PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 23.03.2011.

10. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

10. dan rada

23.03.2011

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:05 do 14:40

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o socijalnoj zaštiti (pojedinosti) (2011)
  • Prva sednica Prvog redovnog zasedanja (2011)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
    Na osnovu službene evidencije, prisutno je 65 poslanika. Očigledno je da nas ima više. Da bismo proverili koliko nas je u sali, molim da ubacite kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
    Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali 85 narodnih poslanika, što znači da ima uslova za rad.
    Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Laslo Varga.
    Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da prisustvuju današnjoj sednici, pored predstavnika predlagača Rasima Ljajića, ministra rada i socijalne politike, Ljiljanu Lučić, državnog sekretara u tom ministarstvu, Suzanu Paunović, pomoćnika ministra i Nevenu Rajković, višeg savetnika u Ministarstvu rada i socijalne politike.
    Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O SOCIJALNOJ ZAŠTITI (pojedinosti)
    Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Gordana Paunović Milosavljević, Dušanka Plećević, Paja Momčilov, Boris Aleksić, Lidija Dimitrijević, Sreto Perić, Vjerica Radeta, Nataša Jovanović, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Balint Pastor, Dejan Mirović, Dragan Stevanović, Zoran Krasić, Nemanja Šarović, Zoran Popović, Dušan Marić, Munir Poturak, Jelena Travar Miljević, Bajram Šehović, Donka Banović, Milan Dimitrijević, Nikola Lazić, Milica Vojić Marković, Miletić Mihajlović, Zoran Bortić, Zlata Đerić, Aleksandra Ilić, Srđan Spasojević, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić i Dragan Šormaz.
    Pisanim putem amandmane su povukli narodni poslanici: Elizabet Paunović, kojim je predložila dodavanje novih članova 108, 109, 110. i zajedno narodni poslanici Elvira Kovač, Arpad Fremond i Balint Pastor na član 82.
    Narodni poslanik Božidar Delić povukao je potpis sa amandmana na članove 19, 73, 82, 85, 87, 93, 103, 104, 112. i 146. koje je podneo sa grupom narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
    Primili ste izveštaje Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o amandmanima.
    Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
    Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Popović.
    Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
    Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović Milosavljević.
    ...

