OSMA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 23.12.2010.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

23.12.2010

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:10 do 22:15

OBRAĆANJA

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, član 27. Ima još nekoliko članova, ali ukratko. Jutros smo dobili, pošto u svakom od zakona piše ko je ovlašćen ispred Vlade, i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju nema ovlašćenog predstavnika, a jutros smo neposredno nakon što su završena pitanja dobili informaciju da je ispred Vlade ovlašćena gospođa Diana Dragutinović.
Pretpostavljam da gospođa Dragutinović omaškom nije rekla ni jednu jedinu reč o tom zakonu, ali mislim da bi bilo jako važno da nam kaže šta se menja u tom zakonu. Ne znam da li je dobila tu informaciju.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Nema povrede Poslovnika i to vi znate jednako dobro kao i ja.
Poslovnik zahteva da Vlada obavesti Narodnu skupštinu o tome ko je predstavnik Vlade i to je ispunjeno i narodni poslanici i vi ste obavešteni da je za tačku dnevnog reda koju citirate ovlaštena ministarka finansija Diana Dragutinović.
Ono što vi želite, da predstavite povredom Poslovnika i sadržaj izlaganja, tu vam ne mogu pomoći. To ćete morati sa ministarkom kroz replike i ostalo, jer to nije povreda Poslovnika.
Molim vas da ne dobacujete da se replike, pošto vas stenogrami demantuju, koliko sa rada sednica prošle nedelje. Replika se ne dozvoljava kada je neosnovana i kada nema potrebe, a kada god je osnovana dobija se.
Da li žele reč izvestioci nadležnih odbora?
S obzirom da na osnovu člana 171. za budžet Republike Srbije su nadležni praktično skoro svi odbori Narodne skupštine, ne prozivam nijednog od predsednika odbora, odnosno izvestioca, posebno. Koji god od predsednika ili izvestioca odbora želi da koristi svoje pravo da govori, molim vas da se prijavite.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, počevši od najmanje ka najvećoj? (Da.)
Narodni poslanik Momo Čolaković ima prvi reč. Izvolite.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Momo Čolaković

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS
Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovana ministarko i predstavnici Vlade, uvaženi narodni poslanici, Predlogom zakona o budžetu za 2011. godinu, kako je i ministarka istakla, predviđena su ukupna sredstva od blizu 900 milijardi dinara i rashodi takođe sa približno 140 milijardi deficita.
Ono što smo mi mogli da zapazimo u ime poslaničke grupe PUPS da su izbalansirani i prihodi i rashodi na nivou 2010. godine, što je po nama pozitivno i dobro.
S druge strane, iznos javnog duga za 2010. godinu oko 150 milijardi evra, a unutrašnji javni dug, kako je ministarka kazala oko 11 milijardi evra.
Najveća sredstva su predviđena Ministarstvu finansija i to preko 180 milijardi dinara.
Što se tiče dotacija PIO fondu, ona su u odnosu na rebalans budžeta za 2010. godinu od 195,2 milijarde, povećane na 200,1 milijardu ili nešto preko pet milijardi više.
Ministarstvu infrastrukture predviđeno je povećanje od oko 1,6 milijardi dinara. Na drugoj strani, Ministarstvu za nacionalni investicioni plan predviđeno je skoro 20 milijardi više, odnosno sa 12,6 na 32,4 milijardi i, što posebno treba istaći, da su sredstva predviđena pre svega za ulaganje u razvoj i infrastrukturu, što je po nama prihvatljivo.
Na drugoj strani Ministarstvo za rad i socijalnu politiku imaće na raspolaganju preko 118 milijardi dinara, što je otprilike nešto sedam milijardi više u odnosu na 2010. godinu.
Republički Fond PIO planira tekuće prihode u visini od blizu 500 milijardi, tačnije rečeno 498,8 milijardi i to od doprinosa 257,51 i od transfera na nivou ostalih ministarstava 230,9 i ostalih transfera od organizacija, osiguranja, sedam milijardi.
Ako se sve ove cifre uporede, može se doći do zaključka da je ovo jedan od budžeta koji je uspeo da pomiri, na prvi pogled, suprotstavljene ciljeve, a to su veće investicije i izdvajanje za razvoj, za infrastrukturu, kao i veća socijalna davanja. To po meni predstavlja veliki uspeh.
S obzirom da je to izvedeno u vreme dok još uvek traje i veoma snažno pogađa ekonomska kriza, da se sa približno istim deficitom u odnosu na 2010. godinu i većim iznosom sredstava za vraćanje dugova po inostranim kreditima, u tome dobija na značaju još više.
Kod PIO, kao i ostalih vidova socijalnog osiguranja, socijalne pomoći, poslanička grupa PUPS smatra da su zacrtani iznosi dobro postavljeni jer su za sve ove namene obezbeđena odgovarajuća sredstva u istom iznosu kao za 2010. godinu, znači u realnom iznosu ili nešto i povećani.
S obzirom da su po preceni naše poslaničke grupe Zakonom o budžetu za 2011. godinu izbalansirani odnosi između razvojnih investicionih politika sa jedne strane i na drugoj strani socijalnih politika i da se time, pored ekonomskog razvoja i investicija obezbeđuje socijalna sigurnost i stabilnost, zbog toga će poslanička grupa PUPS dati podršku Zakonu o budžetu za narednu godinu, odnosno 2011. godinu.
Takođe, podržaćemo i sve druge zakone koji obezbeđuju ostvarivanje budžeta za 2011. godinu. Zahvaljujem na pažnji.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je 6 minuta i 20 sekundi vremena predsednika poslaničke grupe. Reč ima poslanik Balint Pastor.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Balint Pastor

Grupa manjina
Gospođo predsedavajuća, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je srećan i veseo dan svih kojima je bitno načelo ustavnosti u Republici Srbiji, a tužan dan za rezervne igrače vladajuće većine u Narodnoj Skupštini, pošto će SVM glasati za predloženi budžet za 2011. godinu.
Glasaćemo za ovaj predlog jer se prvi put desilo da Vlada Republike Srbije uputi u skupštinsku proceduru predlog koji je u skladu sa Ustavom Republike Srbije, tačnije članom 184.
Svakako želim da čestitam Vladi Republike Srbije što je taj cilj sada postignut u petoj godini primenjivanja ili primene ovog Ustava Republike Srbije.
Pažljivim čitanjem smo ustanovili da je ustavni minimum od 7% poštovano, ali to nije problem svih ovih godina, problem je bio da li se poštuje odredba o tome da najmanje tri sedmine budžeta treba da se opredeli za kapitalne rashode na teritoriji AP Vojvodine.
