Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.)
Na naslov iznad člana 8. i član 8. amandman sa ispravkom podnela je grupa 12 narodnih poslanika poslaničke grupe LDP. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine Đuriću.

Poštovana predsednice, koristiću, osim ova dva minuta, i deo vremena poslaničke grupe.
LDP je podneo ovaj amandman vodeći računa i o svom predlogu zakona o ministarstvima i vođen idejom da je, pre svega sadašnja organizacija, s jedne strane Ministarstva poljoprivrede, a s druge strane onog ministarstva koje u sadašnjem opisu resora obuhvata i temu zaštite životne sredine, do sada proizvelo dosta štetnih efekata, pre svega u ovom drugom delu, sektoru zaštite životne sredine, koji je do sada bio objedinjen sa sektorom urbanizma i građevine, a najnovijim izmenama zakona biće im pridodat i sektor rudarstva.
Pre nekoliko godina je čitava tadašnja opozicija, među kojima su i mnoge stranke koje danas čine vlast, strašno prigovarala pa i na neki posprdan način govorila o ministarstvu koje je tada vodio gospodin Velimir Ilić, koje se zvalo Ministarstvo za kapitalne investicije, da bismo u narednih nekoliko godina, pogotovo kroz ove najnovije izmene zakona koje se predlažu, praktično dobili ministarstvo koje je po svojim ovlašćenjima, po svojim resursima, po novcu koji kontroliše, još veće od tog ministarstva, a vidite šta se dešava kada postoje takva ministarstva. Jedan ili nekoliko spornih ugovora ili spornih potpisa mogu da dovedu do vrlo teških posledica.
Videćemo kako će se razvijati ti pravni ili sudski postupci, ali ne bismo voleli da neki od današnjih ministara, pre svega zbog loše organizacije Vlade i ministarstva ili zbog preteranog broja i opsega ovlašćenja, budu dovedeni u sličnu situaciju, pogotovo s obzirom na sve ovo što se u javnosti pojavljivalo proteklih meseci, pre svega kada je u pitanju funkcionisanje sektora za zaštitu životne sredine, akcije "Očistimo Srbiju" itd. U zemlji u kojoj između 600 miliona i milijardu evra godišnje ''iscuri'', ili ''prođe kroz prste'', kako se to slikovito kaže, kroz postupke javnih nabavki, takva koncentracija moći i ovlašćenja u rukama jednog ministra je vrlo problematična.
Sličnu ili istu vrstu problema će proizvesti i objedinjavanje ministarstava poljoprivrede i trgovine, kako je predložila Vlada. Zbog toga je naš predlog bio da se objedine resori poljoprivrede i zaštite životne sredine, kako je to uobičajeno i u velikoj većini drugih zemalja, da to ministarstvo bude zaista fokusirano na sektor poljoprivrede, ali na jedan ozbiljan način.
U prethodne dve i po godine smo, koliko traje kriza, od izjave ministarke Diane Dragutinović na samom početku te krize da je agrar, da je poljoprivreda naša šansa i sasvim izvesno opravdanog očekivanja javnosti i uverenja građana u Srbiji koji danas agrar prepoznaju kao najveću šansu, došli do toga da smo u drugoj polovini 2010. godine bili suočeni sa zaista ozbiljnim nestašicama.
Vlada je ostala gluva čak i na neke vrlo konkretne predloge, koji su dolazili između ostalog iz LDP, kako da se kroz drugačije upravljanje poreskom politikom, kroz politiku kontrolisanih trgovinskih marži, demonopolizaciju, neka od tih pitanja reše, i to ne demagogijom, kako se to, na kraju, u dobroj meri završilo, i ispraznom pričom o monopolima i monopolistima, nego na način da budu zaštićeni interesi i onih koji su neposredni proizvođači i onih koji kroz svoje prerađivačke kapacitete ključno utiču na finalni proizvod i na njegovu distribuciju i dolazak u trgovine.
To se očigledno nije dogodilo i, kako obično biva, čitava priča je svedena na neka imena i spekulacije o tome ko štiti čije interese. To je nekad interesantno javnosti, ali to nema nikakve veze s ozbiljnim rešenjem problema na onaj način na koji očekujemo.
Dakle, naš predlog je da rasteretite ministra Dulića, da izuzmete iz njegove nadležnosti ovaj deo resora zaštite životne sredine, kako bi mogao, ako ste već odlučili da ga, uz ministra Mrkonjića i drugog ministra koji se ističe po svojoj neefikasnosti ili čak problemima koji je proizveo, zadržite u Vladi, da mu omogućite da bude koncentrisan recimo na sektor urbanizma i građevine, koji je u našem predlogu poseban resor, kako ne bismo ponovo došli u situaciju da 20 meseci nakon usvajanja Zakona o planiranju i izgradnji menjamo 90 njegovih odredaba, a da, kako ministar sam priznaje, građevinske dozvole za milion kvadrata stambenog i komercijalnog prostora stoji neiskorišćeno zbog toga što je građevinska industrija u međuvremenu potpuno uništena.