    Gordana Paunović-Milosavljević

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovani građani Srbije, SRS amandmanom predlaže da se u članu 2, koji objašnjava šta je socijalna zaštita, posle reči „samostalan“ stavi zapeta i doda reč „bezbedan“.
    Vi ste odbili ovaj amandman sa nelogičnim obrazloženjem da amandman nije u skladu sa osnovnom svrhom socijalne zaštite. Pošto se radi o osnovnim odredbama koje definišu ovu materiju, smatram da je trebalo da u članu 2. stoji: „bezbedan“, naročito što se koristi u narednim članovima Predloga zakona, što ću da vam i obrazložim. Član 55. se odnosi na smeštaj korisnika u prihvatilište. Citiraću ovaj član: „Smeštajem u prihvatilište korisniku se obezbeđuje i osigurava bezbednost“. Ili, član 56. koji kaže: „Usluge socijalne zaštite mogu se pružati u vidu neodložnih intervencija radi osiguranja bezbednosti...“.
    Ovim ste pokazali da i ovaj predlog zakona ima brojne nedoslednosti, pravne praznine i nepostojeće ili neadekvatne mehanizme zaštite i garancije prava korisnika. Poslanička grupa SRS smatra da se socijalno ugroženi suočavaju sa problemima koje socijalna zaštita kao organizovana društvena delatnost od javnog interesa mora da rešava u okviru postavljenih ciljeva. Ovakvo opredeljenje je poželjno i neophodno i zato je trebalo da prihvatite ovaj amandman.
    Socijalna zaštita treba da ima za cilj i obezbeđivanje sigurnosti korisnika, u najširem smislu ove reči. Često je ugrožena sigurnost i bezbednost, posebno najosetljivijih društvenih grupa, kao što su deca, žene, bolesni, invalidi i stare osobe. Vama bezbednost nije osnovna svrha ovog predloga zakona. A kako mislite da rešite probleme zanemarivanja, zlostavljanja ili nasilja, koje u ovom predlogu zakona pominjete?
    Siromaštvo, beda i nezaposlenost su sve češći u Srbiji i zbog toga se građani Srbije osećaju veoma nebezbedno, bespomoćno i ugroženo. Veliki broj socijalno ugroženih građana svakodnevno se suočava sa neefikasnim sistemom socijalne zaštite, koji sve manje može da zadovolji njihove potrebe i tako garantuje minimum egzistencijalne bezbednosti.
    Problem bezbednosti postoji u ustanovama otvorenog, kao i u ustanovama zatvorenog tipa. Garancije prava i sloboda su u najvećoj meri nedovoljne, tako da je bezbednost korisnika ugrožena. Bez obzira na prisutne razlike, zajednička nit koja se uočava su upravo sistemski nedostaci, odnosno nesposobnost socijalne zaštite da garantuje ljudsku bezbednost, kako u ustanovama otvorenog tipa tako i u ustanovama zatvorenog tipa.
    Navešću samo neke najvažnije nedostatke koji postojeće stanje čine još uvek neprihvatljivim sa aspekta ljudskih prava. Problem bezbednosti je posebno uočljiv u ustanovama za zbrinjavanje dece bez roditeljskog staranja i u ustanovama za decu sa posebnim potrebama. Zbog velikih neusklađenosti, pa čak i potpunog odsustva komunikacije između više ministarstava koja se bave nekim aspektom brige o deci i mladima, primarni cilj, a to je obezbeđivanje najboljeg interesa korisnika, često se zaboravlja i gubi u raznim administrativnim i birokratskim postupcima, neusklađenim odnosima ili ličnim i profesionalnim nezadovoljstvima.
    Institucije i ustanove imaju veliku obavezu i odgovornost da deci bez roditeljskog staranja ili sa posebnim potrebama ili sa poremećajima u ponašanju obezbede sve uslove za neometan razvoj, uz poštovanje njihovih prava i sloboda.
    Postojeća praksa često grubo zanemaruje interese dece. Ona ne dobijaju odgovarajući psihosocijalni i vaspitni tretman. Ostaju uskraćena za adekvatno obrazovanje, stručno osposobljavanje ili zdravstvenu zaštitu. Podrška društva i države je nedovoljna, pa su na taj način njihove šanse za ravnopravno učešće u društvenom životu veoma ograničene. I u ustanovama otvorenog tipa najveći broj korisnika nema nikakvu realnu mogućnost da slobodno izabere način života koji mu najviše odgovara.
    Srbija je članica Saveta Evrope, to znate. Tu sve države adekvatno promovišu socijalnu zaštitu i ostvarivanje ciljeva, među kojima je obezbeđivanje zaštite građana, posebno ranjivih grupa, prioritet, ali vi iz Evrope uzimate samo ono što vam odgovara.
    Smatramo da je zakon nedorečen jer predloženim rešenjima ne daje pouzdan osnov za definisanje preciznih i efikasnih mehanizama za bezbednu socijalnu zaštitu. Zalažemo se za istinski demokratsko društvo, za društvo zasnovano na sigurnosti i bezbednosti i poštovanju ljudskih prava.
    Smatramo, gospodine ministre, da je trebalo da imate više sluha i da prihvatite ovaj amandman, kako ne bi i ovaj predlog zakona uskoro doživeo svoje izmene i dopune ili, još gore, kako ne bi ovaj zakon, koji je veoma važan za građane Srbije, ostao mrtvo slovo na papiru. Hvala.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Narodni poslanik Zoran Popović. Vaš amandman je, kao što znate, usvojen, ovaj prethodni. Hvala na takvom amandmanu. Postao je sastavni deo teksta zakona i o njemu se ne raspravlja. Izvolite.
    ...

