Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred vama se nalazi budžet Republike Srbije za 2011. godinu i prateći poreski i finansijski zakoni.
Ovo je sedmi budžet u mandatu ove vlade, koji traje trideset meseci, što znači da prosečni budžetski ciklus, uključujući pregovaranje sa MMF, budžetskim korisnicima i usvajanjem u parlamentu, traje približno četiri meseca.
Izrada budžeta je težak proces u svim zemljama, u svim vremenima, ne samo u Srbiji, ne samo sada u ovom političkom i ekonomskom trenutku. I baš zato što je težak proces, standard je da se radi jednom godišnje u stabilnim uslovima, podvlačim.
U kriznim vremenima veliki broj zemalja u regionu, u EU, imalo je dva do tri rebalansa tokom 2009. i 2010. godine. Dakle, ne dešava se samo nama i zato ne treba predstavljati da se dešava samo nama i zato je nemoguće uvek poštovati kalendar, ma koliko on bio važan.
Na ovom mestu, poštovani narodni poslanici, želela bih da se osvrnem i na razloge koji su doveli do kašnjenja, odnosno kasnijeg upućivanja budžeta Republike Srbije u parlament. Godina 2010. svakako je još jedna teška godina. Zbog toga što se privreda sporije oporavlja. To je pre svega uticalo na skromniji rast poreskih prihoda. Dakle, sporiji ekonomski rast utiče dvostruko negativno na budžetsku situaciju zemlje. On smanjuje rast prihoda i povećava rast rashoda.
Usporeni rast prihoda otežao je uspostavljanje strogih ograničenja na rashode za svako resorno ministarstvo kod planiranja njihovih budžeta. Ovaj problem se pojavio pri izradi memoranduma u budžetskim limitima ministarstva već u junu.
Nizak nivo prihoda prouzrokovao je ograničeni prostor za finansiranje novih politika za 2011. godinu. U takvim okolnostima fiskalni ciljevi su se mogli postići jedino odstupanjem od postojećih politika, preispitivanjem postojećih politika, postavljanjem skromnijih ciljeva za sprovođenje drugih politika.
Rešenje za pokrivanje ovog manjka, a on je u junu iznosio negde oko 17 milijardi dinara, bilo je odloženo za kasniji budžetski proces, imajući u vidu nesigurne tendencije kada je u pitanju ekonomski rast.
Problem se zaoštrava tokom leta i jeseni. Iako poreske procene nisu smanjene, izdaci za različite vrste socijalnih izdataka su povećani. Trebalo je ostvariti deficit države u 2011. godini od 4,1% društvenog proizvoda. Postizanje ovog ciljanog deficita, dogovorenog i sa MMF, bio je težak i dugotrajan proces.
Volela bih da 2011. godina buce godina dinamičnog ekonomskog rasta, stabilna i da nam je ovo i prvi i poslednji budžet za 2011. godinu. Ali moram reći sa ovog mesta da je ipak još uvek velika neizvesnost pred nama kada je brzina oporavka u pitanju.
Pokušaću da izložim s kojim smo se sve ograničenjima suočavali i koje su sve borbe vođene u budžetskom procesu do sada. Program sa MMF predstavio je i postavio je glavne globalne okvire kada je veličina ukupnih javnih prihoda i rashoda u pitanju. Fiskalna pravila koja smo usvojili u Zakonu o budžetskom sistemu postavili su opšta fiskalna pravila: pravilo deficita javnog duga, pravilo indeksacije plata i penzija i zlatno pravilo investiranja.
Naravno, ograničenja su predstavljala i prava lokalne samouprave i AP Vojvodine. Drugi zakoni povodom različitih vrsta nediskrecionih rashoda, borba oko prioriteta unutar koalicione vlade, borba ministra finansija protiv svih i predstoji još jedna, verovatno najvažnija borba, ne više iza kulisa, već u političkoj areni ovde pred vama.
Ekonomski trenutak karakteriše rast BDP od 1,5% najveći u regionu, ali se inflacija ubrzava i iznosi 10,6% u ovom trenutku i takođe je, nažalost, najveća u regionu. Izvoz je osnovni pokretač razvoja, cenovna konkurentnost zadovoljavajuća.
