Iskorišćeno je šest minuta i 25 sekundi vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić. Poslanička grupa ima na raspolaganju devet minuta i 30 sekundi.
Posle njega reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Krenimo redom. Ova vlada, koja je još uvek aktuelna, formirana je 7. jula 2008. godine. U ruci imam ekspoze mandatara gospodina Cvetkovića i samo ću pročitati najbitnije delove, vrlo kratko, koji se tiču projekcije koju je tadašnja vlada i vladajuća koalicija imala.
Dakle, ključni elementi programa Vlade Republike Srbije su opredeljenje za evropsku budućnost Srbije, neprihvatanje nezavisnosti AP KiM, neophodnost jačanja ekonomije, jačanje socijalne odgovornosti Vlade, pooštravanje borbe protiv kriminala i korupcije i poštovanje međunarodnog prava. Ekonomski ciljevi Vlade su bili sledeći: dinamičan rast privredne aktivnosti, rast zaposlenosti, povećanje standarda građana Srbije i ravnomerni regionalni razvoj.
Kada pročitate ovaj ekspoze, odgovarajuća reč da bi se ovo okarakterisalo jeste skandal. Skandalozno je šta posle dve i po, skoro tri godine imamo kao realno, faktično stanje u našoj državi. Imamo kontinuirani pad privredne aktivnosti, zaduženja koja prete našoj državi i građanima da upadnemo u dužničko ropstvo ako već u njemu nismo, pod kontrolom MMF-a.
Imamo pad realnih zarada. Iako je obećavano da će penzije porasti do nivoa 70% prosečne plate, da će plate biti daleko veće kada vi dođete na vlast, sada imamo realan pad i plata i standarda od 40% za vreme mandata ove vlade. Imamo umesto 200.000 zaposlenih, što je takođe rečeno u ovom ekspozeu, 400.000 otpuštenih. Da li je skandal adekvatna reč za ono što je ova vlada radila protekle tri godine? Neka izađe neko pa neka da drugačiju formulaciju.
Imamo i sledeću situaciju, da Vlada već skoro godinu dana priča o nekakvoj rekonstrukciji kako bi bila efikasnija, kako bi pokrenula privredu, kako bi zaposlila… Ali šta se, zapravo, desilo? To je, u stvari, bio samo još jedan marketinški stub kako bi Vlada i dalje zamajavala građane. Ono što je problem i što mene zaista užasava i plaši je kada čujem neke kolege iz vladajuće koalicije da veruju u tu propagandu. E, to je zaista strašno. Onda je ta propaganda u potpunosti uspela, onda je ona nadvisila i domete koje su imale propagande u vreme Drugog svetskog rata, a znamo od koje zemlje i koje osobe.
Neverovatno je da neko ovde brani ovu rekonstrukciju Vlade i dalje tvrdi kako će se na efikasniji način, na bolji način, nastaviti ovakva politika, koja je definitivno pogrešna, koja je Srbiju oborila na kolena, koja je svoje sopstvene građane unizila, koja je za dve i po godine proćerdala sve što smo stvarali u one dve Koštuničine vlade na međunarodnom planu, a to je da budemo i dostojanstvena država i da se na dostojanstven način, kao demokratska država, ali rekao bih i slobodna država, borimo za svoja prava koja nam po međunarodnom pravu pripadaju. Sve to je urušeno i na najgori način izvrgnuto ruglu.
Zaista je neverovatno da se poslanici vladajuće koalicije usuđuju da brane ovakav koncept i ovakve rezultate. Dočekali smo predlog rekonstrukcije Vlade. Zašto sad? Zašto on nije bio prošle godine, kada je to pitanje pokrenuto? Sad ću vam objasniti. Zato što je bilo potrebno da prođu unutarstranački izbori, pa su stranke u vladajućoj koaliciji morale prvo da organizuju svoje unutarstranačke izbore, da se unutar stranke odmere međusobno, da se vidi ko ima uporište u svojoj sopstvenoj stranci, pa kada se to uradilo, ušlo se u ovu rekonstrukciju.
