Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za pravosuđe i upravu podneo je amandman na član 33. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za pravosuđe i upravu podneo je amandman na član 36. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Živojin Stanković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Zoran Krasić želi reč. Imate još četiri minuta.

Dovoljna su četiri minuta da se kaže sve što bi bilo dovoljno. Sve najbolje o ovom predlogu zakona rekli su poslanici ZES, poslanici ove Čankove stranke, poslanici Mlađine stranke, ne znam sada kako se to zove. Podnosili su amandmane. A bogami i Boško Ristić se nešto raspisao. Videli ste, malo-malo pa Odbor za pravosuđe. I Živojin se raspisao.
Ne znam šta je ovo. Da li toliko imate nepoverenja prema Vladi Republike Srbije u odlasku? Vi ste tri godine podržavali tu vladu. Sad odjedanput trgnuli glavom i videli da to ništa ne valja i ovo sada, pod ostavkama, morate da im promenite.
To je stari oprobani štos. Ide se sa predlogom zakona, a onda poslanici većine podnose amandmane, amandmani se ovde usvajaju, ne ide se na diskusiju i praktično se devalviraju svi mogući amandmani koji su u međuvremenu podneti od strane opozicionih stranaka.
Ovaj član reguliše datum kada stupa ovaj zakon na snagu. Sad se stvarno postavlja pitanje da li važi više odredba u Ustavu koja kaže – najranije osmog dana od objavljivanja. Mislim da, prema broju zakona koje smo doneli i kako glasi tekst poslednjeg člana svih ovih zakona, ovo što piše u Ustavu je izuzetak, a pravilo je dan objavljivanja ili sutradan. To statistika pokazuje. Znači, statistika kaže da vam je gusto. Mora sve brzo, efikasno, što pre u EU, a onda vidimo da nema nikakve obaveze. Čak niste ni preveli na jezike Evropske unije.
Ja ne ubeđujem vas, znam da vi to vrlo dobro znate. Ubeđujem ovo malo ljudi što gleda ovaj prenos, da vide da je vrlo teško uhvatiti vas kad ste pravi, ali ono gde ne možete da pogrešite, uvek niste vi ti. Znači, samo im kažem – nemojte da im verujete kada pričaju.
Naravno, sa najboljim namerama je formirano Ministarstvo dijaspore, a sada čujemo svi – ne valja. Sa najboljim namerama je napravljeno Ministarstvo vera, ušla je veronauka, sećate se, tako dalje, sada čujemo – ne valja. Znači, sve što ste hvalili, posle izvesnog vremena ne valja. Ne valja, ne valja, ne valja. Uporno ne valja.
Naravno da Ministarstvo za Kosovo i Metohiju ne valja kad je na čelu Ministarstva čovek koji je prvi Srbin koji je ušao u prelazne institucije onog Kosova, znate. Naravno da ne odgovara. Ja i dan-danas imam dilemu da li je on Tadićev ili Tačijev ministar. Naravno da nešto nije u redu u tom ministarstvu kada imate državnog sekretara i ministra koji ne razgovaraju. Kako? Imali ste tamo Čiplića i onog Karadžića. Pa i oni ne razgovaraju, svađaju se itd. To je sve evropski standard, molim vas. Nema tu, sve se to uklapa, sve je to evropski standard.
Zašto mislim da je potrebno osam dana? Potrebno je osam dana da bi ovaj zakon stupio na snagu da vi u tom periodu napravite neke sporazume, da se zakunete (jeste da zakletva ništa ne znači u Srbiji), da konsolidujete vaše redove, jer je to mnogo bolje nego da vas, recimo, ja mirim. Kad bih vas ja mirio, sve bih vas stavio u CZ, pa jedna ćelija – ministar za omladinu, druga ćelija – ministar finansija, treća… i s vremena na vreme izvlačim u hodnik i kažem – e, ajd' se sad dogovorite, jeste se dogovorili?, majke ti?, majke mi, potpisali?, potpisali – i tek onda obavestio javnost da može nešto da bude.
Mislim da taj period od osam dana treba da se iskoristi da se, bez obzira što su u prelaznim odredbama dati neki rokovi itd., šta prestaje, kada počinje…