Zahvaljujem.
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za pravosuđe i upravu podneo je amandman na član 8. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 9. i član 9. amandman je podnela grupa 21 narodnog poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo''. Gospodin Zoran Babić ima reč. Izvolite

Hvala vam, gospođo predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodina Markovića nema u sali, nažalost. Stav SNS o sastavu i funkcionalnosti Vlade Republike Srbije je pretočen u predloge zakona o ministarstvima i Vladi. Vi ste, nažalost, te predloge zakona ''po difoltu'' odbacili jer su predloženi od strane najjače političke partije u Srbiji.        
Ti predlozi zakona nisu predizborni pamflet, nisu samo mrtva slova na papiru, već obaveza data građanima Srbije da će nakon vanrednih parlamentarnih izbora Vladu Republike Srbije činiti 12 ministarstava. Među tih 12 ministarstava nema Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, jer je za SNS postojanje Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja neodrživo.
Pošto je predsednik Vlade gospodin Mirko Cvetković označio bivšeg ministra, sada našeg kolegu narodnog poslanika Mlađana Dinkića, kao najodgovornijeg za veliku nezaposlenost u Srbiji, smatramo da i ministarstvo koje je vodio takođe treba da snosi određenu odgovornost i deli sudbinu ministra, jer je ekonomsko stanje u Srbiji više nego teško, a nezaposlenost ogromna.
Mi ne želimo da zatvaramo oči pred tim problemima i tim činjenicama. Umesto Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja SNS predlaže formiranje ministarstva privrede i rada, u kojem bi se spojile nadležnosti više sadašnjih ministarstava koja su nadležna za pojedine oblasti privrede, čime se postiže bolje obavljanje poslova i koordinacija planova. Ovo ministarstvo bi, takođe, bilo nadležno za celu oblast radnih odnosa i zapošljavanja. Ti poslovi su i po starom ali i po ovom vašem predlogu zakona o ministarstvima na jedan relativno nejasan način bili podeljeni između Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Ministarstva za rad i socijalnu politiku.
Poslovi koji se odnose na NIP takođe ne treba da stoje u ovom predlogu zakona o ministarstvima, jer je u dosadašnjoj praksi Ministarstvo za NIP vršilo ulaganje u projekte koji su u nadležnosti drugih ministarstava, čime se direktno mešalo u njihovu nadležnost i otežavalo rad tih ministarstava.
Tako smo imali vrlo nejasnu situaciju u Srbiji – da li je neki put asfaltiran sredstvima NIP-a ili Ministarstva za infrastrukturu, da li je neka škola u Srbiji građena preko Ministarstva prosvete ili Ministarstva za NIP, da li je neka školska fiskulturna sala pored te škole građena sredstvima Ministarstva prosvete, NIP-a ili Ministarstva za sport. Uglavnom, Ministarstvo za NIP je, prosto, bilo svuda prisutno.
S druge strane, ukoliko pogledamo odluku o raspodeli sredstava NIP-a za 2010. i 2011. godinu, vidimo da je to ministarstvo i postojalo i trošilo velike količine državnog novca, budžetskih sredstava, u cilju formiranja i afirmisanja jedne političke partije.
Takođe se analizom ovih odluka može videti velika nesrazmera u teritorijalnoj raspoređenosti tih sredstava po opštinama i gradovima u Srbiji i iz te nesrazmere se zaista ne vidi politika ravnomernog regionalnog razvoja i decentralizacije, za koju se ta politička partija zalaže.
Pošto ste amandman odbili, neću vas pozvati da još jednom razmislite o tom amandmanu. Pozivam vas na vanredne parlamentarne izbore, pa neka građani Srbije odluče čijem konceptu više veruju. Hvala.