Šta se dogodilo, šta se sada desilo i zašto su upravo ovi ministri sada smenjeni? Zato što nisu prošli na unutarstranačkim izborima. Smenjen je gospodin Škundrić, smenjen je gospodin Dragin, smenjeni su Slobodan Milosavljević, Čiplić, Šijaković – ljudi koji nemaju partijske funkcije. A ko ulazi u ovu vladu? Oni koji su dobili podršku na unutarstranačkim izborima. Ne ulaze na način kakav je, a što se tiče DS-a, on je bio skandalozan, i oni koji su postali stranački funkcioneri sada ulaze u tu vladu.
Dakle, mi smo više od šest meseci bili taoci unutarstranačkih odmeravanja pojedinih političkih funkcionera, i tek kada su se oni odmerili i videli koliko je ko jak u stranci, onda je na dnevni red došla ta rekonstrukcija.
Što je najkontradiktornije, i što je zaista paradoksalno, jeste da su zapravo smenjeni svi oni koji nemaju političke funkcije, osim jednog, a to je sam premijer, gospodin Mirko Cvetković. On je premijer bez ikakve političke funkcije, a u Vladu sada ubacuje ljude sa političkim funkcijama. Gospodin Mirko Cvetković je odlučio da smeni sve ministre koji nemaju nikakvu političku funkciju, osim, naravno, samog sebe.
To je zaista, da kažem i u ovoj ravni, kada na ovakav način gledamo i posmatramo ovu stvar, dokaz koliko je ova vlada u konfuziji i koliko je prožeta unutrašnjim kontradiktornostima.
Ovde se čak ustvrdilo da je ovo sada Vlada koja je postavila standard od 17 ministarstava i kako nijedna druga buduća vlada neće moći da ih ima više. Šta se dešava u ovom parlamentu? Šta se dešava sa javnošću? Zar je amnezija toliko prisutna u redovima poslanika?
Pa, Vlada iz 2004. godine je imala 17 ministarstava, jednog predsednika i jednog potpredsednika, ukupno 19 članova. Imala je i 29 zamenika ministra, to su sada državni sekretari. A mi u ovoj sadašnjoj vladi, još uvek aktuelnoj, samo u pet ministarstava – u Ministarstvu ekonomije, Ministarstvu za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine, Ministarstvu za infrastrukturu, Ministarstvu odbrane i Ministarstvu poljoprivrede imamo 25 državnih sekretara. Ukupan broj je 69 državnih sekretara.
Gde su ti vaši argumenti? Hajde neka neko ustane posle ovoga i neka iznese argument da je ovo postavljanje novog standarda u demokratskom razvoju našeg društva. Ne, gospodo, vi demokratske standarde koje je postavio Vojislav Koštunica nikada nećete dosegnuti. A u moralnom, u političkom smislu, nikada vam neće poći za rukom to što je bilo dok je on bio premijer.
Dakle, rekonstrukcija ove vlade je ismevanje građana, jer pogrešan put od samog početka ove vlade se ne može popraviti kozmetičkim prepravkama. Zato je zaista dobro da se neko u ovoj državi izvini pre svega građanima zbog ovakvog omalovažavanja. Pozivam Borisa Tadića da se izvini, jer se on izvinjava svima, ali sam takođe svestan činjenice da je u podeli posla on zadužen za izvinjavanje spolja, on pokriva spoljnu politiku. Zato, eto, pozivam premijera Cvetkovića da se izvini svojim građanima i kaže – mnome manipulišu i domaći i strani, i podnosim ostavku; muka je i meni od ovakve vlade, kao što je i građanima Srbije zaista muka od ovakvog licemerstva i ovakve izdaje nacionalnih, državnih i ekonomskih interesa države.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a posle njega narodni poslanik Vladan Jeremić.

Gospođo Čomić, koliko SRS ima još vremena? (Predsedavajuća: Još 42 minuta.) Dobro, hvala.
Ne bi bilo dobro danas da ponavljamo onu argumentaciju koju smo koristili i 2008. i 2007. i 2004. i 2001. godine, jer ne znam zašto bi se to danas bolje čulo, razumelo i slušalo nego ranije kada se to pričalo.
