Šteta što je mali broj poslanika u sali koji su bili prisutni 2006. godine kada se prvi put donosio ovaj zakon. Pre nego što dam neke kritičke osvrte na ovaj Predlog zakona, samo bih nešto da podsetim javnost i ove ljude koji nisu bili 2006. godine poslanici. Bilo bi dobro da uzmu stenograme i da pročitaju tadašnje diskusije.
Naravno, ovaj predlog zakona može da se posmatra sa gledišta problematike koju tretira na jedan širi i na jedan uži način. Samo da se setimo neke male hronologije. Ovaj zakon je 2006. godine u onoj zgradi Narodne skupština branio Zoran Balinovac, a aktivan u izradi ovog zakona bio je u to vreme ministar finansija Mlađan Dinkić, jer su bili suočeni sa problemom kako da definišu ukupnu masu plata za državne službenike i kako da uvedu, kako su oni tada rekli, neki red.
Moram da podsetim, radi javnosti, da principi na kojima su hteli to da urade, nisu bili tako loši, a princip je platna grupa i platni razred. Bili smo protiv ove podele na državne službenike i nameštenike, jer smo ukazali šta će da se javi kao problem. Naravno, sve je to odbijeno na sličan način kao što se i danas odbija u ovoj zgradi. Rekli smo šta će da se desi i desilo se. Ovaj predlog zakona ne rešava problem od juče ili prekjuče, on pokušava da reši nešto što je problem od dana donošenja zakona, a to je 2006. godina.
Znači, sistem platnih razreda, platnih grupa je donekle prihvatljiv, ali ovi rasponi koji su napravljeni između su bili ne prihvatljivi, a pogotovo podela svih onih koji su u radnom odnosu u administraciji na državne službenike i nameštenike, za nas je bila tada ne prihvatljiva, sada ne možemo to da menjamo zato što je to ostavilo neke svoje posledice. Izmenama ovog zakona nije data mogućnost da intervenišemo amandmanom u tom smislu.
Moram da skrenem pažnju da i ukoliko se usvoji ovaj predlog zakona, opet će odnos da bude jedan prema devet. Zašto? Zato što platna grupa jedan, to je prva grupa položaja, ima koeficijent devet i šesta platna grupa kod nameštenika ima koeficijent jedan. To je odnos jedan prema devet, nije jedan prema šest, kako ste napisali u obrazloženju ovog predloga zakona.
No, ako usko posmatramo domet ovog zakona i predloženih izmena, onda je cilj da se uredi odnos između platnih grupa i platnih razreda na način koji bi odgovarao kvalitetu i potrebama određenog radnog mesta.
Onda vidimo da tu postoje poprilično neke nelogičnosti, koje verujte ne mogu amandmanima da se izmene, timpre što ovi svi koeficijenti kada se saberu prema broju zaposlenih u državnoj upravi, ako je to 27 hiljada zaposlenih, pa pomnoži sa osnovicom koja se utvrđuje svake godine Zakonom o budžetu, na taj način dolazimo do mase u neto iznosu i onda, moram da vam skrenem pažnju, da ova matematika koju ste ovde dali od 1,6 milijardi dinara, šta procenjujete da će biti trošak, znači, preko onoga što redovno ide, mislim da vam ta matematika nije tačna, jer ako se u startu prihvatili da se član 3. Predloga zakona briše, onda će taj iznos sigurno biti daleko niži od ovoga, tim pre što član 3. kada bi kojim slučajem ostao, on daje veliki prostor za nešto što ne može da se poboljša ili da budem precizniji, kontrolisalo bi se samo u okviru sistema državne uprave, a onda u zavisnosti od toga koliko ko sumnja u ministarstvo, pojedina ministarstva, Vladu može da zaključi i kakav će stepen eventualne zloupotreba da bude.
Ima jedan stvar za koju stvarno moram da kažem da je dobro da se razmišlja uopšte o promeni, a to je kod ovih platnih grupa, ne samo od 10. do 13. već bih rekao od 6. do 13, jer tu sam nalazio ovaj prostor gde struka treba da dođe do izražaja. To moram da kažem.
Ipak, ono što je iznad 1, 2, 3, 4 i 5, tu su organizatori nečega što se radi u sistemu državne uprave, ali praktično od 6. do 13. platne grupe tu treba da se nalaze stručnjaci ili ono što nosi posao, tehnički aspekt posla u državnoj upravi.
Tu ima nekih stvari koje se nama ne sviđaju i mi predlažemo da se to promeni. O tome ćemo kada budu amandmani.
Ako idemo ovim sistemom nameštenika, tu postoji šest platnih grupa, nešto se menja od 3. do 6, praktično, prva i druga se ništa ne menjaju, ali i dalje stoji onaj prigovor svojevrsnog mešanja ovih poslova sa državnim službenicima, što je faktičko stanje, ne mora ono da bude po rešenju, ali faktički prema onom poslu koji se radi može do doći do tog mešanja, što svakako nije svrha i nije cilj one osnovne ideje da se zaposleni u državnoj upravi podele na državne službenike i nameštenike.
Praktično, sada trpimo neke posledice. Znači, ako gledamo uže ove izmene one treba da reše te relativne odnose unutar platnih grupa i platnih razreda. Mi mislimo da ovo što ste dali kao predlog neće da reši taj problem i naravno preuzimam rizik da neko pogrešno to shvati, jer u ovoj kategoriji od mlađeg savetnika pa do mlađeg referenta moram da kažem da imamo sve i svašta.
Imamo tu i svojevrsno udomljavanje pojedinih kadrova. Oni koji su pripadali prvoborcima petooktobarske revolucije, koji su išli do američke ambasade da uzimaju pare, da finansiraju itd, oni su daleko više napredovali, oni su savetnici predsednika Republike, specijalni savetnici ministara, potpredsednika Vlade. To je druga dilema, to je otpor koji kontroliše DS ali to je vaš problem, to ćete vi 18. da rešite na način kako ste to planirali.
Čini mi se da kada je 2006. godine ovaj zakon bio na dnevnom redu da osim SRS svi drugi su glasali jer su svi drugi podržavali u to tu vladu. Sada je malo čudno da se ljudi svađaju i pri tom, stvarno moram da ih pohvalim, svi su u pravu, sve ono što su rekli. Oni najbolje znaju kakva je ta struktura DOS.
Primena zakona jeste veliki problem, otom potom i sada u širem smislu reči, plate zaposlenih u državnoj upravi, one se predstavljaju kao deo javne potrošnje RS, ali ovo neminovno otvara pitanje lične potrošnje u celoj RS i otvara pitanje konsolidovanog bilansa RS.
Kad smo na tom terenu, onda moram da kažem da postoji totalni haos, jer sada će neko pogrešno da shvati da se poslanici bore, sekiraju za plate nameštenika i državnih službenika, a šta je sa ostalim ljudima koji rade? Kao su ono zaštićeni, oni koji rade kod privatnika, oni koji rade u nekom preduzeću, koji imaju sreće da rade? Šta je sa onima koji rade, firma ne uplaćuje doprinos, pa kada treba da odu u penziju dožive svojevrsno iznenađenje?