Platno-bilansni deficit iznosi oko 2,5 milijarde evra, 8% društvenog proizvoda, pre krize dostizao je 6 milijardi evra, dakle 18% društvenog proizvoda, veliko prilagođavanje je izvršeno. Poboljšanje spoljnotrgovinskog bilansa se nastavlja, ali je neravnoteža platnog bilansa još uvek visoka. Kapitalni prilivi nisu više dovoljni za finansiranje smanjenog deficita. Serija dužničkih kriza u Evropi usporava mobilnost kapitala, što nepovoljno deluje na brzinu oporavka srpske privrede.
Ovakva makroekonomska kretanja postavljaju stroge ciljeve pred fiskalnu politiku. Smanjiti deficit predstavlja prioritet sa skoro 4,8 na 4,1% društvenog proizvoda. Kontrolisati rast plata i penzija, promeniti strukturu javnih rashoda, primeniti fiskalna pravila i sada i nakon programa sa MMF.
Stanje javnog duga u Republici Srbiji iznosi 11,6 milijardi evra i to je 38,8% društvenog proizvoda, što je u granicama definisanog opšteg fiskalnog pravila od 45%.
Ako pođemo od rigidne pretpostavke da se prihodi od privatizacije neće koristiti za prevremeno vraćanje duga, deficit koji ćemo imati na kraju 2011. godine iznosi oko 42% društvenog proizvoda. Zamolila bih vas da na iznos garancija i novih zaduživanja gledate u sledećem svetlu.
Dakle, predviđeni projektni zajmovi, programski zajmovi i garancije realizuju se u proseku od oko 30%. Projekti se pregovaraju i povlače nekoliko godina, ali je postojanje odgovarajućih projekata u budžetu uslov da pregovori počnu. Dakle, isti krediti i garancije egzistiraju u budžetu nekoliko godina.
Podloga za budžet za 2011. godinu jesu i izmene nekoliko poreskih zakona. Rekla bih da izmene poreskih zakona nisu značajne. Prvi zakon koji se menja jeste Zakon o PDV-u. Dakle, u skladu sa evropskim direktivama, predlaže se oporezivanje južnog voća, personalnih računara i komponenti od kojih se sastoje personalni računari, promet, usluge i smeštaj u hotelima, motelima, domovima, kampovima po opštoj stopi PDV od 18%.
Takođe, promenjen je i Zakon o akcizama, samo u onom domenu koji se tiče oporezivanja cigareta. Predviđena je dalja harmonizacija akcizne politike sa propisima i standardima EU, kada su minimalne akcize u pitanju. Dakle, u 2011. godini iznos specifične akcize na cigarete iznosiće 26 dinara. To je različito samo za 2,5 dinara u odnosu na Akcioni plan. Od 1. januara 2012. godine, samo u specifičnoj akcizi ad valorem ostaje nepromenjen – 35% i iznosiće 30 dinara.
Pred vama su, takođe, promene Zakona o porezu na imovinu. Zakon pretpostavlja jednostavnost, što znači manji broj poreskih stopa, pravičniju raspodelu poreskog tereta, srazmerno ekonomskom bogatstvu poreskih obveznika.
Poreska osnovica kod poreza na imovinu smanjuje se za iznos razlike sadašnje i predložene stope amortizacije. Dakle, u sadašnjem zakonu stopa amortizacije iznosi 1,5%, a smanjuje se na 0,8%. Takođe, smanjuje se poreska osnovica za iznos amortizacije koji je do sada mogao da bude najviše 70%, u sadašnjem predlogu može da bude najviše 40%. Podvlačim da je poreska stopa na imovinu, praktično, limit koji centralna vlast postavlja lokalnim nivoima vlasti, dakle, do 0,3% na zemljište. Naravno da može manje, lokalne samouprave to najbolje mogu da odrede. Za ostale nepokretnosti do 0,4%. Naravno da može biti manje, to je u rukama lokalnih samouprava.
Promenjen je iznos poreskog kredita. Poreski kredit više nije izražen u relativnom iznosu 40% plus po 10% za svakog člana domaćinstva, najviše do 70% vrednosti. Dakle, poreski kredit je sada izražen apsolutnim iznosom od 10.000 dinara, najviše do 50% poreske obaveze.