Danas se nalazimo pred jednom zajedničkom temom. Bez obzira što formalno-pravno imamo dva predloga zakona, nalazimo se pred temom da Vlada treba da pretrpi neke promene. Mislim da je pravi izraz "promene", a ne ovi termini iz oblasti građevinarstva – adaptacija, rekonstrukcija, dogradnja itd. Sad mi je jasno zašto je prvog započeto sa zakonom o izmenama i dopunama Zakona o izgradnji i planiranju, jer sledeća faza posle tog zakona su ovi građevinski radovi sa Vladom.
I to je glavna tema. Neću sad da ulazim u ta imena i ne mislim da ako je neko ortoped ne može da bude ministar građevine, jer nigde ne stoji zapisano da ministar mora da bude vodeći stručnjak u toj nekoj oblasti. Ministri se biraju i prema nekom političkom dogovoru i nekim političkim kriterijumima, i naravno da one stranke koje čine vlast i treba da idu sa najjačim svojim kadrovima, prema svojim kriterijumima. Šta sad ja mogu da prigovaram tu onim strankama koje vrše vlast?
Mi se, u stvari, danas nalazimo na temi kako da se uredi ono što se naziva državna uprava i šešir nad državnom upravom, kao Vlada, da bi država mogla da ispuni svoje Ustavom i zakonom propisane funkcije. Pa ako je još moguće da to bude što jeftinije, onda je uspeh napravljen.
Smatram da ova podela na tri različita dela unutar koalicione vlade poprilično opterećuje ovu arhitekturu državnih ministarstava i zato se dešavaju vrlo neprijatne stvari, da se spaja u okviru ministarstva nešto što je nespojivo. Kaže se tamo kao primer – u Nemačkoj je u ministarstvu unutrašnjih poslova bio i sport. Pa naravno, kada uzmeš pendrek, on brže trči.
I kod nas, vidite, predložili ste da ministarstvo vera i dijaspora budu jedno ministarstvo. Evo, ako Siniša Pavić sluša, on može da napravi vrlo lepu humoresku. Znači, ostalo je samo onima iz inostranstva da se krste šta se dešava u Srbiji. (Vi, kako pravite ovu vladu, i zaslužujete malo ovaj humoristički ton.)
Čuli smo da je glavna smetnja za ove građevinske poslove u Nemanjinoj Mlađan Dinkić, ali ja sam sa Mlađanom Dinkićem na ratnoj nozi već deset godina. Vodimo se tamo po sudovima zato što sam ga ovde kritikovao u Skupštini sa govornice. Ispričao sam sve o njemu, pa mi je sad više i muka da pričam o Mlađanu Dinkiću.
Tek kad je on priznao da su došle one besplatne akcije od hiljadu evra zbog dragog mu predsednika, da bi on bio izabran, on je postao smetnja. Ali, ja sam 2006. i 2007. godine kritikovao taj koncept besplatnih nazoviakcija, pa sam dobio opomenu, pa sam izbačen iz Skupštine. Sad ispada da je tek kad je neko progovorio došao onaj fluid odozdo na gore, pa ste shvatili o čemu se radi. Ali, to je vaš problem.
Međutim, ono što svakoga ko se bavi politikom zabrinjava jeste što se taj vaš unutrašnji problem oburvava kao bujica nad građanstvom, nad suverenom. E, to je problem. Problem je koliko građani kao nosioci suvereniteta mogu da kreiraju vlast po svojoj volji, prema svojim potrebama i prema svojim interesima.
Moram da razočaram građane – ne možete da formirate, zato što se Srbija nalazi na putu jednosmerne ulice prema Briselu, a Brisel nema vladu, ali ide zabranjenim smerom i zato malo-malo dođe neki policajac, udari čvrgu, pa nas vrati opet na raskrsnicu. I tako se deset godina vraćamo na raskrsnicu.
A u međuvremenu se postižu epohalni medijski rezultati. Ima na televiziji, ima na internetu, ima na bilbordima, ali nema u životu. Vi kažete "EU nema alternativu", mi živimo po evropskim standardima deset godina. Vama skače popularnosti zbog opredeljenosti za Evropu. Mi se danas nalazimo u sukobu između SRS, sa jedne strane, i svih drugih političkih stranaka koje su za Evropu. Evropa, Evropa, Evropa..., Evropa nema alternativu. Tamo je mnogo lepo, Brisel nema ni vladu...
