Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Duvnjak. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je podnela amandman na član 3. stav 1. tačka 19): posle reči „jeste“ dodaju se reči „fizičko ili pravno“, a posle reči „upravlja i“ reči „vodi je ili neki drugi način“ brišu se.
Srpska radikalna stranka smatra da sportsku priredbu mogu organizovati i pojedinci, ali i sportska udruženja, organizacije i asocijacije. Zato je potrebno to definisati u ovom zakonu. Ne može se prepustiti organizatoru sportske priredbe da sam odlučuje o načinu na koji će se to sprovesti, s obzirom na pojavu sve učestalijih nereda na sportskim priredbama, koje izazivaju kako gledaoci tako i takmičari i drugi učesnici u sportskim priredbama.
Ministre, jedno je sigurno, da je ovaj zakon dobar ne bismo imali jedan zakon koji ima 196 članova a na njega je predloženo preko 200 amandmana. Da bi se i ovako loš zakon sproveo u delo, vi, pod broj jedan, ministre, država, ova vlast mora da se obračuna sa kriminalom i korupcijom u sportu.
Broj jedan po kriminalu i korupciji u sportu kod nas je fudbal. Svi to dobro znamo, a vi iz vlasti ćutite. Vi morate građanima Srbije reći zašto je ovde dolazio predsednik UEFA Mišel Platini. Nije on dolazio zbog huligana, vi to dobro znate i javnosti morate da kažete, došao je zbog toga i rekao ovako – sva prvenstva „Jelen super lige“ u poslednje tri godine su vam nameštena. Što je najgore, derbiji su vam namešteni. U tome nisu učestvovali klubovi, nego sudijska organizacija. Sudijska organizacija glavna je u tome. Učestvovao je i Savez.
U načelnoj raspravi, kada sam govorio o ovome, pomenuo sam vam neka imena; bio sam zamenik predsednika jednog fudbalskog kluba pet meseci, video sam šta se radi i to sam napustio. Stojim vam na raspolaganju za sve ovo što vam govorim.
Ovo nam se desilo. Počelo je takmičenje u „Jelen super ligi“, fudbal. Prva utakmica „Jagodina“ - „Vojvodina“, sudija Boško Jovanetić. Sudio je, a posle utakmice je suspendovan. Je lʼ ovo što govorim istina? Jeste. On je suspendovan, četiri-pet utakmica ne sudi i ponovo će suditi. Ne znam na koliko je suspendovan, ali ime ovog gospodina se pominje kod Mišela Platinija, ima zapisano, jer je učestvovao u nameštanju derbija u našem prvenstvu.
Rekao sam vam u načelnoj raspravi da morate da raščistite sa ljudima koji vode Fudbalski savez. Ko je predsednik? Gospodin Karadžić. Ovo vam govorim još jednom. Ko je potpredsednik? Dragan Đorđević. On je član Srpske napredne stranke. Sve prljave radnje radi za predsednika Karadžića. Oni i Bogoljub Stepanović, predsednik sudijske organizacije, nameštaju utakmice. Je lʼ vi znate, u putu, dok putuje sudija na jednu utakmicu, pet puta se zove sudija jer mu Bogoljub Stepanović naređuje kako će da sudi.
Zašto vam ovo govorim? Evo vam jednog primera šta se radi na lokalu. Dolazim iz grada Kruševca. Je lʼ možete da verujete da je u Kruševcu iz gradske uprave plaćano 14 meseci za polo klub? Od 20.000 do 80.000 mesečno je uplaćivala gradska uprava. Taj polo klub ne postoji. Vi dobro znate, da biste imali polo klub morate imati teren, konje za taj sport i sve ostalo.
Imamo drugi primer u Kruševcu. Šta se desilo? Imamo stonoteniski klub „Napredak“. Ne postoji. Formiralo ga je udruženje građana.
Odatle se finansira jedna politička partija. Nemaju takmičare, nikada nisu išli na takmičenje, isto se mesečno izdvaja od dvadeset do osamdeset hiljada dinara. Na godišnjem nivou ta suma namenjena ovom stonoteniskom klubu bila je malo manje od 900.000 dinara.
