Iskorišćeno je 11 minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.

Reč ima narodna poslanica Judita Popović.

Osnov za repliku pri pominjanju političke stranke može da ima samo ovlašćeni predstavnik ili predsednik poslaničke grupe, a s obzirom da i nije pomenuta stranka, odnosno poslanička grupa LDP u negativnom kontekstu…

Osnov za repliku u slučaju pominjanja političke stranke ima ili predsednik poslaničke grupe ili ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.

Uredu, narodna poslanica Judita Popović, pravo na repliku. Izvolite.

Hvala vam gospođo potpredsednice.
S obzirom da se ponovo pogrešno imputira LDP da je protiv penzionera, odnosno da je budžet LDP kritikovala u tom domenu koji se tiče penzionera. Moram da podvučem i da ponovo naglasim, LDP apsolutno pruža podršku penzionerima i zaista ne smatra da penzionerima trebaju da se umanjuju njihova mesečna primanja po osnovu penzija. Međutim, LDP je kritikovala ta izdvajanja koja su predviđena ovim predlogom budžeta za penzije koja iznose 20% od budžeta. Ovim se u stvari pruža podrška tom konceptu javne potrošnje.
Dakle, javna potrošnja i dalje ostaje dominantna u Srbiji, a ta javna potrošnja ukoliko se nastavi ovim tempom, kojim raste u proteklom vremenskom periodu, može dovesti samo do ozbiljnije krize od ove u kojoj se trenutno nalazimo.
Dakle, mi smo se zalagali i zalažemo se za reformu penzionog sistema. Mi se zalažemo za reformu fonda penzionog i izneli smo već argumente zašto se zalažemo za sve ove reforme. Odlaganje ovih reformi samo će još više da produbi probleme koji se pojavljuju upravo u vezi ovih penzija.
Podvukla bih i činjenicu da je 3,6% ovog budžeta predviđeno za agrar, a 20% za penzije. Ako to nije javna potrošnja, onda zaista ne znamo o čemu mi danas pričamo.
Prema tome, još jednom podvlačim, LDP itekako podržava penzionere, ali LDP je predložila reformu koja je zaista potrebna i penzionom sistemu i penzionom fondu.

Narodni poslanik Janko Veselinović, pravo na repliku.

Javljam se samo da pojasnim. LDP sam pomenuo samo u tom smislu što sam rekao da se ovo ne odnosi na LDP.

Ja to znam, narodni poslaniče, ali u ime atmosfere. 38/2        MO/MJ

Narodna poslanica Judita Popović, pravo na repliku.

Ako sam vas pogrešno razumela, onda se izvinjavam, ali nije loše da još jednom istaknemo u stvari naše reformske potencijale i preporuke.

Narodni poslanik Veroljub Arsić ima reč, a posle njega će biti određena pauza.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što započnem svoje izlaganje, morao bih da dam jedno izvinjenje građanima Srbije, zato što u današnjem svom izlaganju neću moći da govorim o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama.

Razlog je ne taj da su zakoni dobri ili da nemam šta o njima da kažem, naprotiv, imao bih itekako o svakom zakonu štošta da kažem, ali iz razloga što je objedinjena rasprava ovih zakona sa Zakonom o budžetu za 2011. godinu, na predlog narodnog poslanika koji sada predsedava ovom sednicom, pa zbog toga moram da se izvinim građanima Srbije.

Kada je u pitanju budžet, gospođo ministre, neću kao po običaju da ulazim u detalje i cifre, toliko je toga rečeno o tome da bih samo ponavljao neke diskusije. Jeste da budžet ima 1.200 strana, ali nije ništa novo, barem ne ništa bitno novo. Znači, odmah čim se otvori pogleda se i vidi se da postoji određena progresija kada je u pitanju zaduživanje. Odmah čim se otvori vidi se da postoji progresija kada je u pitanju državna uprava. Znači, neću sad da spominjem imena nekih kancelarija, vladinih ureda, državnih agencija itd. Vama o tome ne vredi govoriti.

Samo ću jednu jedinu da uzmem kao primer, a to je Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom. Evo neke nove epohe Vlade Republike Srbije. Nije bitno što će ona da potroši samo četiri miliona dinara, nije bitno što je jedan ili dva mangupa koji rade u toj kancelariji da otmu četiri miliona dinara građana Srbije i ovo nije jedna sramota, nego četiri miliona puta sramota kako raspolažete sa državnim novcem.

Ne vredi pričati ni o PIO fondu, ni o tome da li je on realan ili nije, da li treba da se finansira iz budžeta ili ne treba. Ovakav kakav je budžet, kakva nam je privreda, kakvi su nam prilivi u taj fond, to je očigledno da mora. Međutim, ono što je prilično smešno i jadno što neke moje kolege poslanici pričaju da je razlog za finansiranje penzionog fonda taj što oni imaju nekakve dugove iz prošlosti, pa moraju dugove iz prošlosti da plaćaju i ne može budžet da funkcioniše bez deficita.

