Zahvaljujem. Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite da u vaše i svoje ime pozdravim grupu studenata iz Bora koji prate deo naše današnje sednice sa galerije Velike sale Doma Narodne skupštine. Prisutni su: Svetlana Dinić, Jovanka Dinić, Marina Miladinović, Dobrica Đurić, Milorad Radović, Milan Ivanović, Igor Petrović, Miloš Andrejić, Zvonko Damjanović i Mirko Đurić. Pozdravimo ih aplauzom.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuju pored predstavnika predlagača Snežane Samardžić Marković, ministra omladine i sporta, i Dragan Atanasov, pomoćnik ministra omladine i sporta, i Ana Kosovac, šef Odseka za pravne poslove i međunarodnu saradnju.
Preći ćemo na Predlog zakona o sportu.
Dozvolite da vas obavestim da ćemo, u skladu sa čl. 87. i 90. stav 2. Poslovnika, raditi i posle 18.00 časova, do završetka današnje tačke dnevnog reda. Sutra nećemo raditi. Uopšte, trudićemo se da poštujući Poslovnik ne radimo ponedeljkom i petkom u plenumu i da tim danima odbori i sve druge naše aktivnosti ispune sadržaj našeg rada.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O SPORTU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Dobrislav Prelić, Miloš Aligrudić, Donka Banović, Milica Vojić Marković, Milan Dimitrijević, Nikola Lazić, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dragan Šormaz, Dragan Stevanović, Milorad Buha, Filip Stojanović, Ljubiša Petković, Đorđe Milićević, Zoran Kasalović, Branimir Đokić, Milan Avramović, Slađan Mijaljević, Dragan Živkov, Milan Škrbić, Zoran Popović, Dragan Aćimović, Vjerica Radeta, Nataša Jovanović, Zoran Krasić, Aleksandar Martinović, Momčilo Duvnjak, Sreto Perić, Milovan Radovanović, Nemanja Šarović, Zlata Đerić, Aleksandra Ilić, Nebojša Ranđelović, Petar Jojić, Mirko Munjić, Vitomir Plužarević, Srboljub Živanović, Dejan Radenković, Miljan Ranđelović, Bojan Mladenović, Arpad Fremond, Elvira Kovač, Lidija Dimitrijević, Gordana Paunović Milosavljević, Vladan Jeremić, Tomislav Ljubenović, Lidija Vukićević, Milorad Krstin, Srđan Spasojević, Dušanka Plećević, Dejan Mirović, Radovan Radovanović, Momo Čolaković, kao i amandmane Vlade.
Primili ste izveštaj Odbora za omladinu i sport i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pre prelaska na pretres Predloga zakona u pojedinostima podsećam vas da su, pisanim putem, amandmane povukli narodni poslanici Miljan Ranđelović na član 118. stav 1. i 2, koji je podneo 24. februara 2011. godine i grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo na članove 14, 75. i 184, koje su podneli 26. februara 2011. godine.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodine Preliću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, u samom startu moram da kažem da je određeni broj amandmana Srpske radikalne stranke, tačnije tri, prihvaćen. Mišljenja smo da je moglo biti prihvaćeno još amandmana, da ste imali osnova za to, međutim, iskreno, nismo iznenađeni.
Vaša obrazloženja su, kao što smo imali prilike da vidimo i u prethodnom periodu, uglavnom takva da pokušavate da nas ubedite da je to obuhvaćeno nekim drugim zakonima. Ono čega se mi plašimo, to je pre svega to što posle usvajanja bilo kog zakona Ministarstvo praktično vlada podzakonskim aktima i uredbama. Sama činjenica da ste u obrazloženju vezanom za moj amandman rekli da se podrazumeva da u organizacije spadaju udruženja i asocijacije dovoljno govori o tome da, recimo, kasnije uredbom jednostavno možete da izbrišete udruženja i asocijacije. Mislim da bi ovim predlogom decidirano bila obuhvaćena udruženja i asocijacije, jer tu ne bi bilo nikakvih načina i mogućnosti da se kasnije na neki način izbegne zakon.
Imali smo raspravu u načelu, mislim da ćemo i danas pokušati da prihvatite određeni broj amandmana SRS, pre svega onih amandmana koji su smisleni, za koje biste sigurno imali opravdanje da ih prihvatite.
Ubeđen sam da ćemo tokom rasprave, kada se malo detaljnije budemo upustili u raspravu, naići na vaše razumevanje i da ćete određeni broj amandmana prihvatiti.
