Zahvaljujem. Na član 11. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Molim vas, nemojte provocirati, nemojte se obraćati direktno.
Dakle, na član 11. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima gospodin Zoran Babić.

Zahvaljujem se, gospodine Novakoviću. Predlažem da se ipak vratimo temi i uozbiljimo ovu raspravu. Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, sport je u savremenom društvu postao visokoprofitabilna poslovna aktivnost, usled čega su se otvorila mnoga pitanja koja zadiru u domen ustavnog prava. Sa globalnom ekspanzijom sporta javila se potreba i za novim vrstama obligacionih i privrednih ugovora, kao i za specifičnim regulisanjem krivične, a naročito odštetne odgovornosti.
Ugovor predstavlja jednu od osnova pravnog sistema i kao takav zastupljen je u svim aspektima i na svim nivoima sporta, od zapošljavanja po ugovoru, angažovanja igrača, trenera, menadžera, osoblja, do sklapanja poslova, kupovine opreme, ugovaranja sponzorstva, kao i prodaje prava na prenos mečeva i drugih manje atraktivnih poslova.
Ugovori u sportu mogu se naći u više različitih oblika, međutim, nekoliko standardnih odredaba je zastupljeno u svakom od njih. To su: ugovorne strane, uslovi ugovora, obaveze i dužnosti ugovornih strana i prestanak važenja ugovora, naročito pod kojim okolnostima i sa kojom provizijom.
Ugovorom se moraju jasno identifikovati i naglasiti ugovorne strane, obično punim imenom pojedinaca ili organizacija koje su uključene u ugovor. Po mom skromnom mišljenju, to je jedino što je jasno definisano članom 11. Predloga zakona o sportu.
Druga važna odredba koju svaki sportski ugovor treba da sadrži jeste i rok ugovora, koji definiše vreme do kada je ugovor pravno važeći.
Takođe, ugovor u sportu treba da obuhvati i situacije i okolnosti pod kojima svaka od ugovornih strana ima pravo da raskine ugovor, kao i da dobije odgovarajuću nadoknadu koja je, složićete se, najčešće finansijska.
Ova odredba trebalo bi da definiše pravo ugovornih strana u situacijama kada dođe do isteka ugovora ili kada se neko od strana ne pridržava dogovorenih pravila iz ugovora.
Stav Srpske napredne stranke je da je član 11. Predloga zakona o sportu neuspeli pokušaj definisanja ugovora između sportiste i sportske organizacije. Takođe smatramo da su pitanja koja se pokušavaju urediti ovim članom na potpuniji, celishodniji način uređena drugim zakonima i pravilima sportskih saveza i međunarodnih federacija. Zbog toga vas pozivam da prihvatite amandman Poslaničke grupe SNS Napred Srbijo i da brišete član 11. Predloga zakona o sportu. Zahvaljujem.

Hvala. Na član 12. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima gospodin Stefan Zankov.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo i u načelnoj raspravi zamerili predlagaču da Predlog zakona o sportu sadrži mnoge odredbe koje su materija drugih sistemskih zakona, što nije celishodno, čak i ako nisu u suprotnosti.
S druge strane, smatramo da ne postoje opravdani razlozi da se propisuje obaveza sportista i njihovih organizacija da svoje odnose uređuju isključivo ugovorom o radu, posebno što je taj ugovor često nepodesan za regulisanje takvog odnosa, a predložena odredba je i u suprotnosti sa Zakonom o radu u pogledu trajanja ugovora na određeno vreme. Sportistima i njihovim organizacijama se mora ostaviti sloboda da svoje odnose urede na način koji njima odgovara u skladu sa mogućnostima koje pruža važeći pravni poredak i nema nikakvog opravdanja da se ta sloboda ograničava, čime se narušavaju prava i slobode zajamčene Ustavom.
Prava na druge vrste naknada su uređena opštim privrednim propisima i propisima o autorskim pravima, kao i pravilima međunarodnih sportskih federacija, pa ovakvo delimično uređivanje ovim zakonom može stvoriti nepotrebne probleme sportistima i sportskim organizacijama.
Privremeno upućivanje sportista u drugu organizaciju se uređuje sportskim pravilima nadležnih saveza i međunarodnih federacija i ugovorima, te se ne može uređivati zakonom jer se time neopravdano i prekomerno ograničavaju prava i slobode zajamčene Ustavom.
Ovo su razlozi zbog kojih predlažemo da se član 12. Predloga zakona o sportu briše.

