Vidite, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što se osvrnem na ovaj budžet, imam potrebu da kažem nešto gospodinu Seniću.
Gospodine Seniću, ne možete u jednoj državi, ako je smatrate ozbiljnom, naplatiti porez na imovinu građanima i na neki način odgovornost za to stavljati građanima, a da pre toga za 10 godina u vlasti ta ista država nije uspela da obezbedi postupak legalizacije, da obezbedi katastar nepokretnosti i za sve to vreme ne obezbedi da se izgradi tržišna cena zemlje i tržišna cena nekretnina.
Možete da menjate poreze na imovinu koliko god hoćete, ali dok se ove četiri stvari ili preduslova ne reše u ovoj državi adekvatnu naplatu poreza na imovinu mi nećemo imati.
Iluzorne su vaše priče o EU i evropskim standardima kad elementarne stvari za deset godina ne samo da niste uspeli, niste pokazali ozbiljnu volju i sposobnost da ih rešite, pa ste 2003. godine obećali legalizaciju, pa nije uspela, pa 2009. godine, pa nije uspela, a na isteku 2010. godine ministar Dulić najavljuje besplatnu legalizaciju, pa smo mi koji smo je plaćali budale. Je li tako?
Prema tome, ako pričamo o nekim aspektima ili budžeta poreskih prihoda, poreskih rashoda, lepo ste rekli, hajde da ta priča ima jedan celovit, jedan jako širok aspekt i pogled.
Ovaj budžet, gospođo Dragutinović, jeste potvrda i dokaz da Vlada Republike Srbije nije sposobna da državi ponudi novi ekonomski koncept, da niste sposobni da odgovarate na prioritetne izazove u vođenju kvalitetne fiskalne politike, a to su pre svega uticaj izbornih ciklusa na budžetsko projektovanje, s jedne strane i, s druge strane, ovaj dokument po svojoj suštini i sadržaju predstavlja izraz patoloških političkih borbi u budžetskom procesu, kako ste rekli, i patoloških političkih borbi u procesu odnosno u pregovorima oko prioriteta u okviru vladajuće koalicije. To ste rekli.
Ovo je sve patologija izražena u brojkama, ekonomskim klasifikacijama, razdelima, glavama, kako god hoćete. Niko ne spori da ste tehnički posao uradili kako treba, ali šta ste suštinski u njega uneli, to ćemo tek da vidimo u 2011. godini, možemo samo da naslućujemo.
Još jednu stvar je gospodin Senić rekao, s tim ne može niko da se složi, i današnji zakoni koje usvajamo, za koje vi kažete da su dobri, ali su potpun promašaj, menjanje i izmene zakona u budžetskom sistemu i ostali poreski zakoni su dokaz da ovde ne postoji fiskalna predvidivost. Jednostavno, ne postoji. To nije tačno.
Dok god bude tako u ovoj državi, neće biti investicija, dok god se ne reši status zemlje, nekretnina, planskih strateških dokumenata neće biti investicija, ali vi ne možete time da se bavite jer krpite rupe u situ koje predstavlja koalicioni dogovor i izlazite u susret zahtevima pojedinih ministara koji imaju potpuno, potpuno bolesne ambicije.
Poštujem gospodina Senića što je skupio hrabrosti da priča bar 15 minuta o budžetu za koji mi smatramo da je katastrofalan. Onaj kome ćete izmenama Zakona o budžetskom sistemu poveriti na upravljanje budžet, premijer, govorio je tri minuta, tri minuta i otišao odavde, on koji će biti nadležan za staranje o budžetu u 2011. godini, što predviđaju izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu.
Ako je to sve tako, kako nam je premijer ispričao, zašto pod ovim uslovima raspravljamo o budžetu? Sve što ste mogli da prekršite, da pošaljete budžet od Vlade do Skupštine i počnemo o njemu da raspravljamo, vi ste pogazili, Zakon o budžetskom sistemu od budžetskog kalendara pa do fiskalnih principa.
