Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, vidim danas da je ministar izuzetno raspoložen. Došao je ovde pred Novu godinu da malo ubijamo vreme pre ovog budžeta, i da nas malo oraspoloži…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas, sa dužnim poštovanjem o radu sednicu Narodne skupštine. Molim vas da imate stalno u vidu obaveze iz Poslovnika koje tačno opisuju kako moramo da se ophodimo jedni prema drugima.)
Mislim da ništa nije strašno. Ne vidim da sam nešto loše rekao. Samo sam rekao..
(Predsedavajuća: Znam da vi ne vidite, ali ja vidim i to mi je posao, pa vas zato upozoravam..)
Vi ne vidite, jer ministar je vama okrenut leđima, a on se izuzetno smeška i smeje se i raspoložen je izuzetno, to sam primetio da je to dobro, da vidimo nasmejanog ministra u parlamentu. Da li je to strašno što sam rekao? A vi namršteni kao da ćete da streljate nekog. Ne znam šta je s vama, gospođo, da li sam ja vama...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, sad vas upozoravam.)
Javio sam se za reč, a vi ste odmah startovali đonom na prvu rečenicu.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, izričem vam prvu opomenu.)
Stvarno vas zamoljavam, vi jeste potpredsednik Skupštine..
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, dužni ste da slušate upozorenja predsedavajućeg. Pogledajte u stenogram, pa ćete videti zbog čega reagujem. Vama, kao i bilo kom drugom poslaniku koji svojim verbalnim opisima narušava ugled Skupštine. Podsetila sam na obavezu da to ne činimo i na odredbe Poslovnika koje nam to propisuju. Nastavljate, ja vas upozoravam da to ne činite. Dakle, tema dnevnog reda, onoliko kreativno koliko znam da vi umete, ali uz podsećanje na to na čega smo obavezni u ophođenju u Skupštini. Izvolite.)
Znate šta, nemam nameru da s vama polemišem bilo šta i da koristim svoje vreme da iskažem ono za šta sam se javio. Vi radite svoje i ja naravno radim svoje.
Smatram da je ovo dobro što se želi nekim najnižim slojevima zaposlenih u administraciji da se poveća plata, ali da je to nedovoljno, da je to tako malo. Naša administracija ima po 17, 18, 19, 20 hiljada dinara i ljudi ne mogu da prežive. Sećam se vozača u ministarstvima, po opštinama, koji voze sa 17, 20 hiljada platom. Ne mogu fizički da opstanu. Da ne mogu da prežive.
Evo, neko ih se sad setio na kraju godine da nagovesti da će iduće godine biti bolje. Sa ovakvim povećanjem ukupno za celu Srbiju od milijardu i 600 hiljada dinara neće im biti bolje.
Već smo jutros čuli nagoveštaj poskupljenja struje, gde ljudi iz EPS traže da bude 60% da bi mogli da posluju, samim tim povećanjem sve će ovo pasti u vodu.
Želim da diskutujem o jednom problemu koji niko ne rešava u ovoj državi. Sećam se da smo u ovom parlamentu raspravljali o jednom direktoru aerodroma, a mislim da se zvao Krišto. Bojan Krišto, tako je. On je, na primer, imao dva miliona platu i jedan ministar je ovde branio da je to normalno, a imao je sa primanjima i preko dva do tri miliona.
Neka je on veliki menadžer. On ima sto plata jednog administrativnog radnika u Skupštini, jednog čoveka koji radi u administraciji državnoj, 100 plata prima jedan čovek. Zamislite vi sad kad imate u toj firmi trideset direktora raznih nivoa koji su tu negde oko njega. Nisu kao on, ali su tu negde.
Zamislite da tih nekoliko direktora prime platu, koštaju ovu državu kao čitav srpski parlament i još prave gubitak. Zamislite onog direktora iz JAT koji je napravio gubitak, evo sad se on sanira, 51 milion evra i podignut je kredit da se razduži, a koliku je on platu imao mesečno. Oko 15.000 evra.
Ko ga je nagradio za to? Koliko ima tamo desetina direktora? Koliko ima direktora agencija u državi? Koliko ima agencija koje samo niču kao pečurke. Gde god uđete kažu, idite prvo u agenciju, javite se pa dođite ovamo i dođite tamo.
