DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 10.03.2011.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

10.03.2011

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 14:10 do 17:55

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.

Na osnovu službene evidencije, konstatujem da sednici prisustvuje 106 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali 85 narodnih poslanika, te da postoje Poslovnikom Narodne skupštine utvrđeni uslovi za početak rada sednice Narodne skupštine.

Podsećam vas, takođe, da utorkom i četvrtkom, nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, Narodna skupština pre prelaska na dalju raspravu radi na osnovu člana 286. Poslovnika Narodne skupštine.

U stavu 1. se kaže da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika.

Stav 2. kaže da izuzetno, predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, ovo svoje pravo iz stava 1. člana 286. može ostvariti i na sednici Narodne skupštine, usmeno, u jednom obraćanju, u trajanju do pet minuta, utorkom i četvrtkom, i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.

Pitam da li neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč na osnovu člana 286.

Narodni poslanik Siniša Stamenković ima reč.

Siniša Stamenković

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS
Dame i gospodo narodni poslanici, tražim obaveštenje od nadležnih institucija, pre svega od Ministarstva i Vlade, za nekoliko pitanja vezanih za rečni saobraćaj, infrastrukturu i energetiku.

Da li će Republika Srbija zatražiti kredit od Evropske unije od 62 miliona evra za revitalizaciju brodskih prevodnica na Hidroelektrani "Đerdap 1" i Hidroelektrani "Đerdap 2", i da li će prevođenje putnika, brodova i robe biti i dalje potpuno besplatno, kao što je to od 1969. godine?

Hoće li se zatražiti izmene i dopune Međunarodnog ugovora o izgradnji i eksploataciji hidroenergetskog i plovidbenog sistema "Đerdap 1" i "Đerdap 2" po završenoj revitalizaciji agregata i prevodnica i da li će Srbija otpočeti naplatu za prevođenje domaćih i stranih korisnika?

Poznato je da su u periodu od septembra 1964. godine do maja 1972. godine jugoslovenski i rumunski graditelji izgradili i završili Hidroelektranu "Đerdap 1". Već od 1969. godine vrši se prevođenje putnika, brodova i robe bez ikakve naknade. Do danas je obavljeno više od 70.000 prevođenja brodova, sa 350.000 putnika i 200 miliona tona robe.

Kako predstoji revitalizacija objekata, potrebna su ogromna sredstva sa kojima bi se zadužila Republika Srbija, a prevodnice moraju da koriste sve evropske podunavske države. Zbog toga smatramo da je logično da bi i one morale da plate održavanje ovog, tako skupog sistema.

Pitanje koje je vezano za spekulaciju koja se danas pojavila u nekoliko dnevnih listova i novina, da je našoj vladi prošle godine stigla ponuda u vezi s izgradnjom reverzibilne hidroelektrane "Đerdap 3" kod Donjeg Milanovca i hidroelektrana na Bistrici, takođe je pitanje na koje tražimo dodatno obaveštenje.

Ideja o izgradnji ove hidroelektrane postoji još od sedamdesetih godina prošlog veka, postoji studija o izvodljivosti koja ukazuje da bi naša zemlja, ali i zemlje u okruženju imale velike koristi od njene izgradnje. Stoga tražimo obaveštenje od Ministarstva za infrastrukturu i energetiku dokle se stiglo na izgradnji generalnog projekta za ovu hidroelektranu, kada bi se mogao očekivati eventualni početak njene gradnje i da nas informiše dokle se stiglo u pregovorima sa rumunskom stranom, koji su vezani za eventualno buduće korišćenje voda Dunava, kao i potrebe ove hidroelektrane.

