Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, počeću sa jednim izrazom nekakvog ličnog stava, više nego političkog. Premijer je uspeo u ovom kratkom vremenu da me šokira dva puta.
Prvi put, sadržinom svog govora, pošto prosto kao da čovek nije premijer zemlje u kojoj svi mi živimo, takva jedna vrsta optimizma i nekakvog lažnog poleta, i to je prosto neprimereno vremenu u kome se nalazimo i zemlji čiji je on premijer, ukoliko to jeste i dalje.
Druga stvar gde me je šokirao više lično, to je brzina kojom je izleteo iz ove sale kada je shvatio da sada treba da počnu da govore narodni poslanici, ali njemu na dušu.
Počeću jednom preporukom koju je on nama uputio, za koju verujem da je duboko podsvesna. Rekao je da se nada da ćemo ovde raspravljati o budžetu bez stranačke ostrašćenosti. To je preporuka koju smo mi rekli vama kada ste počeli da izrađujete ovaj budžet. On bi bio mnogo bolji da se u njemu ne vidi toliko stranačke ostrašćenosti i straha od izbora koji sigurno dolaze, početkom one tamo godine.
To bi olakšalo posao verovatno i ministarski finansija, kojoj posle ovoliko vremena uspevam da se divim na toj upornosti i želji da spoji ono što je nespojivo. Kakav će poslovni život ministarke biti kada se završi aranžman sa MMF, to ne mogu ni da zamislim.
Mi smo podržavali, pomenuli ste nekoliko puta, pa bih od toga počeo taj aranžman sa MMF, LDP je podržavala upravo znajući kolike su ambicije i nerealne želje u toj vladi najglomaznijoj od 5. oktobra do danas, po broju stranaka, i koliko je teško te stranačke želje usaglasiti, a bez nekoga ko bi bio nekakav dežurni policajac sa strane i ograničavao ih na neki način.
Sada smo došli do kraja, koliko nam je poznato MMF izlazi, aranžman se završava na proleće sledeće godine, i Srbija, koja je iovako grcala u toj partijskoj državi protekle tri godine, sada ostaje sama i nezaštićena, jer ne znam ko će hteti da je brani.
Mislim da ovaj budžet danas svakako nije kao što je premijer pokušao da nas ubedi, razvojni, štedljiv, temeljite reforme, Vlada postiže rezultate. On je sve suprotno od toga i pokazatelj je svega suprotnog od toga, ali ne mogu ni da zamislim kakav će biti sledeći ukoliko ova vlada bude ostala, pošto i najmanji korektivni faktor koji je u ovom trenutku bio MMF, više neće biti tu.
Premijer nas je sve iznenadio, prosto neverovatno, on je rekao da je ova Vlada uspešna i da je uspela da izbegne katastrofu, uspela da obezbedi dostojanstveni život građana. Da se sada ne bi govorilo o nekim ličnim utiscima vlasti i opozicije, da ne bi bili nepravedno optuženi za nekakvu stranačku ostrašćenost, najbolje da pogledamo uporedne podatke.
Srbija je danas zemlja u kojoj je prosečna plata 320 evra, Hrvatska – 733 evra, Bugarska – 300 evra, ali sa stopom nezaposlenosti koja je više od 50% manja od naše, BiH – 400 evra, a možemo da pogledamo i neke zemlje za koje se nadamo da ćemo se ugledati na njih kao što je Češka – 946 evra, Nemačka - 4281 evro, bruto, kao najveća zemlja.
Kakvo mu je to dostojanstvo, to bih voleo da znam, u odnosu na šta? U odnosu na Crnu Goru, gde je prosečna plata 477 evra, a kod nas 320 evra. Vidim da je kod našeg premijera to dostojanstvo prilično jedna slobodna kategorija koja se paušalno upotrebljava, kao i celim budžetom.
Da li je budžet razvojni ili ne, to je stvarno zadivljujuća konstatacija našeg premijera. Spremajući se za ovu raspravu, što je kratko trajalo jer nam niste dali mogućnost da ovaj budžet temeljno proučimo, sa vrlo jasnim ciljem, pročitao sam mnoge komentare ovog budžeta, ali stvarno nisam pročitao da je on razvojni.
Žao mi je što je gospodin otišao, ali bih želeo da čujem i to tumačenje, a siguran sam i da većina poslanika ne beži od takve vrste zabave. Ako je razvoj trebalo da bude baziran na nekim kapitalnim investicijama, što je plan koji smo čuli u javnosti od predstavnika vladajuće koalicije da će sledeća godina biti bum u razvoju infrastrukture, što bi bilo tačno da je istinito, pokrenuti i ostale grane proizvodnje u Srbiji ili privrede, onda da pogledamo kakav je to bum koji se očekuje.