Ako znamo da je predloženi budžet Pokrajine, o čemu u ovim trenucima raspravlja i pokrajinska skupština, 60,7 milijardi dinara, onda je lako doći do zaključka da je minimalan zbir iznosa koji moraju biti opredeljeni za kapitalne investicije na teritoriji AP Vojvodine 26 milijardi dinara.
Pažljivim čitanjem budžeta smo ustanovili da je opredeljeno 27,2 milijarde dinara za kapitalne investicije na teritoriji AP Vojvodine za 2011. godinu, i to: 9,8 milijardi preko Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, 6 milijardi dinara za 110 projekata u saradnji sa Fondom za razvoj Republike Srbije za podsticaj građevinske industrije u uslovima ekonomske krize, 6,1 milijardi dinara će se obezbediti za kapitalna ulaganja preko pokrajinskih organa uprave.
Sredstva u iznosu od milijardu i 300 miliona dinara su planirana za razvoj odnosno za kreditne aranžmane preko pokrajinskih fondova, tj. Fonda za razvoj, Garancijskog fonda i Fonda za razvoj poljoprivrede AP Vojvodine. Sredstva u visini od dve milijarde dinara su rezervisana u okviru razdela Ministarstva finansija na ime tekućeg transfera budžeta AP Vojvodine u cilju obezbeđivanja nivoa i strukture budžeta AP Vojvodine.
Najmanje milijarda dinara kroz NIP i najmanje milijarda dinara od Ministarstva infrastrukture, odnosno Ministarstva za infrastrukturu Republike Srbije. Ukoliko pogledamo, još jedanput da kažem, koji je zbir ovih iznosa opredeljenih za kapitalna ulaganja predlogom budžeta pokrajine i predlogom budžeta Republike za 2011. godinu, onda dolazimo do zbira od 27,2 milijarde dinara. Zbog toga možemo da izjavimo da je predlog u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Veoma smatram bitnim naglasiti da je ovo prvi budžet koji vodi računa i o strukturi prihoda AP Vojvodine. Ovo je prvi budžet koji na Vojvodinu ne gleda kao na protočni bojler, ne gleda na taj način da je potrebno poštovati samo tih 7% i ne radi se o tome o čemu se radilo prethodnih godina da su skoro sva sredstva bila transferna sredstva za plate u obrazovanju, transferna sredstva za lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine itd.
Znači, predlog je u skladu sa Ustavom, ali mi predlogom ne možemo, naravno, biti zadovoljni. Smatramo da u privredi Republike Srbije vlada katastrofalno stanje, s jedne strane. S druge strane, gospođo ministarka, nadam se da će se ova projekcija izvršavati i da će se u potpunosti poštovati. Nadam se da neće biti rebalansa u toku 2011. godine, jer bismo opet morali da računamo da li Vojvodina dobija ono što treba da dobije na osnovu Ustava Republike Srbije.
Mogu da vam kažem da smo uvereni da je vredelo glasati protiv budžeta za 2010. godinu. Jeste da smo zbog toga kažnjeni izbacivanjem iz gradske i opštinske vlasti u Subotici i Senti, ali nam je obraz ostao čist i to je dovelo do toga da Vlada RS vodi računa o poštovanju Ustava.
Vredelo je glasati i za protivustavan rebalans 2010. godine, jer smo time pokazali dobru nameru, bez obzira što taj rebalans, kao što smo i tada rekli, nije bio u skladu sa Ustavom, ali posle tog našeg izjašnjavanja su počeli razgovori o tome da nađemo zajedničkim snagama rešenje koje bi dovelo do predloga koji u potpunosti poštuje Ustav RS u odnosu na finansiranje AP Vojvodine.
Ovo je prvi budžet koji ne razmišlja isključivo o 7% nego i o tri sedmine, prvi budžet koji razmišlja o kapitalnim investicijama na teritoriji Vojvodine. Drago mi je što se odustalo od modela zaduživanja ili uvođenja novih vidova poreza. To su bila rešenja koja ste vi, gospođo ministarka, 25. novembra nama ponudili kada smo vodili jednu lepu raspravu u Narodnoj skupštini o rebalansu budžeta za 2010. godinu. Može se postići poštovanje Ustava i bez uvođenja novih vidova poreza na teritoriji Vojvodine ili preteranog zaduživanja.
Još jednom moram da apelujem, da vam skrenem pažnju na dve stvari. Prva je stvar da se nadamo da ove cifre neće biti pogoršane prihvatanjem nekog amandmana. Bio je presedan 2008. godine kada ste prihvatili jedan amandman opozicione stranke u vezi NIS, kojim ste onemogućili da 90% prodajne cene NIS Vojvodina dobije odmah. Dobili smo 50%, a 40% još uvek nismo dobili. Ne znam da li ima smisla da vas pitam kada će Vojvodina dobiti tih 40% prodajne cene NIS koji je bio sadržan u budžetu za 2009. godinu? Nema toga u budžetu za 2010, nema ni u budžetu za 2011, a ne znam da li tih para uopšte ima ili su potrošene mimo odredaba budžeta za 2009. godinu.
Druga stvar na koju vam želim skrenuti pažnju jeste da se ove cifre poštuju i da nemamo problem krajem 2011. godine sa tim da smo glasali za budžet koji je bio u skladu sa Ustavom, ali se nije realizovao na način da i u praksi Ustav bude poštovan.
Na kraju bih želeo da kažem još nekoliko rečenica o stavkama u budžetu. Nije mi jasno kako je moguće da je za Direkciju za restituciju planirano svega 65,3 miliona dinara. Ne znam kako Vlada RS želi da donese zakon o restituciji i započne restituciju u 2011. godini kada nisu planirana ni minimalna sredstva za restituciju, a vi ste, gospođo ministarka, više puta najavljivali, odnosno obećavali da rebalansa neće biti.
Nadam se da neće biti rebalansa i gde ćemo opet morati da računamo da li ima 7% i tri sedmine, a to nam, moram da vam priznam, dosta vremena uzima i zbog toga se nadam da neće biti rebalansa. Ako rebalansa neće biti, ne znam kako ćemo krenuti putem restitucije u 2011. godini. Mislim da je krajnje vreme da započnemo taj proces.
Istovremeno smo zadovoljni iznosom koji je planiran za Nacionalni savet nacionalnih manjina. To je iznos od 284,5 miliona dinara. To je uvećanje, ne veliko, ali kada uzimamo u obzir da su sredstva za tu namenu u 2010. godini bili planirana u visini od 237 miliona dinara.