Posebno nas zanima kakve su namere vezane za slične planirane reverzibilne hidroelektrane u sistemu Bistrica na reci Lim. Hvala na pažnji.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.
...
Liberalno demokratska partija

Bojan Đurić

Liberalno demokratska partija
Potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim pitanje Vladi, pre svega predsedniku Vlade, pogotovo u ovom interegnumu koji traje već predugo, kada ne znamo ni ko je ministar u kom resoru i iz medija saznajemo da postoji mogućnost da je većina ministara u ovom trenutku čak i formalno u stanju ostavke. Ali dobro, o tome ćemo razgovarati mnogo više sa ministrom Markovićem u narednom toku ove sednice.

Moje pitanje se tiče stanja u prosveti, obrazovanju i nauci, odnosno problema koji u tom sektoru postoje, praktično, već dva meseca kroz štrajk, koji je različitog intenziteta, koji je nekad izraženiji, a nekad nešto slabijeg intenziteta, kroz različite sudbine i različite situacije koje postoje u različitim školama širom Srbije, u zavisnosti od toga ko je u kom sindikatu ili koliko koji sindikat ima uticaja prema Vladi, prema ministru, prema pojedinim sektorima u Vladi.

Ovo pitanje ne može da čeka ni da se završi rekonstrukcija ni da vidimo kome će pripasti koji resor. Čak u ovom trenutku i ne znamo ko se bavi pitanjima obrazovanja ili stanja u obrazovanju u pravom smislu reči, a pogotovo onim delom koji se tiče nauke, koji je tesno povezan sa pitanjem prosvete, školstva i obrazovanja.

Gospodin Đelić, koji je do sada bio i potpredsednik Vlade za evropske integracije i ministar nauke, to očigledno neće biti. On je ovih dana u poseti Japanu, odnosno ministar spoljnih poslova prati predsednika Republike u toj poseti, a potpredsednik Vlade za evropske integracije očigledno prati ministra spoljnih poslova. Do sada je ta praksa bila vezivana samo za situaciju kada postoji opasnost da gospodin Jeremić napravi neku ozbiljniju štetu u odnosima sa Briselom. To jesu evropske integracije, ali izgleda da se takav manir proširio i na multilateralne odnose u pravom smislu reči, odnosno na odnose sa zemljama koje nisu članice Evropske unije.

Svakako, ono što je pitanje, očigledno je da ministar Obradović ne može sam da se nosi sa ovim problemom. Do pre nekoliko dana je imao ministarku Dianu Dragutinović, sa kojom je pokušavao da reši taj problem. Ministarka Dragutinović više ne obavlja tu dužnost, proći će neko vreme dok premijer lično preuzme nadležnosti, a za to vreme problem i prekid nastave postoje.

Osamdeset hiljada maturanata ima godišnje u Srbiji, približava se i kraj školske godine i prijemni ispiti, i ono što Vlada propusti u svom radu, ono što gospodin Marković može da ispravi pravnom akrobatikom i nuđenjem ovakvih rešenja kroz zakon o Vladi i zakon o ministarstvima, takav scenario, takvo rešenje ne može da se primeni na te mlade ljude. Čeka nas na jesen početak nove školske, odnosno akademske godine i ponovo ćemo doći u situaciju da probleme rešavamo ad hok, na sastancima u poslaničkim klubovima i dobrom voljom gradonačelnika Beograda, koji se nudi da reši neke od tih problema uz pomoć naše odborničke grupe.

Ovaj problem je mnogo dublji i mnogo ozbiljniji nego što to na prvi pogled izgleda. Mi smo ipak zemlja koja je dve godine nakon što je rektora svog najvećeg univerziteta dovela na binu na mitingu za odbranu Kosova i dovela ga u situaciju da polemiše sa šangajskim kriterijumima i pokuša da ospori kriterijume na osnovu kojih Beogradski univerzitet nije među 500 najboljih univerziteta u svetu, odnosno nije na onom mestu za koji je rektor uveren da jeste.

