Zahvaljujem vama. Podsećanja radi, član 106. stav 1 – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres – obavezuje me da upozorim svakog ko se toga ne pridržava na ovu obavezu.
Na osnovu člana 87, određujem pauzu u trajanju od jednog sata. Nastavljamo u 15.15 časova. Hvala. Reč će prvi dobiti gospodin Stevanović.
(Posle pauze – 15.15)

Nastavljamo rad. Na član 79. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Antić. Izvolite.

Srpska napredna stranka je intervenisala u dva stava ovog člana zato što smatramo da ima jako puno nedorečenosti kada je u pitanju ovaj institut javnog interesa i da su moguće ozbiljne zloupotrebe zato što nemamo jasan pravilnik šta je močvaran, šta je nestabilan teren. Desetine hiljada građevinskih objekata koji se nalaze na takvom terenu dolaze pod znak pitanja. Pokušali smo svojim amandmanom da rešimo ovaj problem u korist građana.
Treba podsetiti da bi, na osnovu člana 198, ukoliko se odbije legalizacija takvih objekata, trebalo da sledi rušenje. Šteta bi bila prevelika, a postavlja se i pitanje odgovornosti države, u smislu da se pojedina klizišta i vodoplavni tereni eventualno saniraju i da se na taj način poboljšaju uslovi života kada su u pitanju ti građani.
Smatramo da ovaj amandman ima svoju logiku, a posebno nam smeta to što ne postoji pravilnik na osnovu koga bi se moglo zaključiti koji su to objekti koji bi mogli da potpadnu pod ovu kategoriju.
U drugom delu smo intervenisali na stav 4. ovog člana. To se odnosi na različit tretman fizičkih i pravnih lica s jedne strane i, s druge strane, države, državnih institucija, koje su isto kao i građani često gradile objekte bez građevinskih dozvola. Načelo jednakosti pred Ustavom neophodno je poštovati, po nama. Mi imamo često praksu, kada su u pitanju državni organi, da se dozvole jako brzo izdaju, što se kaže preko noći, da su građani i pravna lica u drugom planu i da je mnogo više vremena neophodno da se njihov status i njihovi zahtevi rešavaju.
Prema tome, i u narednom amandmanu koji sledi ispred SNS zahtevamo da se na istovetan način urede prava kako državnih organa, tako i fizičkih i pravnih lica. Hvala.

Zahvaljujem. Htela bih samo da vas obavestim da ćemo danas završiti ovu tačku dnevnog reda, a sutra u 10.00 časova nastavljamo rad.

Pošto će sutra u poseti Narodnoj skupštini Republike Srbije biti gospodin Putin, premijer Ruske Federacije, radićemo pre podne, sat vremena do njegovog dolaska. Orijentaciono, taj dolazak bi trebalo da bude između 14.30 i 15.00 časova, tako da pre podne radimo normalno. Zbog toga ćemo danas po završetku ove tačke i okončati rad, sutra nastavljamo. Sutra po podne... ocenićemo, mislim da ćemo raditi samo pre podne. Dogovorićemo se sutra.

Na član 79. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Konstantinović i Edip Šerifov.

Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 80. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević.

Narodni poslanik Petronijević povukao je amandman pisanim putem 22. marta 2011. godine.

Na član 82. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Milan Knežević.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ispred SNS podneli smo amandman na član 82. i taj amandman glasi: „Član 191. briše se“.
Znači, amandman se odnosi na brisanje ovog člana. Zašto? Praktično, članom 191. ovog zakona propisuju se posebni uslovi za legalizaciju objekata u državnoj svojini, koji su bitno blaži od uslova propisanih za legalizaciju objekata u vlasništvu fizičkih i pravnih lica koja nisu državno vlasništvo.
Smatramo da za legalizaciju objekata ne mogu da važe različiti aršini ili pravila, odnosno da ta pravila zavise od toga u čijem vlasništvu se nalaze ovi objekti. Ako se primeni ovaj princip, onda se krši i načelo jednakosti svih pred Ustavom i zakonom iz člana 21. Ustava i načelo ravnopravnosti svih oblika svojine iz člana 82. stav 1.
Teško je objasniti, kako objasniti da privatni vlasnici podnose sve dokaze o vlasništvu što se tiče objekata, zemljišta, izveštaje o instalacijama, infrastrukturnoj mreži, spoljašnjem uređenju, znači, svu tu potrebnu dokumentaciju vezanu za te objekte, a praktično, po ovom članu, za objekte u državnom vlasništvu to nije obavezujuće?
Zato smatramo da je brisanje ovog člana u stvari dovođenje u jedno stanje gde će svi vlasnici objekata i investitori biti u jednakom položaju, što je u skladu i sa našim Ustavom. Hvala.

