Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika ima nas devedesetoro, a da bismo utvrdili broj poslanika u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali 87 narodnih poslanika, odnosno da imamo uslova da nastavimo rad.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam da sam povodom pretresa u pojedinostima 1. i 2. tačke dnevnog reda, pored predstavnika predlagača Milana Markovića, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, i Olivera Dulića, ministra životne sredine i prostornog planiranja, pozvala da sednici prisustvuju i: Gradimir Nenadović, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Darko Radojčić, zamenik direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Vladan Jović, pomoćnik ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ranko Vujović, pomoćnik direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Slavica Stišović, viši savetnik u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, i Željko Čurguz, viši savetnik u Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VLADI (pojedinosti)
Pre toga, dozvolite da vas informišem o vremenu koje je preostalo za pojedine poslaničke grupe. Poslanička grupa ZES ima 86 minuta, SRS – 37 minuta, ''Ujedinjeni regioni Srbije'' – 28 minuta i 48 sekundi, ''Napred, Srbijo'' – 20 minuta i 30 sekundi, DSS – Vojislav Koštunica – 16 minuta, Poslanička grupa – SPS–JS 18 minuta, LDP – 12 minuta i 24 sekunde, ''Nova Srbija'' – sedam minuta, Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i PUPS – šest minuta.
Na član 4. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksandar Martinović i grupa 21 narodnog poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo''.
O ovom amandmanu je već bilo reči. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Da.) Gospodin Miloš Aligrudić. Izvolite.

 Prosto je nemoguće propustiti priliku da se nešto kaže o ovom amandmanu, zato što taj amandman u suštini otklanja ovu nemoguću situaciju u članu 4. predloga zakona.
Naime, da podsetimo na brzinu, ovim predlogom Vlada hoće da uradi sledeće – da legalizuje izvestan zavet ćutanja unutar same Vlade, u radu Vlade, tako što se ministrima i drugim funkcionerima Vlade zabranjuje da iznose u javnosti stavove koji bi bili suprotni stavovima koji su usvojeni na sednicama Vlade.
Izvinite, kako je moguće da u društvu postoje dva standarda – jedan za narodne poslanike, a drugi za članove Vlade? I jedni i drugi su javni poslenici, i jedni i drugi obavljaju posao za interes države. Znači, poslanik ima slobodan mandat koji isključuje mogućnost tzv. blanko ostavke da bi se zaštitio interes građana, a ministar ima obavezu da ništa od onoga što misli ne šušne u javnosti ukoliko bi to bilo drugačije od onog stava koji je usvojen glasovima na Vladi.
Mi nemamo kabinetski sistem. Kabinetski sistem nije formiran Ustavom Republike Srbije. I to nije jedina odredba, ima ovde još odredaba koje uništavaju ustavni sistem države. Prema tome, ovo zakon čini duboko protivustavnim i mene čudi kako na Zakonodavnom odboru ovo nije palo.
Znači, neophodno je ovu odredbu izbaciti, izbrisati iz zakona. I svaku odredbu koja diskriminiše ministra u odnosu prema Narodnoj skupštini, koja remeti odnos predsednik Vlade – ministar i Vlada – Narodna skupština. Nemoguće je da predsednik Vlade prema ministru ima određena ovlašćenja koja u našem ustavnom sistemu može da ima isključivo Narodna skupština. To je apsolutno nemoguće.
Šta vi hoćete ovim da postignete? Čudo. Evo juče smo videli za trenutak jednu kratku demonstraciju tog čuda, doduše na drugi način, ali, evo, tako bi to izgledalo u budućnosti.
Postoji neka prepiska između ministra i predsednika Vlade, juče smo to čuli, navodno je predmet te prepiske nekakva formalna ostavka, i mi ne možemo celo popodne juče da saznamo da li se to desilo ili nije i kakvog to značaja i značenje ima. Celo popodne juče smo izgubili na povredama Poslovnika raspravljajući oko toga da li je ministar, aktuelni, koji ovde sedi, podneo ostavku ili nije i, ako ju je podneo, kakvog to značenja ima. To je ono što je neverovatno.