Ovo treba da otvori i pitanje lične potrošnje i nagrađivanja. Tu je totalni haos, tako da imamo sada svojevrsnu licitaciju od potpredsednika Vlade, preko pojedinih ministara, preko eksperte ekonomskih itd, i svi licitiraju sa nekim procentom, a znate i sami da je država u velikim teškim drugovima i kada neko uopšte priča o ličnim primanjima i njihovom pomeranju, samo da se podsetimo, praktično dve godine nemamo usklađivanje penzija u skladu sa zakonom koji je na snazi, dve godine nemamo ni transfere nenamenskih sredstava prema lokalnim samoupravama u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava koji je donet kao nešto epohalno.
Imamo puno tih propisa koji se ne primenjuju. Neko od mojih prethodnika rekao – ovim izmenama o fiskalnom savetu, neko je pobrkao i datume. Pitanje je da li danas 19. decembar, možda je danas 15. oktobar, nije 15. decembar, nego 15. oktobar. Zašto? Nema budžeta.
Da li postoji problem sa budžetom? Strašan problem postoji. Još ne možete da napravite popis šta sve treba da se proda da bi se popunile rupe, a sve što bi se popunilo kao rupa je samo trošak. To je budžet.
Mislim da smo ubačeni u ovu priču zbog toga što se ne poštuje princip, što se uništavaju principi i što materijalne pretpostavke za bilo kakvu javnu potrošnju su ovde vrlo skroman, bez obzira što se neko hvali time da je velika svetska kriza u inostranstvu, a mi smo profitirali zahvaljujući toj svetskoj krizi.
Molim vas, prekinite više sa tim stvarima, jer možemo postati velika žrtva laži. Tako je nešto i Tito 1980. godine rekao Koči Popoviću da je sve laž. Znali smo da je sve laž, ali je narod stradao. Vodite računa, ovo se radi, vlast se vrši radi naroda. Narod treba da oseti neke pozitivne efekte vršenja vlasti.
Ovako se samo presipa iz šupljeg u prazno, žele da se zadovolje ljudi sa najnižim primanjima koji rade u državnoj službi, samo moram da kažem da ovaj zakon ima i svoje prenosno značenje, jer se posredno primenjuje i na mnoge druge kategorije.
Sami ste videli koliko ima tih paradržavnih organa kojih nema u budžetu i meni je drago što ste pomenuli agencije. Samo da vas podsetim 2005, 2006. godine smo dobijali opomene, mi iz SRS, od predsedavajućih, zato što smo se protivili agencijama.
Preporučio bih vam da, ukoliko stvarno želite da nađete pravi pravac da ova država izađe iz ove situacije, malo više čitate te stenograme i one naše kritičke ocene za pojedine predloge zakona koji su bili na dnevnom redu.
Samo da vas podsetim, prošle godine, odnosno početkom ove godine najavljena je spektakularna akcija otpuštanja ljudi iz državne administracije, pod pritiskom MMF-a i onih koji obezbeđuju sredstva za očuvanje ove vlasti, pa je tada tačno izračunato koliko ljudi treba da bude otpušteno itd. Rekli smo da od toga nema ništa.
Uopšte nemamo sada ovde ni kriterijum. Moram da vam kažem, i ti memorandumi što prate budžet, to je spisak nekih stvari koje su apsolutno nerealne.
Tu se daju neke aproksimativne prognoze šta bi bilo kad bi bilo, očekuje se ovo, očekuje se ono. Nemamo jednu ozbiljnu ekonomsku politiku. Apsolutno ne postoji ozbiljna ekonomska politika, kako politika nagrađivanja, kako politika lične potrošnje, kako politika javne potrošnje.
Nikad niste mogli da čujete u ovoj zgradi ili onoj tamo da neko iz nekog ministarstva dođe i otvoreno kaže – teška je situacija, problemi su, gledamo načine kako da to rešimo. Uvek su neki hvalospevi. Koliko smo puta ovde kritikovali, recimo, ministra zdravlja? Sada čujemo podatak da se 500 miliona evra duguje farmaceutskoj industriji.
Iz čista mira čovek saopšti podatak – jesam kriv, nisam kriv, u ovom delu sam krvi, u ovom delu nisam kriv itd. Ili ove podatke koje je Marković malopre pričao, neću to da komentarišem pošto ga nema, ali on mora da se seti, pošto je i on tada bio poslanik 2006. godine, da je sve na vreme rečeno šta će da nas snađe, šta će da nas pogodi.
Mi smo tada imali i problem stečenih prava. Imali smo i problem spajanja administracija iz dve, ako mogu tako da kažem, države itd. Niko ne prelazi preko toga da su objektivno i postojali neki problemi, ali nije postojala volja da se na principijelan, objektivan način ovo reši, već se postavi princip, a onda sa izuzecima se sve to dezavuiše, devalvira i upropasti. To je taj veliki problem.
Apsolutno sam siguran da i posle ovih izmena, bez obzira kakve one bile, moguće je da će da dođe do nekog neznatnog povećanja kod ovih od 10. do 13. platne grupe kod državnih službenika i od 3. do 6. platne grupe kod nameštenika. Kažem, moguće je da se nešto desi, ali ništa suštinski neće da se poboljša u njihovom položaju, ništa suštinski zato što ovde ne postoji politika lične potrošnje kao sastavni deo ukupne ekonomske politike ove države.
Sva rešenja koja se izvlače su ograničenog dometa i ona više predstavljaju neki izuzetak ili nešto sporadično ili gašenje požara ili gašenje neke obične vatrice da ne izbije neki veći požar. Međutim, to je nemoguće da se radi u tako velikom vremenskom periodu 5. oktobar 2000. godine - 31. decembar 2010. godine. To jednostavno vreme oburvava. Više ne može da izdrži i, drugo, nema više iluzije koja može da se ponudi građanima kao zamena za surovu stvarnost. Nema. Koju iluziju da ponudite građanima?
Danas preuzimam veliki rizik da svi oni koji su ostali bez posla kažu, a što se neko ne brine o nama? Znate i sami koliko je takvih ljudi koji su nezaposleni. Stopa nezaposlenih je 30%. Tu smo rekorderi. Veliki rekorderi. Ako se pogleda struktura zaposlenih, molim vas, gde je industrija tu? Nema je. Nema industrijskog radnika. Nešto uslužne radnje, administracija, javne službe. To ne može državu da izvuče iz krize. Treba nam novo stvorena vrednost. Ko će da pravi novostvorenu državnu vrednost? Državni službenici? Nameštenici u upravi?
Ovde nismo dotakli one zaposlene u lokalnoj upravi. To ne donosi dohodak. To ne stvara vrednost. To treba da pomogne nekome da stvori vrednosti, ali ako se to toliko birokratizuje i postane samo sebi svrha, onda nemojte da vam objašnjavam šta sledi.
Pogledajte sami šta defiluje sve po Narodnoj skupštini po ovim kancelarijama? Koji je tu kriterijum zapošljavanja? Godine 2000. Narodna skupština je imala 70 zaposlenih, 17 ljudi na obezbeđenju, a sada 360 zaposlenih i 170 radi na obezbeđenju.
Onda da bi neko zadovoljio Tačija, koji prodaje organe, kaže – Narodna skupština treba da ima 120 poslanika, isto kao nelegalna i nezakonita samoproglašena republika Kosovo. To je ta priča. A onda se neko drugi doseti i kaže – da izbacimo KiM iz preambule, a ovaj se setio regionalizacije. Sledeći put ću da vam čitam šta je predsednik SPS, Ivica Dačić, kritikovao i regionalizaciju i ovo sve pre nekoliko godina, pa da vidimo koliko smo dosledni kao ljudi, pa onda i kao političari. Zahvaljujem, gospođo Đukić Dejanović.