Isto tako nas raduje što će Narodna skupština raspolagati sa više novca u 2011. godini. Za nas je od izuzetne važnosti da ćemo ponovo imati sredstva za prevođenje određenih zakona na jezike nacionalnih manjina. Taj program je postojao pre dve godine, 2008. godine, ali zbog nedostatka sredstava Narodna skupština nije bila u mogućnosti da obezbedi iznose za tu namenu.
Istovremeno vam moram reći da se apsolutno ne slažemo sa izdvajanjima za agrarni budžet. To je rekao i ministar poljoprivrede. Znam da su svi ministri nezadovoljni, ali ako imamo poljoprivredu kao jedinu granu privrede u RS koja posluje i dalje sa suficitom, a taj suficit je u 2010. godini iznosio oko milijardu dolara, onda nam stvarno nije jasno zašto država, odnosno Vlada ne poklanja više pažnje agrarnom budžetu i poljoprivredi.
Dobro je što će lokalne samouprave dobiti više sredstva nego u 2010. godini, ali ćemo se složiti da je ovaj predlog budžeta još uvek protivzakonit u odnosu na finansiranje lokalnih samouprava, još uvek se ne poštuje odredba iz Zakona o finansiranju lokalnih samouprava.
Znam da ni vi nemate problem da to kažete. To ste rekli juče i na Odboru za finansije, ali moramo i na plenumu da konstatujemo da lokalne samouprave neće dobiti ni 2011. godini onaj iznos koji im pripada na osnovu Zakona o finansiranju lokalne samouprave, bez obzira što će dobiti gotovo četvrtinu sredstava više, odnosno osam milijardi dinara više u odnosu na budžet za 2010. godinu.
Na kraju bih želeo da govorim vrlo kratko o nekim poreskim zakonima. Pre svega, o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu. Nama je drago što 2011. godine ti poreski zahvati neće biti toliki, neće biti te dažbine toliko visoke kako se to pretpostavljalo pre nekoliko dana ili pre nedelju dana. Isto tako, moram da vam kažem da jasno treba saopštiti da se ne slažemo sa prebacivanjem odgovornosti na lokalne samouprave.
Vlada Republike Srbije je vrlo mudro donela odluku da je stopa poreza na imovinu 0,4% maksimalno i da će lokalne samouprave odlučivati koju stopu će primenjivati na svojoj teritoriji, kao što ste vi rekli gospođo Dragutinović, to će opštine i gradovi učiniti, s obzirom na činjenicu da li imaju siromašne ili bogate građane. Ne znam da li opštine imaju krajem 2010. godine bogate građane u većini slučajeva ili u srazmeri stanovništva.
Mislimo da se tu radi o prebacivanju odgovornosti na lokalne samouprave. Lokalne samouprave još uvek nemaju svoju imovinu, jedva da imaju neke izvorne prihode. Zbog toga i nemaju neki veliki iznos. Ako žele da prežive, onda će vrlo teško moći da donesu odluku da će primenjivati stopu nižu od 0,4% u odnosu na porez na imovinu. Zbog toga, još jedanput apelujem na Vladu i očekujem i odgovor, kada Vlada Republike Srbije misli da uputi u proceduru Predlog zakona o javnoj svojini i Predlog zakona o finansiranju AP Vojvodine?
Želim da vam skrenem pažnju na činjenicu da, na primer, pokrajinske takse čine svega 0,005% budžeta AP Vojvodine. Vojvodina se još uvek finansira jedinom delom poreza na zarade i delom poreza na dobit preduzeća, bez obzira što je nedavno izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu ostavljena mogućnost Vladi da i druge vidove poreza odredi kao izvore finansiranja AP Vojvodine.
To još uvek nije učinjeno, a zakon o javnoj svojini još uvek nije u skupštinskoj proceduri, bez obzira što je Vlada imala rok do kraja 2008. godine po Ustavu da taj predlog uputi u skupštinsku proceduru, tačnije, da Narodna skupština usvoji zakon o javnoj svojini.
Imaćete podršku našu za ovaj predlog budžeta. Istovremeno očekujem odgovor na određena pitanja. Gospođo Dragutinović, najviše bi mi značio odgovor na pitanje kada možemo očekivati Predlog zakona o javnoj svojini i Predlog zakona o finansiranju AP Vojvodine? Mislim da bi se tim zakonima rešili neki veliki problemi, da ne bismo morali računati subotom i nedeljom sedam posto i tri sedmine, nego da bi Vlada Republike Srbije mogla rasterećenije ulaziti u budžetske rasprave sledeće godine. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Osamnaest minuta i 20 sekundi iskorišćeno vreme predsednika poslaničke grupe. Da li narodni poslanik Velimir Ilić želi reč? (Da.)

Velimir Ilić

Nova Srbija
Gospođo predsedavajuća, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, dobili smo opet predlog budžeta za 2011. godinu u nedoba. Sada smo dobili zadatak da ga u jednom najkraćem roku usvojimo. Bilo mi je žalosno pre neki dan, kada ste me vi nažalost opomenuli zbog moje intervencije i kaznili, kada je ministar dan uoči sednice Vlade za lokalnu upravu izjavio da još nije video predlog budžeta. To je bilo nekoliko sati pred usvajanje na Vladi.
Kako je mogao ministar da pročita hiljadu strana i da to sve jednostavno glasa, i da da svoja mišljenja u tako kratkom roku? Moja primedba je bila potpuno opravdana.
Danas Predlog zakona o budžetu želimo da sakrijemo od javnosti, pa smo provukli i dva zakona koja ga prate u paketu, a to su veoma važni zakoni, Zakon o PIO i Zakon o porezu na imovinu. To su dva značajna zakona i o njima danas skoro niko neće ni diskutovati.
Svi će razgovarati o budžetu, jer budžet je ipak zakon koji je najbitniji u toku jedne kalendarske godine. Niko neće primetiti da će se uz njega provući i glasati zakon koji je za penzionere katastrofalan, posle inflacije od 11% koja se očekuje u ovoj godini, posle poskupljenja životnih namirnica od 34% u 2010. godini, posle onoga što se predviđa, vidite da traže da struja poskupi i do 60%, a porez na imovinu je odobren da može da poskupi i do 60%.
To povećanje penzija je toliko minorno, to je jedna mrvica u odnosu na ona poskupljenja koja će biti u narednoj godini. Mogu reći da je iduća godina jedna izuzetno teška godina za penzionere u Srbiji. Ne mogu da shvatim da neki ljudi to olako posmatraju i kažu – dobili smo i zadovoljni smo.