Ali vi znate da u EU ne postoje ni saobraćajni propisi zajednički. Englezi i dalje voze levom stranom, znate. I kod njih ona utičnica ima tri rupe. Odete u Englesku, donesete evro, oni se krste, ne znaju koja je to valuta. Ali ne, vi ste za Evropu. Dva miliona ne mora da radi u Srbiji, ali Evropa nema alternativu. Nema. I taman se pohvalite nečim, a ono krk – iz Evrope čvrga. I vi kažete – ništa. Otresete glavu i kažete – ništa, idemo dalje, teramo ponovo ka Evropi.
Ako ste hteli stvarno da pokažete neku ozbiljnost kao vlast, uz sve ove karakteristike, tri dela različite veličine unutar jedne vlade itd., morali ste malo da pokažete i dozu inteligencije. Evo vidite, Mlađan Dinkić se odriče G17 da kod potencijalnih birača ne bi to izazvalo negativne asocijacije, a ja sada ću Vladu Republike Srbije da zovem G17, zato što imate 17 ministarstava i plus nešto imate. Vidite, prevario vas Mlađa ponovo. Opet vi bez Mlađe ne možete.
Ali nije poenta da l' Mlađa, da l' Boris, da l' ovaj, da l' onaj. Ma, ja imam problema s vašim gazdom – u Briselu, u SAD, u Velikoj Britaniji, u NATO-u. Vi ste mačji kašalj. Samo još da ubedim građane da se živi po evropskim propisima ovde. Što reče jedan, vi ste izvođači radova. Vidite, cela vlada, ministarstva, sve je u građevinskim terminima: rekonstrukcija, adaptacija, verovatno će biti i asanacija, kako vidim. Svašta je kod vas moguće. Svašta je moguće od građevinskih radova. Naravno, sve će biti bolje, a nema odgovora na pitanje zašto nije moglo za ove tri godine da bude bolje.
Vi ste tri godine ovde pričali kako je sve najbolje, sve divno, med i mleko. Beše onaj jedan što nema planinarsku dozvolu. Čim Velja kaže "mleko", on kaže – što pričaš, mleka ima, samo što se ne rasipa još po Moravi. Nije problem sa otkupnom cenom, sve je rešeno. E, kad je Tadić rekao da nešto imamo problema sa mlekom, on šest dana nije došao ovde u Skupštinu. Znate, kod vas se to začas promeni. Ne može bez Mlađe, a sad koji će nam đavo Mlađa. Dizaste demonstracije protiv SPS-a, sad SPS – ma kakvi, prva ljubav zaborava nema. Kad im pomenete Miloševića, oni ćute, ne smeju da se jave. Oni još dalje guraju prema Evropi i NATO-u.
Šta kažu ovi iz Brisela? – Ko u Srbiji kaže da je za EU, mi ga poštujemo, podržavamo. – Pa, znaš, on je ovakav. – Ne interesuje nas. – Ima nas, kaže, mnogo koji smo za EU, neko smo od početka, neki od sada. Je l' ima neka razlika? Ovi iz Brisela, što nemaju vladu, kažu – nema razlike, samo radikali da ne dođu na vlast; morate da idete jednosmernom ulicom, u suprotnom smeru. I vi uporno u suprotnom smeru. I mislite da su to ovi naši policajci, pa za dvesta dinara – ajd', bato da prođem. Nema.
Zadužili ste državu. Dajte mi jedan epohalni rezultat za deset godina. Jedan, zbog čega bi građani Republike Srbije mogli sa dva prsta da vam aplaudiraju. Ne šakama, nego samo sa dva prsta. Nema ga. Ali ste postigli maksimum u medijskim manipulacijama.