Narodni poslanik Donka Banović ima reč.

Pred sobom imamo jedan prilično kratak zakon. Imamo svega pet članova, s tim što je peti član opšte prirode. Međutim, ovaj zakon se i te kako tiče direktno velikog broja ljudi.

Čuli smo da u Srbiji u ovom trenutku radi oko 27.000 državnih službenika i nameštenika i suština ovog moglo bi se reći da su dve stvari kada je u pitanju izmena postojećeg zakona, a to je da se utvrđuju novi koeficijenti za državne službenike i nameštenike, čije su plate ispod republičkog proseka.

Dodala bih još da su mnogo ispod republičkog proseka ako znamo da je republički prosek oko 33.000, onda postoje neki državni službenici i nameštenici koji imaju platu oko 14.000-15.000. Dakle, skoro je dva puta to njihovo primanje niže od republičkog proseka.

Tom korekcijom nisu obuhvaćeni svi platni razredi. Razvrstano je od 12. do 10. platne grupe. Izvinjavam se što sam upotrebila jedan arhaičan izraz, nisu platni razredi nego platne grupe. Dakle, to su platne grupe kada su u pitanju državni službenici, gde su zaista najniži koeficijenti. Dakle, tu dolazi do promena i kada su nameštenici, pošto su oni drugačije podeljeni, od 1. do 6, obuhvata platne grupe od 6. do 3. Dakle, 2. i 1. itd, kod njih neće doći do promena.

Još nešto što predlagač ovim zakonom predlaže to je da se smanji raspon plata u državnim organima i da se taj odnos od 1:9 promeni na 1:6. Smatramo da je to celishodno rešenje jer su ovim ljudima zaista nedopustivo male plate.

