Poštovani narodni poslanici, sećajući se žrtava bombardovanja koje je započelo na današnji dan 1999. godine molim da minutom ćutanja odamo počast žrtvama.

Slava im.

Nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 86 narodnih poslanika, a da bismo utvrdili tačan broj poslanika u sali molim da ubacite kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali 91 narodni poslanik, odnosno da postoje uslovi za rad.

Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sednici narodni poslanici Konstantin Samofalov, Gordana Čomić, Vuk Dinčić, Olena Papuga i Laslo Varga.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 286. našeg poslovnika? (Da.)

Dajem reč Siniši Stamenkoviću.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, da li Vlada Republike Srbije preduzima mere za uklanjanje potopljene brodske flote u rejonu između „Đerdapa 1“ i „Đerdapa 2“, i od „Đerdapa 2“ do srpsko-rumunsko-bugarske tromeđe na Dunavu?

Godine 1944. potopljena je celokupna dunavska i crnomorska flota ratnih brodova, transportnih brodova i brodova bolnica u rejonu akumulacije „Đerdap 2“, u delu Dunava od Hidroelektrane do tromeđe Srbija–Rumunija–Bugarska. Ovi potopljeni brodovi, pretpostavlja se njih oko 200, ostali su velika prepreka za neometanu regularnu plovidbu Dunavom i u značajnoj meri velika ekološka prepreka za razvoj flore i faune Dunava, posebno migratornih riba, zbog nanosa mulja i peska koji se na njima talože. Teret u potopljenim brodovima je neutvrđenog porekla, sadržaja i kvaliteta, a pouzdano se zna da se u nekima nalaze i razne vrste minsko-eksplozivnih materijala i naprava, što predstavlja latentnu opasnost za brodove, teret i ljude u plovidbi pored tih objekata i nizvodna naselja.

Posebno želim da se da objašnjenje da li će i kada će se završiti strategija za upravljanje otpadnim vodama u Republici Srbiji. Ako imamo u vidu da 35% domaćinstava u Srbiji ima adekvatnu mrežu za otpadne vode, a čak 65% nema nikakvu mrežu i prečistače, već se otpadne vode direktno izlivaju u reke i jezera, sa oko 44.000 tona raznih otrovnih supstanci, ili sa oko 2.200 cisterni čistih hemijskih supstanci, i ako se tome doda ogromna količina neprečišćenih otpadnih voda koje se iz raznih privrednih delatnosti direktno ispuštaju u recipijente, ili vodotokove, onda se očekuje obavezno prečišćavanje svih otpadnih voda. Hvala.

Narodni poslanik Miroslav Petković.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, svesni smo da su gospodin Mirko Cvetković i Vlada Srbije očigledno izgubili mapu puta za priključivanje Srbije Evropskoj uniji, što je potvrdio pre nekoliko dana i gospodin Dežer. Ali, ono što je mnogo bitnije, nas interesuje da li gospodin Cvetković ima mapu puta kojim treba Srbija da se kreće ili smatra da ova država treba da ide kao nevođeni projekti?

Mi smo prošle nedelje od predsednika Vlade čuli redefinisani program nove vlade, da će to biti nova energija i novi ljudi. Što se tiče programa, on je već krenuo da se realizuje, odnosno nastavlja se sa razaranjem svega postojećeg. Što se tiče nove energije, u proteklih desetak dana dobili smo samo jedan zakonski predlog od rekonstruisane vlade koji je ušao u skupštinsku proceduru. Nove ljude nismo imali prilike da vidimo u Narodnoj skupštini. Ja sam u utorak nakon izbora nove vlade imao nameru da najnovijem ministru za finansije, koji po drugi put obavlja tu dužnost, postavim određena pitanja, ali došao je umesto njega najnoviji potpredsednik Vlade, koji je četiri puta polagao zakletvu pred Narodnom skupštinom.

Podsećam da Narodna skupština nije usvojila završni račun budžeta ni za prošlu, ni za pretprošlu godinu, ni za niz godina unazad. Moje prvo pitanje za gospodina Cvetkovića, novog ministra finansija, jeste – šta se dešava sa onim firmama koje ne predaju završni račun, ili koje ne plate porez na dodatu vrednost?

Rekonstruisana vlada ima 18 ministarstava. Vi ste doneli Zakon o ministarstvima kojim ste predložili spajanje određenih resora; imali smo priliku da vidimo da je jedno ministarstvo pocepano na dva dela, tako da je rudarstvo prešlo u prostorno planiranje, a energetika u infrastrukturu. Zbog toga moje pitanje predsedniku Vlade jeste: kada će u skupštinsku proceduru predati rebalans budžeta za 2011. godinu? Bez obzira na neka tumačenja da nije potrebno da se raspravlja o novom rebalansu, barem da vidimo kako će se rešiti određeni problemi i napraviti taj novi kvalitet i uštedeti sredstva građana Srbije.

Da li se problemi u prosveti rešavaju na taj način što će plate prosvetnih radnika biti umanjene, ili one neće biti uopšte isplaćivane, da li će na taj način naša deca dobiti novi kvalitet, tako što ponovo neće ići u škole?