Šta ste dobili? Zakon za imovinu? On će jednostavno biti zakon koji će opteretiti sve građane Srbije i pokupiti i ono malo sredstava što budu imali, jer lokalne uprave da bi preživele one će morati da ga uvećaju.
Znate da sada imamo velike probleme u državi, da su mnogi objekti koji su izgrađeni, namenski, prazni, da se ne radi. U tom zakonu će ceh da plate najviše građani Srbije, jer oni plaćaju realnu vrednost svoje imovine i porez na tu realnu vrednost. Tajkuni će najmanje tu da plate, jer oni plaćaju na knjigovodstvenu vrednost koja je izuzetno mala u pojedinim firmama i to će biti jedna teška godina za građane Srbije.
Mi smo sada dobili jedan predlog budžeta koji je veoma olako i veoma neodgovorno, izuzetno konfuzno izložio premijer Vlade gospodine Cvetković. Očekivao sam jedno ozbiljno izlaganje premijera i ministarke finansija. Međutim, premijer je došao uz njegov obavezni smešak, održao je jedan svoj ekspoze od nekoliko minuta. Rekao je da će ova naredna godina biti bolja nego ova 2010. godina. Pozdravio i otišao. Problemi su ostali.
Kada pogledate, isto se događa kao i u prethodnom budžetu. Što je najbitnije za Srbiju, ova naredna godina je izborna godina za vladajuću koaliciju. Kada pogledate budžet, vidite da su to samo obećanja, projekti. Projektovaće se i početi da se radi jedan auto-put, štaviše, Pojate, Preljina, Beograd – Čačak i Čačak – Požega, koridori i sve to.
Kao što je bilo u izbornoj kampanji, kada ste gospodo iz vladajuće koalicije dolazili na vlast i kada ste rekli – ne jedan auto-put, četiri auto-puta, kada ste ugasili koncesiju koja je bila izuzetno velika investicija u Srbiji i odlična investicija i kada ste sada uveli ovde turske firme bez tendera, gde pominjete samo neki memorandum o saradnji koji je potpisan, a već ga ubacujete i planirate kao neke investicije koje će biti u narednoj godini.
To je sve ne na dugom štapu, nego na predugom štapu. Ko vam daje za pravo da više uvodite ovu Srbiju u investicije, "grlom u jagode", bez cilja, bez plana, bez projekta, bez tendera.
Nije tačno da niste imali projekte, gospodo, što i sada pokazujete kroz ovaj rebalans budžeta, ove sporne auto-puteve, evo, pominjete idejne projekte gde je kompletno sve razrađeno. Ali, zašto nije urađen izvođački projekat? Zato što se ne zna izvođač, kojom će tehnologijom raditi i to se ostavlja za kraj, kad se odaberu izvođači. Šta je bio problem da se kompletno završi projektna dokumentacija?
Bilo je Ministarstvo finansija, vi znate da po zakonu mora za ekologiju na autoputevima da se da 1%. Znači, čim predate projekat, morate da uplatite. Znate li koliko je 1% na jedan auto-put? To su sredstva koja nisu bila obezbeđena i zato nisu mogli projekti da se predaju i ozvaniče i da se zvanično dobiju papiri o tim projektima. Međutim, projekti postoje.
Vi pričate sada o velikim investicijama. Ako Ministarstvo za infrastrukturu na svom razdelu za investicije ima milijardu i dvesta miliona dinara, šta možemo da očekujemo od infrastrukture? Sve ste pare ponovo složili u NIP, NIP koji nigde ni u jednoj normalnoj državi ne postoji. To kod nas postoji.
Kada je Đilas trebalo da dođe u Vladu, on je insistirao da se otvori Ministarstvo za NIP i mi smo ga napravili. Ponovo, kao i ove godine, evo, pogledajte Zakon o budžetu, sve pare su u Ministarstvu ekonomije, odnosno kod Dinkića i u NIP. Kompletne pare ove države su u rukama dva ministra i zato će oni, naravno, praviti regionalne centre, predlagati, raditi šta hoće, a svi drugi će zavisiti od njih.
Zašto svako ministarstvo nema definisanu svoju poziciju investicija i kada usvojimo zakon o budžetu tačno znamo šta smo usvojili i šta se u ovoj godini radi i gradi, koji se projekat radi i gradi? Tako je uvek bilo u svim ozbiljnim vladama pre vaše vlade. Sada se to sve zguralo u NIP, u ovih 30 i nešto milijardi i, naravno, u Ministarstvo ekonomije, i dale su se odrešene ruke da jednostavno ministri mogu da rade bukvalno šta hoće i da uredbama Vlade te pare šetaju, prebacuju i sa njima rade.
Izuzetno je važno da ste i vi ove godine odobrili zaduženja države i visina garancija u 2011. godini je skoro milijarda dolara, dve milijarde i sto miliona evra i dve milijarde dinara. Znači, izuzetno velika zaduženost države će biti i to je planirano u budžetu da se toliko garancija da i to jednostavno pokazuje da ćemo imati velika zaduženja, kao i u ovoj godini i u narednoj godini. Kako ćemo to vraćati? Na koji način?
Gospođo ministarka, auto-put Novi Sad – Subotica, koji se sada zadužuje i gradi, on je pod naplatom već 20 godina. On neće doneti dinar novih prihoda kad se investicija završi, već će doneti nove rashode za servisiranje kredita, kreditnih linija i održavanje auto-puta. Vi znate da samo održavanje auto-puta košta negde oko tri hiljade evra po dužnom kilometru. Prema tome, neće imati novih prihoda od investicija u koje se ulaže.
Prvi put se, gospođo Dragutinović, pojavljuje u Ministarstvu finansija i stavka da se za "Fijat" izdvoji 4,4 milijarde dinara, pa se ta stavka pojavljuje i u Ministarstvu ekonomije, da se i tu ponovo izdvoji za "Fijat", pa za zahteve "Fijata" u infrastrukturu koju on postavlja kao uslov da bi došao da radi u Srbiji, a vi ste obećali, kada se ušlo u program sa "Fijatom", ova vlada, u početku svog mandata, obećala je tada u 2010. godini 200 hiljada "punta" koji će biti izvezeni na rusko tržište, a od toga nema ništa. Evo, ponovo velike subvencije za ulaganja, za dovođenje stranih investitora, a to je ovo tip fabrike "Jura", koja je samo bila maska da se priča i piše o njoj. Koji su efekti tih ulaganja, kada vi strancu dajete?