Mandati pripadaju strankama. Dođe iz EU neka naznaka, odmah promeniše stav. Taj veliki gospodin, on je vlasnik mandata. Kad pre nekoliko dana pobeže mu jedan, a on kaže – a ko bi znao tog tamo mog u pokrajinskoj skupštini da nije bilo mene? Koji je to sistem vrednosti? Zar ne vidite da se ovo nasilje koje demonstrirate u politici preliva i postaje nasilje u porodici, na ulici, na radnom mestu? Kažite jedan epohalni rezultat.
A skače vam popularnost, znajte. Mnogo ste popularni. Ovde gde je Ministarstvo ekonomije, bivša Narodna banka, svaki dan se održavaju dva performansa. Svi poznati akteri, i oni koji demonstriraju i oni koji čuvaju vrata. I oni policajci kažu – šta je, braćo, kasnite pola sata. Svakog dana dva performansa ovde. Nezadovoljni građani. Nađite mi jednog zadovoljnog u Srbiji. Dobro, Boris Tadić. Pustite vi Borisa Tadića. Sad će sa iskrivljenim očima da nam se vrati, pa će malo drugačije da gleda na ovu našu stvarnost.
Objasnite mi sada jednu stvar. Zašto, recimo, niste spojili ministarstvo zdravlja, rada i socijalne politike? Na ovoj sednici imamo nekoliko tačaka dnevnog reda koje pokazuju da je vrlo teško u nekim situacijama, kada se radi o pravima građana, izvršiti podelu i videti gde počinje koje od do sada postojećih a sada podeljenih ministarstava.
Neverovatne stvari. Izađe juče Marković i kaže – mi smo se smejali kad su pravili ministarstvo za kapitalne investicije, za infrastrukturu itd., pa smo to kritikovali, i došli smo na vlast pa smo i mi prihvatili da to postoji. Pa, kad čovek da veruje vama iz DS-a? Zato ja kod vas sve prihvatam s rezervom. Malo da se nasmešimo onako, pošto ste sad G17 plus.
Znači, jedini koga treba ozbiljno da shvatite je neko iz inostranstva. Vi u njihovo ime sprovodite ovde. Kada vas saspemo nekom argumentacijom, vi kažete – EU nas je pohvalila, Venecijanska komisija je dala saglasnost, delegacija MMF-a je došla ovde da vas posmatra, prošli ste na posmatranju, ako se vi iz sindikata bunite, mi bismo vrlo rado učinili vama, ali tu je MMF, babaroga, ne smemo od njih.
Čekajte, način na koji vi radite… Ispada da je bolji Miljenko Dereta. Kada se iznese neka ozbiljna argumentacija, on kaže – šta se bunite, građani Republike Srbije, da nije EU i neke pomoći koju ona šalje, vi ne biste imali ni za 'leba. Vidite koliko je on iskreniji od vas. A vi imate priču – epohalni uspeh, epohalno ovo, epohalno ono.
Onaj ministar odbrane kaže – super, izvozimo naoružanje, a oni krk, sankcije odmah. Još se nije ni ohladila govornica, a oni rekoše – 380 tona nafte nema, izgubilo se. Kaže – u reformi Vojske smo postigli strahovito dobre rezultate. A gde nam je vojska? Imamo samo taj problem što imamo ministra, a nemamo vojsku.
Neverovatne stvari se dešavaju kod nas, a vama raste popularnost. Molim vas, nemojte to da zaboravite. Sada vam je popularnost 129%. Građani ne mogu nijedan dan da zamisle bez ZES-a. Jedva čekaju Drugi dnevnik da vide otvaranje, prijem delegacija iz inostranstva, promenu kravata, osmehe, hvaljenje, tapšanje. Vi ste stožer stabilnosti. Bez vas nema stabilnosti Balkana i šire.
Dođe pre neki dan onaj Turčin i priča nam o EU. Gde je njegova Turska, što njegovu Tursku nisu primili u EU? Sad Turčin nama drži predavanja o EU, a kancelarka kaže – multietnička EU promašen koncept! Posle dva meseca to reče i onaj Kameron, engleski premijer. Ja vam samo pričam šta oni pričaju. I mi idemo tamo. Pa, vi imate, bre, loš primer.
