Na član 19. amandman je podnela grupa 21 narodnog poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo''. Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Hvala vam, gospođo predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, i na kraju ove rasprave u pojedinostima o zakonu o ministarstvima koji je predložila Vlada Republike Srbije pozivam vas da pažljivo pročitate predlog zakona o ministarstvima koji je podnela i u skupštinsku proceduru uputila poslanička grupa "Napred, Srbijo" SNS.
U duhu tog predloga zakona je i ovaj amandman, kojim se jasno pokazuje da Ministarstvo za dijasporu ne treba da postoji kao posebno ministarstvo. Svi poslovi ovog ministarstva su, u osnovi, u nadležnosti drugih ministarstava, gde se radi o kulturnim, informativnim, obrazovnim poslovima i poslovima državne uprave, a kao što je svima poznato, za ove poslove postoje nadležna, odnosno resorna ministarstva.
Umesto posebnog ministarstva SNS predlaže da koordinaciju aktivnosti ministarstava treba da vrši kancelarija Vlade koja bi i održavala veze sa organizacijama dijaspore i predlagala ministarstvima preduzimanje odgovarajućih mera i planiranje aktivnosti.
Mi želimo da promenimo politiku Srbije prema Srbima u dijaspori. Nije mali broj Srba koji žive u dijaspori, procenjuje se da ih je više od 3,5 miliona. Pozdravljam što je donet, iako manjkav, Zakon o dijaspori, pozdravljam i što je formirana Skupština dijaspore, ali mislim da je nedovoljno da dijaspori kažete – evo, imate Ministarstvo za dijasporu, a sada vas molimo da u Srbiju ulažete zbog patriotizma.
SNS želi da se formira vladina kancelarija za dijasporu koja bi u koordinaciji sa ministarstvima za kulturu, obrazovanje, informisanje i državnu upravu učvrstila veze dijaspore sa maticom i koja bi stvorila uslove i klimu u kojoj će dijaspora ulagati u Srbiju da bi otvorila radna mesta za prijatelje i rođake koji su u Srbiji, u matici, ostali bez posla, ali da bi ostvarila i određeni profit i zaradu.
I ovaj amandman ste, kao i sve amandmane SNS, odbili. Zbog toga hajdemo na vanredne parlamentarne izbore, pa da vidimo šta će i dijaspora reći o politici koju ste vodili zadnjih 11 godina.

Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za pravosuđe i upravu podneo je amandman na član 23. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 26. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za pravosuđe i upravu podneo je amandman na član 26. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za pravosuđe i upravu podneo je amandman na naslov iznad člana 28. i član 28. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na glavu 5. amandman sa ispravkom podnela je grupa 12 narodnih poslanika poslaničke grupe LDP. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine Ostojiću.

Pošto je ovo posledica svih naših dosadašnjih amandmana, samo nekoliko napomena. Žao nam je što rekonstrukcija Vlade nije iskorišćena za promenu politike. Ako već nije bilo snage da se iskoristi za to, onda nam je žao što nije iskorišćena za štednju i za stvaranje efikasniju vlade sa 12 ministarstava, kako smo to predložili još u aprilu 2009. godine.
U ovih nekoliko rečenica sam tri-četiri puta upotrebio izraz ''žao mi je''. Na kraju ćete vi žaliti, to nije sporno, i treba da žalite, međutim, nezgodno je što vaše ponašanje dve i po godine i najava kako će to da se završi mogu da kompromituju ideju evropske moderne razvijene Srbije. To je ono zbog čega ćemo svi mi žaliti. To što vi niste pokazali svest, snagu, viziju, volju da nešto promenite, to je, na kraju krajeva, vaša stvar. Međutim, vaš neuspeh može da bude poguban po sve nas. Zbog toga mi je žao što niste iskoristili šansu. Hvala vam.

Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za pravosuđe i upravu podneo je amandman na član 33. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za pravosuđe i upravu podneo je amandman na član 36. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Živojin Stanković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Zoran Krasić želi reč. Imate još četiri minuta.