Znači, ta administracija koja je izuzetno glomazna za jednu malu, sićušnu državu kao što je Srbija, za jednu iznemoglu privredu koja je na kolenima, za jednu privredu koja ne može da puni ovaj budžet, već mora da uzima komercijalne kredite da bi preživela i dovela do kraja budžetsku godinu.
Zamislite sad koliko malo ljudi radi u proizvodim zanimanjima u odnosu na usluge i administraciju, a koliko ima puno nepotrebne administracije u ovoj državi. Mi sad sve govorimo, ovo ćemo smanjiti, a ovaj isti parlament, vladajuća većina je nedavno izglasala ovde u jednom danu komunalnu policiju koja je pet hiljada ljudi zaposlila i sad niko ne zna da objasni po opštinama šta ti ljudi rade, nemaju gde da sede, nemaju kola, nemaju gde da se greju, nemaju nikakve uslove i daju se obaveštenja da oni postoje negde i da će se pojaviti negde, ali ne zna niko kako i na koji način. Pet hiljada ljudi je primljeno odjednom u administraciju.
Jako mi je žao što naš ministar naporno radi. On je rekao da radi do deset uveče. Bio bih srećan da ministar Marković manje radi, da se manje izlaže naporima. Evo, on se bavi Kuršumlijom, danima kako da otme vlast u Novoj Srbiji tamo i koalicionim parterima, i krši odluke suda, krši zakone, krši sve i kaže njima, samo vi uzmite, to je stav vlade i ja vas podržavam.
To je nedavno bilo i u Kraljevu. Ministre, nemojte da trošite energiju neracionalno. Vi se trudite, neko vam da zadatak i pohvalite se naredbodavcu da ste uzeli nekoliko opština. Jeste oteli nekoliko opština i radite na raznorazne nezakonite načine da te opštine izgube vlast, da oni izgube vlast koje je narod hteo i izabrao u tom gradu.
Da li je moguće u jednom gradu da neko pobedi i ima najviše odbornika i da sad ostane bez ijednog odbornika. Zašto? Neko dođe i privodi ih u MUP, saslušava, privodi, drži i onda kaže, vaša odbornička grupa mora da pređe tu i tu, ako mislite da dobijete to i to. Oni jadni šta će, nećkaju se i naravno počinje.
Evo, u Rači, od gradonačelnika sve redom, sve je prešlo u regionalni neki centar koji se pravi. Zašto? Kaže, Jura neće da dođe, neće potpisati ugovor ako ne dođete tamo. Da li lokalna administracija služi za takve stvari ili služi za neke druge stvari da radi? To sad treba videti.
Kako se povećava administracija? Kaže, pređite kod nas, daćemo vam dvadeset radnih mesta. Kako? Vas pet dobijate dvadeset radnika. Gospodine ministre, to ne valja što se radi i to jednostavno remeti. Navešću vam primere, imena, šta god hoćete.
Ovo danas što ste radili u Kuršumliji je protivzakonito. Vi ste zvali telefonom i rekli, danas ste zvali telefonom i rekli, samo nastavite, stojim iza toga. Kakav sud, doslovce ste tako rekli, kakav sud, sud nije tu bitan. Sud je presudio, ali to ništa ne valja.
Prema tome, nemojmo sada zamazivati narodu oči da će ova najniža administracija, ovi činovnici koji imaju 17-18 hiljada platu, dobiti neko sitno povećanje i da će im biti bolje. Koliko ima, ponavljam, nepotrebne stranačke administracije koja se prima?
Setimo se neke ekonomske diplomatije. Da li ste upoznati sa tom ekonomskom diplomatijom koja radi paralelno u našim ambasadama i koliko ona košta? Koliko koštaju zakupi po velikim svetskim metropolama i koliko je tamo činovnika otišlo da radi?
Da li su neki ljudi koji su ovde radili i imali neke probleme, da im je ponuđeno da ćute i da odu u tu administraciju tamo i da sede u nekim ambasadama? Ja ću vam i tu navesti imena i prezimena, ako treba, i reći koliko to sve košta, koji su dobili stanove i sve, samo da bi se ućutkali, da se ne bi neki problemi pokrenuli.
Da li je neko, gospodine ministre, u ovoj državnoj administraciji odgovoran danas, kada je objavljena vest da je Hašim Tači, da su evropske institucije pokrenule određene radnje protiv trgovine drogom, trgovine ljudskim organima, ubistava da bi se uzimali državni organi. E, ko je tom Tačiju skinuo crvenu Interpolovu poternicu i po čijem nalogu?