Sad valjda taj isti ministar, plašeći se unapred zakona koji još uvek nije prošao, ne želi da kaže kakva vrsta prepiske je u pitanju, kakvog to smisla i značaja ima i u čemu se ona sastoji. Bolje bi bilo da smo to čuli u jednom trenutku ovde nego što smo imali tri sata gubljenja vremena juče po podne. Da li je to moguće? Da li možemo mi na normalan način da radimo u ovoj skupštini? Na šta to liči?
Najbolje rešenje za sve nas je da se manemo ćorava posla i da iz ovog zakona uklonimo ove ludačke odredbe, koje ne služe ničemu osim rušenju pravnog poretka. A to šta se ste vi u vlasti dogovorili kakav biste politički marketing da pravite tzv. rekonstrukcijom Vlade, prekrajanjem ministarstava, to tek ne vodi ničemu, jer građani ove države neće imati uskoro hleba da jedu, a vi se igrate političkih igrarija.
To je ono što je ovde najstrašnije od svega i što ne vodi ničemu. Da ste pametni, i za vaše dobro bi bilo da izbori budu što pre, da se ne bismo zanovetali oko ovakvih gluposti, a da ne pričam o tome da svaka glupost koju ovde napravite ostavlja nepovratne i teške posledice na poredak ove države.

Narodni poslanik Dragan Šormaz ima reč.

Kratko ću, predsednice, pošto smo juče govorili o njemu, ali evo da ponovim još jednom stav Srpske napredne stranke i zašto smo napisali ovaj amandman.
Po našem mišljenju, prvo, ovo se u praktičnom smislu ne može koristiti, ovo samo služi kao strašilo, da plaši navodno članove Vlade, ministre i ostale službenike. Ali bitno je da ne stoji, ponoviću samo ono čime sam juče završio – bitno je da se ceo ovaj član obriše. I pozivam sve poslanike da glasaju za ovaj predlog jer je sramota za Srbiju da ovo piše u jednom zakonu, naročito za one koji sebe smatraju demokratama.
Jer, da piše u zakonu da odluku Vlade mora da zastupa u javnosti član Vlade koji je glasao protiv nje ili je bio uzdržan, to je besmisleno. Pa, valjda ministar koji je glasao protiv ima pravo da to obrazloži i valjda javnost ima pravo da zna zašto je on na sednici Vlade glasao protiv neke odluke, pa čak i ako je ostao u manjini. Kakve ima veze ako je ostao u manjini, javnost ima pravo da zna.
Zbog toga, kao i svega ostalog što smo čuli, ovaj amandman treba da prihvate svi oni koji se smatraju demokratama. Biće na sajtu. Ako se usvoji ovako, ceo svet će moći da pročita šta u suštini Srbija piše u svojim zakonima i da li je ili nije demokratska država i da li joj je, kad tako nešto usvaja, mesto u Evropskoj uniji ili nije. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Da.) Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, mislim da smo juče izneli dovoljno razloga zbog čega treba ili ne treba podržati ovaj amandman i zbog čega treba glasati na ovaj način kada je reč o zakonu.
Svakako da to ne ulazi u neka demokratska načela i demokratske principe. Demokratska načela i principi ne važe samo za Vladu, već i za političke stranke. Bili smo svedoci da jedan poslanik nije bio zadovoljan radom svoje stranke, pa je video kako je prošao kada je kritikovao rad svoje stranke.
Mislim da u ovom sazivu Vlade, u ovom sazivu Parlamenta, svako ima pravo na svoje mišljenje, ali je Vladi u Srbiji, kao i u drugim državama, potrebno određeno jedinstvo i ispoljavanje tog jedinstva i u javnosti i u javnim nastupima.