Kasnije ćemo razgovarati detaljnije o svim ovim amandmanima, ali mislim da je u samom startu trebalo da prihvatite ovaj amandman. Jer, mi se plašimo onoga što sledi posle toga, a to su podzakonski akti i uredbe, koje donosi ne samo Ministarstvo sporta i omladine, već sva ministarstva. Imali smo prilike da se uverimo, kada se donese zakon, uredbama se, na koje ministarstvo ima pravo, toliko toga loše uradi da su građani jednostavno nemoćni i novi teret pada na njihova leđa.
Sada u startu toliko. Nadam se da ćemo naići na vaše razumevanje i da ćete danas imati prilike da pogledate malo ozbiljnije amandmane i da ćete određeni broj naših amandmana prihvatiti. Zahvaljujem vam se.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Donka Banović, Milica Vojić Marković, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. Gospođa Vojić Marković ima reč.

Hvala, gospođo predsednice. Gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 1. gde smo tražili da se posle reči „školski sport“ dodaju reči „rekreativni sport“, a da se ostali deo teksta briše.
U načelnom izlaganju sam pomenula da je vrlo važno odrediti i urediti oblast školskog sporta, ali i rekreativnog sporta. To su velike i za stanovništvo, za građane Srbije izuzetno važne oblasti.
Deca nam zbog tzv. sedećeg oblika života i zbog silnog sedenja za računarima i u školama imaju sve veći broj deformiteta, istraživanja kažu, grudnog koša, kičme, stopala. Stanovništvo nam je sve starije, bolesnije. Danas sam pročitala u medijima da otprilike svaki stanovnik, svaki građanin Srbije godišnje potroši 22 kutije lekova. Zbog toga je rekreativni sport nešto čime moramo da se pozabavimo u ovom zakonu.
Ovde imam rezultate jednog istraživanja koje je radio „Batut“ za Ministarstvo zdravlja, doduše, gde je uočeno da je sve veće učešće odraslog stanovništva koje se u slobodno vreme bavi sportom u odnosu na 2000. godinu. To je jako važan podatak i ministar jako dobro zna koliko postoji tih prostora gde će se ljudi baviti rekreativno sportom, koliko trenera koji rade stručno, manje stručno ili slično. Zbog toga smatramo da je ovde posle školskog sporta jako važno uneti rekreativni sport. Hvala.

Narodni poslanik Aleksandar Pejčić ima reč.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika. Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ministre, predstavnici Vlade, pre svega na početku moram da vam čestitam na hrabrosti za pisanje jednog ovakvog zakona. Ovo jeste jedan težak, Sizifov posao. Vi jeste postigli formu, ali suštinu niste postigli. Nama iz Demokratske stranke Srbije je žao pre svega što niste prihvatili naše amandmane, a podneli smo preko 40 amandmana i hteli smo da popravimo ovaj tekst zakona. Prihvatili ste svega dva amandmana, i to tehničke prirode.
Rekli smo da niste pogodili suštinu, da ovaj zakon nije dobar, da je izuzetno glomazan. Ima 193 člana. Samim tim, kada pogledamo zemlje u okruženju i zemlje koje su u EU, videćemo da su oni ovaj problem rešili, tj. da njihovo zakonodavstvo vezano za ovu problematiku govori o tome da njihovi zakoni imaju od 30 do 100 članova. Ovo je jedan konglomerat loših ideja, galimatijas, i mi iz Demokratske stranke Srbije smo ga prosto nazvali „zakon protiv sporta“, jer ništa dobro neće doneti sportistima Srbije.
Druga stvar, hteli smo da ovim amandmanima poboljšamo tekst zakona, da unapredimo ovaj zakon. Kada je reč o ovom amandmanu na član 1, koji govori o rekreativnom sportu, moram vas podsetiti da zemlje u okruženju i zemlje koje su u EU sport baziraju upravo na tom rekreativnom sportu, kako bi ojačali zdravstveno svoju naciju. U Finskoj se preko 90% ljudi bavi rekreativnim sportom; u Portugaliji, koja je u EU, najmanje ljudi se bavi sportom, 40%, dok je kod nas sasvim drugačije, kod nas se između 10 i 20% ljudi bavi rekreativnim sportom.
Da nam se ne bi desile olimpijade kao što je Peking 2008. godine, gde smo favorizovali samo vrhunski sport, a amaterski i rekreativni sport zapostavljali, a oni su baza tog vrhunskog sporta, ovim amandmanima smo hteli da promenimo taj tekst zakona.
Vi ste prihvatili samo ta dva naša amandmana; nama je žao, ali se nadamo da ćemo u toku ove diskusije da vas ubedimo i da ćete prihvatiti još koji amandman. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Slađan Mijaljević. Po amandmanu?