Srbija je izdala poternicu za Tačijem, sećam se odlično toga. E, on više tu poternicu nema. Ko je naložio da se povuče i skloni ta poternica? Ko? Da li će sada da se vrše pregovori sa Tačijem? Da li se krši Ustav? Da li ovaj parlament zna da je neko Hašimu Tačiju rekao – slobodan si, možeš da se šetaš po svetu, možeš da budeš premijer, možeš da radiš šta god hoćeš.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas, o dnevnom redu. Dakle, temu o Hašimu Tačiju dovodite u vezu sa Predlogom zakona o platama nameštenika.)
Broj administracije je izuzetno veliki u odnosu na ovu privredu koja ne može da izdrži. Gospođa Tabaković je ovde govorila o jednom problemu koji je vrlo interesantan i ne treba zatvoriti oči pred tim problemom koji je veoma važan. Uzmite u zadnjih pet vlada, i u ovoj današnjoj, za koliko se povećao broj državnih sekretara? Evo, iz prethodne vlade, iz one pre nje ...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, razjasnili smo, državni sekretari nisu predmet ovog zakona, pa vas molim o dnevnom redu.)
Koliko se povećao broj pomoćnika i koliko broj savetnika? Koliko to košta finansijski? Znate koliko je to? Garantujem sad, ovako blanko, za tri puta. Znate li koliko je to para? Tri puta. Sigurno, tri puta. Evo, izvadite podatke te iz Vlade. Da li je moguće da ova privreda to izdrži? Mi tonemo svakim danom. Evo, punjenje budžeta iduće godine će biti sve manje i manje. Firme se zatvaraju, gase, nema ko.
Da li je ovaj odnos između broja zaposlenih koji rade i primaju platu i onog broja koji je nezaposlen, i broja penzionera, jeste nemoguć da održi sistem u funkciji? Najmanje 300 hiljada ljudi, gospodine ministre, mora da se zaposli novih, da prima uredno platu, da plaća obaveze, da bi država funkcionisala.
Stručnjaci koji su radili analizu zaključili su da 300 hiljada novih radnih mesta morao da se popuni, da bi ova država mogla da funkcioniše kako-tako. Zato je i predsednik u kampanji i obećao 200 hiljada novih radnih mesta. Da li je došlo do zapošljavanja 200 hiljada ljudi u Srbiji? Nije. Otpušteno je jedno sto hiljada.
Kako sada da preživimo narednu godinu? Tri milijarde je uzeto kredita od MMF za budžet. Uzeti su komercijalni krediti. E, sad se računa za narednu godinu prodaja "Telekoma". Šta ćemo za onu drugu godinu? "Telekom" je unapred zadužen i kad se proda neće imati nikakve od toga koristi.
Prema tome, ne može mala država sa ovoliko zaposlenih, 600 hiljada ljudi uredno prima normalnu platu u Srbiji, 400 hiljada ide na posao i prima kad se stigne plata, a preko pola miliona ljudi ne zna se više da li rade, da li ne rade, ni da li primaju platu i ima li neko prema njima obaveze. Niko za njih ne ispunjava prema državi obaveze.
Sad me interesuje, kako mi ovako siromašni možemo da poklonimo, na primer, jedan prirodni resurs, kao što su optički kablovi po koridorima, "Nuba investu", koji mesečno donosi zaradu 18 miliona evra, a godišnje preko 200 miliona evra u tranzitu? Znači, telekomunikacija i ostale koristi preko optike koja će se postaviti kroz Srbiju. Da li smo mi toliko bogati da nekom vlasniku iz Slovenije i nekim našim ovde bosovima kažemo – evo vam ljudi 200 miliona evra, to nama ne treba nizašta.
Da li mi znamo koliko para je ostalo u privatizaciji "Zagrebačke banke"? Da li znamo u privatizaciji "Delte" koliko para je otišlo, ne u Srbiju, nego u drugu državu? Da li znamo koliko smo izgubili, na primer, na "Luci Beograd"? Predsednik države je rekao na televiziji da su država izgubili i grad Beograd dve milijarde evra, sećam se odlično, a trista miliona evra na kompleksu "Ušće". Da li smo mi toliki rasipnici da kažemo da nas to ne interesuje, da to prođe? A mi ćemo zato uzeti kredit, naravno, i živeti od kredita, i živeti od meseca do meseca.