Imamo drugi stonoteniski klub, koji ima takmičare, takmiči se i sve je u redu.
Je la vidite kako... U načelnoj raspravi sam rekao da se politika umešala u sport, da nam je pod broj jedan Košarkaški klub „Crvena zvezda“ primer kako je uništen jedan klub, kako su to uradili političari.
Zamolio bih vas, gospođo ministre, da obratite pažnju na ovo. Namerno govorim ova imena, hoću da vam mi iz SRS pomognemo da jednom stanete na kraj tim ljudima koji su u fudbalu, koji se bave ovim. Rekao sam vam, ovaj čovek Bogoljub Stepanović ima 75 godina, predsednik je te sudijske organizacije, odbora jedno 40 godina. Pa, da li se neko upitao ko je, šta radi, šta se dešava na našim sportskim priredbama? Pa, sve vam je, i ova dešavanja oko nereda na utakmicama, zbog toga što su nameštene utakmice, što se unapred zna ko će ispasti iz lige, ko će ući u ligu. Da li vi znate da mi znamo da će u prvu fudbalsku ligu ući fudbalski klubovi „Novi Pazar“ i „Radnički“ Kragujevac, nema ko drugi da se takmiči? To čitava javnost zna.
Na kraju ove rasprave želim da se izvinim jer sam u načelnoj raspravi dao jedan primer. Dolazim iz Kruševca. „Napredak“ je ispao iz „Jelen super lige“ jer je nameštena utakmica „Napredak“ - „Čukarički“. U toj nameštenoj utakmici učestvovao je golman Pustinjaković. Sada brani u „Novom Pazaru“. Pozivam nadležne organe da ga privedu, da on kaže ko ga je doveo u „Napredak“, za koga je nameštena utakmica, ko su ta dva čoveka koja su podigla pare u kladionici u Beogradu gde se jedino moglo uplatiti na taj dan. U Kruševcu nijedna kladionica nije primala uplatu. U načelnoj raspravi sam rekao da je nameštena utakmica „Crvena zvezda“ – „Čukarički“. Izvinjavam se „Crvenoj zvezdi“, nije „Crvena zvezda“ – „Čukarički“, nego „Napredak“ – „Čukarički“. „Čukarički“ je pobedio u Kruševcu.
Imate argumente, ministre. Kad god želite možete me pozvati, mogu vam sve ispričati o nameštanju fudbalskih utakmica kod nas u Srbiji. Hvala vam.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine Periću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, poražavajuće su činjenice koje je izneo kolega Momčilo Duvnjak, ali, nažalost, istinite su. Pokušaću da svoju diskusiju iznesem u jednom drugom svetlu, da kažem, narod voli hleb i igre, zato što sada govorimo o zakonu o sportu.
Podržavamo vaše napore. Vaša namera je očigledno bila dobra. Niste dali maksimum. Nije da kritikujemo to što vi sa svojim saradnicima niste dali maksimum, vezano za ovaj predlog zakona, nego nam je želja da kroz ove amandmane pokušamo da deo tih predloženih amandmana prihvatite, a da činjenice o kojima je govorio Momčilo Duvnjak nadležni organi provere, kako bi se u sport vratilo ono zbog čega se najveći broj ljudi i uključuje.
Veliki broj ljudi svoju karijeru želi da ostvari na profesionalan način u sportu, ali je mnogo veći broj onih koji se uključuju u sport da bi bili pravilno vaspitani i ispravno se razvijali. Stoga nam je veoma važno da se već od predškolskog uzrasta sport uključi u predškolske ustanove, kasnije preko osnovnog obrazovanja, srednjeg obrazovanja i na kraju preko fakulteta. Mislim da bi zakon o obrazovanju i zakon o sportu trebalo da budu dva ključna zakona u smislu boljeg vaspitanja, pa, rekao bih čak, i obrazovanja naše omladine, jer kako našu omladinu budemo vaspitali, tako možemo da očekujemo naredni period.
