Potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uz puno razumevanje za pitanja koja smo čuli u prethodnom toku sednice, ali osim ratnih zločina na teritoriji Srbije i na teritoriji Kosova u ovoj zemlji su se dešavali i neki politički zločini u vrlo tesnoj vezi i sa ratnim zločinima ili zločinima koji su pratili ratne sukobe. Najvažniji među njima je ubistvo predsednika Vlade Zorana Đinđića.
Moje pitanje, koje je upućeno Vladi, Ministarstvu pravde i tužiocu za organizovani kriminal, tiče se upravo toga, odnosno postojanja toka i svih onih elemenata koji mogu da odrede tok istrage koja je najavljena i koja se prema najavama iz Tužilaštva vodi za tzv. političku pozadinu ubistva premijera Đinđića ili suštinski rečeno, da li možemo u 2011. godini da dobijemo one odgovore koje iz različitih razloga nismo mogli da dobijemo 2004, 2055, 2006. ili 2007. godine?
To je uostalom i jedan od razloga zbog kojih je LDP podržala prvobitni koncept reforme pravosuđa, odnosno onu ideju i ona kadrovska rešenja koji su ljude koja su vodili i Specijalni sud za organizovani kriminal i sud za ratne zločine, specijalna tužilaštva, praktično promovisala na najodgovornije pozicije u sudstvu i dala im priliku da obave tu veliku promenu.
Mi smo u tome bili vrlo dosledni. Mislim da u to nema nikakve sumnje. Kao što smo bili vrlo strpljivi čekajući odgovore na pitanja koja smo pokrenuli pre nekoliko godina, znajući u to vreme da zbog okolnosti koje su postojale nije realno da dobijemo ni pravne, ni sudske, ni političke odgovore na inicijative koje smo pokrenuli.
Ono što se u javnosti često pojavljuje i zbog čega je ovo pitanje i upućeno organima koje sam pomenuo je što stalno imam utisak da se vrtimo u nekakvom krugu, da se najave ozbiljne istrage političke pozadine povremeno otvaraju, a da se onda, pre svega, zbog pasivnosti državnih organa otvara prostor onima koji odsustvo jasnih odgovora koriste da ponove svoje priče ili o tome da političke pozadine nema ili da je nikada nećemo saznati ili da je ona mutna itd, Često navodeći netačan navod da se u međuvremenu ništa nije dogodilo.
Podsetiću vas na dva događaja iz proteklih nekoliko meseci. Prvi je – javno priznanje, odnosno obelodanjivanje informacije koje je izneo bivši tužilac Zoran Jakovljević, koji je bio nadležan za postupanje u istrazi po krivičnoj prijavi koja je 2006. godine podnela LDP koja se odnosi na čuven slučaj nezakonitih susreta u noći i predaje tada prvooptuženog, više puta optuženog, Milorada Ulemeka Legije. To je čuveni slučaj "službena beleška".
Tužilac Jakovljević je javno potvrdio da je zbog direktnog pritiska iz vrha Vlade, odnosno MUP i BIA, među ljudima koji su vodili te institucije bili su i oni koji su zapravo i prijavljeni u našoj krivičnoj prijavi, da je on bio primoran i nateran da postupak obustavi, odnosno da istragu obustavi. To je svakako nova okolnost na koju državni organi moraju da reaguju.
Mi smo bili vrlo uzdržani u javnim reakcijama na to priznanje, pružajući prostor regularnim i zvaničnim institucijama da povedu postupak i daju one odgovore koje nismo mogli da dobijemo 2006. i 2007. godine.
S druge strane, prošlo je više od mesec dana od trenutka kada je advokat Srđa Popović u ime porodice Zorana Đinđića podneo krivičnu prijavu zbog oružane pobune, tretirajući je praktično kao uvod u nekoliko pokušaja atentata, a onda je konačno izvršen atentat i ubistvo pokojnog premijera Đinđića.
U tom slučaju su, u danima koji su sledili, posle podnošenja krivične prijave stigle reakcije državnih organa. Sa ove distance meni izgleda više nekako prigodne, nego kao najava da će se mnogo aktivnije krenuti prema istraživanju političke pozadine, odnosno spajanju i obradi svih onih informacija koje su sada dostupne državnim organima i iz ove dve prijave, ali iz čitavog niza iskaza, svedočenja i drugih informacija, do kojih može da dođe ili je došlo tužilaštvo i drugi državni organi u postupku istraživanja dela organizovanog kriminala.
Ono što je formalno pitanje za Vladu i za ministarstvo i tužilaštvo je – da li prema njihovim saznanjima postupak teče? Da li se krivične prijave, pogotovo ove dve koje sam pomenuo, krivična prijava LDP iz 2006. godine i krivična prijava porodice Đinđić koju je podneo advokat Srđa Popović iz novembra 2010. godine, ozbiljno i bez ikakvih kalkulacija uzimaju u obzir?
Da li Vlada svojim autoritetom stoji iza tužilaštva i svih drugih organa koji ovaj postupak treba da sprovedu do kraja, jer je to za nas ključno pitanje, bez političkog uticaja na tužilaštvo i sud, ali uz punu političku podršku, jer ti organi ne mogu da rade bez toga i bez ikakvih kalkulacija?