Ove godine je izdvojeno za kapitalne investicije 31,8 milijarda dinara, kao što je rekao gospodin Ilić. Pošto ljudima te cifre ne znače ništa, jer je teško sagledati šta je to 31,8 milijarda dinara, najbolje je to da uporedimo sa ovom godinom, u kojoj je budžet bio 26,5 milijardi dinara za investicije.
Znači, kakav će to bum biti, najbolje je da se pogleda kakva je ova godina, pa otprilike takav bum u kapitalnim investicijama. Naravno, prodaće se "Telekom", to će biti odgovor. Nastaviće se ta iluzija. Ali, ono u šta sam siguran, i ako se proda, sa tim novcem nikakvog buma i razvoja u toku sledeće godine u ovoj zemlji neće biti, nažalost.
Svi su govorili o budžetu i izbegavali da govore o najvećem korisniku ko zna koju godinu zaredom našeg budžeta, a to je PIO fond, penziono-invalidski fond. Čak i predstavnici partije koja suvereno vlada tim fondom, a i pokušava da štiti, po našem mišljenju, na pogrešan način, interese penzionera ili korisnika tog fonda, izbegla je da priča o tome. I to je jasno zašto.
Jasno je, gospodine Iliću, zašto su oni podmetnuli taj zakon, ne želeći da o njemu raspravljaju. To je vrlo jasno. Dakle, opet se taj fond finansira sa preko 20% budžeta, odnosno 20% budžeta Republike Srbije ide na subvencije tom fondu i to čini ukupno 46% tog fonda. Još 40 i nešto posto tog fonda čine obavezni doprinosi koje daju zaposleni koji rade, kojih nema puno.
Ono što je mene lično zanimalo, to je da pogledamo u finansijskom planu tog fonda koliko fond sam doprinosi, kao jedan rezultat težnje da se on osamostali i odvoji od države. Svake godine kada o njemu diskutujemo nama se kaže da su subvencije još samo ove godine i reforma tog fonda samo što nije počela. Ove godine su drugi prihodi tog fonda, pošto su njihovi prihodi bili manji od 2% potreba tog fonda.
Znači, ako podrazumevamo da je uspešnost menadžera tog fonda neverovatno uspešna, ovim tempom, da bi se pokrilo ovih 50% koliko tom fondu fali, potrebno je još najmanje 25 godina. Do tada će doći do reforme tog fonda, ako nikako drugačije, biološkim putem. To je neprihvatljivo. Potpuno je neprihvatljivo.
Kao prva i osnovna zamerka budžetu, pitam u ime LDP, nastavljamo dijalog koji smo vodili pre godinu dana, tada nam je obećano, ne nama kao stranci nego poslanicima ove zemlje i građanima ove zemlje, da je to subvencija u PIO tada 25%, ako se ne varam, budžeta koja služi tome da se otpočne reforma penzionog sistema u Srbiji.
Evo, prošlo je godinu dana. Bili smo strpljivi. Čekali smo. Šta ste uradili? Šta je urađeno u reformi tog penzionog sistema? Mogu i da citiram, imam ovde izjave – evo, u januaru dolazi reformisani zakon. U januaru prošle godine. Godinu dana pre ovog dana u kome sedimo.
Jedna mala replika gospodinu iz PUPS-a – ne daje vama ministarstvo taj novac. Tu se upravo i ogleda to nerazumevanje vremena u kome živimo. Taj novac nije vama dala ministarka. Taj ste novac uzeli od svih građana ove zemlje. Apsolutno svih.
Ako tu ne postoji taj nivo svesti da je potrebno reformisati nešto što troši 20%, 200 milijardi dinara, znači, sedam puta više nego kapitalne investicije, 15 puta više nego što su subvencije u agrar ove zemlje, ne znam koliko stotina puta više nego ulaganje u mlade talente u ovoj zemlji – kakvu perspektivu vi nudite?
Ne može premijer dovoljno brzo da istrči odavde pa da uspe da izbegne odgovor na to pitanje. Odgovor na to pitanje će doneti sam život. A kada život donese odgovor na neko pitanje koje pokušavate da izbegnete, obično je taj odgovor mnogo gori i mnogo bolniji.
Molim, ministarko, da nam objasnite, u vezi sa obećanjem od prošle godine, koje su tačno reforme izvršene u PIO fondu, penziono-invalidskom fondu, kakav je plan, da taj fond više ne živi, ne bavi se ili ne diše, zaviseći isključivo od subvencija države, pošto je zaposlenih sve manje?
