Ministre, izvolite.

Ne slažem se, gospodine Spasojeviću.
Prvo, ne slažem se oko Ustavnog suda. I vi i ja znamo da i, ne znam kako je tekla ta diskusija, ali generalno, za nas pravnike i političare Ustavni sud je prva i poslednja. Takav je moj stav, ko ima drugačiji stav greši, bez obzira kome pripada.
Sada, to je vezano za da li se pozivam, pozivaću se na Ustavni sud i kada mi se sviđa i kada mi se ne sviđa. Odluka Ustavnog suda za mandate je odlična, po mom mišljenju, vezano za razvoj demokratije u Srbiji i korisna. To je moje mišljenje.
Što se tiče mene kao ministra, ta odluka Ustavnog suda je donela toliko problema u radu da to vama ne mogu da opišem. Kako god bilo, odluka Ustavnog suda je neporeciva i mislim da se tu slažemo.
E, sada za Kraljevo, gospodine Spasojeviću, mi smo razgovarali dosta o Kraljevu. Dakle, iznosili smo argumente, tumačili sve zakone itd. Šta će biti sa tužbama koja su upućene, to je sada ova druga tema, a mi sada imamo dve situacije. Vi sada govorite o toj novoj situaciji. Mislim da je gospodin Ilić govorio sve vreme o ovoj prethodnoj situaciji koja je dovela do uspostavljanja sadašnje vlasti. Da li je policija morala da interveniše.
(Predsednik: Samo bih htela da kažem, da nijedna situacija nema nikakve veze sa zakonom zbog koga smo mi danas ovde.)
Slažem se. Evo, završavam.
Ona je morala da uspostavi ono stanje koje prema postojećim odlukama Upravnog suda koji je nadležan redovno za regularno stanje. Ona je uspostavila to stanje. Nakon toga se otvorilo pitanje tih drugih mandata o kojima, kao što znate, još uvek ništa ne znam, jer smo o tome razgovarali, jer je to išlo direktno na sud. Kako bude, tako će biti. Sud će doneti odluku, bez da se vi i ja mešamo. Verujte, to nikome ne pada na pamet.
Hvala vam u svakom slučaju, mi smo dosta razgovarali o tome i nismo se baš složili, ali smo imali jednu normalnu diskusiju svih ovih meseci.

Zahvalila bih gospodinu ministru koji je raspoložen da razjasni sve nejasnoće koje proističu iz htenja nas poslanika. Ali, zamoliću vas, zaista, da se pridržavamo današnjeg dnevnog reda i da razgovaramo na tu temu i dajem reč gospođi Vjerici Radeti.