Da li se problemi u pravosuđu rešavaju na ovaj način – stotine sudija i dalje primaju određena sredstva zbog velikih propusta u reformi pravosuđa?

Imamo ogromne probleme u zdravstvu, imamo ogromne probleme prilikom isplate penzija. Da li će penzioneri, kojima je penzija povećana za dva procenta u protekle dve godine, moći da plaćaju svoje račune ovoj državi?

Zakon o budžetskom sistemu se i do sada više puta kršio, i ponovo će biti prekršen. Postavljam pitanje zbog čega smo onda donosili odredbe o fiskalnoj odgovornosti u Zakonu o budžetskom sistemu?

Poslanici Demokratske stranke Srbije željno očekuju novog ministra finansija da nam u kvalitetnoj dvodnevnoj raspravi, u kojoj ćemo imati i priliku da mu postavimo mnogo pitanja, objasni kako će Srbiju izvesti iz krize, kako će građani Srbije, kako će svaka porodica moći da napravi svoju „mapu puta“ da preživi do kraja ove godine. Unapred se radujem odgovoru i bliskom susretu sa predsednikom Vlade i novim ministrom finansija. Hvala vam najlepše.

Narodni poslanik Mićo Rogović.

Zahvaljujem, gospođo predsedniče. U skladu sa članom 286. Poslovnika o radu Narodne skupštine, u ime Poslaničke grupe SNS danas ću, a i narednih sedmica, postaviti neka pitanja koja se tiču aktuelne problematike u vezi sa funkcionisanjem Vojske Srbije i Ministarstva odbrane. Danas ne bih koristio priliku da u svom prvom obraćanju vezanom za ovu problematiku pominjem imena, ali, s obzirom na odgovore koji bi trebalo da stignu iz Ministarstva odbrane, u narednom periodu ću biti primoran da se pozabavim i tom problematikom.

Naime, o čemu se radi? Radi se o modernizaciji sredstava, pogotovo u sistemu RV i PVO, a prvi primer je modernizacija raketnog sistema „kub“. Prva faza modernizacije ovih sistema je već davno istekla, a za modernizaciju ovih sistema novčana sredstva, u iznosu od preko dvesta miliona dinara, davno su uplaćena. Ko je izvođač posla? SDPR, koji je u određenoj fazi radova trebalo, u toku modernizacije raketnog sistema „kub“, da angažuje i podizvođače.

Šta se ovde, u suštini, dešava? Nemoguće je sredstva kojima je vek upotrebe 30 godina, za koja i ne postoje rezervni delovi, koja su trenutno u stanju neispravnosti, modernizovati. Da li je moguće da Ministarstvo odbrane dozvoli upotrebu ovolikih novčanih sredstava za modernizaciju tehnički neispravnih sredstava?

Da li je moguće da sastav ekipe SDPR-a u ovom slučaju čine penzionisane starešine Vojske Srbije koje se inače u svojoj karijeri nisu bavile ovom problematikom? Uglavnom se radi o ljudima koji su angažovani na pitanjima morala i nekih drugih oblasti, a ne na pitanju raketne tehnike u svojim rodovima.

Odgovornost od strane Ministarstva odbrane se u ovoj problematici, nažalost, traži od starešina jedinica u kojima se ovi sistemi nalaze. Zbog toga i prvo pitanje – zbog čega se troše ogromna finansijska sredstva na raketne sisteme PVO čija je modernizacija u praksi nemoguća?

Drugo pitanje ministru odbrane, državnom revizoru, a s obzirom na to da se radi o velikim finansijskim sredstvima i premijeru, ministru (hajde da ga nazovemo premijer finansija), jeste: zašto se remonti određenih sredstava ne vrše u remontnim zavodima, koji zbog toga i postoje, nego u nekim drugim institucijama? Kao primer za to navešću vam veličinu radova u iznosu od 150.000.000 dinara, koliko je uplaćeno 2008. Elektronskom fakultetu u Nišu, a ne nekom remontnom zavodu koji je osposobljen i zakonski namenjen za ovakvu popravku, radi uvođenja sistema za automatsko praćenje pogodaka, odnosno gađanja. Inače, ovaj sistem, koji je i uveden u naoružanje, nije funkcionalan, odnosno neispravan je uveden i obaveza je Elektronskog fakulteta u Nišu da do kraja aprila 2011. godine otkloni sve neispravnosti. Da li je moguće unapred uplatiti sredstva za sistem za praćenje pogodaka koji se uvodi u naoružanje, a da sistem ulazi u jedinice u startu funkcionalno neispravan?

Treći primer koji ću danas izneti: zašto su potrošena sredstva 2010. godine, u septembru mesecu, u Bugarskoj, u iznosu od 500.000 američkih dolara, za gorivo za avione koji je trebalo da nose mete za gađanje? Da navedem da su ovoj lakrdiji prisustvovali novinari i da ću vezano za ovu temu, s obzirom na to da je vreme isteklo, na narednim sednicama vezanim za pitanja poslanika pokrenuti dalju inicijativu.