Niste vi, gospođo Dragutinović, napravili ovaj budžet u skladu sa fiskalnim principima, vi ste fiskalne principe promenili, da bi budžet bio donet u skladu sa fiskalnim principima. Prvo raspravljamo o budžetu, a onda ćemo da raspravljamo o promeni tih fiskalnih principa, Zakon o budžetskom sistemu i Poslovnik Narodne skupštine, naravno, koji kaže da budžet u proceduri treba da sedi bar 15 dana da bi smo o njemu adekvatno raspravljali i onda nas neko pita zašto vi niste ovde nešto konkretno predložili? A šta da predložimo?
Na kraju krajeva, da li politička volja kojom se rukovodite može da prihvati i hoće da prihvati bilo kakav dobar predlog? Hoće sutra malo. Znate i vi dobro da neće, ne zato što vi nećete nego zato što ne smete, jer da su dobri odnosi i kvalitetni ne biste čekali i ne biste muku mučili s jedne strane sa svojom vladom oko usvajanja određenih stavki i pozicija i ko zna dokle bi vaša tolerantnost išla i postupanje da nije bilo MMF.
Mi koji smo najveći protivnici prisustva i aranžmana sa MMF možemo samo da mu budemo zahvalni što je bio tu. Ko zna koliki bi deficit bio da nije bio tu, a ko zna šta nas čeka od aprila kada oni odu. To je poražavajuće, gospođo Dragutinović, da smo ekonomski suverenitet platili zbog činjenice da u okviru Vlade ne možete da se izdogovarate i ne možete da se posvetite strateškim interesima ove države.
Pogledajte samo šta govore brojke o ovom dokumentu, a šta sa druge strane piše u obrazloženju ovog dokumenta. Danas govorite o uštedi. Šta su nam rekli? Mere štednje. Gde su mere štednje u ovom budžetu? Da li ti koji brane budžet sa aspekta mera štednje mogu da vam kroz brojke kažu gde su mere štednje?
Deset milijardi dinara ćete više u ovoj godini da isplatite za plate i preko toga tri milijardi dinara će više u odnosu na prethodnu godinu da ide na poreze i doprinose. Da li su to mere štednje? Koliko ste javni sektor smanjili su skladu sa zakonima koji ste pred nas izneli, o maksimalnom broju zaposlenih u državnoj upravi i u lokalnoj samoupravi, kažite nam to?
Šta to u kontekstu štednje razlikuje ovaj budžet u odnosu na prethodni? Imate Ministarstvo za zaštitu životne sredine, imate Agenciju za zaštitu životne sredine, imate Fond za zaštitu životne sredine, pa imate plate kod jednih, plate kod drugih, pa plate kod trećih, pa imate specijalizovane usluge kod jednih, pa specijalizovane usluge kod drugih, pa specijalizovane uloge kod trećih.
Pa imate Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, pa imate Kancelariju za decentralizaciju Srbije, pa Kancelariju za razvoj nedovoljno razvijenih opština u Srbiji, a ovde se postavlja političko pitanje šta nam rade upravni okruzi? Šta nam rade javne agencije, a ni jedne se niste odrekli ovim budžetom?
Ministar Milan Marković posle deset godina priče prihvata taj stav i kaže da su one neustavna kategorija. Vi ste i u ovom budžetu rešili da ih finansirate i da ih plaćate. Zašto niste pokazali dobru volju da ukinete neku i da kažete – evo, javna potrošnja se smanjuje, smanjujemo državni aparat koji je neefikasan i necelishodan.
Postoji nešto što nije ustavno, što nije ekonomski opravdalo svrhu svog postojanja i mi to sada ukidamo. Čak vas i ne pozivamo da prihvatite odgovornost što su trošili novac budžetskih obveznika, odnosno budžeta Republike Srbije svih ovih godina. a čujemo od ministra državne uprave da su neustavne kategorije.
Govorite o smanjenju javne potrošnje u trenutku kada se hvalite da ćete povećati plate i penzije. Nekada ćete ih povećati, a da li znate na šta će ih građani potrošiti? Da plaćaju povećanje poreza koji ćete takođe usvojiti sa ovim. To što ćete im povećati 2%, taman da plate povećanje za porez na imovinu i porez na PDV, na banane, narandže i sve ostalo što dolazi, to južno voće što će da pojedu.