Dame i gospodo poslanici, danas je ministar rekao da će ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika biti inspirativan za narodne poslanike.
Što se tiče Srpske radikalne stranke, sve DOS-ove vlade u poslednjih deset godina su za nas zaista vrlo inspirativne. Bilo bi dobro da se podsetimo rasprava poslanika Srpske radikalne stranke iz 2006. godine, kada je donet ovaj zakon o platama državnih službenika i nameštenika, pa i 2007. godine kada se ovaj zakon menjao.
Ono što je suština, a što nije tema imena ovoga zakona, a trebalo bi da bude, jeste glomazna državna uprava i veoma skup državni aparat. Problem o kojem se ne želi, čini mi se, javno govoriti bar kada su u pitanju poslanici vladajuće koalicije i ministar, jeste činjenica da je za poslednjih deset godina od 8.000 zaposlenih u državnoj upravi broj porastao na, ministre, 28.000.
Pitanje je – ko je te ljude zapošljavao? Kolika je bila stvarna potreba da se broj državnih službenika poveća za 8.000 na 28.000 i da se jedan broj državnih službenika dovede na nivo ispod socijalnog minimuma?
Ono što je takođe problem o kojem mi srpski radikali govorimo svaki put kada su ove i slične teme na dnevnom redu, jeste postojanje ovih paradržavnih organa u vidu agencija. Poznato je da u Srbiji ima preko 100, valjda 105 agencija, ali je nepoznato koliko ima zaposlenih u tim agencijama i koliko, zapravo, te agencije koštaju građane Republike Srbije.
Ministar je malopre onako uzgred pomenuo da se te agencije čak ne finansiraju iz budžeta, što je apsolutna neistina. Evo videćemo možda jednog dana i ovaj budžet za narednu godinu, danas je bio poslednji dan da se budžet usvoji, ali evo mi ga još ni čuli ni videli nismo. Ali videćemo i u tom budžetu, sasvim sigurno, da će biti izdvojena i sredstva za finansiranje agencija.
Ono što je problem kada su u pitanju agencije jeste delokrug njihovog rada koji se apsolutno poklapa sa delokrugom rada ministarstava i zato ih mi i zovemo paradržavni organi. Drugi problem je zapošljavanje u ove agencije, jer je opšte poznato i mi javno o tome uvek govorimo, da se u agencijama zapošljavaju politički podobni kadrovi, stranački kadrovi, stranački ljudi koji rade na terenu itd.
Ono što je takođe trebalo da bude tema današnje rasprave i ovog zakona, pored ovog što sam pomenula jesu i nezavisna regulatorna tela. Već ne znamo ni koliko imamo tih takozvanih regulatornih tela. Svaki dan, maltene, niču. Takođe ne znamo ni koliko oni zapošljavaju ljudi, ni koliko ukupno troše sredstava i za plate i za materijalne troškove, i za objekte u kojima borave. To isto važi i za agencije.
Nemamo uopšte podatke, mi u Narodnoj skupštini, a ni građani Srbije. Kada bismo te podatke prave i relevantne imali, onda bi bilo sasvim jasno da bi ono što jeste državna uprava, ono što jeste zaista potreban broj zaposlenih u državnoj upravi, bi mogli da žive dostojanstveno u odnosu na ono u kojoj su danas situaciji, zahvaljujući vrlo lošoj politici koja se već 10 godina vodi u Srbiji, kada je u pitanju državna uprava i naravno ne samo državna uprava.
Nije logično da pomoćnik ministra ima veću platu od ministra. Da ministar ima 120.000 platu, da pomoćnik ministra ima 150.000 platu, ali je takođe nelogično da ministar ima platu 120.000, a vozač koji ga vozi 20.000 dinara. Dakle, ni jedno ni drugo nije dobro. To zapravo govori koliko vi iz Vlade, rekla bih i poslanici režima koji baš nešto nisu zainteresovani da učestvuju u radu po ovom predlogu zakona, koliko vi zapravo ne vodite računa o onome što jeste posao državne uprave.
Jer nije posao ministra i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu samo ono što je danas ministar pominjao - kako funkcioniše njegovo ministarstvo, koliko ima zaposlenih itd. Valjda Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ima i određene odgovornosti kada je u pitanju celokupna državna uprava i lokalna samouprava. Ima pravo nadzora, ima neke obaveze po pravu nadzora.
Dakle, ne možete da se ogradite od odgovornosti, kako je to ministar u jednom od svojih današnjih izlaganja pomenuo.
Takođe bih pomenula kakve su posledice u praksi ovako lošeg zakona o platama u državnoj upravi. Govoriću, uglavnom, o platama i o statusu ljudi koji su zaposleni u Narodnoj skupštini. Naravno, ne mislim na narodne poslanike, ovo je pre svega objašnjenje radi javnosti.
Ovaj zakon je omogućio da odabrani imaju posebne plate, da odabrani budu posebno nagrađivani i to se, nažalost, u praksi izuzetno koristi. Ovaj zakon je omogućio i, to je takođe prisutno u praksi, neverovatnu diskriminaciju državnih službenika i nameštenika.
Ilustrovaću to sa nekoliko primera. Recimo, prekovremeni rad zaposlenih, gospođo predsedniče Narodne skupštine u ovom parlamentu, vi moguće ne znate za taj podatak, ali evo sada da čuje javnost, a i vi.