Takođe, promene ili male promene su nastale kod poreza na nasleđe i poklon. Predlaže se izuzimanje od oporezivanja mopeda, motokultivatora, traktora, radnih mašina, proširuje se predmet oporezivanja, u smislu da se poklonom smatra i pokrivanje rashoda poreskog obveznika.
Poreska osnovica jeste tržišna vrednost na koju se primenjuje proporcionalna stopa. Poresko oslobođenje je povećano sa 9 na 30 hiljada dinara. Takođe, porez na prenos apsolutnih prava usklađen je sa prethodnim porezom. Predlaže se izuzimanje od oporezivanja mopeda, motokultivatora, traktora i ostalih radnih mašina. Uvodi se obaveza državnim organima i organizacijama, kao i organima teritorijalne autonomije, da jedinicama lokalne samouprave besplatno dostavljaju podatke kojima raspolažu za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu.
Takođe, izvršene su i manje promene u okviru poreza na upotrebu, držanje i nošenje dobara. Najvažnija promena jeste ukidanje poreza na upotrebu mobilnih telefona, počev od 1. januara 2011. godine. Proširuje se oslobođenje po osnovu poreza na upotrebu motornih vozila i poreza na upotrebu plovila i smanjen je iznos poreza na motocikle i određena plovila.
Manje izmene su izvršene i u okviru Zakona o budžetskom sistemu. Pre svega, ispravljena je nedovoljna preciznost nekih članova koji su govorili o prihodima i rashodima, iako su govorili o prihodima i primanjima, rashodima i izdacima. Svakako, najvažnija promena jeste izmena posebnih fiskalnih pravila u funkciji ostvarivanja ciljanog deficita.
Koje su makroekonomske pretpostavke budžeta za 2011. godinu? Projekcija realnog ekonomskog rasta iznosi 3% društvenog proizvoda. Dakle, nepromenjena je, iako je projektovana inflacija krajem 2010. godine od 10,6% iznad cilja koji iznosi 6 plus-minus dva. Narodna banka i dalje cilja inflaciju od 4,5% sa mogućim oscilacijama plus-minus 1,5% do kraja 2011. godine.
Budžet za 2011. godinu je u skladu sa fiskalnim pravilima definisanim u Zakonu o budžetskom sistemu. Ciljani deficit opšteg nivoa države iznosi 140 milijardi dinara, odnosno 4,1% društvenog proizvoda.
Želim sa ovog mesta još jednom da kažem da je neophodno da i u narednim godinama imamo deficit, da bismo obezbedili solidan ekonomski oporavak, a uz podršku monetarne politike, bez pritiska na inflaciju. Mnogo je važno da razumemo da je nemoguće smanjiti deficit preko noći, ali je moguće usidriti fiskalna očekivanja.
Dakle, osnovni ciljevi ovog budžeta jesu smanjenje budžetskog deficita na ono što je definisano Zakonom o budžetskom sistemu, a u funkciji ostvarenja tog deficita, kao što sam pomenula, bilo je neophodno prilagoditi posebna fiskalna pravila ostvarenju opštih ciljeva.
Osnovni elementi budžeta za 2011. godinu: ukupni prihodi i primanja iznose oko 803 milijarde dinara, dakle, 724,4 milijarde budžetskih prihoda i oko 76,4 milijarde dinara sopstvenih prihoda.
Ukupni rashodi i izdaci definisani su u visini od 897,5 milijardi dinara, 818,4 budžetski i 76,4 sopstvenih. Budžetski deficit iznosi 94 milijarde i kada tome dodamo nabavku finansijske imovine u cilju sprovođenja javne politike od 26,25 milijardi dinara planirani ukupni fiskalni rezultat iznosi 120,5 milijardi.
U osnovi, budžetski prihodi su povećani u odnosu na rebalans budžeta Republike Srbije za 65 milijardi dinara, budžetski rashodi takođe za 65 milijardi dinara, budžetski deficit i opšti fiskalni rezultat su nominalno isti.