Ja bih, ako može, vreme ovlašćenog predstavnika? Hvala. Gospodo poslanici, gospodo iz Vlade, poštovano predstavništvo, u ovom delu gde govorimo o pojedinostima, i posle donošenja amandmana sa više strana ovde iz Skupštine, odnosno iz više poslaničkih klubova, vi niste prihvatili nekoliko ključnih predloga. Dakle, ostali smo na istim pozicijama; vi ćete najverovatnije odbraniti vaš koncept, iako u Skupštini sedi nekoliko poslanika koji su u raznim klubovima i sportskim organizacijama, od najnižih pa do najviših nivoa, proveli po nekoliko decenija. Naravno, uz dužno poštovanje prema ostalim kolegama koji su radili na ovom zakonu.
Razlikujemo se konceptualno. Naše zamerke su da je preveliki uticaj u sportskim organizacijama od strane države, da nije valjano osmišljen deo oko privatizacije, da sistem sponzorisanja nije uopšte osmišljen, da školski sport nije dobro definisan, naročito srednjoškolski i fakultetski. Uvodite nove funkcije i nova radna mesta, a da niste naveli koliko i po kojoj sistematizaciji će to biti sprovedeno i odakle novac za njihovo finansiranje, s obzirom na to da je sport sistem koji mnogo troši a malo vraća itd.
Naravno, podsećam da je u ovakvoj političkoj i ekonomskoj situaciji sve ovo nemoguće valjano i odjedanput uraditi.
Državni budžet je u stalnom deficitu. Država i stanovništvo su osiromašeni do neverovatnih razmera. Nemate jasnu političku viziju. Tumarate, i mi zajedno sa vama tumaramo po nekakvim putevima koji nas vode u Evropsku uniju, i to tumaranje se posle deset godina pretvorilo u fatamorganu. Vlade su zavađene partijskim interesima, kriminal i korupcija ugušiše i ovo malo privrede i države što je ostalo, a vi baš hoćete sve i odjedanput.
Još jednom vam kažem, preveliki je udarac na klubove, i to prvenstveno male klubove, malih sportova, koji su u suštini najmasovniji, ali i najsiromašniji. Ali, sport je najosnovniji vid životnih aktivnosti koji doprinosi psihofizičkom razvoju i zdravlju ljudi, pa ga upravo zbog toga i ne treba gušiti, već ga treba negovati.
Mene je, neću da kažem zaprepastio, ali veoma uznemirio stav koji sam čuo od nekoliko ljudi iz Ministarstva za sport i omladinu – da u Srbiji postoji hiperprodukcija klubova, zaista sam bio zatečen, pa ste vi odlučili da sprečite to. Ne razumem. Zašto ne stvorite takve uslove da se klubovi bore po kvalitetu između sebe, pa ko je bolji neka ostane na tržištu, a ko nema kvalitet – ključ u bravu? Šta hoćete time da postignete, da postoji hiperprodukcija nerada, dokoličarenja, kriminala, maloletničke delikvencije, narkomanije? Sve se ovo sprečava prvenstveno kroz najširi i najprihvatljiviji vid sporta. Deca, omladina, stariji se uvode u sistem organizovanja života, rada, učenja. Povećava im se fizička kondicija, zadovoljniji su, oslobađaju se stresa, zdraviji su. Jako je dobar i socijalni karakter; ljudi se druže i razgovaraju o pozitivnim stranama života, a ne o tome gde će koga prevariti i prebiti. Ne mogu svi odmah u prvu ligu, naročito ako ne žele da se profesionalno bave sportom.
Ovaj aspekt, ko će koga prevariti, prebiti, pa i ubiti, vezan je za velike klubove i velike sportove, gde se vrti veliki novac. U načelnoj raspravi mogli ste čuti, što je poznato i široj javnosti, iz izlaganja kolege Filipa Stojanovića, koliko je samo funkcionera iz fudbala u proteklih 20 godina izgubilo glavu. Toga nije bilo u malim klubovima i naročito malim sportovima koji donose svetska priznanja u svim uzrasnim kategorijama. Najveći deo sportista prolazi kroz te male klubove da bi došao do velikih klubova, velikih rezultata i većih para, ali u malim klubovima se formiraju kao pozitivni ljudi i uče najosnovnije tehnike i veštine iz svog sporta, koje kasnije kroz život usavršavaju.