Zaposleni u poslaničkim grupama, sada govorim o ljudima koji su zaposleni u poslaničkoj grupi SRS, imaju obavezu, mi narodni poslanici to od njih tražimo, da kada vi, pošto uvek nam dajete dnevni red i predlog dnevnog reda u roku kraćem od onog koji predviđa Poslovnik, pa onda moramo navrat-nanos da radimo amandmane i nama su normalno iz tehničkih razloga potrebni ti ljudi koji su zaposleni u poslaničkim grupama, da nam pomažu, da kucaju, da slažu, da snose, da odnose itd, dakle, da rade sa nama na amandmanima.
Kada se završi mesec, oni lepo napišu izveštaj o prekovremenom radu, jer im to zakon dozvoljava, i tamo gde god napišu rad na amandmanima posle radnog vremena, generalni sekretar Narodne skupštine to precrta i njima to ne priznaje. Evo, pogledajte, a mi znamo da se to nekim drugim poslaničkim grupama, odnosno zaposlenima u drugim poslaničkim grupama priznaje. To je moguće zato što vam zakon nije dobar i zato što zakon omogućava takvu zloupotrebu.
Problem koji je takođe proistekao iz lošeg Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, takođe sa primera zaposlenih u Skupštini, a to važi i za zaposlene u pravosuđu, u Vladi, u svim državnim organima, neverovatno je da vi zaposlenima ne isplaćujete tzv. naknadu za topli obrok. To radite samo kada su u pitanju zaposleni u Skupštini, kada su dani zasedanja parlamenta.
Sad je pitanje ako neko tumači da oni nemaju na to pravo, odakle onda nekome pravo da im tu naknadu daje u vreme kada parlament zaseda, a ako imaju pravo onda imaju pravo svaki dan? Dakle, i to je jedna od anomalija ovog zakona koji je trebalo staviti u izmene i dopune o kojima danas raspravljamo.
Dalje, pitanje na koje nismo dobili odgovor jeste - zašto zaposleni, gospođo predsedniče, u Skupštini, koji nisu u stalnom radnom odnosu, a imaju onu platu za koju je predviđeno da se isplati jednokratna naknada od 5.000 dinara, zašto nisu dobili tu naknadu, ako ispunjavaju uslov i ako znamo da Zakon o radu u svim pravima i obavezama apsolutno izjednačava zaposlene na određeno i neodređeno vreme?
Druga je priča kako su opet diskriminisani zaposleni, recimo, u poslaničkoj grupi SRS, zato što ja mislim da je to jedina poslanička grupa gde još uvek niste ljudima koji tamo rade dali, odnosno sekretar, ne vi, niste dali rešenja odnosno ugovore o radu na neodređeno vreme, a drugim poslaničkim grupama ste to omogućili.
Što se tiče odnosa, opet, šta je ovaj zakon postojeći dozvolio, i to opet niste stavili, odnosno nema ministra, nije stavljeno u Predlog za izmenu i dopunu. Postoje, to je neverovatno, ali poste tzv. stari službenici i novi službenici u državnoj upravi. Oni koji su radili u državnoj upravi pre 2006. godine i oni koji su se zaposlili posle 2006. godine i rade potpuno isti posao, sede u istoj kancelariji, dakle, identičan posao rade, onaj tzv. stari službenik za taj posao dobija otprilike 30.000 dinara, a ovaj tzv. novi dobija 22.000 dinara.
To je posledica ovog zakona, lošeg zakona koji smo kritikovali i pominjali u to vreme da će se desiti takve stvari, ali tadašnja skupštinska većina nije imala sluha i zato danas imamo ovaj problem koji nažalost ni ova sadašnja skupštinska većina i Vlada nemaju nameru da isprave, jer u okviru ovih izmena i dopuna ovog zakona nismo dobili takav predlog.
Dalje, većina nameštenika u državnoj upravi, i opet govorim o Narodnoj skupštini, koriste, odnosno njihovi šefovi koriste mogućnost iz ovog zakona da mogu mesečno da im povećavaju platu do određenog procenta, uglavnom to otprilike se svede negde na još jednu platu raspoređenu na celu godinu. Naravno, i to je opet malo i to ne zadovoljava ni osnovne potrebe za život, ali je suštinski problem što samo nameštenici koji rade u poslaničkoj grupi SRS ovo ne dobijaju, gospođo Đukić-Dejanović, svi ostali dobijaju.
Kada sam tražila od sekretara, u pripremi za današnju sednicu, nisam mogla da ga dobijem, pa sam preko sekretarice tražila da mi dostavi podatke za koje znam da ih je dobio iz računovodstva, da bih mogla još konkretnije ovde to da pominjem, dobila sam poruku da je on to samo tražio iz tehničkih razloga i da nema razloga da mi to daje, a ona nije znala ni gde je on to ostavio, pa nije mogla da mi da. Toliko o transparentnosti vašeg rada, gospođo Đukić Dejanović i vašeg generalnog sekretara.
Takođe, slučaj da nameštenik i službenik rade apsolutno isti posao. Pretpostavljam da znate da toga imate i ovde u parlamentu, toga ima u celoj državnoj upravi. Dakle, apsolutno isti posao radi nameštenik i radi službenik. Nameštenik to radi za 11.000 dinara, službenik za 16.000. Tuga je i jedno i drugo, ali neverovatno da može postojati takva razlika.