U članu 3. smo hteli da preciziramo stav 1. tačku 20), kakva pravila i koja pravila treba da prihvate naše organizacije. Vi ste rekli da je to sadržano u Predlogu zakona. Posvetio bih mali deo vremena tome. Sportska pravila preciziraju se u članu 3. Tačka 20) glasi: „Sportska pravila jesu pravila utvrđena opštim aktima nadležnih...“ – predlažemo da se doda „međunarodnih sportskih organizacija“ – „... nacionalnih sportskih saveza“, i slično, da ne čitam do kraja.
Želja je velikog broja sportista, pored postizanja maksimalnih i izuzetnih rezultata na domaćim takmičenjima, da se takmiče i na međunarodnim takmičenjima i da ti propisi budu usklađeni. Kažete da oni negde postoje, nema nijedne smetnje i zaista na koncepciju vašeg predloga zakona uopšte ne utiče.
Želeo bih da istaknem da u upravama sportskih klubova, najtrofejnijih sportskih klubova sedi veliki broj političara. Ako mi kao političari baš volimo sport, zašto mu sa mesta na kome jesmo ne pomognemo na drugi način, a ne da moramo da sedimo u tim upravama?
Vi se slažete. Pa, naravno, to je nešto vrlo prihvatljivo, u meri u kojoj budete mogli da izdejstvujete. Mi u Srpskoj radikalnoj stranci ne očekujemo da ste vi jedini čovek koji bi mogao da reši sve probleme koji su nastajali u sportu duži niz godina, pa ni ovo o čemu je govorio kolega Duvnjak ne možete, ali se morate malo više potruditi. Vi posedujete tu energiju, vi to možete i pokušajte da uradite. Vrhunske rezultate postižemo, kako u kolektivnim sportovima, tako i u individualnim sportovima. To je možda i takmičenje sportiste sa samim sobom, želja da se iz inata... Vraćam se na priču, i to se uklapa potpuno u koncept onoga što je govorio kolega Krasić, inat, i sa sobom i sa drugima, i često osporavanje određenih sportskih kvaliteta; takmičari žele da pokažu da mogu da pređu preko onog što se namerno čini.
Evo, vidite, sada i političke stranke najboljem sportisti... Mnogi nam zavide što je Novak Đoković Srbin, a neki to žele da ospore.
Probajte kao ministar da to eliminišete i ja ću vam pomoći u afirmaciji nekih sportskih manifestacija. U jednom malom mestu, to je Ljubovija, organizuju se igre na vodi „Zavoli Drinu“, gde ravnopravno učestvuju muške i ženske ekipe. To je u organizaciji Rafting kluba „Drinska regata“, održava se četvrtog vikenda u julu mesecu. Tamo postoji poznata „Drinska regata“. Ona, doduše, nema samo sportski značaj, ima značaj da se Drina očisti. Ako nam je ikad bilo potrebno da afirmišemo i popularišemo ove manifestacije koje se održavaju na reci Drini, sada je. Smatramo da će određene aktivnosti koje će prethoditi održavanju tih manifestacija dovesti do čišćenja obalnog područja, koje bez učešća sportista i svih ljudi dobre volje i onih koji žele da žive u čistoj životnoj sredini ne može da se izvede. To nijedno ministarstvo za zaštitu životne sredine, ma koje države, ne može da očisti, koliko to mogu ljudi kad se nešto dobrovoljno organizuje i prijavi. Znači, ovu manifestaciju imajte u vidu, dajte kao Ministarstvo podršku tome i mislim da ćete učiniti jedno dobro delo. Hvala vam.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Donka Banović, Milica Vojić Marković, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. Izvolite, gospođo Vojić Marković.

Hvala, gospođo predsednice, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, uvek se radujem kada u ovu salu uđe ministar koji zna o čemu priča i koji hoće da razmenjuje mišljenje sa poslanicima, zato što samo u toj simbiozi može da se doprinese poboljšanju zakona. Zbog toga moram da odgovorim gospođi ministar na ono što je uputila Poslaničkoj grupi DSS, koja je podnela amandman na član 1.