Uostalom, ovi koji se pozivaju na demokratske principe, neka pogledaju poslovnik o radu nekih drugih vlada, neka pogledaju poslovnik o radu, recimo, ruske vlade, neka pogledaju poslovnik o radu vlada Evropske unije, neka pogledaju zakone koji prate rad tih vlada, pa će videti kakva su demokratska dostignuća, demokratska pravila i demokratski principi u nekim drugim državama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Nema osnova za repliku, gospodin Milivojević je samo obrazložio sopstveni stav.
Grupa 21 narodnog poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo'' podnela je amandman kojim se predlaže da se posle člana 5. doda član 5a. Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Na zakon o Vladi podneto je ukupno osam amandmana, od kojih je šest poslaničke grupe ''Napred, Srbijo'' SNS. To govori da rešenja koja smo mi predvideli u zakonskim projektima predatim u decembru, a pre usvajanja budžeta, koji je trebalo da dovedu do stvarnih ušteda, jesmo sada pretočili u amandmane.
Tim amandmanom na član 5. bi se, u stvari, na pravi način, reorganizacijom rada kabineta predsednika i potpredsednika, učinile prave uštede, jer predsednik i potpredsednik ne moraju i ne treba da imaju dva kabineta, već jedan, što jeste i racionalnije i jeftinije rešenje u odnosu na sadašnju situaciju, gde svaki od više potpredsednika ima svoj kabinet, uključujući i resorne ministre koji su istovremeno i potpredsednici.
U odbijanju ovog amandmana Vlada nama odgovori na sledeći način – amandman se ne prihvata jer poslovi predsednika i potpredsednika Vlade nisu istovetni, mogu biti raznorodni, pa ako bi se usvojilo naše rešenje, potpredsednik Vlade ne bi imao mogućnost da izabere saradnike koji će mu pružati stručnu i administrativno-tehničku podršku.
Ovo je sada jedan od apsurda u koji ulazi Vlada kada priča da pravi izmene da bi uštedela i da bi pokazala jedinstvo i postojanje timskog rada. Da li je to u skladu sa timskim radom i zajedničkom politikom kada imate čak i administrativno-tehničku podršku podeljenu po potpredsednicima, odnosno strankama, to neka presude građani, a ja ću reći u brojkama kako bi ovaj amandman izgledao u efektima, da je primenjen.
Po našem predlogu, iz kojeg je i proistekao ovaj amandman, ministara bi umesto sadašnjih 25 bilo 12, znači manje za 13. Potpredsednika, kojih sada ima četiri, trebalo bi da bude samo jedan, znači manje tri. Ministarstava bi umesto sadašnja 24 bilo 12, što znači da bi bilo 24 službe manje, jer svako ministarstvo ima službu – opštu i finansijsku. Bilo bi manje 13 ministarskih i četiri potpredsednička kabineta, znači 17 kabineta manje.
Sada imate 68 državnih sekretara, a po našem predlogu bi bilo svega 12 zamenika, što znači 56 državnih sekretara manje. Pošto u svakoj od 24 službe i u 17 kabineta ima i šef, to bi bilo i 41 šef manje, i svako ministarstvo ima sekretara, što znači 12 sekretara manje, a svaki ministar i potpredsednik ima tri posebna savetnika, što znači da bi bilo i 36 savetnika manje.
Sabrano u ciframa, to znači da bi 170 funkcionera, ponavljam za one koji galame pa ne bi da čuju – 170 funkcionera i šefova službi, čije su samo bruto plate preko 200.000 dinara mesečno, u proseku po radniku, odnosno godišnje ukupno ne manje od četiri miliona evra, a na to da dodamo sve ostale troškove telefona, kancelarija, službenih vozila, sekretarica, putovanja itd.