Vi ste u ovom predlogu, odnosno Vlada je u ovom predlogu menjala član 13. koji govori o platnim razredima i nisu dirali osnovicu koja je inače 16.049 dinara, to je bitno zbog buduće rasprave da se zapamti koja je osnovica sa kojom se množe ovi koeficijenti, i vi ste ovde predložili, odnosno Vlada je predložila samo u osam platnih grupa da se menjaju koeficijenti, a za ove ostale koji imaju pristojne, da ne kažem veće plate tu nema nikakvih promena. Naravno, to principijelno nije sporno, ali je sporno nešto drugo.
U dosadašnjem zakonu, odnos između najniže i najviše zarade u državnoj upravi bio je 1:9 i to je zaista strašno. Vi sada predlažete izmenu da to bude 1:6. Mi mislimo da i to nije dobro i mi smo amandmanom predložili, žao mi je što ministar izađe, ali biće valjda kad budemo pričali o amandmanima, možda ga i ubedimo, mi smo lepo izveli matematiku i kada budemo govorili o amandmanima, čućete to, mi smo predložili da taj odnos bude 1:5.
Možda je i to mnogo, ali nismo imali vremena da se više upuštamo u celu ovu matematiku jer smo imali zaista malo vremena. Ovo smo uradili tako što smo ovu vašu dvanaestu grupu stavili kao poslednju trinaestu i na taj način bar donekle upristojili zarade zaposlenima u državnoj upravi. To smo isto uradili kada su u pitanju nameštenici, pa smo onu osnovnu, najnižu, šestu platnu grupu sa jedan predložili da bude 1,2. Bitno je da kažem da se taj koeficijent množi sa tih 16.049 dinara, pa sad vidite koliko je i to, a tek koliko je bilo na osnovu dosadašnjeg zakona i koliko je malo na osnovu ovog vašeg predloga.
Zaista je ovaj predlog samo šminka, ništa suštinski neće da se promeni. Znate, da li će neko dobiti 2.000 veću platu, šta ima od toga ako ima platu 11.500 hiljada, šta dobija sa tim povećanjem? I to zaista jeste, neko je danas govorio, kao što se hvalite, ne vi, naravno, ali drugi resorni ministri i predstavnici režima se hvale kako će se povećati plate penzionerima za 1%. Zamislite sreće penzioneru koji ima penziju 8.000 dinara, povećaće mu se za 80 dinara.
To je stvarno licemerno, bez obzira koliko država nema para, koliko je kriza, ali postoje, evo, pričala sam na početku i govoriće i moje kolege i govorićemo ovih dana o tome gde sve možete da uštedite, da dobijete ovih 1,6 milijardi koje su vam potrebne da samo ovolicko malo, koliko ste vi predvideli, povećate zarade državnih službenika i nameštenika i, naravno, govorim o onima sa najmanjim platama.
Ne govorim o onima koji imaju enormno visoke zarade. Ne znam da li gospođa predsednik zna da u ovoj zgradi ima bar 10 službenika koji imaju skoro duplu platu predsednika Skupštine. Narodnih poslanika da i ne govorim. Zato što su vam potpuno nelogični i nejasni kriterijumi i onda to dovodi to zloupotreba, onda sekretar bira ko je taj ko bi mogao tako da napreduje i da ima 200 ili 250 hiljada platu, da rade neke poslove koje odgovaraju režimu, a neko ko ima istu stručnu spremu i više iskustva taj ne može tome da se približi. Njemu dosta tri puta manja plata, ali neće ni raditi te opasno državne poslove. Naravno, svi znamo šta to podrazumeva?
Reći ću vam samo primer, kako smo recimo u opštini Zemun, kada je Vojislav Šešelj bio predsednik opštine Zemun. Naravno, znam da lokalna samouprava nije državna uprava, ali apsolutna analogija može da se primeni. Evo, Gordana Pop Lazić je tu, možda će i ona o tome da govori. Ona je bila sekretar, ja jedan od načelnika. Vojislav Šešelj nas je pozvao i pitao za koliko para prosečna porodica u to vreme može da živi pod uslovom da dvoje u porodici rade? Ne sećam se koliko smo mi tada rekli da je to.
Ali, recimo, u sadašnjem momentu bi to bilo recimo 30 hiljada dinara. Rekao je – najniža plata, plata spremačice, mora biti 30 hiljada dinara, najveća plata tri puta više od toga, a između toga napravite odgovarajuće raspone. Kada smo mi to uradili postigli smo da su u opštini Zemun primane najveće plate u okviru lokalnih samouprava u Srbiji.
Pa su nas zivkali svaki dan iz beogradskih opština, iz ostalog dela Srbije, da nas pitaju kako smo mi to uradili. Pa, spremačice tada nisu mogle da veruju, njima se više od duplo povećala plata, a onima što su inače imali visoke plate, gde smo i nas dve bile, plata se povećala dal' malo ili nimalo.
To je ono što bi trebalo sada da se uradi. Ako hoćete da postignete ono što ste napisali u obrazloženju – da je jedna od uloga ovog zakona socijalnog karaktera, jer vi kažete obezbeđuje ekonomsku egzistenciju (Predsednik: Vreme.)
Samo rečenicu, molim vas, da završim.
Obezbeđuje ekonomsku egzistenciju zaposlenima u državnim organima. To eventualno može da se postigne ako prihvatite amandmane SRS. Hvala.