Na član 83. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 83. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.

Amandman je odbačen na Zakonodavnom odboru.

Na član 83. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Milan Avramović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ostali ste mi dužni odgovor u vezi s članom koji se odnosi na popust u odnosu na gradsko građevinsko zemljište i uređenje. Gospođa Saška Damnjanović je bila u sali. Voleo bih da dobijem vaš odgovor, mnogo bi mi značio, zbog toga što sam se stvarno trudio da vas ubedim da je danas utorak.
U članu 83. tražio sam dodavanje jednog stava koji kaže: „Kada je objekat koji je predmet legalizacije izgrađen na građevinskom zemljištu u državnoj svojini, bez drugih korisnika na zemljištu koji su se kasnije pojavili radi upisa u katastar nepokretnosti po bilo kom pravnom – zakonskom osnovu, država sa vlasnicima objekta u postupku legalizacije rešava imovinsko-pravne odnose“.
Zbog čega sam to tražio? Zato što postoje ogromni problemi kada je u pitanju upis u katastar. Postoji varijanta da se pri javnim uvidu ne pojave ljudi, ne dostave nikakvu dokumentaciju ili dokaz o imovini, a posle, kada tražite genezu stanja upisa u katastar, vidite da su se pojavili ljudi koji faktički tu niti žive niti imaju objekat, niti imaju ikakvo pravo svojine, a upisani su u katastar. Naravno, to pravi probleme pri procesu legalizacije, jer i sami znate da je potrebna saglasnost svih korisnika parcele za proces legalizacije.
Šta se onda dešava? Veliki broj ucena od onih vlasnika, ljudi koji su upisani u katastar na čudan način jer na javnom uvidu nisu bili i nemaju nikakav dokaz. Dolazi do sudskih sporova, potraživanja da se briše iz katastra, i proces poprilično traje.
Imamo primer u elitnom delu Beograda, na Topčiderskom brdu, gde je imovina države Srbije, koja je konkursom dodelila zemljište, do privođenja nameni, određenim licima. Oni su uspeli da izdejstvuju proces legalizacije, ali nisu uspeli da reše imovinsko-pravne odnose sa ljudima koji ne znaju da postoje na toj parceli, jer su se tek pojavili.
Podsetiću vas i na primer Ministarstva inostranih poslova, koje je takođe upisano u katastar na jednoj parceli; kada je vadilo taj izvod pravobranilac Ministarstva inostranih poslova video da je tu upisano Ministarstvo odbrane. Onda je pokrenulo postupak za brisanje iz katastra Ministarstva odbrane i određenih lica i taj postupak dobilo na sudu; katastru je poslato rešenje da se određeni upisnici izbrišu iz katastra.
Ono što je takođe loše je sprega katastra, načelnika katastarske službe u Beogradu i pojedinih predsednika opština. Zbog toga i zbog velikih grešaka i propusta koji su nastali prilikom upisa u katastar država je dužna da rešava imovinsko-pravne odnose, jer imovinsko-pravni odnosi su preduslov da biste legalizovali objekat sto posto. Dakle, kada dobijete saglasnost, dobili ste saglasnost onih korisnika koji su tada bili na parceli, ne možete da dobijete saglasnost onih koji nisu bili na parceli. Kada dođe predmet legalizacije na dnevni red, pojavljuju se ljudi koji su upisani. Dok vi tražite da se oni izbrišu i dok tražite da njihova saglasnost vama ne treba, dok to objasnite, prođe rok za legalizaciju; time ste onemogućeni da učestvujete u postupku legalizacije, kako je ovim predlogom zakona dozvoljeno.
Daću vam primer kako je predsednik opštine Savski venac sebe upisao na pogrešnoj parceli. Kaže se ovako... Ovo je iz akta između Direkcije za izgradnju i predsednika opštine, u kome se kaže da je investitor dostavio zaključak, pa broj zaključka, vreme i godina, izdato od strane Odeljenja za građevinske i komunalne poslove opštine Savski venac, kojim se ispravlja greška u stavu 1. dispozitiva rešenja iz prethodne alineje, tako što umesto „na katastarskoj parceli 11335“ treba da stoji „katastarska parcela 11335/2“.
Dakle, postoji ta mogućnost greške administracije, greške samog katastra, pogotovo na državnom zemljištu. Neka te greške rešava država. Potpuno je suludo da postupke pokreću oni ljudi koji su tu proceduru u skladu sa zakonom ispoštovali i potpuno je suludo da se neko upiše na nečiju parcelu, a da taj to ne zna, i da kada dođe proces legalizacije ili bilo koja druga pravna radnja on ima problem jer ga taj ucenjuje. Postoji mogućnost upisa u katastar i usled rehabilitacije, pojavljivanja starog vlasnika i na bilo koji drugi način koji ometa onog ko je na toj parceli, da li katastarskoj ili građevinskoj, jer jedna građevinska može da ima više katastarskih parcela. Postoji problem ucene i problem od strane opštine, koja je greškom nešto radila i upisivala. Onda neka ona ispravlja svoje greške.
Naveo sam primer da je javni pravobranilac ili pravobranilac Ministarstva inostranih poslova dobio rešenje da se izbriše upis u katastar Ministarstva odbrane, koje je tu upisano bez objekta, bez ikakvog dokaza, bez učešća na javnoj raspravi koju je pokrenuo sam katastar.
Postoje ogromni problemi u katastru, svuda. Molim vas, gospodine Duliću, da obratite pažnju i na to, jer je tu sprega korupcije i kriminala. Bivši sudija Drugog opštinskog suda je učestvovao u tome tako što je dodeljivao prava na rešenje o upisu u katastar određenim investitorima. Oni su mogli na osnovu toga da grade, dok su drugi investitori, koji nisu podobni ili nisu članovi Demokratske stranke ili nisu hteli da plate šta je trebalo da plate, dobijali to pravo sa sedam, osam, devet meseci zakašnjenja, izvod iz katastra, dok je bio u sudu. Onda ste imali selekciju onih koji su mogli nešto da rade i onih koji ne mogu.
Molim vas da ovaj amandman prihvatite, da država rešava imovinsko-pravne odnose sa onima koji su se kasnije, po bilo kom osnovu, upisali u katastar, a da ljudi u procesu legalizacije …
(Predsednik: Vaša poslanička grupa više nema vremena.)
… taj proces završavaju u skladu sa zakonom, koji je i tako loš. Hvala.