    Zoran Popović

    Srpska radikalna stranka
    Podneo sam amandman kojim sam predložio da se u članu 2. kojim se definišu pojam i ciljevi socijalne zaštite dodaju reči „pružanje pomoći“.
    Dobro je što je Vlada imala sluha za suštinu predloženog amandmana, ali i ovaj amandman i ovaj predlog zakona samo su kozmetičke promene koje suštinski neće promeniti tešku socijalnu situaciju u našoj državi. Od sadašnje teške socijalne situacije još opasnije je to što stanje u srpskoj privredi generiše stvaranje armije onih kojima će u skoroj budućnosti biti potrebna socijalna pomoć. Procenjuje se da ta armija kandidata za socijalnu pomoć broji oko 150.000 radnika, u 61.000 preduzeća, koji ne primaju plate i kojima se ne uplaćuju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje.
    Primer koji samo potvrđuje napred navedeno je preduzeće „Livnica Ljig“ u Ljigu, nekada dobro i uzorno preduzeće, koje je danas samovoljom pojedinca u liku direktora a sada i suvlasnika preduzeća, Milutina Radisavljevića zvanog Šmit, dovedeno do propasti. Radnicima se već tri godine ne uplaćuju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje. Time se direktno udara na budžet Republike Srbije, a nesrećni radnici nisu u mogućnosti da povežu radni staž i kao takvi postaju svakim danom sve ozbiljniji kandidati za socijalne slučajeve. Ali, njihovim mukama ovde nije kraj. Samovoljom direktora primali su u junu, julu, avgustu i septembru 2010. godine za svoj rad nešto što nije ni socijalna pomoć, u iznosu od 10.000 dinara, a sada ne primaju ništa. Od te bedne plate prinuđeni su da plaćaju lečenje i kupuju lekove, jer im bahati direktor i suvlasnik preduzeća ne uplaćuje ni doprinose za zdravstveno osiguranje. Ovo je klasičan zločin prema radnicima „Livnice Ljig“ u Ljigu. Ali, svi ćute, pa i država.
    Ovo je samo jedan od hiljade primera mafijaške privatizacije. Krajnje je vreme da država prestane da štiti tajkune i kriminalce na jednoj strani, a na drugoj strani da od radnika stvara armiju socijalnih slučajeva. Učinite nešto za ove i sve druge radnike koji su u istom položaju, da ne bi svi postali socijalni slučajevi. Hvala.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Potpredsednica Nataša Jovanović ima reč.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nataša Jovanović

    Gospođo predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Ljajiću, u okviru ovog amandmana prof. dr Gordane Paunović Milosavljević moram da tretiram jedno pitanje koje je uznemirilo kragujevačku javnost, radnike, invalide rada iz Kragujevca, koji su ostali bez posla u okviru dogovora Vlade Republike Srbije, prilikom stvaranja nove fabrike i otpuštanja.
    Kada se ta drama završila, 30. decembra prošle godine, Vlada Republike Srbije je obećala invalidima rada da će dobiti adekvatna mesta i da će biti premešteni u tzv. zaštitne radionice, koje nikada nisu osnovane, u okviru fabrike „Zastava automobili“. Oni se danas se nalaze u bezizlaznom položaju.
    Mediji sa nacionalnom frekvencijom i dnevna štampa su izveštavali o tome ovih dana. Vi dobro znate, vama je takođe poslat taj dopis, kao resornom ministru, da 16 invalida rada kragujevačke fabrike „Zastava automobili“ nisu prihvatili sporazumno premeštanje u novo preduzeće „Zastava INPRO“, zato što im po ugovoru kojim im prestaje radni odnos u „Zastava automobilima“ i prelaskom u „Zastava INPRO“ novo preduzeće ne garantuje sve ono što bi trebalo da imaju kao zaštitu po osnovu invaliditeta i radnog odnosa.
    O čemu se radi? To moram da kažem zbog javnosti Srbije, a ponavljam, mediji su pisali o tome. Radnici su rekli da će početi štrajk glađu ispred Fabrike automobila ili ispred Skupštine grada Kragujevca. Sa tim je upoznat i gradonačelnik Kragujevca, kao i njegov zamenik, koji je bio jedan od onih koji su bili garanti potpisivanja memoranduma i novog ugovora sa „Zastavom“. Prelaskom u „Zastava INPRO“ oni nemaju mogućnost da ostvare ono što im pripada po zakonu, a to je renta od oko 10.000 dinara, koja je, morate priznati, u današnje vreme veoma veliki iznos za egzistenciju takvih ljudi, kao ni sva druga stečena prava koja im po osnovu njihovog invaliditeta pripadaju na osnovu Zakona o radu.
    Da ironija bude veća, gospodine Ljajiću, one koji su morali pod velikim pritiskom da potpišu takav neuslovan ugovor, sa velikim oštećenjima koja su zadobili na radu, godinama radeći u fabrici „Zastava automobili“, direktor preduzeća „Zastava INPRO“ gospodin Veljović je rasporedio da rade na poslovima koji su za zdrave radnike. Tako su ljudi koji nažalost nemaju nekoliko prstiju na rukama ili imaju teške povrede ruku, ramena itd., čije motorne funkcije više nisu kao što su nekada bile, a povredili su se u nekadašnjoj fabrici automobila koja je proizvodila domaći program, u preduzeću „Zastava INPRO“ sada prinuđeni da rade na presi, što je jedan od najtežih poslova.
    Molim vas, kao narodni poslanik iz Kragujevca i kao odbornik Skupštine grada, u ime Srpske radikalne stranke, jer oni su se nekoliko puta nama obraćali, dolazili, sa njima smo razgovarali, da se ne bi desio neki, ne daj bože, tragičan ishod, da ljudi ne bi žrtvovali svoje zdravlje i tako bolesni i ojađeni zbog nebrige države ušli u štrajk ili uradili nešto drugo, molim vas da učinite sve, jer zakon je na njihovoj strani, da im obezbedite (u pitanju je 16 invalida rada) da se njihova prava poštuju i da prelaskom u to novo preduzeće dobiju sve ono što im po zakonu pripada. Hvala.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zahvaljujem. Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Milan Dimitrijević. Narodni poslanik Milan Dimitrijević ima reč.
    ...