Gospođo Radeta, nisam naravno htela da odgovaram, mada ste se značajan deo vašeg izlaganja obraćali i meni. Potpuno razumem vašu potrebu da kritikujete zakon koji vam se ne dopada, ali prosto javnosti radi moram reći da ono što sekretar Narodne skupštine Republike Srbije čini je sasvim uklopljeno u zakon, koji se, može biti, vama ne dopada s jedne strane.

S druge strane, u njegovom odnosu prema pitanjima o kojima vi govorite ima domaćinskog i racionalnog, u skladu sa ekonomskim trenutkom u kome se nalazimo. Zaista bih zamolila da javnosti radi se ne stekne utisak da neko krši zakon i da neko ne vodi računa o državnim službenicima i nameštenicima u domu Narodne skupštine.

Zaista mislim da način kako plasirate prosto vaše stavove može zaista štetiti i vama, jer ljudi znaju o čemu mi ovde govorimo.

(Vjerica Radeta: Molim vas da mi dozvolite samo jednu rečenicu.)

Ne bih mogla da vam dozvolim, prosto Poslovnik mi ne dozvoljava, ali biće prilike da nas dve razgovaramo. Nemam uopšte problema.

Gospodin Momo Čolaković ima reč. Izvolite.

Poštovana  predsednice, uvaženi narodni poslanici, moram ponovo da intervenišem. Prethodni uvaženi poslanik je govorio o penzijama i ponovo saopštio ono što nije precizirano u Predlogu zakona i o čemu se ne priča sada. Naime, penzioneri primaju penzije, a ne plate. To je prvo. Vi ste kazali plate. Smatram da je to lapsus i nije problem.
Drugo, nigde i niko nije predložio da se penzije povećavaju za 1%. To sam objasnio i prilikom replika sa gospodinom Obradovićem i sad kažem, kad dođe Zakon o PIO, o tome ćemo razgovarati, sukobićemo mišljenja ili opredeliti se za ono što je najpovoljnije za penzionere. Dalje, kad dođe budžet, takođe.
Nije tačno da je predlog da se penzije povećavaju za 1%. Najniže penzije se povećavaju za 1% i onda se usklađuje onako kako će biti precizirano u zakonu, a to je da će se penzije usklađivati kako budu rasle plate u javnom sektoru.

Gospođa Vjerica Radeta, replika, verovatno na moje izlaganje.

Da, ali samo da kažem gospodinu, moguće je da sam rekla plate, umesto penzije. Naravno, nisam mislila na to da neko prima i platu i penziju, nego sam mislila na penzije i govorila sam o penzijama. Naravno, o tome ćemo govoriti kad dođe zakon ovde, to je bilo onako usput pomenuto.
Što se tiče primedbi koje ste vi izneli na moje izlaganje, gospođo predsedniče, moram da kažem, opet radi javnosti i zapisnika, da vi niste u pravu i reći ću vam zašto. Tačno je, ovaj zakon nije dobar. Nisu dobre ni ove izmene zakona. Upravo sam govorila o tome kakve su posledice tako lošeg zakona.
Lepo je da se sekretar ponaša domaćinski, ali nije lepo da bude domaćin samo kad su u pitanju zaposleni u poslaničkoj grupi SRS. Tvrdim da je sve što sam rekla istina i sve to možete da proverite, gospođo predsedniče, a pre nego što sam sve ovo iznela sve i proverila. Sekretar ima mnogo mesta gde može da se domaćinski ponaša. Mi se u novinama upoznajemo da nas ove skele dnevno koštaju 700 evra. Eto mesta da se uštedi, a da se ne diskriminišu službenici i nameštenici.
Verujte mi da je sve što sam rekla apsolutno istina. Imamo sve dokaze o tome. Dakle, ako neko odnese i potpiše papir gde piše da je prekovremeno radio i piše, amandmani sa poslanicima i on mu to precrta, kako vi možete da kažete da nije tačno to što smo izneli.
Takođe, tačno je da jedino nameštenici zaposleni u našoj poslaničkoj grupi nisu primili za ovu godinu taj neki dodatak koji je diskreciono pravo, koji su skoro svi dobili i koji otprilike iznosi jednu njihovu bednu platu u toku godine. Apsolutno tačno, verujte. Zaista sada ja vas molim, zbog javnosti, proverite, pa kad budemo o amandmanima, onda me demantujete ako nisam u pravu. (Predsednik: Vreme.) Hvala.

Opet koristite neku činjenicu, ali je stavite u takav kontekst da pošaljete netačnu poruku. Molim vas, aneks ugovora je predvideo, iako vremenske prilike budu dozvolile, 31. decembra više nećemo imati skele, a imaćemo završene radove zbog kojih skele i stoje tu. Znači, vi uzmete samo jedan segment i o njemu govorite, ali prosto udaljavamo se od dnevnog reda.

Prelazimo na narodne poslanike prema prijavama za reč u načelnom pretresu o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika.

Dajem reč gospođi Jorgovanki Tabaković.

