Poštovana predsednice, gospodine ministre i saradnici ministra, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime Poslaničke grupe SPS - JS i kao podnosilac pet amandmana, od kojih su tri prihvaćena, nadam se da će i četvrti, s obzirom na to da ga je Odbor prihvatio, iznesem nekoliko konstatacija koje se tiču zakona, a i bliže o onome što određuje ovaj amandman i još nekoliko. Neću se javljati kasnije po svakom amandmanu, ali moram da kažem da nisam učestvovao ni u načelnoj raspravi.
Želim da iznesem u ime poslaničke grupe da pred sobom imamo zakon koji je u znatnoj meri poboljšao socijalnu zaštitu u odnosu na pređašnje stanje, da jedan ovakav zakon teži jednom modernijem načinu rešavanja socijalnih pitanja, kako se to čini i u drugim zemljama, pre svega u zemljama EU. Naravno, ne smatramo da je ovaj zakon idealan i da je dostigao neki domet savršenstva, sigurno će u narednom periodu biti prilike i da ga poboljšamo, ali, u celini uzev, on svakako izražava jednu novu težnju ka boljem i sveobuhvatnom načinu rešavanja svih problema koji se odnose na socijalnu zaštitu.
Takođe bih u ime poslaničke grupe izrazio zahvalnost i istakao veliku konstruktivnost i dobru saradnju sa ministrom za socijalnu politiku i rad i sa saradnicima ministra, jer smo mogli na jedan veoma kvalitetan i sveobuhvatan način da razgovaramo o pojedinim delovima ovog zakona i da zajedničkim stavovima i na osnovu konsultacija dođemo do nekog mišljenja i do nekih zajedničkih rešenja koja su poboljšala pojedine delove ovog zakona. To je primer, zaista, gde vidimo da smo Ministarstvo i mi poslanici, bar kada je reč o Socijalističkoj partiji Srbije i Jedinstvenoj Srbiji, pravi partneri i da postoji obostrana zainteresovanost za nalaženje pravih rešenja. Nadam se da će i nadalje tako biti.
Amandmani Socijalističke partije Srbije, pa i ovaj na član 40, odnose se pre svega na poboljšanje položaja roditelja koji imaju decu ometenu u razvoju. S obzirom na pređašnje stanje, kako je to bilo rešeno, mislim da je učinjen napredak. Mi smo imali sa terena, to znaju i ministar i ljudi iz Ministarstva, kao i mi iz poslaničke grupe, a verujem i drugi, reakciju jedne kategorije ljudi, pre svega mislim na porodice i roditelje koji imaju decu ometenu u razvoju, da njihov položaj nije bio adekvatno tretiran i rešen; ako bi se poredili sa hraniteljskim porodicama, oni su bili apsolutno u nepovoljnijem položaju.
Mislim da će posle usvajanja, nadam se, svih ovih amandmana iz ovog dela položaj tih roditelja i pojedinaca koji imaju decu ometenu u razvoju ili odrasle osobe u krugu svoje porodice, svoje najbliže, biti drugačiji i bolji, mada se mora reći da ovim poboljšanjima i izmenama nije učinjen takav napredak da taj položaj bioloških porodica bude u istoj ravni sa hraniteljskim porodicama.
Mi, na primer, u hraniteljskim porodicama imamo sredstva koja se dodeljuju za potrebe i za negu ovih lica koja su u visini od nekih 50-52% od prosečnih primanja zaposlenih u Republici, koja se uvećavaju za dodatak za negu i pomoć drugog lica. Pored toga, hranitelji su imali dodatak od nekih tridesetak, tačnije rečeno, 32,5 posto za svoj rad sa decom, odnosno osobama koje su u njihovoj porodici, uz napomenu da su na ovaj dodatak išla i sredstva za poreze i doprinose za penziono osiguranje.