Prošlo je četiri minuta i malo više.
Narodni poslanik Srđan Milivojević ima reč. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, kada neko iz DS i vladajuće većine podnese amandmane na zakonski predlog koji da Vlada, mi pre svega pokazujemo da je Parlament birao Vladu, a nije Vlada birala Parlament.
Možda neke druge političke stranke imaju drugačije ponašanje i drugačije ophođenje prema Vladi, možda se oni ponašaju kao da je Vlada birala njih, ali dok smo mi ovde, u ovom sazivu, u ovoj većini, Demokratska stranka, Ujedinjeni regioni Srbije, Socijalistička partija Srbije, naši koalicioni partneri, mi ćemo se ponašati onako kako nalažu parlamentarna pravila, a to je da mi biramo Vladu, a ne Vlada nas, i da Vlada nama odgovara, a ne mi Vladi.
Možda neki žele da budu protočni bojler Vlade i Vladin protočni bojler. Možda neki žele da budu samo uslužni servis Vlade. Ali, s druge strane, kada neki govore o Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, pre toga treba da stanu ispred ogledala, a da na ogledalu napišu reči svog lidera, koji je kazao – ako jedna NATO čizma kroči na Kosovo, mi ćemo se doživotno povući iz politike.
Nisam ovde ničija savest, nisam ovde ničiji čuvar morala, nisam ni čuvar svedočanstava i uspomena na nečije delovanje, ali hoću da kažem da je zahvaljujući sadašnjem Ministarstvu za Kosovo i Metohiju pomognuto hiljadama građana Srbije koji ovoga trenutka jedva odolevaju na Kosovu zbog tih i takvih rečenica, da je zahvaljujući angažovanju gospodina Gorana Bogdanovića, kao ministra za Kosovo i Metohiju.
Ovo odgovorno tvrdim jer sam član Odbora za Kosovo i Metohiju i zajedno sa svojim koalicionim partnerom gospodinom Dejanom Radenkovićem iz SPS sam stotinu puta bio na KiM da obiđemo te ljude, da podelimo sudbinu sa njima, da vidimo kako ti ljudi žive. Zahvaljujući naporima koje čini Ministarstvo za KiM i cela Vlada Republike Srbije Srbi danas tamo žive i opstaju, jer da nije tog ministarstva i da nije ministra Bogdanovića, koji je rodom sa KiM, ta situacija bi bila daleko teža i daleko gora.
Da nije odgovorne politike Vlade Republike Srbije ovoga trenutka prema KiM i da neki drugi, koji bi da nas smeštaju u ćelije Centralnog zatvora pa da se mi odatle dogovaramo, sede u tim ćelijama zbog onoga što su radili ovoj zemlji i ovom narodu i da su na vreme seli u te ćelije, možda ne bi bilo ni NATO-a na KiM.
Podržavam snažno Vladu Republike Srbije. Neću glasati za ovakve amandmane, ali ću, svakako, glasati za ovaj zakon. Smatram da svi koji na ovakav način govore o Vladi Republike Srbije, o neophodnosti da se ministri zatvore u ćelije pa da se tamo dogovaraju, govore o sopstvenoj korekciji, sopstvenim željama i kako bi se oni ponašali da su u Vladi.
Ako ikada budete dobili priliku da budete u Vladi, izvolite tako donosite zakone o Vladi i tako birajte ministarstva. Dok smo mi ti koji su preuzeli odgovornost da upravljaju ovom zemljom, mi ćemo ministre i ministarstva birati ovde, u ovom parlamentu, na način kako to radi sav civilizovani svet. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Zoran Krasić, replika.

Meni je izuzetno drago kada gromada, veličina, glavni ideolog Demokratske stranke prokomentariše nešto što sam rekao u okviru vremena namenjenog za amandman, a da pritom ne zna kako glasi amandman.
Amandman gospodina Martinovića je napisan u skladu sa Ustavom, prepisana ustavna odredba.
Samo da vas podsetim, gospođo Đukić Dejanović. Nema problema, nekome može da se ne sviđa Ustav, i to nije nikakvo čudo, ali danas smo ipak čuli šta je stav DS-a, glavnog lidera DS-a, ideologa, za šta se oni zalažu, kako je sve to lepo, fino, i ne znam zašto onda menjamo ove zakone. Zašto sada treba da biramo neke nove ministre ako je sve tako lepo i fino? Ako se vi pitate ko može da bude ministar, kako treba da izgleda Vlada, vi ste se pitali i pre tri godine, što menjate, bre, ove ljude? Vidite da su od boga dati ljudi. Ko ste vi? EU kaže da su najbolji, a vi ćete da ih menjate. Nešto nije u redu sa vama.
A naročito volim kada moja diskusija bude inspirativna, pa se javi neko iz ZES-a, pa više ne kaže G17 plus, nego kaže URS. Vidite kakva je to transformacija, začas, a na listi bili G17 plus.
Najbolje je kada vi pričate, najbolje je kad se vi hvalite epohalnim rezultatima – ja sam postigao uspeh. Znate li koliko su čistiji televizori posle onog prethodnog izlaganja? Svi ono što su ga ispljuvali, sad su ga obrisali. Znate? Ali ovo je veliki napredak. Više se čovek ne hvali da je postao član biblioteke.

Pravo na repliku, narodni poslanik Srđan Milivojević.

Neću odgovarati poslaniku iz SRS, jer je poslanička grupa SRS bila ona poslanička grupa koja je položila zakletvu sa sve rukom i govorila hvalospeve o svojim dojučerašnjim saborcima, ideolozima. Čak je, kako smo danas čuli, i saradnika Vilijema Montgomerija probala da kandiduje za predsednika Srbije.
Znate, danas kada čujem koga je poslanička grupa SRS kandidovala za predsednika Srbije, užasnem se. Mogu da mislim šta ćemo sutradan da čujemo kad SRS bude našao nekog novog kandidata za predsednika Srbije. Jer, kako se taj rascep među njima širi, kako se ta pukotina, taj ambis otvara, u koji oni propadaju, u koji pokušavaju celu Srbiju da povuku… Znate, svakoga dana čujem neku strahotu, neki užas, ali taj užas za mene nije ništa strašno. Strašan je za građane Srbije.
Prepuštam SRS-u njihove probleme, koje imaju unutar sebe, a mi iz URS, ZES i SPS možda imamo nešto što nas deli u prošlosti, ali imamo mnogo toga što nas spaja i zbližava u budućnosti. To je želja da se u ovoj zemlji živi životom dostojnog čoveka, da podelimo zajedno evropske vrednosti i da raskrstimo za političkim nasleđem koje nam je ostavio SRS. Zahvaljujem vam.

Zahvaljujem. Krug replika je završen.
Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Nemate pravo na repliku, gospodine Krasiću, a i vremena više nemate, iskoristili ste ga.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je Narodna skupština završila raspravu o tačkama dnevnog reda ove sednice, saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, određujem 11. mart 2011. godine, sa početkom u 15.00 časova, kao Dan za glasanje o tačkama dnevnog reda Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini. Zahvaljujem.
(Posle pauze – 15.05)