Hvala, predsednice. Da prethodna rasprava u onom delu kad ovlašćeni govore nije otvorila neka pitanja, verovatno ne bih ni govorila u ovom delu, ali prosto sam prinuđena da govorim ne samo o kvalitetu ovog zakona i neispunjavanju ciljeva koji se javno proklamuju i koji bi bili prihvatljivi, a to je smanjivanje raspona između zaposlenih i to najnižih, najmanje plaćenih kategorija u okviru državne uprave.
Da cilj u stvari jeste da se brisanjem jedne odredbe, a to je član 29. važećeg zakona, koji omogućava državnim službenicima koji rade na položaju priznanje prava na prekovremene sate, kao i ostalim državnim službenicima i nameštenicima, jeste u stvari jedan od ključnih razloga zašto razgovaramo o ovom zakonu. Nemam potrebu uopšte da objašnjavam makijavelističke razloge Vlade koja želi da na jedan zaobilazan način stimuliše zaposlene, od kojih joj najviše zavisi kvalitetan rad.
Zato što ti razlozi postoje u samim obrazloženjima koja su ovde data, zapravo hoću javnosti da predočim te argumente. Čitam isključivo predlog koji je predmet naše rasprave. Znači, član 1. menja od kategorije nižih zaposlenika i nameštenika i navodno ispravlja i smanjuje razlike, ali član 29. kaže, taj koji se briše, da u stvari državni službenik koji radi na položaju ima pravo samo na dodatak za vreme provedeno u radnom odnosu. Hajde neka mi neko ko razume srpski jezik kaže kako se sada pravo na priznavanje prekovremenih sati može tretirati pravom kao dodatkom za vreme provedeno u radnom odnosu? Da li se dnevni rad smatra vremenom provedenim u radnom odnosu u smislu plate o kojoj mi ovde danas govorimo?
Imam najšire moguće tumačenje, maštu, nisu mi strana ni sva ograničenja u kojim se vi nalazite, ali me je sam ministar tretmanom onog što se zovu državni sekretari i sekretari u ministarstvu naterao da otvorim sva ona pitanja koja padaju na dušu svim vladama od 2001. godine do danas. Da li je nekome normalno da mene uverava da se po članu 34, koji govori ko su ti državni službenici na položaju i lepo ih definiše kao pomoćnike ministra, sekretara ministarstva, direktore organa itd, da ne zamaram ni javnost ni vas, to reguliše Zakon o državnim službenicima? Članom 34. precizno se propisuje ko se tretira tim službenicima koji se nalaze na položajima.
Prethodni član 33. kaže – položaj je radno mesto na kome državni službenik ima ovlašćenja i odgovornosti vezane za vođenje i usklađivanje rada u državnom organu. To upravo znači da taj neko ko se nalazi na mestu državnog službenika na položaju treba da vodi računa o usklađivanju poslova, radnog vremena i uslova koji dovode da neko ili radi prekovremeno ili samo piše prekovremene sate, dopunjujući svoju platu koja je inače mala, složiću se s vama. Nemojte da zanemarite ovu razliku.
Taj čovek kome mi sada ovde dajemo pravo brisanjem člana 29, taj član 29. tretira njegova prava iz radnog odnosa kao vreme provedeno u radnom odnosu, a vi to koristite kao osnov da državnom službeniku na položaju, koji inače treba da se stara o vođenju i usklađivanju rada u državnom organu, znači, da li ima dovoljan broj zaposlenih, da li su stručno osposobljeni, da li ima nekih oscilacija u dnevnim obavezama ili nedeljnim ili ovakvim sezonskim, da ih nazovem uslovno poslovima, kakav je budžet, o čemu je ministar govorio, pa to je posao onoga kome ovde dajete pravo da ili radi prekovremeno, ali i piše sebi prekovremene sate, odnosno sam sebi kao rukovodilac organa kaže – ako ne mogu taj sat da pretvorim u sat i po slobodnog vremena, pa ne iskoristim u roku od sledećih 30 dana, da tražim da mi se to plati 26% više od redovne cene radnog sata.
Nemojte da dovodite u pitanje logiku nas koji znamo srpski jezik i umemo da čitamo zakon. Ne zanima me šta neko podrazumeva ili kako primenjuje naopako zakone koje čitam i koji su mi dostupni. Znate kako ih čitam? Tako što ćemo sutra predstaviti i u Skupštini podneti inicijativu o smanjenju broja ministarstava, ali ne samo tehničkom, nego suštinskom, i što ćemo ovaj broj ovakvih i po Zakonu o državnoj upravi broj ovih funkcionera tzv. svesti na četvrtinu, suštinski štedeći i zbog tražeći ustavne promene, smanjujući i broj, predlažući i pozivajući one koji su za to ovlašćeni Ustavom, a to je potpis svakog građanina koji želi da se ova država prostre u skladu sa dužinom svog gubera.