Loš primer imate. Evo, kada dođe Putin za koji dan, vi njemu kažite – gospodine Putin, pomerite se vi ovamo, mi želimo s vama prijateljske odnose, ali mi idemo prema EU. Idemo prema EU, tamo je med i mleko, tamo je lepo, tamo je sve na lizing, sve se dobija, tamo nema krize. Nema krize u EU. EU vam je sad sponzor pregovora, EU vam kaže u Savetu bezbednosti šta će da bude, u Generalnoj skupštini je EU. Možete vi, građani, da se bunite, možete vi performans svaki dan da radite ispred Mlađinog ministarstva, ali EU je u temelju tog ministarstva. U temelju.
Znači, naš problem je politika. Problem Republike Srbije je što su dominantne politike medijski eksponirane politike, proevropske i pronatovske, pogubne i štetne za svakog građanina Republike Srbije. Sada da pričam da li treba da imate dva ili tri ili 17 ministarstva? Imaćete onoliko koliko ste se dogovorili. Imaćete onaj broj na koji vam je dao saglasnost neko iz Brisela. Ali Brisel nema vladu, zapamtite. Brisel nema vladu, ej. Pa vi ste za njih pojam. Vi ste za njih pitanje političke odgovornosti. Vi u svim uslovima možete da formirate vladu, a oni godinu i po dana ne mogu da se sastanu da naprave vladu.
Vidite, gospođo Čomić, ja moram da hvalim Vladu Republike Srbije. Ima nekoliko dobrih stvari. Prva stvar, hvala bogu, imamo Vladu, za razliku od nekih u Evropi koji nemaju vladu, i druga stvar, bili ste mnogo iskreniji nego drugi. Neki drugi donose zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima. Vi ste dali Predlog zakona o ministarstvima i napisali – to je naše, da li vam se sviđa ili vam se ne sviđa, baš nas briga. Gazda iz EU je rekao da to tako može. Proći će.
Zašto je vama važno da ovo prođe? Zato što vam dolaze ove pare sad. Sve ono što smo se zaduživali, glasali itd. sad treba da dođe. Ne date vi da neko sa stiroporom troši vaše pare samo zato što je rekao da je on sada za Evropu. Pa vi ste krvarili za Evropu, bre. Može Mlađa da vas gazi kol'ko hoće, ali neće iz Vlade zato što je evropska. To su evropski standardi, to su evropski krediti, to su evropske apanaže. Nemojte.
A vi, građani Srbije, da što više glasate za ove iz ZES-a, da im skoči još više popularnost. A kad ćete da platite struju, to razmislite. Onda će da dođe druga ekipa, opet preformulisanog ZES-a, pa će da vam donesu bure, pa će da kažu – sad račune bacajte u bure. I tako Jovo nanovo. Znači, treba upamet.
Zahvaljujući ZES-u, pogrešnom kretanju jednosmernom ulicom, vi demonstrirate nešto što se zove Sizif. Vi se mučite kao Sizif, ali od onog mitskog Sizifa se poprilično razlikujete. Znate zbog čega? Razlikujete se jer se onaj Sizif znojio, krvario, vraćao na startnu poziciju, a vama se pozicija poboljšala. Mnogo se poboljšala pozicija. Postali ste, ni krivi ni dužni, čak i eksperti.
E, moji građani Srbije, kada biste vi znali koju uvredu mi trpimo ovde, kroz ova glavna vrata Narodne skupštine šta sve prolazi da bi održali neki sastanak, neko savetovanje. Pa to dolazi prepotentno, napumpano, zato što zastupa stavove EU. Ušminkano. Ma, juče očistilo nos, a već sada pametuje o Evropi, EU, evropskim standardima, evropskim zahtevima. Kad mu kažeš dobar dan, on ti odmah kaže – neću da ti odgovorim, nije po evropskim standardima.
A vama skače popularnost. Neverovatno vam skače popularnost. Samo, najveću popularnost ćete imati u onim selima koja više nemaju nijednog građanina, jer ta sela gde nema nijednog građanina, to je rezultat EU ovde. A vi ste, što reče jedan vaš, najobičniji izvođači radova, koji za najobičniju dnevnicu ima da urade svaki posao. E, u tome se mi razlikujemo.