Hvala, gospodine Zankov.
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine Periću.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministre, vi ste čuli za onu izreku – sportski podnesi poraz. Ona se proširila ne samo na sportske aktivnosti, nego vrlo često i na neke izbore i bilo šta izvan toga. Kaže – sportski podnesi  poraz, što znači da bi trebalo da ovde na jedan drugačiji način razgovaramo. Ovo što sam rekao ne treba dovoditi ni u kakvu vezu... pokušaj da neko porazi vas.
Moram samo da vam kažem da vi u Poslaničkoj grupi SRS zaista imate govornike koji mogu na vrlo kvalifikovan način da govore o sportu. O nekima je, odnosno njihovom potvrđivanju kao sportista govorio naš narodni poslanik Zoran Krasić. Samo da podsetim, Sulejman Spaho je neko ko je igrao rukomet u „Metaloplastici Mačva“ iz Šapca, u našem najtrofejnijem rukometnom klubu. Zatim, gospodin Slađan Mijaljević, kao ovlašćeni predstavnik SRS po pitanju Predloga zakona o sportu, jeste neko ko je bio i u organizacionom komitetu, gde ste vi bili predsednik prilikom organizovanja Svetskog prvenstva krajem prošle godine u Srbiji, gde smo osvojili zapažene rezultate, a i sam je aktivni karatista. Tako da ovo treba shvatiti, ne treba banalizovati i ponekad pokušavati da se baci neka senka na ono o čemu danas govorimo.
Gospodine predsedavajući, nije mogla gospođica Nataša Jovanović da se dere. Može neka životinja da se dere, guli, ili slično, može neko od nas povremeno da viče malo, što bi se reklo jače, ali da se dere, to prosto nije moguće. Čisto podsećanja radi, vi vrlo retko izađete iz fazona.
Gospođo ministre, vi ste hteli da se takmičite sa Petrom Jojićem, da li je sve ono što je kazao tako. Moja je pretpostavka, kada je u pitanju oblast sporta, da vi treba da znate više nego mi narodni poslanici, čak i što se tiče mesta iz kojeg dolazimo, pogotovo ako je to u rangu vrhunskog sporta kao što je grad Pančevo.
Da se ne osvrćemo na to, mi smo detaljno analizirali član 12. ovog predloga. Smatramo da on na drugačiji način reguliše odnos između profesionalnog sportiste i sportske organizacije ili kluba nego što to čini zakon o radnim odnosima, a ovde smo u domenu zasnivanja radnog odnosa.
Istina, član 12. u stavu 1. kaže: „Profesionalni sportista zasniva radni odnos sa sportskom organizacijom zaključenjem ugovora o radu na određeno vreme, najduže do pet godina“. Nakon toga ide još jedna rečenica. Smatramo da bi posle zapete, gde se reguliše radni odnos na određeno vreme, trebalo da bude tačka. Ostali deo rečenice tj. stava 1. bi trebalo da se briše.
Kao razlog za neprihvatanje ovog amandmana ste naveli da je to povoljnije regulisano nego zakonom o radnim odnosima. Vremenski da, ali uopšte ne treba ni ograničavati. Možda profesionalnom sportisti to visi kao mač nad glavom „na određeno vreme, do pet godina“. Neka to bude neodređeno vreme, pogotovo što kažete da može naknadno sa istom sportskom organizacijom ili sa nekom drugom da produži taj ugovor. Ako već može da ga produži, mislim da bi ovo trebalo potpuno brisati.
Vi ste prihvatili 14 amandmana, a niste prihvatili 196. Kada sam rekao da Poslanička grupa SRS zaista argumentovano govori o ovim amandmanima nisam želeo da potcenim diskusiju drugih kolega. Dakle, ovde ste mogli da čujete dosta dobrih predloga, ponegde se na bolji i precizniji način regulišu određene odredbe; iznose iz tog zakona, oduzimaju te nejasnoće i dileme. Vama će kao ministru (koliko ćete dugo vi tu još biti, to sad uopšte nije pitanje) biti mnogo lakše da se uz precizne i dobre zakonske norme primenjuje ovaj zakon.
Kada je u pitanju ovo što ste čuli od gospodina Duvnjaka i od drugih kolega, i od Dušana Marića, nemojte mnogo da brinete za to. Kao diplomirani pravnik bih rekao da je to u nadležnosti ministra Dačića i specijalnog tužioca za organizovani kriminal gospodina Radisavljevića. Vi samo sa ovog sportskog aspekta sa vašim saradnicima treba da im pomognete u otkrivanju takvih slučajeva. Zaista nemate nijedan razlog da ne dozvolite da se to iznese. Mislim da je to u interesu sporta i da današnjom raspravom i prilikom usvajanja ovog zakona želimo zaista da uspostavimo temelje, gde će svi ljudi uključeni u sport imati od ovog zakona, oko kojeg se neko ipak potrudio, neke koristi. Hvala vam.

Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Donka Banović, Milica Vojić Marković, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospođa Milica Vojić Marković.

Hvala. Gospodine predsedavajući, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Demokratska stranka Srbije je podnela amandman na član 12. na stav 2, ali smo dodali i novi stav 3.
Ovaj član uređuje odnose sportista sa klubom. Smatramo da je ovaj postojeći stav 2. gde piše: „Prekid rada kraći od 30 dana ne utiče na trajanje radnog odnosa“, potrebno dopuniti, pa smo dopunili: „Prekid rada duži od 30 dana neprekidno ne uračunava se u vreme na koje je zaključen ugovor o radu iz stava 1“.
Ono što je nama mnogo važnije od ovoga jeste stav 3. koji smo dodali, a to je: „Prekid rada usled povrede zadobijene za vreme takmičenja ili pripreme ne uračunava se u vreme na koje je zaključen ugovor o radu iz stava 1“.
Šta nas je navelo da napišemo ovakav amandman? Kako je sport u moderno vreme izgubio svoju prvobitnu svrhu, a to je da pobediš samog sebe, a ne da pobediš protivnika, da ga poniziš i ubiješ, kako uče neki treneri, a na to sam ukazivala i kada sam govorila u načelu, i kako su sportisti, naročito profesionalni sportisti, oni koji postižu vrhunske rezultate, zaista postali moderni gladijatori, smatramo da je u ovom ugovoru o radu vrlo važno da se ograniči i to da takvog sportistu koji se povredi za vreme takmičenja neko, neki budući gazda ili neko ko ima taj klub, ružno rečeno ali tako je, tako se ponašaju, jednostavno ostavi bez mogućnosti i da za to vreme dok je povređen bude nezaposlen i da gubi sve prinadležnosti koje je dobijao ovim ugovorom o radu.
Zbog toga smatramo da bi bilo, što se nas tiče, vrlo umesno da Ministarstvo razume ovo što smo pokušali da ovde navedemo i da prihvati ovaj amandman, jer bi zapravo time sprečilo to što jeste moderno gladijatorstvo, a što ne treba da bude. Hvala.

Hvala vama. Na član 12 amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Dobrislav Prelić.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS i kolega Vitomir Plužarević su  podneli amandman da se stav 4. u članu 12. menja i da glasi: „Naknade iz stava 3. ovog člana utvrđuju se opštim aktima nadležnog granskog sportskog saveza“.
Srpska radikalna stranka smatra da nije potrebno u ovoj oblasti ostavljati bilo kakvu alternativu. Nadležnost mora pripadati granskoj sportskoj organizaciji, a ne udruženju ili klubu. Mislimo da u ovom delu ima argumenata, a nešto slično ovome maločas ste govorili, da li se ostavlja mogućnost da, recimo, igrač koji iz bilo kojih razloga ne naiđe na razumevanje u svojoj sportskoj organizaciji ima načina da sam sebi plati obeštećenje i da pređe u drugi klub? Na ovaj način se dozvoljava klubovima da bukvalno budu vlasnici svih igrača. Znamo kako se to danas radi na Zapadu: igrač se apsolutno ništa ne pita, pitaju se vlasnik kluba i menadžeri, a on mora da ode tamo gde mu kažu.
Ipak je ovo Srbija, gospođo ministre. Ne bih se baš toliko okrenuo i pustio bih, pogotovo u slučajevima gde imamo izuzetno i natprosečno talentovane sportiste, da ne budu robovi svojih klubova i da im se omogući da na jedan sasvim korektan i pristojan način promene sredinu.