Statistika kaže da na tri nova penzionera u Srbiji imamo dva nova radna mesta. To je statistika organa Srbije, nije naša. Znači, samo će biti gore. Kakav je plan i do koje će tačno godine, da bi mogli mi da znamo, naš penzioni fond biti sposoban da samostalno živi? Srbija kao država jeste garant tih penzija.
Mi ne govorimo o onome što se već sada spremaju da nam podmetnu – da mi želimo da se penzionerima smanje penzije. Dovoljno ste ih sami smanjili. Rast od 2% sledeće godine, u godini u koju ulazimo sa inflacijom od 11%. Koliko su penzioneri čije interese navodno zastupate danas u minusu? Projektovana inflacija je 4,5%. Da li je to moguće? Pogledajte inflaciju na primer od avgusta do danas i izračunajte trend koliki će biti sledeće godine. Mi smo se bavili prostim računanjem – 15%.
Država je počela, i to je normalno u nekakvim poslednjim stadijumima vladavine, da se hvata bilo kakvog rešenja koje vidi. Znači, kao što finansijska inspekcija koja kontroliše deo ove vlasti uvek ide u kompanije koje rade, zato što ne može ništa da naplati od onih koje slabo posluju. Ako hoćete dobro da radite, vi podrazumevate da će vam dolaziti finansijska, poreska itd. i da će tražiti barem nešto minimalno da ućare, da bi mogli i oni ljudi od nečega da žive. Tako se i država okrenula.
Koji je ekonomski razlog da se poveća PDV na kompjutere? Da li možete to da nam objasnite? Da li se očekuje da će ovaj investicioni bum malo splasnuti pa da se zahvati tamo gde može? Koji je razlog za to? Ako se ne varam, vaša vlada je promovisala Strategiju informatičkog društva. Usvojena je ovde na nekom skupštinskom odboru. U toj strategiji piše da neće biti PDV ni 8%, a ne 18. Ti su razlozi neki koji su realni.
Mi imamo tehnološki najnepismenije stanovništvo u Evropi, potrebno je da se ono tehnološki opismeni, znači – porez na PDV na kompjutere se smanjuje do trenutka dok se ne ukine sasvim. Sada idemo sa kontramerom. Kao premijer i vi – budžet je razvojni i srećan, budžet je stvar kompromisa između koalicionih partnera u predizbornoj godini.
Dalje imamo povećanje poreza na dodatu vrednost na noćenje u hotelima, motelima itd. Znači, ukupno će ove dve mere dovesti do povećanja kad bi se nastavio trend prodaje kakav je danas od 0,1%. To piše u budžetu i analizama koje smo dobili.
Nažalost, neće se nastaviti taj trend. Pošto bez kompjutera može da se živi, ako sa 400 evra poskupi na 500, onda ga čovek neće ni kupiti, pošto tih 100 evra u ovom "dostojanstvenom" životu koji živimo u Srbiji predstavlja trećinu prosečne plate. To znači da ga ljudi neće kupovati i da do tog povećanja prihoda u budžetu neće doći.
Što se tiče ovog spavanja u hotelima i motelima, jednom od ključnih ekonomskih alata ove vlade, pomoću kojeg će nam biti bolje, stvarno vam želim puno uspeha. Nažalost, mislim da će jako taj mizeran broj ljudi koji spava u tim hotelima, motelima i ne znam gde već, prestati tu da spava i ako prolazi kroz zemlju, proći će samo što brže.
Ali, tu postoji jedno ozbiljnije pitanje – šta je sa aranžmanima koji su prodati za sledeću godinu? Sada će svi koji su ih uplatili morati da doplate ili neće. Otkazaće, tačno. Otkazaće, nisam na to računao pošto sam ponesen ovim bumom i oporavkom koji će nam ove dve mere doneti.
Akcize na cigarete - pričam samo o temama koje ste vi nametnuli, prosto hiljadu i sto strana za dva dana nije bilo moguće pročitati i setio sam se one izreke – da đavo leži u detaljima, ovde nije tačno. Ovde đavo leži gde god se okrenete, nije potrebno uopšte ni više vremena od ovoga. Nama je i ovo dovoljno. Znači, akcize, obrazloženje, samo da ministarka završi, pa ovo je stvarno za mene neverovatno, mnogo bih voleo da čujem.
Znači, razlog za uvođenje povećavanja akciza na cigarete koji smo mi dobili je usklađivanje sa propisima Evropske unije. Da li ima još nekih propisa Evropske unije? Da li ima na primer propis da ne može partija da postavlja direktora pošte? Da li ima propis da ne može partija da postavlja direktora železnice? To ne postoji. To je evropski standard.