Uticaj, naravno negativan, ovog zakona će osetiti upravo mali klubovi malih sportova, ali velikog srca i velikih sportskih rezultata. Veliki klubovi neće osetiti tako veliki udar, ali čini mi se da ni njima neće biti prijatno. Naravno, najviše će biti pogođeni najširi slojevi – vežbači, rekreativci, treneri. Upravo je njih trebalo da zaštitite i da stvorite sistemske uslove za što masovnije bavljenje sportom.
Mi ćemo još jedanput pokušati da vas ubedimo da malo popustite omču, kroz ovih preko dvesta amandmana, u raspravi u pojedinostima. Srpska radikalna stranka je podnela 43 amandmana, prihvatili ste samo dva. Ni ostali poslanički klubovi nisu prošli mnogo bolje. Prihvaćeni amandmani su pretežno kozmetičke prirode, taman da nam zamažu oči, ali to neće biti dobro za sport. Hvala.

Narodni poslanik Đorđe Milićević ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem. Gospođo predsedavajuća, poštovana ministarka, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, koristiću vreme ovlašćenog predstavnika poslaničkog kluba SPS - JS.
Najpre želim da izrazim svoje lično zadovoljstvo i zadovoljstvo poslaničkog kluba SPS - JS zbog toga što su predstavnici Ministarstva i Vlada Republike Srbije prihvatili određeni broj amandmana poslaničkog kluba SPS - JS, koji nisu tehničke, već, rekao bih, suštinske prirode. Prosto, ovim smo i vi i mi vrlo jasno pokazali da imamo jedan zajednički cilj, a to je da dobijemo što kvalitetniji sistemski zakon, koji će ići u korak sa vremenom i koji će na određeni način unaprediti sport u Srbiji.
Ne bih da govorim o brojkama, ali od nekih 16 amandmana koliko je Vlada prihvatila, šest amandmana je poslaničkog kluba SPS - JS. To, naravno, ne govori da amandmani ostalih poslaničkih klubova nisu kvalitetni i da o njima danas ne treba razgovarati i pokušati iznaći određeni kompromis u opštem interesu svih nas i sporta u Srbiji.
Želim svoje vreme da iskoristim i akcenat da stavim pre svega na nekoliko stvari, da apostrofiram amandmane koje ste prihvatili, sadržaj amandmana koje ste prihvatili i da pokušam da uputim sugestije da imate razumevanja i da zajednički dođemo do rešenja za amandmane koji u ovom trenutku nisu prihvatljivi za predstavnike Ministarstva i predstavnike Vlade Republike Srbije.
Najpre, kada je reč o onom delu zakona koji je u javnosti predstavljen kao najspornije pitanje, reč je o postupku privatizacije, dobro je da su Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo prepoznali opravdanost amandmana koje je poslanički klub SPS - JS podneo na član 148. stav 1. i član 174. stav 2.
Prihvatanjem amandmana na član 148. stav 1. sprečena je bilo kakva mogućnost da objekti koji bi aktom Vlade bili proglašeni za objekte od nacionalnog značaja mogu biti dislocirani ili srušeni radi gradnje nekih visokokomercijalnih objekata, ili da im se promeni namena na bilo koji drugi način. Smatramo da smo na ovaj način uspeli da sačuvamo izuzetno značajne sportske vrednosti, što nam je zapravo i bio cilj onog trenutka kada smo podneli ovaj amandman.
Drugim amandmanom, na član 174. stav 2, onemogućili smo da zainteresovani kupac kao treći subjekat u postupku privatizacije može da pokrene postupak privatizacije. Na taj način, kao što smo govorili u raspravi u načelu, sprečili smo, po našem mišljenju, sve mogućnosti eventualne manipulacije koja bi se mogla javiti u tom vremenskom periodu od trenutka pokretanja privatizacije do same privatizacije. Tačno je da je to bila praksa Agencije za privatizaciju, kada je reč o samom postupku privatizacije. Tačno je da je ta praksa imala jako loša iskustva. Želimo da ta iskustva izbegnemo kada je reč o sportu i mislim da smo to uspeli prihvatanjem ovog amandmana.
Mislim da današnju raspravu treba da iskoristimo i da razgovaramo i da pokušamo da iznađemo rešenje za još nekoliko ključnih pitanja. Najpre se postavlja pitanje na koji način da stvorimo zakonsku obavezu da sredstva koja se ostvare od prodaje kapitala subjekta ne mogu, nego moraju biti usmerena u budžetski fond za finansiranje sporta, za izgradnju sportske infrastrukture i za izgradnju sportskih objekata. Mi ne želimo da ostavimo bilo koju drugu alternativu, jer smatramo da bi sve drugo na određeni način moglo štetiti razvoju sporta u Srbiji. Podneli smo amandman koji nije prihvatljiv i želimo da nađemo rešenje koje je prihvatljivo i koje je u opštem interesu.
