Zahvaljujem, gospođo predsedniče. U skladu sa članom 286. Poslovnika o radu Narodne skupštine, u ime Poslaničke grupe SNS danas ću, a i narednih sedmica, postaviti neka pitanja koja se tiču aktuelne problematike u vezi sa funkcionisanjem Vojske Srbije i Ministarstva odbrane. Danas ne bih koristio priliku da u svom prvom obraćanju vezanom za ovu problematiku pominjem imena, ali, s obzirom na odgovore koji bi trebalo da stignu iz Ministarstva odbrane, u narednom periodu ću biti primoran da se pozabavim i tom problematikom.
Naime, o čemu se radi? Radi se o modernizaciji sredstava, pogotovo u sistemu RV i PVO, a prvi primer je modernizacija raketnog sistema „kub“. Prva faza modernizacije ovih sistema je već davno istekla, a za modernizaciju ovih sistema novčana sredstva, u iznosu od preko dvesta miliona dinara, davno su uplaćena. Ko je izvođač posla? SDPR, koji je u određenoj fazi radova trebalo, u toku modernizacije raketnog sistema „kub“, da angažuje i podizvođače.
Šta se ovde, u suštini, dešava? Nemoguće je sredstva kojima je vek upotrebe 30 godina, za koja i ne postoje rezervni delovi, koja su trenutno u stanju neispravnosti, modernizovati. Da li je moguće da Ministarstvo odbrane dozvoli upotrebu ovolikih novčanih sredstava za modernizaciju tehnički neispravnih sredstava?
Da li je moguće da sastav ekipe SDPR-a u ovom slučaju čine penzionisane starešine Vojske Srbije koje se inače u svojoj karijeri nisu bavile ovom problematikom? Uglavnom se radi o ljudima koji su angažovani na pitanjima morala i nekih drugih oblasti, a ne na pitanju raketne tehnike u svojim rodovima.
Odgovornost od strane Ministarstva odbrane se u ovoj problematici, nažalost, traži od starešina jedinica u kojima se ovi sistemi nalaze. Zbog toga i prvo pitanje – zbog čega se troše ogromna finansijska sredstva na raketne sisteme PVO čija je modernizacija u praksi nemoguća?
Drugo pitanje ministru odbrane, državnom revizoru, a s obzirom na to da se radi o velikim finansijskim sredstvima i premijeru, ministru (hajde da ga nazovemo premijer finansija), jeste: zašto se remonti određenih sredstava ne vrše u remontnim zavodima, koji zbog toga i postoje, nego u nekim drugim institucijama? Kao primer za to navešću vam veličinu radova u iznosu od 150.000.000 dinara, koliko je uplaćeno 2008. Elektronskom fakultetu u Nišu, a ne nekom remontnom zavodu koji je osposobljen i zakonski namenjen za ovakvu popravku, radi uvođenja sistema za automatsko praćenje pogodaka, odnosno gađanja. Inače, ovaj sistem, koji je i uveden u naoružanje, nije funkcionalan, odnosno neispravan je uveden i obaveza je Elektronskog fakulteta u Nišu da do kraja aprila 2011. godine otkloni sve neispravnosti. Da li je moguće unapred uplatiti sredstva za sistem za praćenje pogodaka koji se uvodi u naoružanje, a da sistem ulazi u jedinice u startu funkcionalno neispravan?
Treći primer koji ću danas izneti: zašto su potrošena sredstva 2010. godine, u septembru mesecu, u Bugarskoj, u iznosu od 500.000 američkih dolara, za gorivo za avione koji je trebalo da nose mete za gađanje? Da navedem da su ovoj lakrdiji prisustvovali novinari i da ću vezano za ovu temu, s obzirom na to da je vreme isteklo, na narednim sednicama vezanim za pitanja poslanika pokrenuti dalju inicijativu.