Evo, ova će se budžetska godina nekako pregurati. Nova godina se bliži. Novi budžet ne obećava ništa dobro. Ovih dana se kuju planovi, lokalna uprava u Srbiji će dobiti 1.700 stanova odmah, u Beogradu 5.000 stanova. Sve će se izgraditi, svi ćete dobiti, a niko ne kaže kako i odakle.
Gospodine ministre, tri građevinske sezone su prošle ovoj vladi, ostala je samo ova na proleće koja dolazi, poslednja. Nadamo se poslednja ovoj vladi u karijeri, ali poslednja u mandatu sigurno. Rezultati su izuzetno loši. Sad treba praviti neke spektakularne stvari, pričati neke priče, muljati, presipati iz šupljeg u prazno, zabavljati narod da narod oseti da ima neke nade. Od toga se ne živi.
Da li postoji mogućnost da Srbija malo živne, da srpsko selo malo živne, da poljoprivreda malo živi, da počne u Srbiji da se zarađuje? Vi znate, kao čovek koji vodi lokalne uprave, da u pojedinim opštinama ne radi ni jedno jedino preduzeće danas. Kako da prežive te opštine? Evo, juče su najsiromašnije opštine imale sastanak sa šefom države i nekim ministrima i oni su im obećali mnogo, a šta će od toga biti ispunjeno, iz kojih sredstava i gde se ta stavka nalazi u budžetu, ja sam veoma pažljivo gledao budžet za narednu godinu, nema je.
Da li ćemo i dalje pustiti ove da zarađuju ovoliko, kao ovi u Kontroli leta? Da li znate da u Kontroli leta direktor ima platu 20 i nešto hiljada evra, da ima primanja možda oko 30 hiljada evra, da se razbacuje, podiže kredit 70 miliona evra, pravi upravnu zgradu, da sve blješti, šljašti itd?
Zbog njegovih preleta preko Srbije, koje on debelo naplaćuje, ovu Srbiju ubi grad, seljaci propadoše načisto. Nikako da se napravi neki fond, da se kaže – gospodo iz Kontrole leta, lepo je to što vi imate velike plate i što zarađujete milionske svote, ali izdvojte deo sredstava zbog vaših preleta, kada su zabranjena dejstva protivgradne zaštite, ovu Srbiju potpuno ubije grad i seljaka potpuno uništi.
Ništa se na tome ne radi. Rečeno je da se avijacijom to štiti, najsavremenije metode i nema od toga ništa. Da li je moguće, gospodine ministre, da u svakoj lokalnoj upravi, u istim opštinama, svake godine poplave naprave ršum i naprave ovolike troškove? Da li je moguće napraviti nasip u jednom Vlasotincu?
To je nekoliko stotina metara tamo ostalo je da se završi. U jednom Novom Pazaru radio se nasip. Potrebno je jedno kilometar-dva i da nema štete. U jednom Prijepolju, dva, tri kilometra nasipa, nego svake godine plaćamo milionske štete. Vi vodite lokalnu samoupravu. Zašto ne razgovarate s ljudima?
Zašto na Vladi ne tražite sredstva? Zar je tolika problematika napraviti jedan nasip? Da li je moguće u Smederevu podići nivo odbrambenog nasipa, dobetonirati tamo 80 cm i da više ne mislimo koji je nivo Dunava? Moguće je, ali nema ko to da pokrene.
Da li moguće da su sva sredstva koja su od "Mobtela" bila namenjena za tu potrebu potrošena u izbornoj kampanji? Jeste, tačno je sigurno i tako se i dogodilo.
Zato vam kažem u opštinama jedno nedomaćinsko poslovanje. Zašto? Zato što vi, gospodine ministre, ulazite izuzetno puno u ingerencije lokalnih vlasti i radite sa svojim strankama i stranački uticaj tamo je jednostavno presudan. To ne sme da se događa, ako mislimo da decentralizujemo vlast.
Ne treba nama decentralizacija preko regiona, mi možemo preko lokalne uprave decentralizovati vlast, da ono što se tamo zarađuje tamo i ostaje jednim delom i da se namenski troši za ono što ljudi smatraju da je najpotrebnije da se uradi na tim prostorima.
Prema tome, morate i vi, ministre, da se promenite. Morate da promenite neke svoje navike, a parlament će sigurno pomagati u tome kolko može. Nemoj da budete nezadovoljni opozicijom u Srbiji, koja je izuzetno konstruktivna i koja vam izuzetno puno toleriše stvari koje se događaju na lokalu.