Predsednice, slagali ste Narodnu skupštinu kada ste rekli da član 271. ne može da bude prekršen. Gde to u Poslovniku piše? To u članu 103, koji ste sada citirali, nigde ne piše.
Član 103. govori o tome da je zabranjeno ukazivati na povredu Poslovnika na koju je već ukazano. Ovo je potpuno nova povreda Poslovnika. Pojavila se nova informacija. Ministar je sve vreme ovde. Dakle, ta povreda Poslovnika traje sve vreme. Da biste znali šta to znači, nije dovoljno da čitate Poslovnik. Ja vašu profesiju ne vređam, nemojte ni vi našu.

Narodni poslaniče, član 271. ne može biti predmet povrede Poslovnika i zaista vam se zahvaljujem. S punim razumevanjem za želju da pomognete da sednica teče u skladu s Poslovnikom, zahvaljujem.

Gde to piše? Na osnovu čega to tvrdite? Neka daju tumačenje Zakonodavni ili Administrativni odbor.

Narodni poslanik Ivan Andrić. Izvolite.

Član 27. Ne znam odakle vam pravo da vi tumačite Poslovnik. Mi vam kažemo da ne piše, a vi kažete da piše. Ili ne umete da nam objasnite ili ovoj sednici mora doći kraj.       
Ministre, vaš premijer je objavio da vi niste više ministar. Baš vas briga? Je l' vas baš briga? Obmanuli ste poslanike Skupštine Srbije i time narušili dostojanstvo ovog doma. Rekli ste da vaša privatna prepiska nije naša stvar. Kako nije? Šta je ostavka? Privatna prepiska? Nije to ljubavno pismo, pa da vas pitamo za to.
Znači, vi kršite član 24. postojećeg, do sada važećeg zakona, koji menjate, i predstavnik ste Vlade sada ovde umesto premijera koga nema nigde, braneći izmenu tog istog zakona. Pritom niste u sali, niko od onih koji mogu da odgovore poslanicima nisu tu i vas baš briga za bilo šta.
Pitam vas zašto ste obmanuli javnost i zašto predsedavajući Parlamenta ne dozvoljava doktoru prava, profesoru pravnog fakulteta, da obrazloži gde je kršenje Poslovnika. Ako nam ne date da govorimo, objasnite nam šta tačno da uradimo. Da čupamo mikrofone? Je l' to ideja? Šta je ideja? Recite nam. Ako ne može da se govori u Skupštini Srbije, šta može? Kažite nam šta može, da vas i tu pobedimo. Kažite nam šta.
Je l' smešno? Da li se vi meni smejete dok govorim? Molim vas, tražim da vi sami sebi izreknete opomenu sada. Kršite zakon, smejete se, ne date da govorimo. Ignorišete stvarnost, za koju svi poslanici opozicije govore da je tako, tako što oduzimate reč kada neko govori. I još nam se smejete dok vam to govorimo. Razumete li vi u koju ste fazu došli? Ne znam da li je to vama jasno uopšte.

Dva minuta. Zahvaljujem.
Nema povrede člana 27. Sednica se vodi uz primenu odredaba Poslovnika i staram se o redu na sednici u skladu sa članom 27.
Pošto je nekoliko puta ovde izrečeno da je nekome oduzeta reč, moja je obaveza da podsetim sve narodne poslanike da je oduzimanje reči mera kazne koja može da bude izrečena ili posle izricanja opomena ukoliko se prekršaj, odnosno kršenje Poslovnika nastavi, ili u slučaju očevidno teškog prekršaja, koji zahteva i teže mere iz članova koji definišu i meru oduzimanja reči, kao jednu od najtežih mera, i meru isključenja sa sednice.
Moja želja da svako od nas ima pravo da govori je sasvim jasna, ali je jednako tako i moja obaveza da ne dozvolim da se zloupotrebljava Poslovnik Narodne skupštine, bez obzira koliko razumevanja imala za sve nas koji smatramo da je to način da saopštimo tokom sednice ono što smatramo da je naš politički stav.
Dakle, pozivanje na to da je Poslovnik prekršen odnosi se na proceduru, a politički stavovi – kroz replike, nastupe i vreme koje je na raspolaganju poslaničkim grupama. Moja je obaveza da se te dve stvari ne mešaju.
Da li još neko želi da govori o povredi Poslovnika? (Da.) Narodni poslanik Ivan Andrić.
Izvinjavam se, narodni poslaniče, ministar Milan Marković želi reč. Da li dozvoljavate? Ne može?
Narodni poslanik Ivan Andrić želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Naravno, izvolite.

Narodni poslaniče, pitala sam, pošto ste dobili reč, jer imate pravo, i sasvim je jasno bilo od vas rečeno – ne može. Ajde se odlučite.

Rekao sam da može, nije problem.

Ministar Milan Marković ima reč.