Na naslov iznad člana 9. i član 9. amandman sa ispravkom podnela je grupa 12 narodnih poslanika poslaničke grupe LDP. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine Đuriću.

Hvala, predsednice. Predlog LDP-a je bio da imamo klasično ministarstvo privrede i trgovine, ali ovaj naš amandman ima i širi kontekst. Povezan je i sa čitavim nizom drugih ministarstava, odnosno osnovama i konceptom politike Vlade.
Mislim da je jedino ministarstvo o kome se nije ozbiljno razgovaralo tokom čitave ove, da još jednom ponovim - sapunice o rekonstrukciji, Ministarstvo spoljnih poslova. Većina ministarstava u našem, vašem predlogu, ministarstava koja danas postoje, ne može na normalan način da radi dok je na čelu Ministarstva spoljnih poslova osoba koja zatvara sva tržišta i sve političke puteve u ovoj zemlji, i u regionu, i u Evropi i van nje.
Ako govorimo o ministarstvu privrede, pogotovo o ministarstvu trgovine, onda je pravo pitanje koja su tržišta na kojima bi ovakva privreda ovakve Srbije bilo šta mogla da prodaje, a da ne govorim o tome kako bi bili loši potencijali čak i u situaciji da ovde postoje ozbiljniji proizvodni kapaciteti. Jedino objedinjeno tržište na kom imamo suficit je tržište Cefte, pogotovo na nekim njegovim teritorijama, koje obuhvataju Crnu Goru, Kosovo, BiH. Ono što je šansa je EU. Ni na jednom od tih polja nije moguće načiniti ozbiljniji prodor bez nekakve političke inicijative ili političke prethodnice.
Kakva je perspektiva bilo kakvog ministarstva koje bi se bavilo ovim pitanjima kada moramo da dolazimo u situaciju da imamo, da još jednom ponovim, predsednika koji je u poseti Japanu, ministra spoljnih poslova koji ga prati i potpredsednika za evropske integracije koji ide za njim kako bi umanjio potencijalnu štetu? Hvala.