Znači, sve smo završili, sada je ostalo samo da nam poskupe cigarete, povećamo porez na spavanje, na kompjutere i sve je u redu, i ekonomski bum, i premijer istrči iz Skupštine i sutra kada se probudi sve je divno. Vreme je lepo, čak ni sneg ne pada, Evropa je zavejana.
Kako može to da bude obrazloženje za povećanje akcize? Znači, kako može to da bude? Što vam to nije obrazloženje za sve ostalo? Što vam to nije obrazloženje za to da budžet stigne pre 15. novembra u Skupštinu? Je li to evropski standard?
Prvo, izvinjavam se, evo dali smo petnaestog. Da li je to evropski standard? Ali, tu nije važan evropski standard, nego može u nedelju noću uz još pet zakona. A akcize, izvinite, ko je protiv akciza, taj je protiv Evrope. Da li je tako? To je jedino objašnjenje koje ste dali.
Znači, pošto računate da ljudi ne mogu baš da prestanu da puše, ako ne mogu da prestanu da kupuju kompjutere, ne moraju da idu nigde, ali da puše ne mogu da prestanu, toliko ih nerviramo, da bar to ne mogu. To su te, kako bih rekao, vrlo precizno utvrđene strategije ekonomskog razvoja ove zemlje. Znači, to nam je neprihvatljivo.
Dalje, porez na imovinu. Tu su objašnjenja još zanimljivija od ovih koja se tiču ovih cigareta i ovoga. Dakle, prvo to kada se ima u vidu i ova akcija Olivera Dulića. To je prosto fascinantan plan. Znači, plan je bio da se izvrši legalizacija objekata da bi ljudima mogao da se naplaćuje porez na imovinu, što je evropska tekovina.
Nije ova plata iz Nemačke, evropska tekovina, nego samo ovo što se plaća. Znači, pošto je onda ustanovljeno da je taj zakon loš, nemoguće ga je sprovesti, da je tih objekata nenormalno mnogo, onda ćemo da sada legalizujemo bez ikakvog reda. Znači, ko god je podneo ovo samo da se legalizuje da bi mogli da naplatimo porez na imovinu, a porez na imovinu ćemo naplatiti od najsiromašnijih građana ove zemlje. To ću pokušati da vam pročitam jedno računanje toga.
Evo ovako kaže – ako neko ko je nasledio kuću staru 50 godina, to je realan primer, koja vredi 15 miliona dinara, realan primer, danas plaća 3.600 dinara, posle ove evropezacije na ovakav način plaćaće 26.000 dinara. Dakle čovek koji je nasledio kuću koja je stara 50 godina i košta 130.000 evra, to nije bogat čovek, složićemo se.
Međutim, ako čovek ima kuću koja vredi sto miliona dinara i nova je, on danas plaća 730.000 dinara porez na imovinu, a kada evropeizujemo zemlju onda će on plaćati 390.000 dinara, pošto tu ima taj disbalans, mnogo ovih što imaju male kuće moraju da plate da ovi bogataši ne bi plaćali, onda da legalizujemo sve đuture, pošto ne može da se plaća porez na imovinu ukoliko imovina nije legalizovana, to je bar jasno.
Znači, ono što je moj zaključak to je jedna sumnja, nemam nikakvo pitanje, prosto ne vidim kakav bi odgovor mi mogli da dobijemo, bilo ko od poslanika ko razmišlja da kažem na jedan normalan i zdrav način, a da kaže da je ovaj budžet super, iako je on praznik za ustavne, ne znam kako je rečeno, ljubitelji Ustava iz Vojvodine, za nas nije praznik, pošto stvarno se odnosi na nas.
Nažalost, ne živim u Vojvodini ili na sreću, ali se odnosi na mene, pa ne mogu da ga gledam kao praznik, ali je neverovatno kako se od poreske reforme koju ste predlagali vi ministarka sve završilo na povećanju PDV-a na kompjuter i na spavanje na Staroj planini, ako ima tamo gde da se spava, znači, kako se taj investicioni bum u infrastrukturu završio sa istim investicionim bumom kako što je bio i ove godine, nismo mogli nigde da prođemo koliko se gradilo tih puteva.
(Predsedavajuća: 20 minuta.)
Evo završavam. Kako se približavaju izbori sve se pretvara u jednu farsu na koju je nama stvarno teško i da odgovorimo. Znači, zemlja u kojoj mi živimo je svakako drugačija od zemlje u kojoj vi živite i teško da po pitanju budžeta mi možemo da nađemo ijedan zajednički deo da se oko njega složimo. Hvala.