Konkretno, "Gorenju" ste platili po radniku zaposlenom da bi otvarao fabriku bele tehnike, a u tom periodu zatvorili ste srpsku fabriku bele tehnike koja je bila pionir i za "Gorenje", to je bila "Sloboda Čačak". Znači, kad je veš-mašine, kad je šporet, usisivač i sve ostalo pravila "Sloboda Čačak", "Gorenje" nije postojalo kao firma i izvozila na rusko tržište.
Ali, vaša politika, odnosno Ministarstva za ekonomiju je bila takva da ste vi odlučili, jednostavno, nije vam interes da u određene sredine ulažete, u određene fabrike, već je vama interes da stimulišete po jednom zaposlenom stranca koji dolazi u Srbiju, a srpske firme koje se otvaraju istog meseca kada ih otvori, odmah nastaju globe, obaveze i dovodite ih do prosjačkog štapa, naravno, izuzetno teški, nepovoljni krediti komercijalni, sa velikim kamatama, i za njih je maltene bio zatvoren, sem za režimske firme, vaših stranačkih funkcionera, bili su zatvoreni fondovi za razvoj i sve ostalo.
Prema tome, pitanje je – kako da opstanete sa budžetom koji se nerealno puni, koji su puni zaduživanjima, koji se puni obećanjima praznim, a prazni raznoraznim subvencijama koje se daju u jednoj krupnoj stavci koja je ovde regulisana preko NIP-a i Ministarstva ekonomije i gde ovaj parlament nema nikakav mehanizam kontrole.
Zašto bežite? Da se u svakom ministarstvu definiše stavka investicija, ulaganja, podsticaja izvoza i podsticaja zapošljavanja, da možemo tačno danas kada razgovaramo o budžetu da diskutujemo o konkretnim ciframa i da tačno znamo da će Ministarstvo zdravlja, odnosno Ministarstvo ekonomije imati tolika i tolika sredstva, da će ih uložiti po tim i tim pozicijama koje će biti danas usvojene i da možemo, kao parlament, vršiti kontrolu tih sredstava.
Ovako, vi ste jednostavno ovde zalepili cifru preko NIP-a i imaćete gospođu Kalanović koja će se šetkati po Srbiji i kao Deda Mraz, ko joj je simpatičan, ko hoće da ide u regione, kao što je bilo u Rači, hoćete kod nas - dobićete ovo, nećete kod nas – nemate ništa. Potpuno ispolitizujete jednu stvar koja je izuzetno važna i značajna za Srbiju.
Ko vas je ovlastio da 32.394.000.000 dinara date NIP-u blanko i da kažete – evo vam to, pa radite šta znate? Zar su ministri toliko nesposobni? Da li je gospodin Mrkonjić nesposoban da u Ministarstvu infrastrukture tačno ima definisanu svoju poziciju i svoja ulaganja kao što je to uvek bilo u Ministarstvu? Zašto ne možete da definišete šta će se ulagati u građevinu, na koji način i kako, već sve zavisi od NIP-a? Daćete im kredit. Daćete mogućnost kreditiranja. Prema tome, nema od toga ništa.
Obećali ste deonicu auto-puta Beograd-Čačak u prošlom budžetu. Zašto je niste napravili? Niste se pomerili na toj deonici. Niste uradili ni sto metara. Prošle godine smo ovde raspravljali i rečeno je da se radi jedna prva deonica auto-puta. Nema od toga ništa. Još niste definisali ni osnovne pozicije. Kuda će auto-put izaći iz Beograda? Samo zamajavate građane Srbije. Sada vam je malo to, pa pričate da ćete raditi parče auto-puta oko Mrčajevaca.
To je vrlo važno, znate, gospodin Šutanovac kad ode u tazbinu da kaže – evo počinjemo vam auto-put, pa ćemo početi tamo od 20 metara.
Vrlo važno je i deo koridora Pojate, počećete oko Kruševca, vi ćete svuda pomalo da počnete.
Znate kako naš narod kaže "kad svraka hoće da obeleži svoj trag, šta ona radi"? Prema tome ovo je nekorektno prema građanima Srbije.
Vi najavljujete neke pozicije, neke stavke, neke radove od kojih nema ništa.
Vi ovde navodite sve koje ćete auto-puteve graditi, pa vama da dođe ovde Svetska banka, da vam da sredstava koliko hoćete, vi trećinu fizički ne možete da stignete da uradite za vreme mandata.
Gospodo, vi imate još samo jednu građevinsku sezonu, vi u aprilu mora da startujete punom parom, a vi niste ovde predefinisali. Nudite nam u budžetu u glavnim investicijama za Srbiju potpisane memorandume između Vlade Republike Srbije i funkcionera Turske koji su posetili Srbiju.
Koja je to garancija kada će se to raditi? O čemu mi ovde razgovaramo? Gde su vam garancije da će građani Srbije početi da se zapošljavaju.
Vladajuća koalicija je odgovorna za izuzetno veliku nezaposlenost građana Srbije i njen rad se ceni koliko ste uspeli da smanjite nezaposlenost, a vi ste je povećali i to višestruko. Vi svaki dan umesto onih 200 hiljada koje je predsednik Srbije obećao kad je dolazio na vlast, vi ste ostavili bez posla 200 hiljada ljudi, a niste zaposlili novih 200 hiljada ljudi.
Rekli ste četiri auto-puta, u redu. Pogledajte na šta vam liči put prema Makedoniji. Zašto ste zaustavili radove na obilaznici oko Beograda? Šta se tu radi? Ovo na Gazeli to je projekat od pre četiri-pet godina. Ulaz u Novi Sad to je projekat isto pre četiri-pet godina, Beška to je projekat pre četiri-pet godina, to su moji projekti. Koji je vaš projekat danas zaživeo? Most na Savi, koji je dogurao do 350 miliona evra i ne zna se kolika će biti cifra.
Da li je normalno, gospođo Dragutinović, vi kao ekonomista, kao veliki stručnjak, da li nekada razgovarate sa rukovodstvom grada Beograda? Da li je normalno da most na Beškoj preko Dunava čija je dužina 2.400 metara, koji ima 24 stuba u Dunavu, koji ima visinu mosta najvišu u Srbiji, 100 metara, koji ima dubinu reke 17 metara, izuzetno teške uslove, košta 56 miliona evra, a most na Savi koji je potok za taj Dunav tamo koji se gradi od 2400 metara, košta 350 miliona evra.
To je vama normalno sve. I ovaj vaš kineski most koji je potpuno nedefinisan, još je neprojektovan, on je u fazi projektovanja, vi ste ga ugovorili. Kako ste mogli da ugovorite nešto što nije nacrtano, koliko će to da košta, a po vama ovde stoji 170 miliona evra.
