Dozvoljavam da koristite vreme poslaničke grupe govoreći o amandmanu. Izvolite.

Umesto kuma sa praznom torbom, ja bih više voleo da u Beograd dolaze zaposleni u Hemijskoj industriji "Župa" iz Kruševca, koji su privatizacijama ovakve i ove vlade gospodina Mirka Cvetkovića ostali bez posla, rizikujući urušavanje kompletnog sistema za vodosnabdevanje u Srbiji, jer je to jedina firma koja snabdeva tečnim hlorom celu Srbiju. Voleo bih da su došli radnici "Merime", takođe iz Kruševca, koji su radili u "Merimi"…

Ja vas najlepše molim, u vezi sa temom dnevnog reda.

U redu. Hvala.

Zahvaljujem. Stvarno zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić.

S obzirom da na to amandman glasi ''briše se'', ovo što ću reći sigurno ima veze sa Vladom Srbije.
Dakle, postavljam pitanje ministru – kako misli da tom bahatošću i tim ćutanjem i tim osmehom, da ne kažem kezom, vređa poslanike, a vi to ne vidite…

Narodni poslaniče, i vas bih zamolila da odredbu Poslovnika o obraćanju…

Ma dobro, opomenite vi mene, samo da ja kažem. Zato što ja predstavljam 200.000 birača, a ne vas…

Narodni poslaniče, mene Poslovnik obavezuje da se staram o redu. To ne podrazumeva da svako od nas uradi sve što može, kršeći Poslovnik, i da ja tek onda počnem da se staram o redu. Dakle, bez uvredljivih izraza i o temi dnevnog reda.

Tema je pitanje da li Narodna skupština krši zakon time što je predstavnik Vlade ministar u ostavci. Zato što, ako mi postavimo pitanje, a nemamo odgovor, a neko od ministara iz Vlade ćuti i smeje nam se, mi onda mislimo da je on nešto ukrao…