Dakle, ne mogu da razumem zašto je jedan član, odnosno tumačenje jednog člana...
Neki se smeju. Nekima iz redova opozicije je sve ovo zanimljivo. Dakle, očigledno je nekome ovo sve šala.
Ne razumem zašto je jedan član zakona, odnosno tumačenje jednog člana zakona izazvalo ovoliku žuč i polemiku. Kao što ne razumem zbog čega ste me na onaj način napadali. Kao što ne razumem i kako je moguće da tvrdite da sam ja obmanjivao javnost. Jednostavno, to ne mogu da razumem. Šta je posredi, šta se krije iza toga i kakav je to problem?
Nije ovo prvi put. Kad god sam došao u ovu skupštinu vi ste, gospodine Andriću, imali taj neki lični odnos. Ne možete se u politici vladati tim ličnim odnosom. Vaš šef poslaničke grupe je rekao – zašto niste odmah rekli da ne želite da komentarišete, sve bi bilo u redu. Iako sam ja i rekao da ne želim da komentarišem, niti sam ovlašćen da iznosim u javnost korespondenciju mene i predsednika Vlade.
Ne razumem da li je moguće da ovakva tema, banalna, koja nema nikakvih posledica, jer ja sam ministar, vršim ovlašćenja ministra, član sam Vlade, vi to ne možete da sporite, i kao takav imam pravo i obavezu da prisustvujem i sednicama Narodne skupštine, zašto je to toliki problem i zašto se vi toliko nervirate i zašto pominjete sve što pominjete. Uopšte ne razumem čemu tolika žuč. Ne znam šta to izaziva kod vas toliki bes i takav pristup jednom problemu ili jednom pitanju.
Dakle, potpuno je zakonito postupanje ministra, Vlade i Narodne skupštine u ovom slučaju kada ja u ime Vlade prisustvujem sednici Narodne skupštine. Potpuno je zakonito. Mislim da ne postoji ozbiljni pravnik koji nije političar (mi političari umemo da tumačimo na svoj način) koji može da kaže suprotno.
Svako isključenje nadležnosti mora biti izričito navedeno, svako ograničenje u pravima se izričito navodi, i zakonodavac je to uradio u stavu 2. člana 24 – izričito je naveo šta ministar u ostavci ne može. Sve ostalo može. I ponavljam, devet meseci su ministri glasali na sednicama Vlade i odlučivali. Znači, jedina stvar koju ministar ne može jeste da donosi propise.
I nemojte, molim vas, to je tako banalna stvar, a oko toga se ovde stvorila polemika kao da pričamo o ne znam čemu. Nema kršenja zakona, nema kršenja Ustava, nema kršenja Poslovnika. To je toliko očigledno mislim svakome ko sluša ovo. Zbog toga u početku prosto nisam hteo da verujem da će se na tome toliko insistirati.
Moram priznati da sam jako neprijatno iznenađen načinom na koji se vodi ova diskusija, a moram reći i animozitetom koji se pokazuje u jednoj diskusiji koja bi trebalo da bude, po mom dubokom uverenju, na jednom sasvim drugačijem nivou.