Od kud vam ta cifra, ko je izbacio taj podatak i na osnovu čega, kada se još uvek radi projekat mosta i on nije završen? Prema tome, sve ove bajke, ove priče koje su date u ovom budžetu, ovo su lepe želje, ali od ovoga nema ništa. Nas očekuje jedna teška godina, izuzetno teška i naporna i jedini spas su izbori da dođe neka normalna Vlada, da ovo dovede do kraja.
Inače, sa vama, i ovih hiljada strana budžeta koje ste napisali, nema ništa, gospođo Dragutinović. Možete se vi smejati koliko god hoćete, ali vi sami znate da je ovo nerealno. Nema narod para, a vi planirate da uzmete od golog. Ne znate onu narodnu – go se ne svlači.
Prema tome, nema više od čega da se uzme i tamo gde je najbitnije da se ulaže, malo se ulaže, i u poljoprivredu, subvencije u poljoprivredi, u proširenje stočnog fonda koji ste potpuno uništili, subvencije za mleko, da ne nabrajam.
Prema tome, očekuje nas jedan teška godina, a ovaj vaš budžet neće služiti dugo, vi hoćete da ga usvojite, a posle idete u rekonstrukciju Vlade. Šta to znači? To znači da ćemo imati rebalans budžeta za dva ili tri meseca. Ovo je neozbiljan budžet za jednu državu kao što je Srbija.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li želi reč narodni poslanik Ivan Andrić? Izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Ivan Andrić

Liberalno demokratska partija
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, počeću sa jednim izrazom nekakvog ličnog stava, više nego političkog. Premijer je uspeo u ovom kratkom vremenu da me šokira dva puta.
Prvi put, sadržinom svog govora, pošto prosto kao da čovek nije premijer zemlje u kojoj svi mi živimo, takva jedna vrsta optimizma i nekakvog lažnog poleta, i to je prosto neprimereno vremenu u kome se nalazimo i zemlji čiji je on premijer, ukoliko to jeste i dalje.
Druga stvar gde me je šokirao više lično, to je brzina kojom je izleteo iz ove sale kada je shvatio da sada treba da počnu da govore narodni poslanici, ali njemu na dušu.
Počeću jednom preporukom koju je on nama uputio, za koju verujem da je duboko podsvesna. Rekao je da se nada da ćemo ovde raspravljati o budžetu bez stranačke ostrašćenosti. To je preporuka koju smo mi rekli vama kada ste počeli da izrađujete ovaj budžet. On bi bio mnogo bolji da se u njemu ne vidi toliko stranačke ostrašćenosti i straha od izbora koji sigurno dolaze, početkom one tamo godine.
To bi olakšalo posao verovatno i ministarski finansija, kojoj posle ovoliko vremena uspevam da se divim na toj upornosti i želji da spoji ono što je nespojivo. Kakav će poslovni život ministarke biti kada se završi aranžman sa MMF, to ne mogu ni da zamislim.
Mi smo podržavali, pomenuli ste nekoliko puta, pa bih od toga počeo taj aranžman sa MMF, LDP je podržavala upravo znajući kolike su ambicije i nerealne želje u toj vladi najglomaznijoj od 5. oktobra do danas, po broju stranaka, i koliko je teško te stranačke želje usaglasiti, a bez nekoga ko bi bio nekakav dežurni policajac sa strane i ograničavao ih na neki način.
Sada smo došli do kraja, koliko nam je poznato MMF izlazi, aranžman se završava na proleće sledeće godine, i Srbija, koja je iovako grcala u toj partijskoj državi protekle tri godine, sada ostaje sama i nezaštićena, jer ne znam ko će hteti da je brani.
Mislim da ovaj budžet danas svakako nije kao što je premijer pokušao da nas ubedi, razvojni, štedljiv, temeljite reforme, Vlada postiže rezultate. On je sve suprotno od toga i pokazatelj je svega suprotnog od toga, ali ne mogu ni da zamislim kakav će biti sledeći ukoliko ova vlada bude ostala, pošto i najmanji korektivni faktor koji je u ovom trenutku bio MMF, više neće biti tu.
Premijer nas je sve iznenadio, prosto neverovatno, on je rekao da je ova Vlada uspešna i da je uspela da izbegne katastrofu, uspela da obezbedi dostojanstveni život građana. Da se sada ne bi govorilo o nekim ličnim utiscima vlasti i opozicije, da ne bi bili nepravedno optuženi za nekakvu stranačku ostrašćenost, najbolje da pogledamo uporedne podatke.
Srbija je danas zemlja u kojoj je prosečna plata 320 evra, Hrvatska – 733 evra, Bugarska – 300 evra, ali sa stopom nezaposlenosti koja je više od 50% manja od naše, BiH – 400 evra, a možemo da pogledamo i neke zemlje za koje se nadamo da ćemo se ugledati na njih kao što je Češka – 946 evra, Nemačka - 4281 evro, bruto, kao najveća zemlja.
Kakvo mu je to dostojanstvo, to bih voleo da znam, u odnosu na šta? U odnosu na Crnu Goru, gde je prosečna plata 477 evra, a kod nas 320 evra. Vidim da je kod našeg premijera to dostojanstvo prilično jedna slobodna kategorija koja se paušalno upotrebljava, kao i celim budžetom.
Da li je budžet razvojni ili ne, to je stvarno zadivljujuća konstatacija našeg premijera. Spremajući se za ovu raspravu, što je kratko trajalo jer nam niste dali mogućnost da ovaj budžet temeljno proučimo, sa vrlo jasnim ciljem, pročitao sam mnoge komentare ovog budžeta, ali stvarno nisam pročitao da je on razvojni.
Žao mi je što je gospodin otišao, ali bih želeo da čujem i to tumačenje, a siguran sam i da većina poslanika ne beži od takve vrste zabave. Ako je razvoj trebalo da bude baziran na nekim kapitalnim investicijama, što je plan koji smo čuli u javnosti od predstavnika vladajuće koalicije da će sledeća godina biti bum u razvoju infrastrukture, što bi bilo tačno da je istinito, pokrenuti i ostale grane proizvodnje u Srbiji ili privrede, onda da pogledamo kakav je to bum koji se očekuje.
Ove godine je izdvojeno za kapitalne investicije 31,8 milijarda dinara, kao što je rekao gospodin Ilić. Pošto ljudima te cifre ne znače ništa, jer je teško sagledati šta je to 31,8 milijarda dinara, najbolje je to da uporedimo sa ovom godinom, u kojoj je budžet bio 26,5 milijardi dinara za investicije.