Još jedna stvar kada je reč o postupku privatizacije – mi smo, imajući na umu pre svega važnost ovog postupka, značaj, kompleksnost, problematiku, predložili da se odredbe od člana 184. do člana 192, a tiču se postupka privatizacije... Predložili smo da se ovaj deo zakona primenjuje od 1. januara 2013. godine. Nije prihvaćen amandman. Razgovarali smo o tome na sednici Odbora za omladinu i sport. Rekli ste da bi prihvatanje ovog amandmana eventualno stavilo pod znak pitanja da li je privatizacija opciona ili obavezna i da se postavlja pitanje šta sa onim sportskim subjektima, šta sa onim sportskim klubovima koji bi odmah nakon usvajanja ovog zakonskog predloga želeli da uđu u postupak privatizacije.
Mi delimično možemo da prihvatimo ovo obrazloženje, ali nakon 15 godina mi usvajamo jedan izuzetno važan sistemski zakon, koji obuhvata jedan značajan postupak, mislim pre svega na postupak privatizacije i na odredbe članova od 174. do 192, i mislim da nam je potreban jedan period za prilagođavanje, evidentiranje i ostale pripremne radnje koje su neophodne da bismo došli do samog postupka privatizacije.
Ponoviću ono što sam rekao tokom rasprave u načelu. Vlasništvo nad stadionima velikih fudbalskih klubova, sportskim objektima, u ovom trenutku je, čini mi se, centralna tema u javnosti. Smatramo da to jeste važno, ali ovaj zakon treba da odgovori na još jedno važno pitanje, a to je sistemsko finansiranje sporta, i kada je reč o profesionalnim klubovima i kada je reč o bazičnom sportu, o mlađim kategorijama; zatim, podrška klubovima koji predstavljaju bazu za vrhunski sport, ali i podrška u izgradnji sportskih objekata i sportske infrastrukture, o kojoj smo već govorili.
To su za nas u ovom trenutku važna pitanja i zato smatramo da opšti interes u oblasti sporta, kao deo zakonskog predloga, nadamo se i zakona, jeste deo koji zaslužuje mnogo više pažnje. Ovaj deo zapravo treba da pruži odgovore na dva ključna pitanja: prvo je šta se smatra opštim interesom u oblasti sporta; drugo je na koji način se vrši odabir programa koji će se finansirati.
Takođe, želim da izrazim zadovoljstvo jer ste prihvatili amandman kojim se vrlo precizno i jasno definiše uloga i značaj Sportskog saveza Srbije u ovom zakonu. On je prvobitnim predlogom zakona doveden u jedan neravnopravan i nekorektan položaj. Nadam se i ubeđen sam da je to slučajnost. Mislim da je to u potpunosti ispravljeno amandmanom na član 104, koji je prihvaćen.
Kada je reč o opštem interesu u oblasti sporta, smatramo da određenu pažnju treba posvetiti asocijaciji „Sport za sve“ Srbije, kao asocijaciji koja već duži niz godina kroz svoje programe ostvaruje opšti interes u oblasti sporta, asocijaciji koja broji 59 članica i više od 20 saveza nacionalnog nivoa. Ulogu i značaj ove asocijacije smo pokušali da definišemo amandmanom koji smo podneli na član 114.
Za nas je važno i pitanje, o čemu je govorio kolega iz SRS malopre, kako je moguće stvoriti zakonski osnov za učešće klubova u evropskim klupskim takmičenjima, odnosno da oni budu finansirani iz republičkog ili iz pokrajinskog budžeta. Dešava se da u određenim jedinicama lokalne samouprave postoje takvi klubovi, da jedinice lokalne samouprave nemaju mogućnost da finansiraju, a priznaćete da je njihovo učešće, njihovo takmičenje od opšteg interesa za sport u Srbiji.
Dakle, ovaj zakon treba da kaže jasno šta je javni interes u sportu i kako sačuvati taj javni interes.
Na samom kraju, želim još jednom da izrazim zadovoljstvo zbog toga što su prihvaćeni amandmani koji su suštinski jako važni. Mislim da tokom današnje rasprave imamo sasvim dovoljno vremena da razgovaramo eventualno o još nekim predloženim rešenjima ili da pronađemo neka nova rešenja kako bismo na kraju dobili jedan kvalitetan sistemski zakon, koji će regulisati ovu izuzetno važnu oblast, oblast sporta u Srbiji. Zahvaljujem.