Citiraću jednu rečenicu iz obrazloženja gde kažete da će se usvajanjem ovog zakona obezbediti povoljniji uslovi za ekonomsku egzistenciju državnih službenika i nameštenika. Mislim da neće doći do nekog velikog poboljšanja standarda ovih građana jer su to toliko mala primanja da i kada dođe do tog povećanja teško da će to da pruži neko značajno povećanje životnog standarda i tih ljudi i njihovih porodica.

Zašto? Zato što je dve i po godine ova vlada na čelu sa Mirkom Cvetkovićem uticala na ozbiljno pogoršanje standarda svih građana u ovoj zemlji, ne samo državnih službenika i nameštenika. Ona definitivno ne može da obezbedi socijalnu sigurnost nikome, pa ni ovoj kategoriji uz sva povećanja koja su ovde predviđena a koja su minimalna.

Skoro da je zaboravljeno da je ova Vlada prilikom formiranja samu sebe nazvala socijalno odgovornom. Volim s vremena na vreme da pročitam i narodnim poslanicima, ali pre svega građanima, da ih podsetim na neke delove ekspozea iz maja 2008. godine, a ekspoze je program ove vlade, kada je Mirko Cvetković, tadašnji mandatar, svima nama i građanima Srbije obećao da će to biti jedna socijalno odgovorna Vlada.

Dakle, 2008. godine gospodin Cvetković kaže da je jedan od prioriteta Vlade Srbije jačanje socijalne odgovornosti prema građanima Republike Srbije, a posebno najugroženijim kategorijama stanovništva, da je cilj Vlade da u narednim godinama najširi slojevi stanovništva participiraju u rezultatima ekonomskog napretka.

Dakle, niti ima napretka niti ima socijalne sigurnosti i odgovornosti. Nažalost došlo je do velikog poboljšanja i pada standarda svih građana. Neki dan je bila jedna konferencija za štampu gde su izneti zvanični statistički podaci koji govore o tome u kakvoj ekonomski državi živimo, kakav je standard građana Srbije posle dve i po godine. Podaci se odnose na 2010. godinu koja je već pri kraju, a to je da je standard građana u 2010. godini pao za čak 25%, dakle, za jednu četvrtinu se standard svih građana pogoršao i to su najnoviji ekonomski parametri.

Od početka su životne namirnice poskupele za 11% da budem preciznija za oko 11,2%. To kaže Zavod za statistiku u proseku, mi svi znamo da su neki proizvodi mnogo više poskupeli, neki manje, ali su statističari izračunali da je to negde 11 do 12% u proseku. Da su nam plate svima realno smanjene za više od 13% i tu je tih 25% pogoršanja ukupnog standarda svih nas. Gotovo da nema proizvoda koji nije poskupeo i to su oni svakodnevni proizvodi koje jedna porodica zaista mora da kupi, tu su ulje, mleko, meso itd.

Dakle, situacija je očita. Čini mi se da je juče guverner gospodin Šoškić, ne znam šta je time hteo da kaže valjda da uteši građane Srbije, pa je rekao – da on zaista smatra da u sledećoj godini inflacija ne može biti veća od 14,5%, da je to i njegovo predviđanje, znači on već govori o 2011. godini, tako da ne da možemo očekivati poboljšanje standarda, nego će i ovih 25% iz ove godine, verovatno narasti na 30 ili 35% sledeće godine. To su neki od rezultata ove socijalno odgovorne Vlade.

Podsetiću vas samo da je lider DS i predsednik ove države nedavno izjavio da je zahvaljujući antikriznim merama sprečen bankrot Srbije, a samo pre godinu, godinu i po je pričao o tome da je ova ekonomska kriza u stvari jedan razvojna šansa Srbije. Kako stigosmo od razvojne šanse do toga da nam je standard ovako loš, da je sve veći broj ljudi u Srbiji koji žive ispod linije siromaštva?

U ovom obrazloženju kažete, to je glava 4, govorim o ovom zakonu, finansijska sredstva koja su potrebna za sprovođenje ovog zakona, žao mi je što gospodin Marković nije tu, da za sprovođenje ovog zakona je potrebno obezbediti dodatna sredstva u iznosu od oko milijardu i 600 miliona dinara u budžetu RS za 2011. godinu kako bi ovaj zakon stupio na snagu 1. januara 2011. godine.

Potrebna sredstva korisnicima bi se obezbedila preraspodela tih sredstava obezbeđenih budžetom za 2011. godinu na način i u skladu sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu. Kratko rečeno, ovde nam predlagač kaže koliko je sredstava potrebno da bi se izmene i dopune ovog zakona sprovele, kako bi se zakon primenio, a onda nam i kaže da to ne bi bilo povećanje nego bi bila preraspodela u okviru sredstava koja su obezbeđena.

Kažem, žao mi je što gospodin Marković nije tu, bio je tako aktivan u ovom prvom delu diskusije o ovom predlogu zakona, neću da verujem da on ovde nije zbog toga što verovatno više nema direktnog prenosa. Ako je u prvom delu sednice učestvovao aktivno, onda je mogao da ostane i da sasluša diskusiju ostalih poslanika do kraja. Gospodin Marković, odnosno njegovo ministarstvo kaže da će preraspodeliti postojeća sredstva.

Imam odličan predlog kako da se uštede neka sredstva, pa onda i kako da se izvrši preraspodela. Vratila bih ovu Vladu na jedno od obećanja koje su dali svim građanima Srbije i narodnim poslanicima, a to je bili reč da se mora smanjiti državni aparat. Nije došlo do smanjenja državnog aparata. Imamo da se u dnevnim novinama vode polemike između pojedinih ministara i stranaka itd, da se licitira, jedni kažu da nije bilo reči o smanjenju državnog aparata, odnosno Vlade i ministarstava, drugi čak idu dotle da smenjuju neke ministre itd, ali to je sve u novinama. Rekla bih da je to sve – rekla kazala, ali ozbiljne volje i namere da se smanji državni aparat u Srbiji ne postoji.

Osnivaju se kancelarije, saveti, raznorazne radne grupe i sve to na sednicama Vlade. To su dostupni javni podaci. Odete na sajt Vlade i tačno vidite šta je na kojoj sednici novoosnovano. To je jedno, formiranje novih tela koje bi trebalo da prestane, kao i da se stalno zapošljavaju novi činovnici u već postojećim telima. Prosto je zabrinjavajuće gomilanje institucija. Kažem gomilanje. Negde imate da se formira novi organ, savet, radna grupa itd za neke poslove za koje postoje već određena tela i u Vladi i u državi.

Navešću jedan primer koji su sve organi i institucije formirani, a koji se bave regionalnim razvojem, koji u svojim obavezama između ostalog imaju veoma naglašenu ulogu da se bave regionima i ravnomernim regionalnim razvojem.

Zbog čega? Zato što je, čini mi se, u septembru formirana sedma takva institucija. Tu može da dođe do smanjenja i do štednje. Nabrojaću koje su to. Imamo Ministarstvo bez portfelja, na čijem je čelu ministar Sulejman Ugljanin, koje je zaduženo za ravnomerni regionalni razvoj. Imamo Ministarstvo za NIP, gde su skoro sve aktivnosti kobajagi, što bi rekla deca, ili tobože usmerena ili imaju prednost nerazvijeni delovi Srbije.

Postoji Nacionalna agencija za regionalni razvoj. Postoji Agencija za mala i srednja preduzeća koja u svom opisu rada ima naglašenu funkciju ka delovima Srbije koji nisu razvijeni i tu je ovo mamutsko ministarstvo koje u svom nazivu ima Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.

Kada je u pitanju ovo ministarstvo, na šta su se svele aktivnosti Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj? Svele su se na politički projekata stranke G17 plus, gde su oni prepoznali mogućnost kroz ovo ministarstvo koristeći novac iz budžeta da formiraju regione po Srbiji i da ih udružuju i da formiraju stranku kojoj su dali novi naziv. Nije više G17 plus nego je URS, odnosno Ujedinjeni regioni Srbije.

Većina aktivnosti ovog ministarstva se praktično svodi na neku teritorijalnu podelu koju smo imali u nekim mračnim vremenima, gde se teritorija Srbije delila na nahije, a na čelu tih nahija su se, čini mi se, nalazili knezovi, a sada su na čelu nahija, odnosno ovih URS političari i članovi G17 plus iz tih regiona.