Okanite se proevropskog i pronatovskog puta, da bismo se orijentisali u se i u svoje kljuse, da krenemo sa našim sistemom vrednosti, da raščistimo sa ovim nagomilanim kriminalom, a o tome ćemo da pričamo kada dođu predlozi ko će biti i gde koji ministar. Tačno ću da vam kažem zašto je ko predložen za ministra i koji tajkuni stoje iza njega, koje grupe i zašto će da se ispriča još nekoliko meseci ova priča.
A zapamtite, kroz godinu dana negiraćete sve ovo što ste danas rekli. Sve ovo što ste danas rekli ima da negirate. Moje je da vam unapred kažem i moje je da obavestim građane Republike Srbije – što dalje od proevropskog puta, jer tamo nas vode u ambis iz koga nećemo moći lako da izađemo. Zahvaljujem i hvala što me niste opomenuli.

Iskorišćeno je 20 minuta i 35 sekundi vremena poslaničke grupe.
Pravo na repliku ima narodna poslanica Nada Kolundžija.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, ovaj skeč u suštini ne bi zasluživao nekakav ozbiljan komentar, ali ono što imam potrebu da kažem, pre svega zbog građana Srbije, jeste da su oni uvređeni onim što je u tom skeču rečeno, na njihov račun pre svega.
Nas su ovde poslali građani Srbije svojim glasovima, na politici koja je bila vrlo jasna, dakle put Srbije ka punopravnom članstvu u EU. Podsmevati se građanima koji veruju da put ka Briselu jeste bolji od puta koji su zagovarali oni koji sada izvode ovaj duhovit na trenutke, moram reći i prilično smešan igrokaz, oni koji su umesto tog puta prema Briselu zagovarali put mržnje granica Karlovac – Karlobag – Virovitica, pozive na ratove, mržnju, netrpeljivost, izolaciju i sankcije.
Dakle, ako građani odlučuju o tome, oni nedvosmisleno pokazuju kome daju svoju podršku. Oni koji su zastupali tu politiku koju i danas zastupaju u ovom parlamentu, što reče jedan ministar, statistička su greška u opažanju građana Srbije. Hvala.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Hvala, gospođo Čomić. Posle ovih milozvučnih reči gospođe Nade Kolundžije mogu samo da se pridružim gospođi Kolundžiji.
Gospođo Kolundžija, nije u pitanju skeč i ništa nije tako smešno, ali vidite i sami, da biste mene demantovali, niste uspeli čak da navedete nijedan epohalni rezultat. Jedan – povećali smo broj zaposlenih, a obećali smo – ne možete; povećana lična primanja građana – ne možete, neka stabilnost – ne možete, socijalna politika – ne možete.
Ali, da ne bih izazivao kod vas revolt i da vi kažete da ja praznu priču pričam, evo, mene je jedan gospodin sreo ispred Skupštine. Osmoro dece deli parče hleba. To je porodica Nastić, neka opština na teritoriji KiM. Hvala bogu, mogu da kažem Metohija. Tamo u Prištini je zabranjeno. Gospodine Nastiću, daću ovaj papir i ovaj novinski tekst gospođi Nadi Kolundžiji i ona će da demantuje sve moje reči tako što ćete vi imati tri kilograma hleba dnevno za vaših, čini mi se, 12 članova porodice. Hvala, gospođo Čomić.

Prvo na repliku ima narodna poslanica Nada Kolundžija.
Narodni poslaniče, molim vas da zauzmete svoje mesto.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, nikada nismo sporili da se u Srbiji živi teško i da ima ljudi koji ne uspevaju u ovim vremenima ekonomske krize i tranzicije da obezbede sebi normalan život. Istovremeno, niko ne može da optuži ovu vladu da ne pokazuje osetljivost za takve ljude. Nažalost, ima sudbina kada zbog svega što nam se dešavalo u mnogim godinama pre ove osmoro ljudi deli jedan kilogram hleba. Ali, želim samo da kažem da verujem da se ni ti ljudi ne bi menjali za politiku u kojoj je, sledeći vašu politiku, mnogo njih deli isto grobno mesto.