Niste vi naivni da se odreknete para. Sve što im date, to sam i rekao u postupku donošenja Zakona o platama državnih službenika i činovnika, sve će građanima Republike Srbije da izađe na nos i sve ćete vrlo dobro i debelo da naplatite. Kad kažem vi, mislim na Vladu Republike Srbije koju rukovodi stihija, a ne strategija i projekcija ove države ne na dugi rok, nego na srednji ili kratki rok. U ovoj državi i u ovom budžetu piše da jedino što kao dugoročna projekcija može da se prepozna, gospođo Dragutinović, jesu naši dugovi. Godine 2031. će se otplaćivati zadnje rate za kredite koje ste povukli, potrošili, a niko od nas ne oseća efekte tog novca u Srbiji. Ja ću 2031. godine, daj bože, biti u penziji, da doživim tu godinu.
Jedino, gospođo Dragutinović, što je u ovoj državi izvesno u fiskalnom smislu, to su gospodine Seniću, naši dugovi i ništa više.
Kako je situacija sa zaduživanjima u narednoj godini? Da li ste njih smanjili, da li ste njih redukovali? Neću da čitam brojke, evo imam ih ovde, ali nije bitno da ih čitam. Došli smo u situaciju, gospođo Dragutinović, da ste omogućili preduzećima, direktnim, indirektnim korisnicima budžeta da se zadužuju, pa tim istim ljudima dajete nove garancije u 2010. godini.
Planirate za ta ista preduzeća da dajete garanciju 2012. godini. Njima pokrenute garancije. Sedam milijardi dinara ćete u narednoj godini da plaćate nečiju neodgovornost i nerentabilnost, i znate šta radite preko svega toga? Preko svega toga, gospođo Dragutinović, vi te iste gubitnike ili gubitaše subvencionišete. Tu ekonomsku logiku ne može da razume onaj koje prošetao pored ekonomske srednje škole, a ne koje završio ekonomski fakultet ili daj bože doktorirao.
Dokle više to? Je li to ekonomska politika koja Srbiji treba, o kojoj većina govori? Da se zadužuju, da im otplaćuje budžet kredite i još da ih subvencioniše i vrlo smo konkretno amandmanima na sve to reagovali? Mi smo gospodo iz vladajuće većine predložili kroz amandmane da budžetski deficit smanjite 30 milijardi i nije tačno da ne može drugačije, da je ovo jedino moguće. Može.
Potencirali smo upravo one ekonomske klasifikacije koje je kao problematične i sporne detektovala Državna revizorska institucija i nismo ih, gospođo ministre, nerazumno smanjivali, smanjivali smo ih u rasponu od 10 do 20, 25%, onoliko koliko po raznim izveštajima oni koji se bave specijalizovanim uslugama, uslugama po ugovorima, građevinskim objektima i ostalim troškovima stave sebi u džep, 10, 15 i 20%, za toliko možete da smanjite na nivou celog budžeta te pozicije.
Nismo priču sveli na to, ali nijednim svojim amandmanom o funkcionisanju države nismo doveli u pitanje. Nismo doveli u pitanje nijednu platu, šta god da mislimo o tome, i nismo doveli u pitanje nijedan porez ni doprinos.
Jednim amandmanom smo kao SRS dali šansu da pokažete dobru volju da zaista smanjite javnu potrošnju, pa da uzmete jednu kancelariju čije je postojanje potpuno besmisleno i da je ukinite, ali tim ljudima nismo uzeli plate kroz taj amandman, nego smo vam predložili da svi ostali troškovi, osim elementarnih, za njihovo administrativno funkcionisanje prenesete ili sklonite sa tih pozicija.
Da se na kontu toga smanji budžetski deficit, a da u toku 2011. godine o tim ljudima rešite tako što ćete ih preuzeti u ustavne državne organe, a one koji zaslužuju da odu u penziji pustiti ih da idu u penziju i sačuvati određeni fiskalni potencijal pod kontrolom da se ne troši kako se trošilo, kako nam revizor kaže neodgovorno itd.
Predložili smo nešto konkretno. Razgovaraćemo i u raspravi u pojedinostima. Ne možemo da shvatimo da se daju i krediti i garancije za JAT. Ovde smo pre nekolika dana ili nedelja vodili debatu žestoku. Mene su predstavnici vlasti ubeđivali kako mi ne znamo šta pričamo, da bi se 10 dana posle toga direktor smenio.