Dovoljna su četiri minuta da se kaže sve što bi bilo dovoljno. Sve najbolje o ovom predlogu zakona rekli su poslanici ZES, poslanici ove Čankove stranke, poslanici Mlađine stranke, ne znam sada kako se to zove. Podnosili su amandmane. A bogami i Boško Ristić se nešto raspisao. Videli ste, malo-malo pa Odbor za pravosuđe. I Živojin se raspisao.
Ne znam šta je ovo. Da li toliko imate nepoverenja prema Vladi Republike Srbije u odlasku? Vi ste tri godine podržavali tu vladu. Sad odjedanput trgnuli glavom i videli da to ništa ne valja i ovo sada, pod ostavkama, morate da im promenite.
To je stari oprobani štos. Ide se sa predlogom zakona, a onda poslanici većine podnose amandmane, amandmani se ovde usvajaju, ne ide se na diskusiju i praktično se devalviraju svi mogući amandmani koji su u međuvremenu podneti od strane opozicionih stranaka.
Ovaj član reguliše datum kada stupa ovaj zakon na snagu. Sad se stvarno postavlja pitanje da li važi više odredba u Ustavu koja kaže – najranije osmog dana od objavljivanja. Mislim da, prema broju zakona koje smo doneli i kako glasi tekst poslednjeg člana svih ovih zakona, ovo što piše u Ustavu je izuzetak, a pravilo je dan objavljivanja ili sutradan. To statistika pokazuje. Znači, statistika kaže da vam je gusto. Mora sve brzo, efikasno, što pre u EU, a onda vidimo da nema nikakve obaveze. Čak niste ni preveli na jezike Evropske unije.
Ja ne ubeđujem vas, znam da vi to vrlo dobro znate. Ubeđujem ovo malo ljudi što gleda ovaj prenos, da vide da je vrlo teško uhvatiti vas kad ste pravi, ali ono gde ne možete da pogrešite, uvek niste vi ti. Znači, samo im kažem – nemojte da im verujete kada pričaju.
Naravno, sa najboljim namerama je formirano Ministarstvo dijaspore, a sada čujemo svi – ne valja. Sa najboljim namerama je napravljeno Ministarstvo vera, ušla je veronauka, sećate se, tako dalje, sada čujemo – ne valja. Znači, sve što ste hvalili, posle izvesnog vremena ne valja. Ne valja, ne valja, ne valja. Uporno ne valja.
Naravno da Ministarstvo za Kosovo i Metohiju ne valja kad je na čelu Ministarstva čovek koji je prvi Srbin koji je ušao u prelazne institucije onog Kosova, znate. Naravno da ne odgovara. Ja i dan-danas imam dilemu da li je on Tadićev ili Tačijev ministar. Naravno da nešto nije u redu u tom ministarstvu kada imate državnog sekretara i ministra koji ne razgovaraju. Kako? Imali ste tamo Čiplića i onog Karadžića. Pa i oni ne razgovaraju, svađaju se itd. To je sve evropski standard, molim vas. Nema tu, sve se to uklapa, sve je to evropski standard.
Zašto mislim da je potrebno osam dana? Potrebno je osam dana da bi ovaj zakon stupio na snagu da vi u tom periodu napravite neke sporazume, da se zakunete (jeste da zakletva ništa ne znači u Srbiji), da konsolidujete vaše redove, jer je to mnogo bolje nego da vas, recimo, ja mirim. Kad bih vas ja mirio, sve bih vas stavio u CZ, pa jedna ćelija – ministar za omladinu, druga ćelija – ministar finansija, treća… i s vremena na vreme izvlačim u hodnik i kažem – e, ajd' se sad dogovorite, jeste se dogovorili?, majke ti?, majke mi, potpisali?, potpisali – i tek onda obavestio javnost da može nešto da bude.
Mislim da taj period od osam dana treba da se iskoristi da se, bez obzira što su u prelaznim odredbama dati neki rokovi itd., šta prestaje, kada počinje…

