Poštovani narodni poslaniče, zahvaljujem što ste otvorili pitanje koje zaista jeste veoma važno. Želim da objasnim brojku koju ste vi pomenuli vezano za broj javnih preduzeća. Ona jeste približno tačna, ali se prevashodno odnosi na javna preduzeća koja se nalaze na lokalnom nivou. Dakle, to su, u stvari, javna komunalna preduzeća, kojih zaista ima mnogo, na stotine.
Kada se radi o javnim preduzećima koja su vezana za republički nivo, tu imate ograničeni broj preduzeća. Ja bih se u odgovoru prevashodno osvrnuo na ta preduzeća, a što se tiče ovih drugih, možemo i o tome razgovarati, ali je tu u određenom smislu situacija malo drugačija.
Dakle, kada se radi o javnim preduzećima koja su na republičkom nivou, to su ovi veliki sistemi. Kao što vam je poznato, kada se radi o ovoj vladi, tu je izvršen krupan i ključni pomak u pravcu uvođenja konkurencije u ove sektore i u pravcu, praktično, povlačenja iz upravljačkih struktura ovih preduzeća.
Naveo bih primer NIS-a, koji jeste prodat i samim tim se država povukla i on je prestao više da bude plen. Mi možemo sada različito da tumačimo da li je prodaja bila uspešna, neuspešna itd., tu postoje različita mišljenja, ali svakako je sam taj čin, praktično, doveo do toga da je NIS skinut sa dnevnog reda kritike da ga država gleda kao nešto što je plen, gde će zaposliti svoje kadrovske ljude.
Mi smo, takođe, sada u procesu prodaje ''Telekoma'', za koji, kao što znate, pa čak i među vama ovde ima velike opozicije oko toga da li ga treba prodati ili ne, ali ono što je suština jeste da nije ovde prodaja samo vezana za neki novac, već je ona vezana i za način upravljanja tim preduzećem i praktično je vezana za to da bi se kroz jednu novu upravljačku kulturu i strukturu, ako tako hoćete, tim preduzećem drugačije upravljalo.
Što se tiče NIS-a, njemu predstoji, nakon transakcije, otvaranje na berzi i to će omogućiti da se upravljanju priđe na jedan drugačiji način.
Pošto će biti dosta reči o tome, samo bih još spomenuo tu ideju da se ne delegiraju predstavnici države u upravne odbore. Želim da kažem da bi to bila krajnje čudna aktivnost, čak i sa vlasničkog stanovišta, gde bi vlasnik, koji jeste država, odustao da u upravne odbore delegira svoje predstavnike. Ne znam ko bi ih onda delegirao i u čije ime i šta bi oni u tim upravnim odborima radili. Dakle, čini mi se da ovde imamo različit stav o tome na koji način se štiti vlasništvo. Hvala.