To nije autonomija univerziteta u pravom smislu reči i to je posledica toga da je univerzitet i čitava prosveta u mnogo čemu prepuštena sami sebi ili svedena na običnog budžetskog korisnika kao nekakva, obično se kaže – zemljoradnička zadruga. Nedavno sam bio u nekoj poseti u Srbiji, pa su me upozorili da se taj termin ne koristi tako kolokvijalno, pošto su mnoge zemljoradničke zadruge u Srbiji u ozbiljnijem statusu nego što su to neke naše obrazovne institucije. Hvala vam.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslanik Miroslav Markićević ima reč.
...
Nova Srbija

Miroslav Markićević

Nova Srbija
Poštovani zameniče generalnog sekretara, poštovani gospodine ministre, kolege narodni poslanici i svi građani Srbije koji gledate ovaj direktan prenos, imam pitanje, prvo – kada će da se izvrši rekonstrukcija Narodne skupštine, odnosno rukovodstva Narodne skupštine, pošto vidimo da će rekonstrukcija Vlade da se izvrši već u ponedeljak, utorak ili sredu?

Mislim da bi sledeći korak bio, i da građani Srbije to očekuju, da se izvrši i rekonstrukcija Narodne skupštine. Jer, koliko znam, po nekim rejtinzima kako nas građani ovde posmatraju, a pogotovo rukovodstvo Narodne skupštine, ti rejtinzi su na najnižim granama, te mislim da bi to trebalo da bude sledeći korak, pošto sadašnja vlast verovatno misli da mandat traje osam godina, a ne četiri godine.

Iskoristiću prisustvo gospodina Markovića, pendrek-ministra koji demokratiju u opštinama i skupštinama opština po Srbiji uvodi putem žandarma i policije. Svedoci smo i u Kraljevu i u Kuršumliji kako se to radi. Narod ne zna da na sastancima sa predsednicima stranaka koji čine tu vlast, pa i sa predsednikom ''Nove Srbije'', ministar priča jedno, a posle, na pritisak lokalnih funkcionera iz njegove stranke, odluči nešto drugo. Ali narod kaže da ničija nije do zore, pa ćemo jednom i saznati pravu istinu.

Ono što želim da vas pitam, gospodine ministre, a nadam se da ću od vas dobiti odgovore, jer na masu pitanja uopšte do sada nisam dobio odgovore, u kakvoj vezi su, pošto je danas, hvala bogu, ukinuto vanredno stanje u Kraljevu i znam da je dosta građana zadovoljno, gospodine ministre, kako ste Vlada i vi radili i da ste dosta uradili za unesrećene građane Kraljeva, ali morate da znate da ima i dosta nezadovoljnih građana. Želim da kažem neku reč u ime tih nezadovoljnih građana, pošto je danas ukinuto vanredno stanje u Kraljevu, pa će i političke stranke i nezadovoljni građani moći da pričaju javno.

Vreme je da podnesete račun, gospodine ministre, u ime Vlade Republike Srbije – koliko je novca prikupljeno, na koji način je potrošeno i da li požar koji se desio u zgradi Skupštine opštine u Kraljevu ima veze sa računima o pristizanju novca na taj zajednički račun? Da budemo precizni, ne sumnjam ništa, samo pitam i verujem da ćete vrlo brzo i eksplicitno, kao što se i juče znali da nam date replike na gotovo svaku reč, i sada odgovoriti – da li je paljevina prostorija bila paljevina računovodstva gde se skupljaju računi, pare ili je to neka druga prostorija? Verujem da bi to građani Srbije voleli da znaju, a pogotovo građani Kraljeva. Hvala lepo.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Ministar se prijavio, ali u ovom delu sednice ministar ne može da dobije reč.

Molim vas da svi koji koristite pravo iz Poslovnika pročitate Poslovnik. Smatram omalovažavanjem Narodne skupštine zanemarivanje obaveza koje proističu iz člana 286, jednako kao i pravo. Ne sumnjam da je ministar želeo da odgovori, ali, prosto, po Poslovniku nije moguće da po članu 286. iko, sem narodnih poslanika, odnosno predsednika i ovlašćenih predstavnika, dobije reč.