Prošlo je četiri minuta i malo više.
Narodni poslanik Srđan Milivojević ima reč. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, kada neko iz DS i vladajuće većine podnese amandmane na zakonski predlog koji da Vlada, mi pre svega pokazujemo da je Parlament birao Vladu, a nije Vlada birala Parlament.
Možda neke druge političke stranke imaju drugačije ponašanje i drugačije ophođenje prema Vladi, možda se oni ponašaju kao da je Vlada birala njih, ali dok smo mi ovde, u ovom sazivu, u ovoj većini, Demokratska stranka, Ujedinjeni regioni Srbije, Socijalistička partija Srbije, naši koalicioni partneri, mi ćemo se ponašati onako kako nalažu parlamentarna pravila, a to je da mi biramo Vladu, a ne Vlada nas, i da Vlada nama odgovara, a ne mi Vladi.
Možda neki žele da budu protočni bojler Vlade i Vladin protočni bojler. Možda neki žele da budu samo uslužni servis Vlade. Ali, s druge strane, kada neki govore o Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, pre toga treba da stanu ispred ogledala, a da na ogledalu napišu reči svog lidera, koji je kazao – ako jedna NATO čizma kroči na Kosovo, mi ćemo se doživotno povući iz politike.
Nisam ovde ničija savest, nisam ovde ničiji čuvar morala, nisam ni čuvar svedočanstava i uspomena na nečije delovanje, ali hoću da kažem da je zahvaljujući sadašnjem Ministarstvu za Kosovo i Metohiju pomognuto hiljadama građana Srbije koji ovoga trenutka jedva odolevaju na Kosovu zbog tih i takvih rečenica, da je zahvaljujući angažovanju gospodina Gorana Bogdanovića, kao ministra za Kosovo i Metohiju.
Ovo odgovorno tvrdim jer sam član Odbora za Kosovo i Metohiju i zajedno sa svojim koalicionim partnerom gospodinom Dejanom Radenkovićem iz SPS sam stotinu puta bio na KiM da obiđemo te ljude, da podelimo sudbinu sa njima, da vidimo kako ti ljudi žive. Zahvaljujući naporima koje čini Ministarstvo za KiM i cela Vlada Republike Srbije Srbi danas tamo žive i opstaju, jer da nije tog ministarstva i da nije ministra Bogdanovića, koji je rodom sa KiM, ta situacija bi bila daleko teža i daleko gora.
Da nije odgovorne politike Vlade Republike Srbije ovoga trenutka prema KiM i da neki drugi, koji bi da nas smeštaju u ćelije Centralnog zatvora pa da se mi odatle dogovaramo, sede u tim ćelijama zbog onoga što su radili ovoj zemlji i ovom narodu i da su na vreme seli u te ćelije, možda ne bi bilo ni NATO-a na KiM.
Podržavam snažno Vladu Republike Srbije. Neću glasati za ovakve amandmane, ali ću, svakako, glasati za ovaj zakon. Smatram da svi koji na ovakav način govore o Vladi Republike Srbije, o neophodnosti da se ministri zatvore u ćelije pa da se tamo dogovaraju, govore o sopstvenoj korekciji, sopstvenim željama i kako bi se oni ponašali da su u Vladi.
Ako ikada budete dobili priliku da budete u Vladi, izvolite tako donosite zakone o Vladi i tako birajte ministarstva. Dok smo mi ti koji su preuzeli odgovornost da upravljaju ovom zemljom, mi ćemo ministre i ministarstva birati ovde, u ovom parlamentu, na način kako to radi sav civilizovani svet. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Zoran Krasić, replika.

Meni je izuzetno drago kada gromada, veličina, glavni ideolog Demokratske stranke prokomentariše nešto što sam rekao u okviru vremena namenjenog za amandman, a da pritom ne zna kako glasi amandman.
Amandman gospodina Martinovića je napisan u skladu sa Ustavom, prepisana ustavna odredba.
Samo da vas podsetim, gospođo Đukić Dejanović. Nema problema, nekome može da se ne sviđa Ustav, i to nije nikakvo čudo, ali danas smo ipak čuli šta je stav DS-a, glavnog lidera DS-a, ideologa, za šta se oni zalažu, kako je sve to lepo, fino, i ne znam zašto onda menjamo ove zakone. Zašto sada treba da biramo neke nove ministre ako je sve tako lepo i fino? Ako se vi pitate ko može da bude ministar, kako treba da izgleda Vlada, vi ste se pitali i pre tri godine, što menjate, bre, ove ljude? Vidite da su od boga dati ljudi. Ko ste vi? EU kaže da su najbolji, a vi ćete da ih menjate. Nešto nije u redu sa vama.
A naročito volim kada moja diskusija bude inspirativna, pa se javi neko iz ZES-a, pa više ne kaže G17 plus, nego kaže URS. Vidite kakva je to transformacija, začas, a na listi bili G17 plus.
Najbolje je kada vi pričate, najbolje je kad se vi hvalite epohalnim rezultatima – ja sam postigao uspeh. Znate li koliko su čistiji televizori posle onog prethodnog izlaganja? Svi ono što su ga ispljuvali, sad su ga obrisali. Znate? Ali ovo je veliki napredak. Više se čovek ne hvali da je postao član biblioteke.