Ljudi iznutra su pričali kako kredit koji ste odobrili od 50 miliona evra neće dati ništa novo, a vi predviđate novu garanciju od 140 miliona za zaduživanje tog istog JAT. U obrazloženju teksta zakona, znate li šta govorite? O opredeljenju ka restruktuiranju privrede.
Vaše restruktuiranje privrede sve svelo samo na prodaju "Telekoma". Gomila javnih preduzeća koja grca u dugovima, grca u problemima. Nemate nameru da se bavite restruktuiranjem zato što su vam oni bunari za izbore. "Telekom" ćete da prodate. To je jedina slamka spasa u ekonomskom i fiskalnom smislu za 2011. godinu. Prodaćete i to će ekonomski krah ove države samo da odgodi na određeni vremenski period, koliko vama treba da istrgujete za izbore.
O kakvoj novoj ekonomskoj politici govorite? Kaže premijer – novi model rasta. Da li je on video i čitao knjigu koju je Vlajko Senić pokazao. Novi model rasta promoviše štednju i izvoz, a ovde se povećava javna potrošnja povećanjem plata, povećanjem penzija itd. Sve je vama smešno, znam to, a mi grcamo, narod grca. To je objektivno tako.
Pozivate se da ćete da unapredite izvoz, kojom privredom. Jedan od ekonomskih prioriteta, u budžetu piše, evropske integracije. Znate šta kažu analize? Najnekomplementarnija privredi Srbije je privreda EU. Naš izvozni potencijal je najnekoplementarniji sa uvozom. Nama će to biti prioritet u 2011. godini.
O čemu mi pričamo? O kakvom razvoju? O kakvom privrednom rastu? O privrednom rastu realnog sektora u kome svako treće preduzeće ne izmiruje na vreme kredite koje je povlačilo za likvidnost. Nisam odgovoran, niti SRS za takav ambijent, nego vi.
Predviđate kredite za železnicu, predviđate garancije za železnicu, predviđate subvencije za železnicu. Celu privrednu priču i razvoj smo sveli na "Fijat".
Nismo skidali subvencije tamo gde smatramo da strateški ne smeju i ne treba da se skidaju. Nismo ih skidali ni sa poljoprivrede. Nismo skidali ni za grinfild investicije, iako smatramo da neke druge braunfild investicije treba da imaju prioritet i prednost. Nismo ih odatle pomerali. Nismo doticali socijalnu komponentu ovog budžeta.
Podrazumeva se da budete socijalno odgovorni prema onima koje ste na socijalni štap doveli, a kako od socijalne pomoći u ovoj državi žive ljude je najbolje da pitate njih. Nismo držali novac ni od zdravstva i od mnogih drugih stvari za koje smatramo da ne treba da se diraju.
Ovo što ste ponudili, da li je moguće da je jedina investicija i jedini interes države treba da bude "Fijat". Dosta više državnog intervencionizma tu. Hvalimo se stranim investicijama, a to finansira ova država.
Poštovana gospodo iz ministarstva za smanjenje jednog zaposlenog u javnom sektoru država na godišnjem nivou obezbedi pare da subvencioniše dva zaposlena u realnom sektoru. Vaša socijalna odgovornost se svela na kredite i povlačenje novca faktički nizašta, i umesto da se budžetski deficit pravi da bi se realni sektor podizao i stvarao supstrat iz koga ćete sve socijalne funkcije države da finansirate, vi od danas do sutra vodite politiku. Nema ovde nikakve strategije i nikakvog koncepta.
Za razliku od vas, ne branimo gospodine Cvetkoviću da uživa u svojoj hibernaciji kako je sve super i lepo i kako nas očekuju veliki projekti, mi imamo veliku odgovornost prema ljudima koji su nas ovde postavili da kažemo da nas čeka teška godina, kako je rekao i Boris Tadić za razliku od Mirka Cvetkovića, teška i ogavna 2011. fiskalna godina. Možemo samo da zamislimo šta će biti kada ode MMF i ne pada nam na pamet da podržimo predlog ovakvog budžeta. Hvala.