Znači, kakav će to bum biti, najbolje je da se pogleda kakva je ova godina, pa otprilike takav bum u kapitalnim investicijama. Naravno, prodaće se "Telekom", to će biti odgovor. Nastaviće se ta iluzija. Ali, ono u šta sam siguran, i ako se proda, sa tim novcem nikakvog buma i razvoja u toku sledeće godine u ovoj zemlji neće biti, nažalost.
Svi su govorili o budžetu i izbegavali da govore o najvećem korisniku ko zna koju godinu zaredom našeg budžeta, a to je PIO fond, penziono-invalidski fond. Čak i predstavnici partije koja suvereno vlada tim fondom, a i pokušava da štiti, po našem mišljenju, na pogrešan način, interese penzionera ili korisnika tog fonda, izbegla je da priča o tome. I to je jasno zašto.
Jasno je, gospodine Iliću, zašto su oni podmetnuli taj zakon, ne želeći da o njemu raspravljaju. To je vrlo jasno. Dakle, opet se taj fond finansira sa preko 20% budžeta, odnosno 20% budžeta Republike Srbije ide na subvencije tom fondu i to čini ukupno 46% tog fonda. Još 40 i nešto posto tog fonda čine obavezni doprinosi koje daju zaposleni koji rade, kojih nema puno.
Ono što je mene lično zanimalo, to je da pogledamo u finansijskom planu tog fonda koliko fond sam doprinosi, kao jedan rezultat težnje da se on osamostali i odvoji od države. Svake godine kada o njemu diskutujemo nama se kaže da su subvencije još samo ove godine i reforma tog fonda samo što nije počela. Ove godine su drugi prihodi tog fonda, pošto su njihovi prihodi bili manji od 2% potreba tog fonda.
Znači, ako podrazumevamo da je uspešnost menadžera tog fonda neverovatno uspešna, ovim tempom, da bi se pokrilo ovih 50% koliko tom fondu fali, potrebno je još najmanje 25 godina. Do tada će doći do reforme tog fonda, ako nikako drugačije, biološkim putem. To je neprihvatljivo. Potpuno je neprihvatljivo.
Kao prva i osnovna zamerka budžetu, pitam u ime LDP, nastavljamo dijalog koji smo vodili pre godinu dana, tada nam je obećano, ne nama kao stranci nego poslanicima ove zemlje i građanima ove zemlje, da je to subvencija u PIO tada 25%, ako se ne varam, budžeta koja služi tome da se otpočne reforma penzionog sistema u Srbiji.
Evo, prošlo je godinu dana. Bili smo strpljivi. Čekali smo. Šta ste uradili? Šta je urađeno u reformi tog penzionog sistema? Mogu i da citiram, imam ovde izjave – evo, u januaru dolazi reformisani zakon. U januaru prošle godine. Godinu dana pre ovog dana u kome sedimo.
Jedna mala replika gospodinu iz PUPS-a – ne daje vama ministarstvo taj novac. Tu se upravo i ogleda to nerazumevanje vremena u kome živimo. Taj novac nije vama dala ministarka. Taj ste novac uzeli od svih građana ove zemlje. Apsolutno svih.
Ako tu ne postoji taj nivo svesti da je potrebno reformisati nešto što troši 20%, 200 milijardi dinara, znači, sedam puta više nego kapitalne investicije, 15 puta više nego što su subvencije u agrar ove zemlje, ne znam koliko stotina puta više nego ulaganje u mlade talente u ovoj zemlji – kakvu perspektivu vi nudite?
Ne može premijer dovoljno brzo da istrči odavde pa da uspe da izbegne odgovor na to pitanje. Odgovor na to pitanje će doneti sam život. A kada život donese odgovor na neko pitanje koje pokušavate da izbegnete, obično je taj odgovor mnogo gori i mnogo bolniji.
Molim, ministarko, da nam objasnite, u vezi sa obećanjem od prošle godine, koje su tačno reforme izvršene u PIO fondu, penziono-invalidskom fondu, kakav je plan, da taj fond više ne živi, ne bavi se ili ne diše, zaviseći isključivo od subvencija države, pošto je zaposlenih sve manje?
Statistika kaže da na tri nova penzionera u Srbiji imamo dva nova radna mesta. To je statistika organa Srbije, nije naša. Znači, samo će biti gore. Kakav je plan i do koje će tačno godine, da bi mogli mi da znamo, naš penzioni fond biti sposoban da samostalno živi? Srbija kao država jeste garant tih penzija.
Mi ne govorimo o onome što se već sada spremaju da nam podmetnu – da mi želimo da se penzionerima smanje penzije. Dovoljno ste ih sami smanjili. Rast od 2% sledeće godine, u godini u koju ulazimo sa inflacijom od 11%. Koliko su penzioneri čije interese navodno zastupate danas u minusu? Projektovana inflacija je 4,5%. Da li je to moguće? Pogledajte inflaciju na primer od avgusta do danas i izračunajte trend koliki će biti sledeće godine. Mi smo se bavili prostim računanjem – 15%.
Država je počela, i to je normalno u nekakvim poslednjim stadijumima vladavine, da se hvata bilo kakvog rešenja koje vidi. Znači, kao što finansijska inspekcija koja kontroliše deo ove vlasti uvek ide u kompanije koje rade, zato što ne može ništa da naplati od onih koje slabo posluju. Ako hoćete dobro da radite, vi podrazumevate da će vam dolaziti finansijska, poreska itd. i da će tražiti barem nešto minimalno da ućare, da bi mogli i oni ljudi od nečega da žive. Tako se i država okrenula.
Koji je ekonomski razlog da se poveća PDV na kompjutere? Da li možete to da nam objasnite? Da li se očekuje da će ovaj investicioni bum malo splasnuti pa da se zahvati tamo gde može? Koji je razlog za to? Ako se ne varam, vaša vlada je promovisala Strategiju informatičkog društva. Usvojena je ovde na nekom skupštinskom odboru. U toj strategiji piše da neće biti PDV ni 8%, a ne 18. Ti su razlozi neki koji su realni.
Mi imamo tehnološki najnepismenije stanovništvo u Evropi, potrebno je da se ono tehnološki opismeni, znači – porez na PDV na kompjutere se smanjuje do trenutka dok se ne ukine sasvim. Sada idemo sa kontramerom. Kao premijer i vi – budžet je razvojni i srećan, budžet je stvar kompromisa između koalicionih partnera u predizbornoj godini.
Dalje imamo povećanje poreza na dodatu vrednost na noćenje u hotelima, motelima itd. Znači, ukupno će ove dve mere dovesti do povećanja kad bi se nastavio trend prodaje kakav je danas od 0,1%. To piše u budžetu i analizama koje smo dobili.