Znači, po predlogu SNS, poslaničkog kluba ''Napred, Srbijo'', da se na taj način govorilo o uštedama i smanjenju Vlade, efekti bi bili četiri miliona evra godišnje i 170 funkcionera manje. Međutim, po predlogu Vlade, kao što vidite, reč je o tome da Vlada želi da ograniči pravo na javno istupanje, i tako tumači timski rad, a to što u stvari nema zajedničku politiku i zajedničke ciljeve, pokušava pričom o štednji da prevede na sasvim drugi teren.
Dodaću još jednu, mislim zaista ključnu opasku na ovaj zakonski projekat, a to je da, dok svi stranački prvaci pokušavaju da govore o ekonomiji, u stvari oko sebe okupljaju magove istraživanja raspoloženja i nade građana. Okupljaju oko sebe teoretičare političkog delovanja i istražuju nauku i praksu uticanja na svest, a ne to kako da u privredi poprave stanje.
Plaćaju se i cene samo oni koji stvore vest, a ne predlozi za rešenje problema. Odbijanjem da raspravljate o našem predlogu zakona koji znači stvarne štede, to potvrđuje i skupštinska većina, a svi zajedno govorimo o boljoj budućnosti. Govorimo o boljoj budućnosti, a građanima prikazujemo Potemkinova sela, razvoj koga nema, vodimo ljude od nade do nade, odlažući pobunu, odnosno izbore.
Procenite koliko je to korisno u ovom trenutku i molim vas, ovo vam je poslednja prilika da pokažete da, usvajanjem našeg amandmana i člana 5a, zaista želite da uštedite. Hvala.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Miroslav Markićević ima reč.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani koji gledate ovaj prenos, koristiću ovih sedam minuta, pa ću ovoga puta dati priliku gospodinu ministru, pošto prošli put zbog poslovničkih razloga nije mogao, da mi odgovori na neka pitanja.
Naravno da će predmet moje diskusije biti ovaj član 26a, gde se kaže da državni sekretari, ministri i svi treba da zastupaju mišljenje i stavove Vlade.
Kao stranački funkcioner, ja u načelu znam kako se teško donose neke odluke i u okviru stranke, i podržavam to, ali kako ćete vi, gospodine ministre, narodu da objasnite (meni nećete sigurno, jer ja ovo ne prihvatam) da, ako se jedan ministar pobuni i, recimo, misli da ne treba cena hleba da bude 70 dinara, a svi vi ostali mislite da treba, taj treba da ćuti i ne sme da kaže? Čini mi se da vi na mala vrata uvodite jednoumlje u okviru višepartijskog sistema. Znači, dovoljni ste sami sebi i u okviru vladajuće koalicije.
Poznajući vas, vašu korektnost i vašu stručnost… Ovo govorim najiskrenije. Ne mogu da zamislim gospodina Markovića koji će bez ostavke, to je izgleda rešenje, da prihvati neke stvari koje su, evo recimo cenu hleba od 70 dinara, a da niko ne zna da objasni zbog čega je to i kako, a svi znamo da je to zbog monopola ovih vaših tajkuna koji sada prodaju ove lance i, umesto da im budu zaplenjene firme, da vrate dugove, njima se omogućava da uzmu stotine miliona evra.
Pošto su nam puna usta Evrope svima, kol'ko vidim, u ovom parlamentu, gospodine ministre, ako sam dobro shvatio, na zadnjoj strani ovog predloga zakona o Vladi piše: "Izjava o usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije"; pa kaže da je ovlašćeni predlagač propisa Vlada, obrađivač – Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu; pa parametri na koga ste se pozvali, pa, recimo, pod tačkom 4) piše: ''Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi EU sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, konstatovati tu činjenicu''. To je boldirano, ali vi bledo konstatujete: ''Ne postoje odgovarajući propisi EU sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi''.