Naravno, u povoju je ono što je tzv. specijalizovano hraniteljstvo, a sve u cilju onoga što su nove tendencije, a to je potpuna inkluzija takvih lica. Postoji nastojanje da se lica koja su ometena u razvoju što više uključe u jedan prirodni ambijent, a najbolji ambijent je svakako porodica, da li je to hraniteljska... U svakom slučaju, ideal ili najveći domet u inkluziji bi se postigao ako bi te osobe koje su ometene u razvoju bile u svom prirodnom ambijentu, najprirodnijem, a to je svakako njihova porodica ili biološka porodica.
U odnosu na ranije shvatanje da sve ove probleme treba rešavati kroz domski smeštaj za lica ometena u razvoju sve više se ide u ovom drugom pravcu, da te osobe treba da budu u krugu porodice. Ako je cilj da inkluziju vršimo na takav način, onda moramo zaista da prihvatimo činjenicu da to jeste problem države, kao što jeste bio i ostao, ali da u vidnom polju svakako treba zadržati i imati i biološku porodicu, koja je suočena sa mnogim problemima. Lice koje je u biološkoj porodici, dete ili odrasla osoba, ne može da bude isključivo problem te porodice, treba da ima određene pogodnosti, koje zapravo i nisu pogodnosti, već prava pomoć i briga države, kao što je briga države za onu decu ili osobe koje su u hraniteljskim porodicama.
Značajno je ovde reći da smo mi kroz ovaj amandman u članu 40. zapravo postigli to da je ova grupa, da tako kažem, ili ova porodica, biološka porodica ušla u grupu usluga, što do sada nije bilo tako. U članu 41. imamo jedno bliže određenje i definisanje kada je reč o tome da su to takođe korisnici, kao i druge kategorije, o kojima treba brinuti kroz poboljšanje materijalne sigurnosti.
Takođe, osvrnuo bih se i na član 83 (napominjem da se neću javljati kasnije za reč), gde imamo posebne uslove za ostvarivanje prava na novčanu pomoć. To pravo, po ovom amandmanu koji je Vlada usvojila, ostvaruje lice ako se stara o svom detetu sa smetnjama u razvoju, tako da ne može da bude radno angažovano. To je veoma važno, jer roditelji koji imaju takvu decu, reč je o najtežim slučajevima, ne mogu da ostvare svoje pravo na rad, ne mogu da budu radno angažovani, pa i sami često postaju socijalni slučajevi, brinu o svom detetu, brinu o takvom licu. Kada se u takvom ambijentu i uz takve činjenice napravi paralela ili analogija sa hraniteljskim porodicama, zaista su te biološke porodice bile u neravnopravnom položaju.
Samo bih rekao da ovim izmenama i dopunama, koje poboljšavaju situaciju ili položaj kroz brigu države o njima i kroz jedan vid socijalne zaštite, nije postignut, da tako kažem, plafon. Izrazio bih zadovoljstvo, u ime naše poslaničke grupe, zbog toga što je učinjen jedan iskorak u tom pravcu, a možda će neke sledeće izmene i dopune ovog zakona još više unaprediti položaj ovih porodica i, u krajnjoj liniji, dovesti ih u istu ravan sa hraniteljskim porodicama koje odgajaju ili zdravu decu ili kroz specijalizovano hraniteljstvo decu ometenu u razvoju.
Naravno, za svaku pohvalu je i to što je Odbor predložio, u saradnji sa Ministarstvom, a to je član 94, koji je predvideo novčanu mesečnu nadoknadu za pojedince ili članove porodica koji u krugu svoje porodice 15 godina odgajaju decu ometenu u razvoju. Reč je o najtežim slučajevima. To je u visini minimalne penzije koja se danas prima u Srbiji. Zaista je lepo da naše ministarstvo za socijalnu politiku i rad razmišlja u ovom pravcu.
Još jednom izražavam zadovoljstvo zbog konstruktivnog doprinosa ovoj stvari i zbog lepe i dobre saradnje. Zahvaljujem se na dobroj saradnji, jer smo zajedničkim predlozima i snagama došli do ovih amandmana koji će poboljšati ovu sferu socijalne zaštite. Zahvaljujem.