Znači, mi se tako borimo, ne pričom o tome, nego konkretnom reakcijom na smanjenje broja ministarstava, na promenu Zakona o Vladi, gde je suštinska stvar ovlašćenje Vlade i ministarstva da formiraju sada ove organe uprave ili javne agencije gde se pojavljuju ovakvi ljudi kao direktori, pomoćnici ili zamenici koji ovakva prava mogu da uvode, koji u ovom trenutku iznose milijardu i 600 miliona dinara za budžet.
Odlično mi razumemo uzroke i posledice i ne dozvoljavam da iko ovo pravi političkom pričom ili politizacijom, niti da ovaj predlog zakona naziva suštinskim zakonom, niti da ono što radi SNS, i iza nje stoje građani, neko dovodi u pitanje. Izvolite, protestujete što su evropska pravila da Dora Bakojani i danas jeste poslanik. Izvolite, protestujte što su dva poslanika glasala za Berluskonijev zakon, ali to je da čoveku dozvolite da ima svoju glavu, da ima svoju savest i svoju čast i da bude veran svojoj ideji. To jeste prava vernost, ideji zbog koje građani glasaju.
Čitam Zakon o državnoj upravi, čitam Zakon o državnim službenicima i zakon koji ste mi vi dali i odlično znam da tumačim šta je državni službenik na položaju. To sam ponudila i vama i jednu specifičnost tih državnih službenika na položaju u slučaju pravosudnih organa, gde su posebno oštećeni ljudi koji imaju visoku školsku spremu, završen pravni fakultet i položen pravosudni ispit, a rade kao stručni saradnici, a najniže su plaćeni.
Šta je problem u ovom zakonu? Šta je problem s kojim smo se suočili, a koji za mene nije polazna osnova? Postojanje državnog sekretara koji može, po tvrdnji jednog koji je bio prinuđen da podnese ostavku, gospođe Nadice Momirov, da poslanik i državni sekretar ne mora da bude ni pismen, niti da ima dan škole, kaže ona, zato što je morala da podnese ostavku zbog lažno prikazane diplome.
Nije tačno, u Vladi mora da radi neko ko ima devet godina radnog iskustva na tako visokim položajima i da ima školsku spremu najmanje fakultet. Ko to neće da primenjuje i ko vrši politizaciju tih visokih položaja u Vladi, taj je problem ove države. Onaj ko je uveo da u ovoj državi mogu one funkcije u savetima za seču propisa, za nacionalne savete, za prosvetu, za RIK, da budu čast, a ne da budu plaćeni toliko da smo imali jednu od najvećih afera, koji bi neko rado da zaboravi, koliko su i kako ti ljudi sami sebi određivali naknade.
Zar nema analogije između toga kako je RIK sam sebi određivala naknade, u jednom danu držala tri sednice, sve su to bili, bože, važni poslovi, a onda smo se svi iznenadili spiskovima koji su isplivali na površinu. Znate zašto? Zato što je taj iznos isplaćenih sredstava bio vođen u budžetu Republike Srbije kroz Narodnu skupštinu i to kroz odeljak koji je propisivao učešće u upravnim odborima u nekim organizacijama.
Znači, krilo se, kao što se sada u masi zarada od 1,6 milijardi krije navodna pomoć najmanje plaćenima i nameštenicima, a krije se u stvari mogućnost. Neću da tvrdim odmah, i zloupotreba, ali to jeste mogućnost zloupotrebe da sam sebi čovek određuje prekovremeni kada ne mora ili da neracionalno troši svoje radno vreme, pa uvede sve nas u izglasavanje zakona koji smo osuđivali kada smo imali RIK.
Gospođa Malović je vratila taj novac, a mnogi nisu, smatraju da su ga zaradili. Ali je gospođa Malović, npr, jedan od funkcionera tada bila koja je mimo konkursa i onog što je zakon propisivao zaposlena u tom Ministarstvu pravde. I vi mene hoćete da uverite da radite po zakonu, zbog zakonitosti ili u interesu građana.
Znate šta, kako bi me uverili da postoje kriterijumi za ocenjivanje zaposlenih koji mogu da napreduju, ne zato što imaju člansku kartu neke partije ili zato što su nečiji rođaci, nego zato što su ocenjivani u pravilnim vremenskim razmacima sa ocenama koje zaista govore o njihovoj kreativnosti, odgovornosti, redovnosti itd.
Sa čime ste suočili srpsku javnost i sve nas? Sa zakonom koji je bio sve samo ne zakon, više uredba o rešavanju viška zaposlenih u državnoj administraciji, gde su ljudi u jednom dan, dobiju jedinicu i dobijali je, dobijali otkaz bez prava žalbe i upućivani na upravne sporove koji traju godinama.