Narodni poslanik Jovan Palalić ima reč.
...
Srpska narodna partija

Jovan Palalić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poslanička grupa DSS je više puta u Narodnoj skupštini isticala činjenicu da se u još uvek značajnom broju odredaba ne sprovodi Ustav Republike Srbije i da se ne sprovode zakoni koje je usvojila ova skupština. Samo da vas podsetim da niz još uvek pozitivno važećih propisa nije usklađen sa Ustavom, nije donet zakon o javnoj svojini itd.

Veliki je problem kada se ne sprovode ili ne poštuju Ustav i zakon od organa institucije koja je, po Ustavu Republike Srbije, najodgovornija da sprovodi i primenjuje pozitivne propise koji se donose u Narodnoj skupštini. U ovom slučaju, to je pitanje Vlade Republike Srbije i predsednika Vlade Republike Srbije.

Još jednom, DSS insistira na zaista omalovažavajućem i ponižavajućem dopisu koji smo dobili od predsednika Vlade Republike Srbije, gde nas obaveštava da krši Ustav i zakon Republike Srbije koji se odnose na njegovu obavezu i odgovornost da u roku od 15 dana nakon prestanka mandata pojedinim ministrima ovde Narodnoj skupštini predloži nove ministre.

Podsetiću vas da Zakon o Vladi Republike Srbije kaže u članu 25. tačka 2 da je predsednik Vlade dužan da predloži Narodnoj skupštini izbor novog ministra u roku od 15 dana od prestanka mandata prethodnog ministra. Taj rok je, dame i gospodo narodni poslanici, davno istekao. Umesto ispunjavanja ove obaveze, od strane predsednika Vlade mi dobijamo jedan dopis gde se u poslednjem stavu govori da bi ispunjavanje zakona i Ustava predstavljalo povredu dostojanstva Narodne skupštine.

Ovde smo donosili različite zakone. Mi iz opozicije smo više puta kritikovali te zakone, ali kada Narodna skupština usvoji jedan zakon, on postaje deo pravnog sistema i pozitivan propis. Šta god mi o njemu mislili, a vrlo smo loše mislili o svim zakonima koje ste predlagali, mi te zakone moramo da poštujemo. A najvažnije je, i ono što najviše zabrinjava u ovom slučaju, da zakon ne poštuje predsednik Vlade, na čelu institucije koja je najodgovornija za sprovođenje zakona, i to u trenutku kada konstituiše tu instituciju.

Upravo ove odredbe, koje se sada krše i ne primenjuju, odnose se na izbor Vlade i veliko je pitanje na koji način će se tretirati ono što će se desiti u ponedeljak, kada se ta vlada bude izabrala, i da li će ta vlada biti po Ustavu i zakonu izabrana. To je pitanje. DSS smatra da će ona biti protivzakonito i protivustavno izabrana.

Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste da se mi ovde optužujemo da donosimo zakone koji su takvi da nas sve međusobno vređaju i ugrožavaju našu čast i dostojanstvo.

Pitanje je za predsednicu Narodne skupštine – šta će učiniti povodom kršenja Ustava i zakona od strane predsednika Vlade i povrede dostojanstva Narodne skupštine ovakvim jednim dopisom?

Pitanje za predsednika Vlade je – kada će on, kao najodgovornije lice za sprovođenje Ustava i zakona i kao neko ko je povredio dostojanstvo Narodne skupštine, podneti ostavku? Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Napred Srbijo
Želim da postavim pitanje ministru zdravlja i Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje i time pokrenem pitanje korišćenja ovlašćenja Vlade u smislu sprovođenja Zakona o javnim nabavkama, u najosetljivijem delu koje se zove zdravlje građana.