Najvažnije karakteristike budžeta za 2011. godinu jesu odmrzavanje plata i penzija od januara, pri čemu će rast biti limitiran na 2%. Međutim, ovaj budžet podrazumeva značajniji rast najnižih penzija, odnosno minimalnih penzija i najnižih zarada. Ovaj rast omogućava da se ne sme ugroziti opšte pravilo fiskalnog deficita i ne sme biti ugrožena srednjoročna putanja smanjenja izdataka plata i penzija na 8, odnosno 10% društvenog proizvoda.
Sledeća bitna karakteristika jeste da postepeno vraćamo transfere lokalnim samoupravama na onaj nivo koji su imali pred krizu. Dakle, ovaj budžet podrazumeva da su povećana sredstva za 25%. Iznos subvencija iz republičkog budžeta zamrznut je na nivou 2010. godine, izuzev subvencija koje se odobravaju javnom preduzeću "Železnice" i Rudnicima uglja "Resavica", budući da se ove subvencije daju za zarade zaposlenima, tako da će zarade zaposlenih u ovim javnim preduzećima deliti sudbinu zaposlenih u državi kao celini.
Zamrznuti su fiskalni podsticaji, odnosno subvencionisani krediti na nivo koji su imali 2010. godine, pri čemu je izvršena još jedna krupna promena, znači sve stimulacije i neophodna ulaganja koja se tiču "Fijata" iz resora Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja prešla su u Ministarstvo finansija.
Kapitalni rashodi ograničeni su na nivo od 32 milijarde dinara, to su samo, ponavljam, budžetska sredstva. Prioritet će biti dat malom broju krupnih projekata, namerno podvlačim da su ovo samo budžetska sredstva, da na raspolaganju za krupne investicione projekte do sada su odobreni krediti u iznosu od 1,1 milijarde evra.
Značajno je povećana socijalna zaštita, po različitim osnovama – deca, porodica, materijalno obezbeđenje porodice, invalidi – izdvojeno je 90 milijardi dinara. Opet sa ovog mesta hoću da spomenem da imamo 54.500 korisnika boračko-invalidske zaštite, 67.000 različitih prava, 34.500 porodilja, 64.500 korisnika roditeljskog dodatka, 400.000 dece koja primaju dečiji dodatak, 70.000 porodica i 180.000 korisnika materijalnog obezbeđenja porodice; hraniteljske porodice se staraju oko 5.400 dece, 54.000 je korisnika tuđe nege i pomoći.
Ono što obično privlači najviše pažnje vas poslanika jesu diskrecioni rashodi, oni rashodi preko kojih Vlada vodi svoju ekonomsku, odnosno pre svega fiskalnu politiku. Diskrecioni rashodi u svom nominalnom iznosu su nepromenjeni u odnosu na budžet iz 2010. godine. Oni iznose 113,5 milijardi dinara, subvencije 55, subvencionisani krediti 26,5 milijardi i kapitalni rashodi 32 milijarde.
Na kraju, o finansiranju. Kao što sam rekla, deficit iznosi 120,5 milijardi dinara. Otplate kredita iznose 75 milijardi dinara, za obveznice Londonskog kluba "Star", u deviznu štednju i otplate glavnice po ranije uzetim kreditima. To će se finansirati trezorskim zapisima i kreditima, korišćenjem sredstava za konsolidovanog računa Trezora, neutrošenim sredstvima iz ove godine i, naravno, sredstva dobijena iz privatizacije smanjiće potrebu za zaduživanjem.
Ovo je budžet koji nas vodi do cilja koji smo sebi postavili za 2015. godinu. On jeste korak koji nas vodi do tog cilja, a cilj je, da ponovim, smanjenje fiskalnog deficita na 1% društvenog proizvoda, što u proseku iznosi 0,75% godišnje. Stabilizacija javnih rashoda na nivou od oko 42%, stabilizacija javnog duga, promene strukture javnih rashoda i vođenje fiskalne politike u skladu sa načelom međugeneracijske pravičnosti.
Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovano predsedništvo, dame i gospodo poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred vama se nalazi budžet Republike Srbije za 2011. godinu i prateći zakoni. Ovaj budžet zaista zahteva socijalnu koheziju. To je njegova osnovna pretpostavka. Zato vas molim da u danu za glasanje, bez obzira sa koje strane bili, podržite ovaj zakon. Hvala.