Dakle, eto u šta se pretvorila briga o regionalnom razvoju Ministarstva za ekonomiju. Izgleda da ministar Dinkić zaista mnogo veruje u onu latinsku – divide et impera, zavadi pa vladaj. Na sve to, odnosno na sva ta tela koja postoje i koja se bave regionalnim razvojem, u septembru je formiran i Savet za razvoj nedovoljno razvijenih područja koji ima predsednika i šest članova. Dakle, formirala je Vlada u septembru sedmo telo koje treba da se bavi regionalnim razvojem. To je što se tiče tog dela.

Na primer, Vlada je nedavno osnovala kancelariju koja se zove Kancelarija za regulatornu reformu i analizu efekata propisa. Ovo je opet dupliranje. Zašto? Zato što se tim poslom godinama bavi uprava odnosno jedinica za sveobuhvatnu reformu propisa. Imamo apsolutno dupliranje.

U javnosti je gotovo nezapaženo prošlo imenovanje dva nova pomoćnika direktora Kancelarije Nacionalnog saveta za decentralizaciju. U toj je kancelariji radilo osam ljudi, ali su imenovana i dva nova pomoćnika. Jedinu aktivnost koju ja znam da je ova kancelarija za decentralizaciju imala je ta da je štampala jedan časopis koji se zove "Decentralizator".

Moje pitanje za gospodina Markovića, na koje mi može i pismeno odgovoriti, da bi nas, narodne poslanike, zaista interesovalo kakve je sve aktivnosti Nacionalni savet za decentralizaciju imao u prethodnoj godini? Pretpostavljam da su oni dužni, kao i sva ostala Vladina tela, da Vladi barem jednom godišnje dostavi izveštaj o svom radu. Tako bih i završila. Vi biste mogli sve narodne poslanike da obavestite šta radi ovaj nacionalni savet koji izdaje časopis koji se zove "Decentralizator"? Hvala.