Hvala vama.
Pravo na repliku, gospodin Vlajko Senić.

Pre svega, da se zahvalim gospodinu Stevanoviću na konkretnim predlozima koje je izneo i to je u redu. To je politika jedne političke stranke i naravno da ćemo sutra, kad mi budemo u opoziciji, kritikovati budžet i da ćemo imati različit pristup kako to da se reši. Ali, neke stvari zaista ne stoje.
Kada govorite o dugu i o tome da je predvidiv jedino dug u svemu ovome, i to je možda tačno da je dug predvidiv, ali ne vidim šta je tu loše. Stalno se građanima priča o nekakvom dugu, kao da je ova Vlada došla odjednom iz nekakve države koja nikome nije bila dužna i koja je bila sjajna pa se zadužila unedogled.
Ovde na preko 30-ak strana imamo opis zašto se država zadužila. Ali, ako vi pročitate da mi moramo da platimo neisplaćene penzije poljoprivrednicima u iznosu od 61 milion evra, staru deviznu štednju koja je deo unutrašnjeg javnog duga u iznosu od 2.389.355.310 evra. Ako moramo da uzimamo kredite koji su veoma povoljni za obnovu energetskog sistema, ja ću vam samo pročitati pod kojim uslovima ova država uzima kredite. Čitaću ovaj što smo dobili od Rusa, pa da uporedimo.
Na primer, uzimamo po šest meseci libor plus fiksna marža 007. Uzimamo 0,75% troškove servisiranja, IDA krediti, na primer. Mogu da nađem bilo koji primer, uopšte nije nešto preterano važno. Ali, imamo dug prema Pariskom klubu, koji je inače posle 2000. godine, i sami dobro znate, smanjen, ali on je i dalje deo javnog duga od milijardu i 600. Londonski klub – 760 miliona.
Sve u svemu, ne postoji država na svetu koja se ne zadužuje. Znači, nema šanse. Ne postoji firma koja se ne zadužuje. Ako firma nije zadužena, ona ne radi dobro. Postoji samo pitanje kakav je vaš kreditni rejting i koliko ste vi pouzdan partner.
Ako imate mogućnost da se zadužite, onda je to dobra stvar, onda znači da možete da ulažete i da idete napred. Naš nivo duga je na 37-38% i to nije tako visoko. Kamo sreće da ova država u budućnosti popravi kreditni rejting pa da može i više da se zadužuje i više da ulaže.

Vreme. Hvala, gospodine Seniću. Reč ima gospodin Stevanović.

Gospodine Seniću, sunnjam da vi mene niste razumeli i da me niste slušali. Ali, nijednog trenutka nisam osporio da država ne treba da se zadužuje. Gde sam to rekao? Kad sam to rekao?
Ovde sam afirmativno govorio i o ruskom kreditu, koji ste vi malopre pomenuli i o kreditu kineskom, ne zato što je kineski, nego zato što smo ga uzimali i za taj kredit ovoj državi će ostati u reciprocitetu materijalna vrednost.
Ovde sam govorio, a vi ćete kroz naše amandmane, ako ih budete gledali, videti – osporili smo kredite za koje ne znamo zašto ih uzimamo, koje povlačimo za čistu apstrakciju. Mi nismo intervenisali za kredite koji se odnose na staru deviznu štednju, koji se odnose na mostove, koji se odnose čak i za projekte koje vaše ministarstvo odnosno vaša stranka finansira, odnosno politički sprovodi kroz Nacionalni investicioni plan, koji se odnose na infrastrukturne projekte po opštinama itd. Nismo tražili da se to ospori. Za to novac i treba da se povlači i da se troši.
Ali, ne razumemo da finansiramo tekuću likvidnost. Ne razumemo budžetski deficit, a finansiramo ko zna za šta. To ne možemo da prihvatimo. Za kapitalne troškove, nemamo ništa sporno. To jedino ima smisla.