Pa, imamo i slučaj gde je u Agenciji za privatizaciju 13 trudnica ostalo bez posla, zato što je neko smatrao da on može danas da proceni da taj neko dobija jedinicu i zbog te jedne jedinice može da dobije otkaz i da tako reši višak zaposlenih. Znate koliko je realna ta jedinica ili petica tako data? Koliko i kriterijum da vam se ne dopada nečija boja očiju.
Nažalost, čak ni to nije kriterijum, jer bi mogli da raspravljamo o nečijem pravu na ukus, a ovde je o nečijem pravu rasprava da li ima imalo duše, svesti, srca i odgovornosti prema Bogu da ostavi na ulici nezaposlene ljude sa ogromnim iskustvom i kvalitetom i da ih pošalje na upravni spor koji može da traje godinama. Pa, od čega će živeti ti ljudi dok ne dobiju satisfakciju na sudu?
Da, dobijali su i oni koji su nezakonito dobijali otkaze u Narodnoj banci kada se pravila Nacionalna štedionica po ukinutom bivšem SDK, ali je ovde izglasano da se od tih para šteta opere, ne čast nego džep guvernera, da on za to ne odgovora nego da odgovora institucija i na taj način da ne odgovaraju ljudi koji predlažu loše zakone nego da odgovaraju institucije, znači, da se ta odgovornost prenosi na građane, na njihove džepove jer oni pune budžet, jer država ništa ne zarađuje. Ona troši ono što od građana prikupi i ta Narodna banka koja je po definiciji profitabilna institucija, ona je bila u gubitku tada kada je stvarala troškove i te radne sporove.
Znači, da vi imate usvojenu proceduru, od ocenjivanja radnog kvaliteta i doprinosa zaposlenih, rekla bih da, moguće je da ovi ljudi koji su na nižim lestvicama u državnoj hijerarhiji, odnosno u državnoj upravi imaju makar mogućnost da napreduju, neko će ih realno ocenjivati pa će od male plate kroz realan pogled na njihov rad doći jednostavno u jednom trenutku do neke pristojne plate ili satisfakcija koja se zove – da naučim posao. Za mnoge mlade je to satisfakcija naučiti posao. Nije ministar ovde rekao da ne može sad da uči nekog da Bože radi na budžetu, ali kako će neko steći iskustvo, ako mu ne date šansu i priliku da makar pomogne nekom ko to radi. Ne, vi ovim zakonom kažete – prekovremeni može da ide i do 90 dana, e to je onaj državni službenik na položaju, koji bi trebao da usklađuje rad, da ceni koliko ima radnih sati, da li već sada može nekog da primi na mesec i po, pa da nekom da vrši unos podataka, ne, ali, znate zašto to ne može, jer je to najstrože čuvana tajna. Isplate preko Trezora u Ministarstvu finansija su najstrože čuvana tajna na kojima vam je na tim spiskovima doskora bio i sam guverner Narodne banke, na primer za jednu naknadu od 20 hiljada dinara.
Nije to način stvaranja, ni kvalitetne državne uprave, ni vraćanje ponosa, ni ovoj državi, ni onima koji treba da se zaposle u ovim institucijama. To je način kako se potkupljuju i kupuju oni koji treba da rade ne po zakonu, ne po nekim kriterijumima, nego po želji i zahtevima onih koji im daju mogućnost da uopšte rade.
Da, imam puno pravo da protestujem protiv ovakvih rešenja zato što ovih deset godina nisu istorija Srbije jedina državna uprava i njeno pozitivno iskustvo.
Ne možete na zatečenom stanju i na lošem temelju da gradite lošu kuću. Da ne može i da ne treba pokazaćemo zakonima koji će danas ući u skupštinsku proceduru uz, kažem, Zakon o ministarstvima, Zakon o Vladi i Zakon o državnoj upravi, očekujem od svih onih koji se verbalno zalažu za jeftiniju državu, za racionalniju upravu i za manji budžetski deficit, da glasaju za stavljanje na dnevni red takvih zakona, a ne da se ovde danas preganjamo da li su radnici iz pravosuđa, koji jesu s pravom zaštićeni, nazvali nekog sekretara – državnim sekretarom ili sekretarom ministarstva, jer članovi 25, 26. i 24. lepo govore o tome da li su to ljudi na položaju, ko ih postavlja i ko im određuje platne razlike.
Mi o tome slabo znamo. Ali, članovi 25, 26. pa i 27. koji tretira savetnike, Zakon o državnoj upravi vrlo lepo govori o svojoj širini koju je sebi ova vlada i vlast ostavila da one koji treba da rade za nju, ali ne u isto vreme i za građane stimuliše da rade za nju, ali ne i za građane. Zahvaljujem.