Na naslov iznad člana 9. i član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 10. i član 10. amandman sa ispravkom podnelo je 12 narodnih poslanika poslaničke grupe LDP.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 10. i član 10. amandman je podnela grupa 21 narodnog poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo''.
Gospodin Veroljub Arsić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, konačno pravimo nekakvu rekonstrukciju Vlade. Voleo bih da je ministar tu, zato što nas je on na sve naše kritike koje je opozicija upućivala ubeđivao kako rekonstruisana vlada neće biti značajno jeftinija nego što je bila prethodna vlada, ali će svakako višestruko biti efikasnija u svom radu i izvršavanju svojih zakonom i Ustavom predviđenih obaveza.
I gle, evo, već ste na jednom od prvih koraka napravili grešku. Jer, život je jedno, realnost je jedno, a definicije velikog upravnog pravnika gospodina Markovića su naučna fantastika, pogotovo u onom delu kada se kune da zakon nikad nije kršio, a jeste svaki put kad je trebalo da dovede svoje na vlast u nekoj opštini.
Članom 10. je predviđeno da postoji Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku (ne bih sada da ponavljam priče kakve to veze ima jedno s drugim i tako dalje), a u članu 14. je predviđeno Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.
Opet ne bih da pričam da li to ima neke veze jedno s drugim, ali bih voleo da ovlašćenog predstavnika Vlade priupitam šta će da uradi, recimo, sa privrednim društvom Kostolac. Privredno društvo Kostolac, jedan od naših elektroenergetskih kombinata, ima u svom sastavu i površinske kopove. Javno je preduzeće, pa me vrlo interesuje kako će da izgleda sledeća odredba u članu 10. i kako će ona da se sprovodi.
U članu 10. kaže se da ministarstvo, između ostalog, preduzima mere radi obezbeđivanja uslova za funkcionisanje javnih preduzeća u oblastima za koje je ministarstvo obrazovano.
Znači, nema problema, imaju termoelektranu, tu će ministarstvo da vrši nadzor, ali imaju i površinske kopove. Ko će tu da vrši nadzor? Nad jednim istim javnim preduzećem dva ministarstva će vršiti nadzor, i ministri su iz potpuno različitih stranaka, i nema državnih sekretara iz druge stranke, nego su ministarstva ustrojena po feudima ili partijskom principu, pa ne deluju sa pozicije jedinstva vlasti, nego podele vlasti. I sad se postavlja sasvim logično pitanje kako će da funkcioniše to privredno društvo.
Vama je to smešno, ali oni danas tamo imaju Đerdap na suvom i imaju tri velika površinska kopa. Umesto što se smejete, bolje zatražite odgovor.
Tako to izgleda kada ljudi koji ne znaju šta je život, ne znaju šta je realnost, ne znaju svoju upravu i kakve sve probleme može da napravi jedan ovako loš zakon, nešto ovako pošalju u Skupštinu na usvajanje. I vladajuća većina, valjda zbog tih svojih feuda i podele vlasti, ni za jedan jedini korak neće da odstupi od Predloga zakona, bez obzira kakve će posledice da postoje kada je zakon u nekim svojim delovima loš.
Gospodo, možete da rekonstruišete vlade, možete da pričate kako je ovo najbolje moguće rešenje, ali čim ovo bude počelo da živi, videćete koliko ste grešaka napravili i nama samo olakšavate posao da vas na narednim izborima što lakše pobedimo.

Na naslov iznad člana 11. i član 11. amandman sa ispravkom podnela je grupa 12 narodnih poslanika poslaničke grupe LDP. Reč ima narodni poslanik Kenan Hajdarević.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, LDP je podneo amandman na član 11, kojim tražimo da u rekonstruisanoj vladi ne postoji Ministarstvo za državnu upravu, lokalnu samoupravu, ljudska i manjinska prava.
Ovaj naš amandman je logična posledica našeg amandmana na član 2. Predloga zakona, kojim smo aktuelizovali naš predlog zakona o ministarstvima od pre dve godine, gde smo predvideli da postoji 12 ministarstava u Vladi Republike Srbije.
Međutim, iako smo predvideli ukidanje ovog ministarstva, za nas je puno važnije čime će se baviti ovo buduće ministarstvo, odnosno kakav će odnos ovo buduće ministarstvo imati prema svim onim problemima koji su nastali zahvaljujući još aktuelnom ministru Čipliću, koji je vodio resor ljudskih i manjinskih prava.
Tu prevashodno mislim na probleme koji su se desili u Sandžaku nakon izbora za Nacionalni savjet Bošnjaka, odnosno postavlja se logično pitanje da li će politika nove, buduće, rekonstruisane vlade u odnosu na problematiku manjina, prevashodno u odnosu na problematiku konstituisanja Nacionalnog savjeta Bošnjaka, biti ista kao politika koju je sprovodio gospodin Čiplić.
Ako će se ta politika promeniti, ako će gospodin Marković povući odluku o ponovnom održavanju izbora, onda možemo da imamo toleranciju u odnosu na postojanje ovog ministarstva. Međutim, ako ovo ministarstvo i dalje bude vodilo onu politiku koja je antagonizovala celu jednu nacionalnu manjinu sa predstavnicima vlasti, onda takva politika ne zaslužuje apsolutno nikakvu podršku.
Ono što odavde treba jasno da kažemo jeste da na području Sandžaka ne postoje osobe niti ljudi koji su spremni i žele da destabilizuju Republiku Srbiju. Upravo su Ministarstvo za ljudska i manjinska prava koje je do sada postojalo, gospodin Čiplić i politika koju je on sprovodio oni koji destabilizuju Republiku Srbiju i koji pokušavaju da od Sandžaka i Bošnjaka naprave neke nove dežurne krivce, kako bi u ostatku Srbije dobijali glasove na nekim budućim izborima. Hvala.