Zahvaljujem. Na član 84. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.

Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Knežević ima reč. Poslanička grupa ima još deset minuta.

Ovaj amandman koji smo podneli odnosi se na član 84, gde predlažemo da se u članu 199. Zakona stavovi 2. i 3. brišu. Zašto? U ovim stavovima propisano je jasno da se odmah po odbijanju ili po odbacivanju zahteva za legalizaciju mora izvršiti isključenje objekta iz vodovodne, elektroenergetske i svih drugih mreža. Znači, odmah po odbijanju i odbacivanju zahteva dolazi do isključivanja iz pomenutih mreža.
Smatramo da nema razloga da se ovo isključivanje vrši odmah jer se u najvećem broju slučajeva radi o objektima gde stanuju ljudi, veoma često i sa malom decom, tako da isključivanje iz svih energetskih mreža pravi socijalni problem kod tih ljudi, odnosno onemogućava normalan život. Ako je već zakonom predviđeno rušenje tih objekata, zašto je potrebno mnogo ranije isključivati vodovodnu, energetsku i drugu mrežu? Ako postoji zakonsko rešenje, potrebno je dan pre toga uraditi ovo što je pomenuto.
Smatramo da ovi stavovi treba da se brišu i da se u vremenskom periodu u kome dolazi do odbijanja ili odbacivanja zahteva i rušenja omogući ljudima da koriste te objekte, a ne da se oni na ovaj način dovode u nenormalne uslove života. Hvala.

Zahvaljujem. Gospođo Radeta, po ovom amandmanu nemate vremena.

Po Poslovniku, izvolite.