Poslanik Dragan Stevanović ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, na početku bih da raščistim neke stvari. Nažalost, gospodin Marković nije tu, ali me je malopre u svojoj diskusiji pomenuo. Ovo što će možda ličiti na neki način na repliku, zaista ima veze sa ovom temom, sa državom upravom. Čini mi se da je gospodin Marković malopre zloupotrebio neke činjenice. Ako ne gleda, najljubaznije bih vas zamolio da mu to prenesete.
Zaista jesam bio u Ministarstvu državne uprave sa jednim kolegom poslanikom iz njegove stranke, ali su povodi i motivi našeg odlaska u Ministarstvo bili potpuno različiti. Spreman sam ovde pred kolegama poslanicima i pred javnošću, ukoliko ima prenosa, da ovog trenutka krenem u Ministarstvo državne uprave i da otvorimo predmet, pa da vidimo da li smo po istoj osnovi i sa istim zahtevima u Ministarstvu državne uprave bili ja, kao poslanik SRS, odnosno odbornik SRS u SO Surdulica i kolega poslanik iz DS.
Naravno, njihovi zahtevi su bili nešto drugačiji u tom trenutku. Oni su tražili da se ospori sednica na kojoj je predsednik opštine izabran. To je bilo njihovo legitimno pravo. Ali, nisam očekivao da će ministar za državnu upravu doneti takvu odluku, zato što je ministar deo politike i aparata koji je samo par meseci pre toga taj opštinski odbor naterao da podrže tog predsednika opštine. Bilo bi zaista smešno da posle dva ili tri meseca menja svoju odluku. Ali, mene to ne interesuje. Vi imate svoje predstavnike ovde pa neka o tome oni govore.
Ono što mene interesuje, a to je da zahtevi koje smo mi ispostavili pred Ministarstvo državne uprave do dana današnjeg nisu dobili odgovor, ne od Ministarstva državne uprave, nego ni od jednog jedinog državnog organa. Evo o čemu se radi.
U opštini Surdulica Javno preduzeće "Vodovod", čiji je osnivač Skupština opštine Surdulica, do tog trenutka godinu i po dana nelegitimno naplaćivalo je cenu komunalnih usluga uvećano, odnosno suprotno zakonu i odluci Skupštine opštine. Ministarstvo trgovine i usluga konstatovalo je te nepravilnosti u dva svoja rešenja i dalo nalog da se cene vrate i da se građani ne potkradaju. Javno preduzeće se oglušilo na sve to.
Mi podigli na lokalnom nivou dreku. Podigli smo dreku i pred državnim organima. Čega su se dosetili u lokalnoj samoupravi? Da donesu odluku SO kojom će retrogradno, unazad, omogućiti da se naplaćuju komunalne usluge po tim cenama. Kad smo se pobunili protiv toga i zbog toga došli u Ministarstvo državne uprave, da osporimo tu odluku, oni su se preračunali pa tu odluku iz straha nisu objavili u "Službenom glasniku".
Ali je na SO takva odluka doneta, koja je suprotna Ustavu. Mi smo u vašem ministarstvu, da dođemo do državne uprave, pitali gospodu koja nas je dočekala tamo – ko je nadležan i šta da radimo, pošto su oni rekli da nisu nadležni za tako nešto? Rekli su da ne znaju.
Ja sam pitao da li da se obratim i pokrenem postupak pred Ustavnim sudom? Rekli su mi – da. Ja sam ga pokrenuo. Ustavni sud se oglasio nenadležnim. Od tada do danas Ministarstvo državne uprave nije nadležno, Ustavni sud nije nadležan, Ministarstvo finansija, pošto ima osnova u zakonu, na osnovu nekih uredbi, da zaustave transfere zbog nepoštovanja odluke i naloga Ministarstva – ni ono nije nadležno. Niko u ovoj državi dve godine nije nadležan da natera jedno javno preduzeće da poštuje nalog i rešenje Ministarstva trgovine i usluga, sa jedne strane, a sa druge strane da poštuje zakon.
Onda ministar tako ležerno dođe i kaže – znate, ja sam protiv ovoga, protiv onoga, državna uprava ovo itd. To je slika i prilika naše državne uprave. Sad su počeli da vraćaju cene, ali ne zbog toga što su cenu vode uvećali, nego zato što su u papire ugradili neke usluge koje su suprotne Zakonu o zaštiti potrošača, Zakonu o javnim preduzećima i sve vreme sudstvo ćuti, od tužilaštva do sudova. U fiokama su predmeti. Toliko o državnoj upravi u Srbiji.
Kad se vratimo na ovaj zakon, SRS je svoj stav i odnos prema ovom zakonu na najeksplicitniji način objasnila i izrazila kroz svoj amandman. Mi smatramo da povećanje treba, ali da ovo nije dovoljno. Ovi ljudi su u bednom položaju i politika Vlade Republike Srbije ih je u ovakav bedni položaj i dovela. To što će neko sad da umesto 16, primi 18 ili 19 hiljada dinara platu, možete da mislite kakva je usluga.
Niko danas ko predstavlja ovde skupštinsku većinu i ko će glasati za ovaj zakon zaista nema prava da o ovome priča kao o nečemu čime će pružiti uslugu ovim ljudima koji su od jutra do mraka s nama i ostaju posle nas i za to primaju 16 hiljada ili manje, niti to treba da stvara prostor da za sebe obezbeđuju politički poeni, niti time treba da se hvale. Ovo je poraz za svaku vladu, da oni koji sede ili rade od Vlade do Skupštine imaju 15 ili 16 hiljada dinara platu. Zašto?
Čime ste se rukovodili kad ste ove koeficijente i ove brojke ispostavljali? Da li ste se rukovodili inflacijom? Da li ste se rukovodili depresijacijom dinara? Rastom cena? Ovi ljudi su pre tri ili četiri godine za 15 ili 16 hiljada dinara koje su primali od ove države možda mogli da servisiraju neki kredit. Od pre tri ili četiri godine do dana današnjeg oni svoju ratu mesečnu za kredit sa ovom platom ne mogu da pokriju. Ako ste hteli da budete solidarni i socijalno odgovorni pa da podižete ekonomsku egzistenciju zaposlenih u državnoj upravi, odnosno nameštenicima i službenicima, onda je to trebalo pre tri godine da uradite.
Zašto to niste pre tri godine uradili, pa da zaista budete socijalno odgovorni i solidarni, kako je to danas neko od predstavnika većine rekao, sa tim ljudima koji zaista imaju problem? Oni imaju problem, ali oni vas ne interesuju. Vas interesuju oni koji su u tom odnosu 1:6, odnosno 1:9, koliko je sada, samo oni koji su iznad dvojke i jedan.
Znate li zašto? Zato što oni učestvuju u kreiranju i sprovođenju politike. Ovi vam nisu bitni, a kako vam ti kreiraju i sprovode politiku, to svi na svojoj koži debelo osećamo. Ove ljude ste doveli u položaj u kakvom jesu, pa na neki način moraju i treba da budu zahvalni za dve ili tri hiljade koje ćete im kao milostinju neku udeliti izmenom i dopunom ovog zakona. Ako ste zaista solidarni, prihvatićete amandman SRS i taj raspon će biti 1:5, kako smo to u amandmanu predložili. Izanalizirajte tamo.
Druga stvar, ono što zaista i vi koji ćete glasati za ovo, vi zaslužujete da vam ovde predstavnik Vlade sedi i kaže iz kojih sredstava će se ovo finansirati. Odakle milijardu i šesto? Pazite ironiju, mi danas nemamo budžet, ni predlog budžeta nemamo, mi ne znamo odakle će se milijarda i šesto hiljada dinara obezbediti za ove ljude. Možda im svi zajedno činite medveđu uslugu. Možda će im ovo povećanje već u februaru mesecu izaći na nos.
Možda neće izaći na nos njima, izaći će svima i onima koje ovaj zakon ni na jedan način ne dotiče, onima koji su u realnom sektoru, koji finansiraju prihodnu stranu budžeta, kojima ćete više poreza da naplaćujete, da biste finansirali ovo od 2.000 i 3.000 dinara crkavice, ovim ljudima koji postavljaju zastave, čiste ili spremaju nas administrativno za ovu skupštinu.
Ali, vi njima nećete da se bavite, realnim sektorom se vi ne bavite, vas to ne interesuje. Najlakše je smanjivati i povećavati platu u javnom sektoru. Tu nikoga ne boli glava, tu nema truda. To svi plaćamo. Ali se ne bavite realnim sektorom koji zaista obezbeđuje prihodnu stranu ljudima u halama, u fabrikama, u proizvodnji, u izvozu, koji bi zaista trebalo da obezbede prihode, pa da isfinansirate ovih milijardu i 600 miliona. Odakle?
Lepo smo vam govorili sad na deficit, na rebalans u budžetu. Dve milijarde i 600 miliona dinara ste opredelili samo za Direkciju za građevinsko zemljište Beograd, a milijardu i 600 ćete na godišnjem nivou da obezbedite za plate svim državnim službenicima i nameštenicima. To su odnosi i to su brojke koje su posledica vaše politike.
Možemo li da vidimo odnekud da li ste zainteresovani zaista da kao skupštinska većina ispratite stavove ministra Markovića? Zamislite ironiju, zamislite, da se ne izražavam teže, SRS, da ne govorim ranije, od konstituisanja ovog saziva osporava javne agencije i za njih kažemo da su paralelne državne institucije, da enormno troše pare, da su u njima politički poslušnici, uhlebljenja, sve ono što smo za javne agencije rekli.
Predstavnici Vlade kada dođu u ovaj parlament, sednu ovde i s podsmehom, sa gađenjem gledaju i slušaju to. Onda nam se ovde pojavi ministar za državnu upravu dve i po godine posle toga i kaže – pa znate, ne znam šta su te javne agencije. Zamislite, ministar za državnu upravu.
Mi jasno imamo zakonom, tri su segmenta državne uprave, ti i ti, šta su javne agencije, pa to niko ne zna. Parafraziram. Ali, u suštini podelio je stav SRS. Trebalo vam je tri godine da se setite da je to tačno. Sada vas pitam, vas koji ste podržali tog ministra, koji ćete glasati za ovo – čija je odgovornost što su neustavne, paralelne državne institucije tri godine trošile pare ili koliko već postoje i sprovodile sve ono što jesu na teret svih poreskih obveznika u ovoj državi i ove države, budžeta Republike Srbije, da bi se sada ministar setio da nam kaže – one nisu ustavna kategorija. Smatram da one ne treba da postoje.
Zaista, neke bi zaista možda i trebalo da postoje. Opravdale su svrhu svog postojanja, ali u nekoj drugačijoj organizacionoj formi, tu se slažemo. Ali, gde je odgovornost za ono što postoji i posle tri godine ste shvatili da to nije to? Da li možemo da vidimo da će na uštrb plata koje po agencijama primaju biti ova povećanja?
Evo vam Agencija, sto puta smo to rekli, za osiguranje depozita, 200.000 dinara platu ima činovnik tamo koji radi na ne znam kojim poslovima. Na kojim god poslovima da rade, odakle? Odakle 200.000 dinara? A ove ljude ćemo da davimo sa 3.000 dinara i da tražimo i očekujemo od njih da nam budu zahvalni, odnosno vi – budite nam zahvalni, povećali smo vam plate.
Kako ćemo ih isfinansirati? To još niko ne zna. Da li će deficit da bude veći? Da li će neka nova kreditna zaduženja ili ćete od nekoga u okviru budžeta Republike Srbije za 2011. godinu da uštinete, da biste tu dali? Možemo li da vidimo od koga, kako ćete da finansirate sve to? Ne. To su neke stvari koje ne možemo da prihvatimo. S tog aspekta moramo da razgovaramo o ovom zakonu.
Danas predstavnika Vlade nema da nam kaže to ko će ovo da isfinansira i da li će šteta biti veća nego korist koju u ovom trenutku hoćete da ponudite ljudima koji ovde po opštinama rade.
Što se tiče SRS, mi smo i na početku ove diskusije i evo sada naš stav vrlo jasno izrekli i definisali kroz amandman. Nikome ne činite uslugu. Prvo je, biću slobodan da kažem, bruka i sramota što ste te ljude svih ovih godina tretirali kako jeste i doveli u poziciju u kojoj jesu, da im i 1.000 dinara ili 500 ili 700 ili 2.000 dinara znači više nego nekim 10.000 ili 100.000 dinara. Danas im ne činite nikakvu uslugu.
Ako zaista hoćete da budete solidarni, socijalno odgovorni, prihvatite amandman SRS, učinite bar nešto i za te ljude, a ukoliko budete spremni za tako nešto, SRS će se prema svemu ovome i odrediti.

Poslanik Gordana Pop Lazić ima reč.