Ali, kad ste već kod preduzeća, da li možete da nam kažete koliko preduzeća će u narednoj godini imati pozitivan kreditni rejting? Koliko preduzeća je nelikvidno? U strukturi kredita koja su preduzeća povlačila u ovoj državi, koliko njih je bilo za uvođenje novih tehnologija, odnosno, koliko toga je iskorišćeno kao obrtni kapital, a koliko samo za plaćanje dugova i održavanje likvidnosti? To je problem.
Nismo mi protiv kredita, ali odgovorna domaćinska država mora da zna za šta ih troši i kakvu namenu imaju ti krediti. Tu se mi sporimo. Nije problem da se povuku, ali država mora da zna gde i za šta troši pare.

Vreme, gospodine Stevanoviću. Zahvaljujem. Gospodin Vlajko Senić ima reč.

Dakle, razlika nije tolika kao što je bila pre četiri minuta. Znači, država treba da se zadužuje, pitanje je samo gde? Ako posmatrate budžetski deficit od 120 milijardi, vi onda možete da kažete – hajde da ukinemo pola penzija pa će država biti na nuli ili će biti u nekom suficitu. Govorim o tome da je nemoguće nekakve nasleđene obaveze eliminisati.
Ovaj budžet je pre svega socijalna kategorija. Vi govorite o transferima lokalnim samoupravama, govorimo o penzijama, govorimo o socijalnim davanjima, govorimo o platama. Mi smo socijalna država. A to što povlačimo kredite je jedini način da koliko-toliko imamo nekakav razvoj, neke investicije i kakvo-takvo razvijanje infrastrukture.
Da li je idealno? Ne. Da li smo mi najbolja moguća vlada koja to čini? Sigurno da nismo. Ali, kažem da u ovom trenutku makroekonomski posmatrano ne može da se radi mnogo šta drugačije.
Ako imate jednu državu gde imate 18% nezaposlenih, ako imate razorenu infrastrukturu, ako imate činjenicu da smo deset godina daleko od EU – tu smo, gde smo i mi u tom okruženju radimo šta možemo. Govorim o tome zašto smo mi zaduženi u republičkoj vladi. Sutra vi kada budete ponovo u prilici, radićete to na drugi način. Ali, nijednu investiciju ne bih potcenjivao.
Mi ne možemo još uvek visoke tehnologije da dovodimo, ali ako 600 ljudi, izvinite, dođe da pravi čarape u Leskovcu, i to je dobra stvar. Ako dođu ljudi u Sombor, ako dođe "Dajtek" u Niš itd.
Što se "Fijata" tiče, to je zaista važna investicija. Ako 200 hiljada vozila treba iz Srbije da ide na tržište EU, ne vidim šta je to loše? Kasnimo godinu dana, godinu i po, ali, bila je kriza, "Fijat" i u Italiji ima svojih problema, ali mi idemo ka toj investiciji. Vidite koliko je poverenje da smo mi dali našim partnerima da ta sredstva stoje kod njih. Znači, nema nikakvih problema, sve će biti u redu. Hvala.

Hvala, gospodine Seniću. Ima reč gospodin Stevanović. Ovim bismo završili ovaj krug vrlo lepe i dobre debate.

Gospodine Seniću, na vašu žalost, vi ste više socijalistička država nego socijalna država. To su drastične razlike. To je jedno.
Drugo, nijednom svojom rečju nisam rekao da treba ukinuti deficit. Niti je to moguće, kako je gospođa Dragutinović rekla, preko noći. Nemamo mi s tim dilemu. Ali smo kroz amandmane pokazali da deficit može da se smanji upravo na onim pozicijama gde je vaša vlada pravila zloupotrebe a detektovala DRI. To je druga stvar.
Treće, niste vi kao država dužni da uvodite nove tehnologije nego da stvorite administrativne, političke i pravne preduslove da ovde dođu investitori koji će da uvode nove tehnologije. Kad smo već kod novih tehnologija, neka ti investitori koji su došli u "Fijat" finansiraju nove tehnologije, jer je to privatna investicija.
A oni da dođu i da se hvale da su investitori, a da im država finansira nove tehnologije, to zaista nema ekonomske logike. Mi se oko toga sporimo i tu imamo dilemu. U to ne možete da nas ubedite i da nam nađete argumente u ekonomskoj logici za tako nešto. Hvala.

Gospodin Senić.