Ne, nego mi je obaveza.

Nije. U Poslovniku ne piše da ako se smejete...

Obaveza mi je, narodni poslaniče, da vas sprečim da zloupotrebljavate Poslovnik Narodne skupštine.

Ta obaveza je obostrana.

Želite ponovo da govorite? Izvolite.

Hvala. Član 27. I neću se više javljati, osim ako mi date povoda.
Mi se, očigledno, razlikujemo u stavovima. Mi mislimo da vi kršite Poslovnik, član 27, time što dopuštate nezakonitoj radnji da se odvija u Skupštini Srbije. Vi mislite da to nije tako. I mi imamo…

Ponavljate već izrečenu primedbu, narodni poslaniče.

A šta je vaša ideja? Da provocirate poslanike, pa da kao dođe do nekog incidenta?

Ne, narodni poslaniče, moja je ideja da primenjujem Poslovnik i da se staram o redu.

Ja izražavam ozbiljnu sumnju u tu vašu nameru. Mislim da je vaša namera da kršite zakon, da se ponašate protivzakonito i želim da se Zakonodavni odbor izjasni o tome kako ćemo da izađemo iz te situacije. Mi ćemo se javljati dok imamo Poslovnik u rukama i dok nas obezbeđenje ne izbaci.
Kako mislite da prekinete ovo? Cela opozicija misli da ministar nema pravo da sedi tu, a vi mislite da ima. Zašto je vaša reč važnija od naše? Mi vam kažemo da nema pravo da sedi tu. Nema pravo. Dovoljna je sramota što na njegovom mestu ne sedi premijer. To je već dovoljna sramota za ovaj dom, da bismo mi dopustili još dublje poniranje ove institucije u blato.