    Milan Dimitrijević

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Zahvaljujem, gospođo predsednice. Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada smo čitali ovaj zakon videli smo da vi, gospodine ministre, ne razlikujete dva pojma, ne razlikujete pojam potrebe i pojam prava. Pojam potrebe je nešto niža kategorija od pojma prava. Kada smo videli odgovor o neprihvatanju ovog našeg amandmana shvatili smo da vi i dalje ta dva pojma ne razlikujete.
    Mi smo kao država potpisali konvencije, međunarodne konvencije koje govore o ljudskim pravima, a ne o potrebama, i to je suština onoga oko čega se mi ne slažemo. Dakle, gospodine ministre, prava nisu milosrđe, prava su nešto što je zagarantovano međunarodnim konvencijama. Ovaj zakon o socijalnim pravima ne može se tumačiti kao da ste vi vlasni da iz svog džepa i iz džepa vladajuće koalicije dajete nekom za zadovoljavanje nekih osnovnih potreba. To su prava koja su stečena i garantovana međunarodnim konvencijama.
    Stvarno je zaprepašćujuće da vi ne razlikujete ova dva osnovna pojma, nego govorite o potrebama. Znate li vi šta su potrebe? Ovde se govori o pravima. Mislim da ovaj amandman treba da prihvatite.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zahvaljujem. Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Nikola Lazić. Gospođa Milica Vojić Marković.       
    ...

    Milica Vojić-Marković

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Hvala, gospođo predsednice. Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na početku ću samo da se izvinim za jedan lapsus koji sam napravila u četvrtak, a ne bih volela da ostane na tome, pa ću kasnije preći na ovaj amandman koji smo potpisali.
    Naime, kada smo u četvrtak govorili o onoj tački o saradnji Srbije i BiH u oblasti veterine napravila sam lapsus u onom delu kada sam govorila o švercovanom mesu iz Brazila, pa sam nenamerno pomenula „Zlatiborac“, umesto „Zlatibor“. Prosto, ne bih volela da to ostane nerazjašnjeno, jer sam videla naknadno u stenogramu da sam to rekla.
    Sada ću se vratiti na ovaj amandman. U članu 3, koji govori o ciljevima socijalne zaštite, u tački 4) ste stavili: „očuvati i unaprediti porodične odnose, kao i unaprediti porodičnu i međugeneracijsku solidarnost“. To smo želeli da ispravimo i naš amandman glasi: „4) pomoći u očuvanju i unapređenju porodičnih odnosa, kao i u unapređivanju porodične i međugeneracijske solidarnosti“.
    Na prvi pogled ovo izgleda kao jezička intervencija, jedan jezički pogled na koji reagujemo, da svako može da pomogne nekom trećem licu u nečemu, u očuvanju i unapređenju porodičnih odnosa. To nije sporno, ali kada se malo bolje razmisli, ovde se pravi razlika između dva koncepta, koncepta koji vi nudite kao predlagač, a to je da socijalna služba ima proaktivnu ulogu u očuvanju i unapređenju porodičnih odnosa. Mislim da to nije u redu, jer vi možete da budete pomagač. Mi smatramo, naš koncept je da je korisnik taj koji treba da bude proaktivan, a služba treba da mu pomogne u tome.
    Kasnije se vidi u nizu članova i u onome što smo pisali kao amandmane da se razlikujemo u tome. Smatramo da socijalna služba mora da ima samo ulogu pomagača, a nikako da ona čuva porodične odnose i unapređuje ih. Hvala.