Nažalost, neće se nastaviti taj trend. Pošto bez kompjutera može da se živi, ako sa 400 evra poskupi na 500, onda ga čovek neće ni kupiti, pošto tih 100 evra u ovom "dostojanstvenom" životu koji živimo u Srbiji predstavlja trećinu prosečne plate. To znači da ga ljudi neće kupovati i da do tog povećanja prihoda u budžetu neće doći.
Što se tiče ovog spavanja u hotelima i motelima, jednom od ključnih ekonomskih alata ove vlade, pomoću kojeg će nam biti bolje, stvarno vam želim puno uspeha. Nažalost, mislim da će jako taj mizeran broj ljudi koji spava u tim hotelima, motelima i ne znam gde već, prestati tu da spava i ako prolazi kroz zemlju, proći će samo što brže.
Ali, tu postoji jedno ozbiljnije pitanje – šta je sa aranžmanima koji su prodati za sledeću godinu? Sada će svi koji su ih uplatili morati da doplate ili neće. Otkazaće, tačno. Otkazaće, nisam na to računao pošto sam ponesen ovim bumom i oporavkom koji će nam ove dve mere doneti.
Akcize na cigarete - pričam samo o temama koje ste vi nametnuli, prosto hiljadu i sto strana za dva dana nije bilo moguće pročitati i setio sam se one izreke – da đavo leži u detaljima, ovde nije tačno. Ovde đavo leži gde god se okrenete, nije potrebno uopšte ni više vremena od ovoga. Nama je i ovo dovoljno. Znači, akcize, obrazloženje, samo da ministarka završi, pa ovo je stvarno za mene neverovatno, mnogo bih voleo da čujem.
Znači, razlog za uvođenje povećavanja akciza na cigarete koji smo mi dobili je usklađivanje sa propisima Evropske unije. Da li ima još nekih propisa Evropske unije? Da li ima na primer propis da ne može partija da postavlja direktora pošte? Da li ima propis da ne može partija da postavlja direktora železnice? To ne postoji. To je evropski standard.
Znači, sve smo završili, sada je ostalo samo da nam poskupe cigarete, povećamo porez na spavanje, na kompjutere i sve je u redu, i ekonomski bum, i premijer istrči iz Skupštine i sutra kada se probudi sve je divno. Vreme je lepo, čak ni sneg ne pada, Evropa je zavejana.
Kako može to da bude obrazloženje za povećanje akcize? Znači, kako može to da bude? Što vam to nije obrazloženje za sve ostalo? Što vam to nije obrazloženje za to da budžet stigne pre 15. novembra u Skupštinu? Je li to evropski standard?
Prvo, izvinjavam se, evo dali smo petnaestog. Da li je to evropski standard? Ali, tu nije važan evropski standard, nego može u nedelju noću uz još pet zakona. A akcize, izvinite, ko je protiv akciza, taj je protiv Evrope. Da li je tako? To je jedino objašnjenje koje ste dali.
Znači, pošto računate da ljudi ne mogu baš da prestanu da puše, ako ne mogu da prestanu da kupuju kompjutere, ne moraju da idu nigde, ali da puše ne mogu da prestanu, toliko ih nerviramo, da bar to ne mogu. To su te, kako bih rekao, vrlo precizno utvrđene strategije ekonomskog razvoja ove zemlje. Znači, to nam je neprihvatljivo.
Dalje, porez na imovinu. Tu su objašnjenja još zanimljivija od ovih koja se tiču ovih cigareta i ovoga. Dakle, prvo to kada se ima u vidu i ova akcija Olivera Dulića. To je prosto fascinantan plan. Znači, plan je bio da se izvrši legalizacija objekata da bi ljudima mogao da se naplaćuje porez na imovinu, što je evropska tekovina.
Nije ova plata iz Nemačke, evropska tekovina, nego samo ovo što se plaća. Znači, pošto je onda ustanovljeno da je taj zakon loš, nemoguće ga je sprovesti, da je tih objekata nenormalno mnogo, onda ćemo da sada legalizujemo bez ikakvog reda. Znači, ko god je podneo ovo samo da se legalizuje da bi mogli da naplatimo porez na imovinu, a porez na imovinu ćemo naplatiti od najsiromašnijih građana ove zemlje. To ću pokušati da vam pročitam jedno računanje toga.
Evo ovako kaže – ako neko ko je nasledio kuću staru 50 godina, to je realan primer, koja vredi 15 miliona dinara, realan primer, danas plaća 3.600 dinara, posle ove evropezacije na ovakav način plaćaće 26.000 dinara. Dakle čovek koji je nasledio kuću koja je stara 50 godina i košta 130.000 evra, to nije bogat čovek, složićemo se.
Međutim, ako čovek ima kuću koja vredi sto miliona dinara i nova je, on danas plaća 730.000 dinara porez na imovinu, a kada evropeizujemo zemlju onda će on plaćati 390.000 dinara, pošto tu ima taj disbalans, mnogo ovih što imaju male kuće moraju da plate da ovi bogataši ne bi plaćali, onda da legalizujemo sve đuture, pošto ne može da se plaća porez na imovinu ukoliko imovina nije legalizovana, to je bar jasno.
Znači, ono što je moj zaključak to je jedna sumnja, nemam nikakvo pitanje, prosto ne vidim kakav bi odgovor mi mogli da dobijemo, bilo ko od poslanika ko razmišlja da kažem na jedan normalan i zdrav način, a da kaže da je ovaj budžet super, iako je on praznik za ustavne, ne znam kako je rečeno, ljubitelji Ustava iz Vojvodine, za nas nije praznik, pošto stvarno se odnosi na nas.
Nažalost, ne živim u Vojvodini ili na sreću, ali se odnosi na mene, pa ne mogu da ga gledam kao praznik, ali je neverovatno kako se od poreske reforme koju ste predlagali vi ministarka sve završilo na povećanju PDV-a na kompjuter i na spavanje na Staroj planini, ako ima tamo gde da se spava, znači, kako se taj investicioni bum u infrastrukturu završio sa istim investicionim bumom kako što je bio i ove godine, nismo mogli nigde da prođemo koliko se gradilo tih puteva.
(Predsedavajuća: 20 minuta.)
Evo završavam. Kako se približavaju izbori sve se pretvara u jednu farsu na koju je nama stvarno teško i da odgovorimo. Znači, zemlja u kojoj mi živimo je svakako drugačija od zemlje u kojoj vi živite i teško da po pitanju budžeta mi možemo da nađemo ijedan zajednički deo da se oko njega složimo. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslanik Momo Čolaković, pravo na repliku.