ovi odgovori daju i odgovornost je podeljena. Odgovornost nije samo na Ministarstvu odbrane, odgovornost je na svima nama koji ćemo zajedno da završimo ovu reformu vojske i da privedemo kraju. Ovo je prilika koju mi ne smemo propustiti i u tom smislu ona je istorijska.
Odluku o ukidanju obaveznog služenja vojnog roka Liga socijaldemokrata Vojvodine vidi zaista kao svojevrsni lični uspeh, zbog toga što je to trijumf politike koju Liga socijaldemokrata Vojvodine već 20 godina.
Prvi smo organizovali antiratne proteste u Vojvodini, uvek i stalno smo bili protiv rata, bez obzira na sve, skupljali smo potpise za prigovor savesti i zalagali se za profesionalizaciju vojske. Uvereni smo da je ova odluka koju ćemo usvojiti na način da stvorimo vojsku koja će biti organizovana po najmodernijim standardima, koja će biti moderna i koja će biti, što je najvažnije, spremna da odgovori na izazove koji se pred nju postave.
Svi poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine će glasati za sve predloge zakona i odluku i uradićemo to veoma ponosno. Isto tako, kao što znamo da će svi naši poslanici glasati za ove predloge, znamo da će i oni koji se danas protive tome, oni koji su danas govorili protiv završetka ove reforme imati priliku da posle ovog glasanja vide vojsku koja će biti modernija, efikasnija i ponosnija nego što je ova sada.

Osam minuta i 10 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima ministar Dragan Šutanovac.

U svom uvodnom izlaganju sam rekao da stajaća vojska svoj vrhunac doživljava u Prvom svetskom ratu, kada i važi krilatica "rado Srbin ide u vojnike", a kasnije sam rekao da u to vreme i krilatica "rado ide Srbin u vojnike" dobija i nastavak "tri ga tuku, a dvojica vuku". To nisam rekao, pošto smatram da nije baš primereno, ali, evo, da znate šta je nastavak.
Devedesetih godina imamo eroziju služenja vojnog roka, tako da to što vi ne doživljavate to "rado Srbin ide u vojnike" kao neku svoju tradiciju, a verujem u vašoj generaciji možda tako nije, u mojoj generaciji se išlo rado u vojsku. Ja sam stariji, ali nije strašno. Odgovor na drugo pitanje dobićete u pisanoj formi.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz, a posle njega narodni poslanik Petar Jojić, a posle njega narodni poslanik Srđan Milivojević, koji je poslednji prijavljeni govornik.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, pošto vidim da je bitno, hajde da se legitimišem da kažem da jesam služio vojsku, učesnik sam rata u vreme bombardovanja, služio u Hrvatskoj, u Divuljama, PVO i mogu reći, na osnovu onoga što sam tamo video, i u ovom ratu, još tada sam shvatio da su države ili vojske koje primenjuju doktrinu naoružanog naroda besmislica i da od toga nema ništa.
Posle toga četiri-pet godina je, naravno, JNA pokazala da je tigar od papira, raspala se vrlo brzo. U januaru će biti 20 godina kako se bavim politikom. Od tada i smatram i javno sam uvek govorio da je Srbiji potrebna profesionalna vojska i smatram da je Srbiji potrebna profesionalna vojska.
Ima u istoriji bezbroj primera koliko je bolje imati dobru profesionalnu vojsku, još od nastanka maltene civilizacije i dobro obučenog vojnika, iskusnog i profesionalnog, nego naoružanu gomilu ljudi. Nekoliko primera mogu reći.
Na primer, Hanibal je godinama maltretirao Apeninsko poluostrvo i Rimsko carstvo i porazio nekoliko vojski koje je Rim spremao zaredom samo zato što je imao iskusnu vojsku i dobro opremljenu. Šta reći o Leonidi i 300 Spartanaca koji su se suprotstavili po nekim procenama preko 200.000 Persijanaca na jednom polju tri dana.
Ili Aleksandru Makedonskom koji je sa sedam puta manjom vojskom porazio Persijsko carstvo, ali je on imao vojnike koji su bili iskusni, od 10 do 30 godina u ratovanju i mnogo bolje naoružani od ovoga što je imao persijski car, koji je onako skupio plemena i poslao džumle na njih i naravno izgubio carstvo posle toga.
Šta reći o Sparti kao državi koja je prva imala organizovanu profesionalnu vojsku, muškarce koji su bili samo vojnici i ništa drugo i šesto godina na njihovo tlo nije, po tome su, hajde da kažemo, rekorderi, niko nije uspeo 600 godina da pređe granicu Sparte, a kamoli da vodi neki sukob na njihovoj teritoriji sa njima.
Međutim, malo me je ova euforija koju su pokazali poslanici vladajuće većine i naterala da se javim da govorim. Da, gospodo, ali ovo nije završena reforma, ovo je tek početak reforme. Znači, mi moramo da nastavimo s tim dalje.
Mnogih odgovora ovde nema. Na primer, ja sam negde pročitao, ne znam da li je tačno, ministar možda to zna, da jedan profesionalni vojnik danas u proseku košta šest puta više nego običan, ali to znači da on mora da bude dobro naoružan, da mora da bude dobro obučen, da bude dobro obučen, sve to mora da se ima.
To danas ova srpska profesionalna vojska nema i na tome mora da nastavi da se radi, a sa ovom privredom i na ovaj način i sa ovim što se odvaja za budžet vojske teško da ćemo do toga doći u skorije vreme, nisam od tih koji će reći da nećemo, naravno da moramo. Zato vam ta euforija malo nije na mestu.
S druge strane, potrebno je isto tako, po meni, šta pogrešno, barem sada u promociji ove reforme, ministar sa time može da se složi ili ne, ali dajem kao predlog to što se promoviše i profesionalna vojska, ali se ne promoviše i ne reklamira ovaj dobrovoljni deo ili barem se o njemu ne govori, dobrovoljna mogućnost služenja vojnog roka. Hajde da od današnjeg dana se to promeni, na primer, to je moj predlog.
Sami ste rekli – možda radni staž. Mora biti neke stimulacije. Znači, radni staž da, ali se ne slažem s vama da treba da se računa vojska, zašto ne možemo zakonom? Dajte predlog zakona i jednostavno samo upišemo radni staž. Zašto mora da se naplaćuje sada u penziono tih tri, šest meseci, godinu dana, koliko se predvidi?
Kao država možemo da donesemo odluku, vojsci treba pomoći. To je dovoljno samo kao motivacija ovim ljudima, da mogu oni koji žele da služe vojsku da ništa ne gube time što odu da služe vojsku, znači, radni staž je u knjižici, pečat, potpišemo i to se zna. Zašto mora da se uplaćuje? Mislim da je zakonski način da to može.
Drugo, treba promovisati dobrovoljno služenje vojske jer može se desiti da nam bude potrebno. Kolektivna bezbednost, o njoj se govori, govore predsednik Rusije, predsednik Vlade Rusije i mislim da mi za to treba da se zalažemo od Lisabona do Vladivostoka, a svakako ne u NATO, to je nešto što nam u ovom trenutku nije potrebno.

Narodni poslanik Petar Jojić ima reč, a posle njega narodni poslanik Srđan Milivojević i on je poslednji prijavljeni govornik na listi.