Dame i gospodo, ponekad poželim da mi srpski radikali nismo u pravu, ali, nažalost, pokaže se i dokaže da smo uvek bivali u pravu kada smo upozoravali da Vlada ne treba da ide u nekom smeru koji će samo administraciju ili državni aparat učiniti toliko glomaznim da je to nepodnošljivo za jednu državu koja se nalazi u ovako teškoj ekonomskoj situaciji.
To je nevezano za ekonomsku krizu, za svetsku ekonomsku krizu, jer kako ozbiljni ekonomisti kažu, mi ćemo efekte te ozbiljne ekonomske krize osetiti tek 2012. godine. To hoću da kažem zato što naši građani treba da znaju šta ih čeka i da će do stezanja kaiša tek doći, da opet ne nasednu na neku šarenu lažu, da će odnekud nešto doći, sleteti, med i mleko ili tome slično, obzirom da ulazimo od 2011. godine u predizbornu godinu i možemo da očekujemo, naravno, da se ide u tom pravcu.
U državi u kojoj veći broj radno sposobnog stanovništva ne radi od onog broja koji radi i gde imamo preko milion i 300 hiljada penzionera, pomalo je i nezahvalno pričati o platama državnih činovnika jer običan narod, kad god im spomenete administraciju, državne činovnike i nameštenike, smatraju da su to ljudi koji ne rade ništa i koji sede u toplim kancelarijama i primaju lepe plate.
Iako ima mnogo nelogičnosti, iako su ovi rasponi plata za nas nepodnošljivi, jer 1:9 nikako ne bi smelo da bude. Masa koja je odvojena za plate, vi kažete da je to 1,6 milijardi, mi ne znamo po kom kriterijumu ste došli do te cifre obzirom da smo očekivali da prvo razgovaramo o budžetu, pa tek onda o ovako jednom zakonu. Tako da, mi ovu priču, u stvari, sada počinjemo ali ćemo je nastaviti u raspravi o samom budžetu.
Sad, koliko je efikasna naša vlada, a i ona je deo celokupne administracije i ona je sastavljena od organa uprave, vidimo po tome što nam budžet kasni mesec dana. Sad bi neko trebao kaznene poene da ima tamo, kad dobijate svi ocene, tamo u Vladi pa malo niže ocene nego što ste mislili da zaslužujete. To bi bio pravi način nagrađivanja prema radu i prema zaslugama, ovako sve ide po partijskoj liniji.
Nažalost, mi moramo da konstatujemo da smo već godinama partijska država, što ne može da da nikakav kvalitet u administraciji. Ozbiljne države i te kako vode računa da odneguju dobru, kvalitetnu, efikasnu administraciju, koja bi naravno imala i stimulativne plate, jer to i jeste jedan od načina da dobre kadrove zadržite.
Ne bi nam najveći broj visokoobrazovanih ljudi odlazilo u inostranstvo, naročito ne onoliko sa magistarskim i doktorskim titulama. Eto, to nam se dešava u poslednje vreme, iako nam je svašta obećavano proteklih 10 godina. Bilo bi dobro da je ministar Marković započeo svoj uvodni govor pred ovaj zakon sa nekim podacima, recimo, koliko je bilo službenika 2000. godine, koliko ih ima sada, pa da vidimo koji je to odnos i zašto je do toga došlo.
Da li nas je neko na to naterao? Da li je to zbog toga što idemo ka EU, pa nas ona uslovljava da formiramo razna neka regulatorna tela u formi agencija, direktorata, direkcija, ne znamo više ni sami šta sve imamo. Svaki put, evo i moje kolege su to spominjale, prosto ne možemo da ne spomenemo, jer smo stalno govorili da je to dupliranje poslova, svaki naš amandman je bio kada god je neka agencija u pitanju. To bi trebalo da bude posao ministarstva i onda neka ministarstvo za taj posao uveća broj zaposlenih za određen broj ljudi, ali je to još uvek manje nego što je u tom nekom novom regulatornom telu, a i bolja je kontrola.
Ovako, čuli ste primer koji je gospodin Stevanović, moj kolega, rekao vezano za plate nekih od direktora agencija, do 200.000 dinara. Izvinite, u ovoj državi ipak ne može da postoji zakon o platama imenovanih i postavljenih lica, zakon o platama u državnim organima i javnim službama, zakon o platama koji reguliše plate zaposlenih u lokalnoj samoupravi, koji su potpuno van ovog sistema jer oni nisu državni činovnici.
Zašto nisu? Niko ne može da nam objasni. Mogli bi da budu, rade i honorarne poslove. Dakle, potpuni haos vlada. To pokazuje da ne postoji nikakav sistem, da ne postoji nikakva vizija kako treba da se uredi ta piramida u državi kada su u pitanju državni službenici. Kad bi se to znalo, mislim da bismo vrlo lako onda, odredivši masu novca koju imamo za te namene, mogli da kažemo da li je to 1:4, 1:5, 1:6 ili ne znam koliko već.
Ali, imajući u vidu da danas zaista veoma mali broj ljudi može da kaže – imam dobru platu, od nje mogu lepo da živim, jer iako statistika govori nešto drugo i kaže prosek plate je ovoliki pa je porastao za onoliko, pa je 34.000, pa ne znam šta, statistika je jedna lažljiva disciplina, ne nazivam je čak ni naukom, a mislim ni oni koji se mnogo bolje od mene u to razumeju, jer onda ne bi mogao standard da nam padne za 25%.
Pazite, ako ste, recimo, broj zaposlenih imali 2000. godine duplo veći nego što je sada, pa ste to delili sa ukupnom masom plate, vi ste naravno imali manji prosek. Pa i vi sad imate mnogo manji broj zaposlenih ljudi, pa kad tu masu plata podelite, recimo, sa ovim brojem zaposlenih ljudi, koji je danas zaposlen, vi dobijate veći prosek.
To je jedna varka. Koliko je porodica u kojima je jedno zaposleno, a ne dvoje, kao što je nekad bilo? Koliko je porodica u kojima niko nije zaposlen, koliko je onih koji rade na crno i koliko je, nažalost, mladih koji se raduju što ih je neka banka ili neki državni organ ili neka privatna firma uzela da volontiraju na godinu dana, kako bi oni nešto naučili i posle toga dobili, kako bi se to kuloarski reklo pedalu, a oni uzeli nove tako svršene studente i stručnjake i opet na godinu da ne bi plaćali ništa. To tako ide ukrug.
Šta mi radimo? Naši mladi ljudi se opamete i posle dve-tri godine pobegnu nam. To je čist gubitak. Mi smo izgubili iz budžeta ogromne pare, trošili da ih školujemo, država, roditelji, ali sve je to jedno, jer budžet nam je jedan, zajedno ih školujemo, izgubili i otišli u nepovrat.
Šta je naš najveći problem? Privreda. Ne možemo mi da poboljšamo položaj ni onih zaposlenih u zdravstvu, ni u prosveti, ni državne činovnike, nameštenike, niti one koji su zaposleni u lokalnoj samoupravi, ako ne ojačamo privredu.
Mi znamo da za 2011. imate ulkalkulisan Telekom, da popunite sve rupe i za 2012. nemate pojma šta biste uradili, ukoliko biste ostali na vlasti. Oni koji dođu posle vas, moći će da čupaju kosu sa glave, jer više nema šta da se proda. Iduće godine već dospevaju ogromne kamate i glavnice koje se otplaćuju prema onima od kojih smo uzimali kredite.
Tako da, drage moje kolege, da pošaljemo poruku javnosti, ne toliko pesmističku koliko objektivnu da nam zaista teški dani predstoje, da je ovo jedan zakon gde je vlada pokazala neku dobru volju da ispravi neku grešku, ali to ništa ne znači u kvalitetu života tih ljudi, jer im tih dve, tri hiljade dinara neće ništa značiti, a neće ih ni stimulisati da više i bolje rade kako bi otišli u veći platni razred. Onaj i sa najvišim platnim razredom slabo je plaćen. Dakle, pitanje je ovde kako prevazići opštu krizu u koju smo upali.
Neću da navodim primer nas, narodnih poslanika, jer se stalno skinu informacije kako smo mi ne znam kako bogati ljudi i imamo ogromne plate i ne znam ni ja šta. Svi mi ovde znamo da to nije istina. Da živimo veoma teško i da delimo sudbinu naših građana. Imamo, naravno, nešto veće plate od tog proseka, ali vidite u svakoj državi u okruženju, to moramo da kažemo, narodni poslanik ima bar tri puta veću platu nego što imamo mi u Srbiji. Mi se ne bunimo.
Nemojte da kažete, eto zbog toga ćemo da smanjimo broj narodnih poslanika, jer nam je skupa demokratija. Demokratija nikad nije skupa. Može da bude skupa, neefikasna država ili izvršna vlast, ali demokratija i parlament ne može da bude skup.
Vidite kad bi u ovom parlamentu bila preslikana slika našeg društva, morate da imate i mlade i stare i one iz Surdulice i one iz Beograda i one iz Subotice i mlađe i starije, i penzionere, različitu obrazovnu strukturu. To zahteva i traži ovaj broj poslanika.
Ovi što skupljaju tamo neke potpise da se smanji broj poslanika, prevara je to velika. Ta prevara će biti razotkrivena i pre nego što dođe do nekog, ne daj bože, epiloga da se dođe do promene Ustava. Znamo šta se iza toga krije?
I opet kada upozoravamo, zaista apelujem na javnost da sasluša srpske radikale, da ne bi bilo posle – e, dobro su pričali, a nismo ih poslušali. Ne, ovo se opet radi pod pritiskom zapada da bi se iz Ustava izbacilo ono što bi konačno Kosovu dalo nezavisnost. I to javnost mora da zna. I da se ne okuplja oko tih stolova tamo za potpisivanje. Sada svi imaju neke svoje želje, pozdrave i želje slušalaca. Sada Bošnjaci traže da budu konstitutivni narod u Srbiji. Nije nego.
Ima li neko pametan u ovoj državi da objasni šta je to, šta može, šta ne može, kakvu mi to državu hoćemo ili ćemo da radimo onako kako nam drugi govore sve u korist svoje sopstvene štete? Izgleda da se vladajuća nomenklatura povinovala željama onih koji nam ne misle dobro, a to možemo da čitamo iz štampe ovih dana. I nemamo nikakvu reakciju vladajuće nomenklature, što je još gore.
Evo ni povodom Tačija, a trebalo bi da imamo, da pokažemo tu ozbiljnost. Da vam iskreno kažem, po našem mišljenju, velika krivica i parlamenta, zato što on nije dovoljno jak da izvrši pritisak na Vladu i na predsednika i možda zato što je, nažalost, predsednik države i predsednik stranke koja je najjača u Vladi. Prepliću se tu uloge i onda se prave greške.
Naravno mala digresija je bila vezano za opštu situaciju u zemlji, ali sam zakon, da znaju oni na koje se on odnosi, to nije ovih 27 hiljada ljudi koji rade, koji su državni službenici i nameštenici, već jedan manji broj, vi niste rekli koliko je to tačno, a ja nisam kadra da to izračunam, koji imaju jako niske koeficijente i kojima se navodno nešto malo povećavaju ti koeficijenti.
Dakle, odnosi se na jedan mali broj ljudi, ali to nam je bila prilika da progovorimo i o onom velikom broju ljudi koji rade u javnom sektoru i koji rade u privredi ili o onima koji, nažalost, uopšte ne rade.
O svemu tome, naravno, mi ćemo svi imati priliku da pričamo onda kada nam dođe budžet, a trebalo je već da stigne, da bismo o ovakvim stvarima razgovarali. Hvala vam.