Dakle, ovu odredbu kojom vi obavezujete sve državne sekretare, pomoćnike ministara ili ministre da moraju da misle kao jedan, kao premijer, što ne mogu da verujem da će da se ostvari... Recimo, Glavni odbor Demokratske stranke, gde je više od pola Vlade, gde je predsednik Republike, donese jedno mišljenje, a na Vladi, pošto predsednik Cvetković, premijer, po našem Ustavu vodi spoljnu politiku i mnogo veća ovlašćenja ima nego predsednik Republike, onda se pitam čiju ćete vi politiku da vodite.
Ne mogu da verujem da ćete vi na Vladi drugačije, i to jednoglasno, jednoumno da razmišljate od onoga što ste doneli na Glavnom odboru, te vas pozivam, pošto ste sami rekli ovde da ne postoje odgovarajući propisi EU sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost predloga, da nam kažete, makar usmeno, s kim ste se vi konsultovali.
Pošto je jedan kolega iz vladajuće koalicije ovde rekao da pogledamo zakone drugih evropskih zemalja, kako su oni to uredili, a ovde ste sami napisali da u okviru EU ne postoje ti propisi, da li ste se vi ugledali na Kambodžu, Kazahstan, Belorusiju, Egipat, Tunis? Na koju zemlju ste se ugledali i tamo našli da svi ministri moraju da misle isto ili da moraju da zastupaju ono što je stav Vlade?
Razumem, kao stranački funkcioner, da celu noć raspravljamo, da glasamo, ali da sutradan zastupamo svi ono što je bio većinski stav, to može da prođe za jednu stranku, ali se na Vladi, gospodine ministre, donose mnoge životne odluke, koje koštaju standarda i života i zdravlja milione građana ove zemlje.
Ima li pravo jedan ministar da ćuti o 20 miliona evra potrošenih para za izmišljeni (otvoreno sad kažem, to svi znaju) svinjski grip? Ne treba da vas podsećam na stav ministarke zdravlja Republike Poljske (to je vrlo moćna i vrlo jaka država), koja je u direktnom prenosu rekla – dok sam ja ministar zdravlja, nijedan Poljak neće primiti vakcinu. I nije je primio. Ovde je jedan tajkun uzeo 6-7 miliona evra. A šta ćemo ako se to ponovo desi? Izmisli se nešto i vi ćete svi da ćutite?
Kol'ko znam vas i vašu karijeru od predsednika opštine do dan-danas, mislim da vi nećete moći da ispoštujete ovu odredbu i da je ovde iskreno i ne zastupate, nego samo pokušavate da jednom zakonskom formom zaplašite eventualno neke ministre koji su malo slobodoumniji i koji će da kažu ono što misle, a što je u interesu građana Srbije.
Kako objasniti…? Moram ovo da ponovim, stvarno. Mislio sam, i dok sam bio pripadnik vladajuće koalicije znao sam da li u Vladi, da li pri ministarstvima postoje predstavnici EU koji na licu mesta, na našem putu, sad već mnogo dužem nego što smo očekivali, ka EU, ljudi daju saglasnost i kažu, naravno, svidelo se to nekom ili ne – ako u neku organizaciju hoćete da se učlanite i iz lične koristi i državne, odnosno nacionalne koristi, morate ta pravila da prihvatite. A ovde ste lepo napisali da ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije.
Ovo shvatam samo kao izvrdavanje propisa EU, jer ne verujem, gospodine Markoviću, da to postoji i u jednoj zemlji članici EU. I tamo u Evropskoj komisiji i na političkim savetima bilo bi sankcionisano da jedna vlada u okviru EU donese ovakav propis, da ono što se donese na Vladi svi moraju da zastupaju. Shvatam ako bi se radilo o nekoj službenoj, državnoj ili vojnoj tajni, a o nekim razlozima koji se tiču života i standarda miliona građana u Srbiji da vi svi ćutite, prvo, ne verujem.
Prekršite zakon, narod će vam to oprostiti. Prema tome, ako postoji neki amandman od kolega, prihvatite amandman i izbacite ovo, da se ne brukamo kao zemlja. Hvala lepo.