Gospodo, deceniju ste na vlasti, deset godina, nemate vi više terete prošlosti, vi sada ubirate rezultate svoga rada kroz razne mutacije DOS, ništa drugo. Jer da je tako kako ste dolazili na vlas, danas bi u Srbiji trebalo da teku i med i mleko. Naša situacija je sasvim drugačija, prilično surova i prilično realna, da mi sa ovakvom privredom ne možemo da finansiramo ni budžet, ni razne kancelarije, ni razne uprave, ni razne projekte.

Kad je već reč o projektima, neko spomenu "Fijat", epohalno otkriće koje je koštalo državu stotine milijarda evra. Navodno, proizvodiće 200 hiljada automobila. Pitam kada?

Kad je već reč o projektima, neko spomenu "Fijat". Epohalno otkriće. Koštalo je državu stotine milijardi evra. Navodno, proizvodiće 200 hiljada automobila. Kad? Kada će da stigne tih dve milijarde evra koje "Fijat" treba da da? Kad ćemo da počnemo da proizvodimo tih 200 hiljada automobila, pod uslovom da država opet ne subvencioniše automobile koje proizvede "Fijat"?

Znači, problemi Srbije nisu samo uzrokovani ekonomskom krizom, dugovima prošlosti, već jednom čitavom situacijom koja vlada i u privredi i u društvu. Zašto sam spomenuo "Fijat"? Zato što država nema strategiju kako će da razvija svoju privredu. Mi nemamo ni strategiju koju oblast treba da razvijamo.

Sada se hvalite nekakvim povećanjem izvoza. Voleo bih da znam koja je to grana privrede povećala izvoz? Da nije možda poljoprivreda? Ili da nije možda "Fijat"? I da postavim pitanje – da li biste zaposlili više ljudi sa 450 ili 500 miliona evra, koliko ste do sada uložili u "Fijat", da ste ulagali u neku drugu granu? Ja tvrdim da bi. Kad pomognete da se otvori neki poljoprivredno-prehrambeni pogon, ne zapošljavate samo radnike koji rade u tom pogonu, nego i ratare i stočare i povrtare. Čitav jedan lanac pokrećete. A sa "Fijatom" samo 2.000 ljudi. I što je najgore – zarada i profit tog "Fijata" neće ostati državi. Repromaterijal? Pitanje je koliko će ovde da se proizvodi.

Kad konačno ova država utvrdi strategiju, kad počnete ljude da zapošljavate, ali ne u uprave i ne u izmišljene kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, možemo da pričamo o tome kako ćemo da smanjujemo davanja u PIO fondove zato što im neće biti potrebna. Onda možemo da pričamo da nemamo više 30% radno sposobnog stanovništva koje je u radnom odnosu. Ali, deset godina taj procenat radno sposobnog stanovništva koje radi se smanjuje. Broj nezaposlenih se povećava. Broj penzionera se povećava. Dugovi države se povećavaju.

Još jedno pitanje bih postavio - Ko će te dugove da vrati? Imamo li mi snage da vratimo te dugove? Sad se zadužujemo kod MMF, kod evropskih banaka itd. Doći će jednom dan kad će morati da se vrate ti krediti. Nemojte da se zaklanjate iza toga da je naš deficit samo 4,1% bruto dohotka. On se neprestano uvećava. Pogledajte samo koliko ćemo da damo garancija i kontragarancija u 2011. godini na osnovu vašeg plana i programa, na osnovu vaših izveštaja.

Gospođo ministre, voleo bih da mi posle skoro dva meseca odgovorite na poslaničko pitanje kada je u pitanju iznošenje novca iz države bez doznaka za uvoz robe i usluga. Hvala lepo.

Iskorišćeno je sedam minuta i 50 sekundi od vremena poslaničke grupe.

Ovim završavamo ovaj deo našeg rada. Određujem pauzu.

Rad nastavljamo u 18,00 časova. Sada je sastanak Kolegijuma Narodne skupštine u sali I i molim sve članove kolegijuma da po zakazanom kolegijumu od strane predsednice Narodne skupštine gospođe Slavice Đukić-Dejanović budu u sali. Dakle, potpredsednici i članovi poslaničkih grupa – sala I. Hvala vam.

Rad nastavljamo u 18,00 časova. Prvi prijavljeni govornik biće narodni poslanik Milan Nikolić, poslanička grupa SPS-JS. Posle njega narodni poslanik Vladan Jeremić.

 

(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom. Reč ima narodni poslanik Milan Nikolić. Izvolite.