Želela bih da proverite i utvrdite činjenice vezane za nabavke i potrošnju lekova i sanitetskog materijala u zdravstvenoj ustanovi koja nosi naziv ''Klinički centar Vojvodine'' u Novom Sadu, za 2006, 2007. i 2008. godinu i prvih šest meseci 2009. godine, zato što se postavljaju vrlo ozbiljna pitanja.

Tražim odgovore koje želim da mi dostavite u vidu informacija za svaku godinu posebno, i to na sledeći način – kolike je iznose sredstava prenosio Republički zavod za zdravstveno osiguranje navedenoj zdravstvenoj ustanovi radi nabavke lekova i sanitetskog materijala, kako po osnovu zaključenih ugovora, tako i mimo i preko zaključenih ugovora?

Pod dva, tražim informaciju – koliki su bili posteljni kapaciteti zdravstvene ustanove za navedene godine?

Pod tri, imajući u vidu da Republički zavod za zdravstveno osiguranje ugovara ili, kako se to medicinskim rečnikom kaže - otkupljuju plan rada zdravstvene ustanove u celosti, 100% – kolika je bila procentualna iskorišćenost kapaciteta, koliki je broj osiguranika bio na tzv. listama čekanja na kraju svake godine, a imajući u vidu da građani više meseci čekaju specijalističke preglede i operacije?

S obzirom na to da postoje izraziti dispariteti u odnosu na to koji je procenat iskorišćenosti kapaciteta zdravstvenih ustanova i obima prenetog novca za lekove i sanitetski materijal, zahtevam od onih kojima postavljam pitanje da izvrše ozbiljnu i dubinsku kontrolu u saradnji sa nadležnim državnim organima i utvrde faktičko stanje stvari i da nam na osnovu toga dostave informaciju.

Zašto tražim odgovor na ovo pitanje? Od 2006. godine, zaključno sa 30. junom 2009. godine, građani Srbije, 975.334.000 je preneto više sredstava od redovnih transfera Kliničkom centru u Novom Sadu. Ako me neko nije dobro čuo, ja ću da ponovim – 975.334.530 dinara je preneto više Kliničkom centru od onog što mu se inače redovno prenosi. Za 240 miliona postoji obrazloženje da je reč o starim dospelim dugovima, ali 735 miliona nema osnove, makar po informacijama kojima raspolažemo.

S obzirom na to da se za lekove koji se izdaju na recept u budžetu Republike Srbije opredeljuje 23,5 milijarde dinara i da lekovi i medicinska sredstva u zdravstvenim ustanovama jesu opredeljena sredstvima od 28,8 milijardi dinara, po čemu je neophodno prenositi više sredstava od ovoga Kliničkom centru Vojvodine?

Ključno pitanje je zašto Republički zavod za zdravstveno osiguranje nije ni ove ni ranijih godina raspisivao tendere za lekove koji se izdaju na recept i lekove u zdravstvenim ustanovama po jedinstvenim generičkim grupama, jer bi se izbeglo da lekovi sa istim svojstvima za bolesnike imaju raspon od jedan do sedam puta više.

Pominjala sam slučaj da se prepisuje i nabavlja "norvask", koji košta 700 dinara, a lek sa istim dejstvom se može nabaviti za 170 dinara, čime bi se višestruko umanjili troškovi za ove namene, odnosno postigla racionalizacija sredstava, građani bili bolje snabdeveni lekovima i manje sredstava bilo izdvojeno za zdravstvene ustanove.

Da ste makar poštovali postojeći Zakon o javnim nabavkama, ja ovde danas ne bih imala priliku da postavim pitanje zašto je 735 miliona dinara preneto više, od milijardi koje inače dobijaju, a kamoli da usvojite novi predlog zakona o javnim nabavkama kojim pokušavamo da u teška vremena kontrolišemo tokove novca, pogotovo u oblasti zdravstva.

Molim da mi se odgovor dostavi pisanim putem i u rokovima koje propisuje Poslovnik.