Vašoj poslaničkoj grupi preostalo je još 19 minuta. Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, pred nama je jedan kozmetički zakon i trošimo ovo dragoceno vreme pred kraj godine, kada bi trebalo da razmatramo odredbe Predloga zakona o budžetu za 2011. godinu, a mi se bavimo zakonom koji u osnovi donosi određeno poboljšanje u finansijskom smislu za radnike u državnim službama, umesto da razgovaramo o vitalnoj stvari, a to je budžet.
Naime, još tragičnija je stvar za ovaj budžet da mi danas nemamo pred sobom pravi zakon koji će oslikati celokupnu sliku rada i funkcionisanja državnih organa. Niko danas nije spomenuo, a ja moram spomenuti Nacionalnu strategiju reforme državne uprave, koju je donela Vlada još 2004. godine, kojom su utvrđeni određeni principi rada i funkcionisanja organizacije i efikasnog rada u državnoj službi.
Nažalost, posle usvajanja nijedna Vlada nije ozbiljno uzela u razmatranje ovu strategiju i nije prionula na sve ono što je problem u radu i funkcionisanju državne uprave.
Koji su to principi koji su utvrđeni ovom nacionalnom strategijom? To je pre svega decentralizacija državne uprave, depolitizacija, departizacija, modernizacija državne uprave, osavremenjavanje državne uprave.
Šta mi u ovih šest godina imamo od svih ovih principa koje sam spomenuo? Nemamo ništa, jer to vlade, ne ova, nego i prethodne vlade ne čine ništa da naprave pravu reformu državne uprave. Prava reforma državne uprave je neophodna da bismo dobili funkcionalnu državnu upravu, dobro organizovanu, modernizovanu, osavremenjenu itd.
Nemamo ovde ministra, ali ćete mu preneti kritički osvrt opozicije i predstavnika SRS, baš zbog toga što postupate na način kao što niko u svetu ne postupa. Pro forme donesete strategiju i niko više ne otvori, čak ni oni koji bi trebalo u državnim organima, koji su zaduženi, koji su nosioci nadležnosti u radu državne uprave, ni oni više ne otvaraju. Bilo koju nacionalnu strategiju da kažem, niko je ne otvara. Takav je i ovde slučaj.
Ali kada je došla na vlast ova koalicija, između ostalog, tu se jako potrudio da bude moderan ministar zaštite čovekove sredine i prostornog planiranja, gospodin Oliver Dulić, koji je išao sa sloganom – reforma uprave, a ne veći porezi. Taj slogan je koristio u više navrata u političke svrhe, mediji su to prenosili itd.
Imali smo osećaj da nama sada dolazi ta reforma, sada ćemo krenuti u brižljivo reformisanje državne uprave, promenićemo dosadašnji način i pristup toj državnoj upravi, i organizaciju, i sistem i zarade u državnoj upravi, napravićemo nešto. Međutim, nema ništa, to je samo jedno političko geslo koje u osnovi predstavlja mrtvo slovo na papiru.
Pre neki dan kada je ministar finansija, gospođa Diana Dragutinović, odgovorila na jedno pitanje novinara – šta bi značilo smanjenje broja ministarstava i broja članova Vlade, ona je između ostalog rekla – to je mala ušteda, otprilike 150 miliona dinara i gotovo ne znači ništa za državu.
Znači mnogo i to je neozbiljna izjava ministra finansija, da smanjenje državne uprave, smanjenje broja ministarstava, smanjenje članova Vlade ne predstavlja uštedu. Predstavlja uštedu i sve ozbiljne zemlje sveta, koje ozbiljno razmišljaju o svojoj državnoj upravi, o svojoj organizaciji, o svom sistemu, posebno u uslovima u kojima se našao svet u 2009-2010. godini, a to će biti 2011. godina, razmišlja o štednji, razmišlja o reorganizaciji, razmišlja o novom sistemu unapređenja rada državne uprave. Kod nas je državna uprava zaključana, zabarikidirana i nema nikakvog pomaka, a najkatastrofalnije su plate u državnoj upravi.
Možemo čuti ovde od službenika sa kojima se srećemo svaki dan da su plate čistačica 12 hiljada, da su plate vozača 15 hiljada, da stenografi i daktilografi dobijaju 15, 16 do 17 hiljada, kafe kuvarice i drugi pomoćni radnici 15, 16, 17 ili 18 hiljada itd. To je na nivou javnih kuhinja. Čovek koji ima troje-četvoro dece taman ostvaruje pravo na javnu kuhinju.
Sa ovim povećanjem vi ste im uskratili tu mogućnost. Verujem da većina njih koja je počela razmišljati o tome, sad sa ovim povećanjem, koje nije malo, jer te plate će ići sa 12 hiljada na 16 hiljada, ali šta i sa 16 hiljada u uslovima kada nam je prosečna plata u državi 33-34 hiljade? Za poslednjih nekoliko meseci imamo smanjenje sa 34 na 33 i nešto, smanjenje prosečne zarade. Šesnaest hiljada, šta je to? To je socijalna pomoć.
Ovo što rekoste u obrazloženju, ovo ne stoji, ovo je pomalo i smešno. U razlozima za donošenje zakona kažete: "iz ovoga proizilazi da koeficijenti, kao element za utvrđivanje visine plate, imaju dvostruku ulogu. Prva je socijalnog karaktera". Jeste socijalnog karaktera, to je socijalna pomoć. Ovo nije plata dostojna radnika, državnog službenika i nameštenika.
Dalje kažete: "i obezbeđuje ekonomsku egzistenciju zaposlenima u državnim organima". Ne obezbeđuje, 12.000 ne obezbeđuje ništa sem javne kuhinje. Možda je ovo grubo, ali ti ljudi najbolje znaju sa kojim ekonomskim uslovima se suočavaju sa tih 12.000, 13.000, sada tih 16.000.
Slična situacija je i kod srednje stručne spreme - dvadesetak hiljada. Viša – između 25.000 i 26.000. Visoka stručna sprema, na nivou prosečne plate u Srbiji. To je sramno. Uzmite zemlje u regionu, pratio sam to, prva stvar što su države napravile kada su se osamostalile, platile su državne službenike, profesore, doktore, državne činovnike, policajce itd. To govori o ozbiljnosti države. Ova država nema tu ozbiljnost, jer to traje godinama i nema nikakvog pomaka. Tako je kod nas, ne samo kod državne uprave, tako je u ukupnoj administraciji.
Sada ću vam pročitati šta to znači za državni budžet, tako mala sredstva u pojedinačnom smislu, šta znače u nekim makrooblicima. Za 2005. godinu za državnu administraciju iz budžeta je odvojeno 84 miliona dinara. U 2006. godini 95 milijardi, da ne čitam dalje, u 2010. godini je odvojeno 182 milijarde. Sa 84 na 182 milijarde, to je za pet godina povećanje od 120%.
Šta to znači? Koeficijenti su ostali, osnovica je ostala, samo se povećao broj radnika. Ako pogledate da je ovih 84 milijarde u 2005. godini bilo 15% od budžeta, u 2010. godini ovih 182 milijarde, sada je to blizu 30% od prihoda u budžetu. Sa 15 na 30, vidite koliki je taj teret, samo zbog toga što ste zapošljavali političke istomišljenike. Od države ste napravili partijsku državu. To govore ovi podaci.
Da smo ovde došli sa koeficijentima i sa osnovicama da prosečna plata bude onoliko koliki je republički prosek, onda možemo razgovarati o tome da li treba spustiti ili ne. Ovako, kako oduzeti i kako konstruisati budžet? Zašto nemamo budžet? Nemamo budžet zato što je izuzetno teško sklopiti i obezbediti sredstva za sve, a posebno za državnu upravu.
Samo još određeni pokazatelji kod konsolidovanog bilansa sektora države. Krećemo u 2005. godini sa 170. To su celokupna sredstva koja se izdvajaju i od lokalne samouprave, javnih preduzeća, državne uprave i državne administracije. U 2005. godini ukupno je izdvojeno za te namene, za zarade radnika u državnoj administraciji i ostalim državnim službama, 180 milijardi, a u 2010. godini 308 milijardi. To je povećanje od 80%.
Međutim, kada se vidi to u strukturi budžeta i drugih primanja, to je negde razlika od tri procenta, što je daleko povoljnije nego što su pokazatelji koji se odnose na državnu administraciju.
Ako kompariramo ove podatke o kojima sada govorimo, o zaradama radnika u državnoj administraciji, sa subvencijama u oblasti privrede i poljoprivrede, onda tek vidimo šta smo napravili. Ovde smo rekli da smo kod državne administracije u poslednjih pet godina povećali izdvajanja za zarade 120%.
Vidite kako to izgleda kod subvencija za privredu i poljoprivredu. U 2006. godini ukupno je izdvojeno 650 miliona evra, a u 2010. godini 380 miliona evra. To je smanjenje 70%. Znači, izdvajali smo za zarade u državnoj administraciji, zaposlili svoje političke istomišljenike, ali smo zato uništili privredu, umesto da je obrnuto, da smo izdvajali u subvencije i kroz te subvencije stvorili preduslove da te sve političke istomišljenike zaposlimo u privredi. Mi smo napravili obrnutu stvar, katastrofalne ekonomske i finansijske stvari su napravljene u toj sferi.
Ono što je najtragičnije, to su određeni potezi koje je učinila ova vlast, a odnose se na opšti kolektivni ugovor, koji je potpisan 2008. godine pred izbore. Izbori su bili u petom mesecu, a u četvrtom mesecu je potpisan opšti kolektivni ugovor od strane Vlade, predstavnika Unije poslodavaca i sindikata.
U 11. mesecu 2008. godine opštim kolektivnim ugovorom je dogovoreno i potpisan je aneks kojim su se poslodavci obavezali, a time i Vlada za državnu administraciju, da će povećati naknade za mesečnu ishranu u toku rada u visini od 15% prosečne zarade. Zatim je predviđena naknada za korišćenje godišnjeg odmora u visini od 75% prosečne mesečne zarade i naknade za minuli rad za svaku godinu 0,50%. To bi po svakom radniku u državnoj administraciji iznosilo oko 7.000 dinara.
Opšti kolektivni ugovor treba da stupi na snagu 1.1.2009. godine i to bi u budžetu za tu namenu, za svakog radnika za koga se izdvaja zarada, ne znamo, različite su informacije koliko ukupno radnika to ima, državnih činovnika, državnih službenika koji primaju zarade preko budžeta. Ministar finansija kaže da je to nešto preko 400.000, budžetu dobijamo informaciju da je to 430.000, ministar Marković nam reče preko 500.000 itd.
Na temelju ovih pokazatelja koji su bili aktuelni za 2009. godinu, Vlada je putem budžeta trebala obezbediti za državnu administraciju 42 milijarde dinara, za lokalnu samoupravu 9 milijardi i organizaciju obaveznog socijalnog osiguranja 18 milijardi, što ukupno čini iznos od 69 milijardi dinara. To je isto trebalo učiniti i u 2010. godini i u 2011. godini.
Međutim, nema ništa od toga. Zašto? Nema para. Potpisali smo Opšti kolektivni ugovor, pa smo ga onda, kako su predstavnici sindikata, Unije poslodavaca i Vlade skrojili određeni pravni termin, pa su rekli "mi smo zamrzli". Nikad u pravu takav pravni termin nije postojao, da se nešto zamrzne.
Ne znam da li je to zamrznuto na četiri stepena ili na -15, malo šale, ali nema para. Postoji pravi akt koji je potpisan i koji obavezuje državne organe da isplaćuju ono što su potpisali, a potpisali su da će isplaćivati i regres i naknadu za ishranu u toku rada i naknadu za minuli rad. Međutim, nema ništa od toga.
Ukupno je to za ove tri godine, ne znam da li će to biti u 2012. godini, ukupno je to oko dve milijarde evra. Toliko je radnicama u državnoj administraciji i lokalnoj samoupravi i radnicima koji rade u oblasti socijalnog osiguranja uskraćeno.
Ako to sada podelimo na te dve milijarde, sa 400 hiljada ili 430 hiljada, to je otprilike dolazi blizu pet hiljada evra. Svaki radnik u državnoj administraciji je uskraćen za pet hiljada evra. Predsednice Skupštine, i vi ste uskraćeni zato, i mi i svaki radnik. Zašto? Zato što ste prevarili, zato što je Vlada prevarila radnike i u državnoj administraciji, i u državnoj upravi i u lokalnoj samoupravi itd. Slagala je, uskratila je to pravo, ali ste dobili izbore na toj laži i na toj prevari.
E sada još tragičnija je stvar prošle godine u ovo vreme, negde pred kraj godine, doneta su dva zakona o maksimiranju broja radnika u državnoj upravi i u lokalnoj samoupravi, i po tim zakonima, kako je bilo predviđeno, u državnoj upravi je trebalo smanjiti broj radnika za dve hiljade šesto, a u lokalnoj samoupravi 5.800, ukupno 8.400. To su bile i određene inicijative MMF itd. Tu je nešto potpisano, nešto nepotpisano itd, ali je to zakon, to je trebalo učiniti u toku 2010. godine.
Šta je napravljeno? Ništa.
Gospođo Dejanović, vidite, vi ste predsednik Skupštine, nema ministra da s njim malo polemišem, ali vi kao predsednik Skupštine ste također odgovorni za izvršenje zakona. Da li ste vi sada, aktuelan je zakon, po tom zakonu je trebalo da ode iz sistema, jeste generalni sekretar nadležan za ove stvari, vi ste takođe trebali da napišete dopis predsedniku Vlade i da tražite informaciju – šta je učinjeno sa državnom upravom, koliko je to radnika itd, iz znatiželje, a sa druge strane, i kao nosilac najviše funkcije, među najvišim funkcijama u državi da dobijate informaciju.
Ukupno 680 radnika iz državne uprave je napustilo državne organe, a obavezali ste se, doneli ste zakon 2006. godine. Kod lokalne samouprave kažu samo 1.000. Sve drugo je pretočeno. Obavezali ste se na 5.800. Na šta ovo liči? Da li ovo liči na neku ozbiljnu državu? Ne liči. Ovo je izigravanje propisa.

Vreme. Zahvaljujem.

Pošto je potrošeno vreme za SRS, a iz drugih poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam da li želi reč neko ko nije ostvario pravo iz člana 96. našeg Poslovnika? (Ne.)

Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona.

Obaveštavam vas da ćemo sutra u 10.00 časova nastaviti sa radom i to o predlozima zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, o komorama zdravstvenih radnika i o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama.

Zahvaljujem na saradnji.

(Sednica je prekinuta u 20.00 časova.)