Govorili ste o tome da je Ministarstvo prepoznalo značaj rekreativnog sporta, da se on nalazi u mnogim strategijama i da ste povećali budžet mnogim savezima i asocijacijama rekreativnih saveza, negde 100%, negde 200%. Moram zbog javnosti da postavim pitanje koliko je to u novcu, jer su to cifre koje nisu dovoljne, očigledno, ali o tome ćemo pričati kada budemo te cifre dobili.
Drugo, pričali ste o tome šta poslanici zapravo žele, kakvu definiciju i ostalo. Ja ću vam odgovoriti u ime Demokratske stranke Srbije. Ono što mi od vas očekujemo jeste da su definicije jasne, precizne i razumljive pre svega ljudima koji će ovaj zakon primenjivati. Kada citirate, odnosno preuzimate definicije iz Evropske sportske povelje i drugih dokumenata te definicije treba da zaista budu verno prenete u osnovni tekst zakona. Pri tom je bilo već reči o tome kako je definisan sport i šta je sport, šta nije sport i slično. Dakle, to su stvari koje DSS od vas očekuje i zbog toga ću kasnije pričati o ovom članu 3.
S druge strane, kolega Perić me je nekako osvestio, onog trenutka kada je sport izgubio onaj grčki ideal „pobedi samog sebe da bi mogao da pobediš druge“, nekako je izgubio samu suštinu. Zato dolazimo do ovog modernog gladijatorskog sporta, koji, doduše, pratimo sa sve većim naporom, i materijalno, ali bogami i po cenu nekih drugih stvari koje su i te kako važne, kao što su moral, ponašanje i slično, jer imamo povećanu agresiju koja se pravda navijanjem itd.
Moram da kažem još nešto. Mnogo se očekivalo od ovog zakona, petnaest godina je trebalo da ovaj zakon bude iznedren. Doduše, sportisti, sportski radnici i sportska javnost kažu da je najveći problem Zakona iz 1996. godine to što se nije primenjivao, da u njemu postoje neke stvari koje su mnogo bolje definisane, bar su bile jednostavnije i razumljivije. To je zamerka, kada govorimo o članu 3.
Kada sam pročitala ovaj član 3, ovako formulisan, nekako su mi definicije koje ste prenosili zvučale rogobatno. Kada ih pročitate nekoliko puta one su zaista nerazumljive i vrlo su rogobatne. Nekako me je to podsetilo, to je bila moja lična impresija kada sam to čitala, na onu Šuvarevu reformu – imate berača salate i njegovog pomoćnika.
Kao pandan tome što sam sada rekla, tačka 21) i tačka 22), dakle, sportski inspektor i stručni sportski nadzornik, nekako i jedan i drugi imaju poslove koji se i te kako preklapaju, pa stručni sportski inspektor obavlja i nadzor nad stručnim radom u oblasti sporta. Smatrali smo da bi bilo potpuno svrsishodno, zbog jednostavnosti stvari, a i zbog toga da se mi nekako razvijemo valjda u sportsku ličnost, pa makar i stručnu sportsku ličnost koja je sposobna i da nadzire, da vrši nadzor nad primenom zakona, ali da vidi i sam stručni postupak rada u nekim sportskim aktivnostima... Smatrali smo da je potrebno izbrisati tačku 22) i sportskom inspektoru dati mogućnost da obavlja i nadzor nad stručnim radom u oblasti sporta, da prati i predlaže mere koje preduzima organizacija u oblasti sporta, odnosno sportski stručnjak, radi otklanjanja nedostatka, a o uočenim nedostacima u primeni mera obaveštava ministra nadležnog za sport. Dakle, mi smo smatrali da je to mnogo jednostavnije za mnoge sredine.
Možda je ovo što ću sada reći bogohulno, ali ono što sportska javnost u manjim gradovima komentariše, ono što komentarišu profesori fizičkog u srednjim i osnovnim školama jeste da je zakon pravljen po meri „Partizana“ i „Zvezde“. Oni sebe tu nisu prepoznali. To je velika zamerka, i stvar koju smo mi uradili, Demokratska stranka Srbije, u ovom članu 3, tačkama 21) i 22), iznedrena je iz toga. Hvala vam.

Hvala. Reč ima ministar, gospođa Samardžić Marković.

Hvala lepo, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, kada ste već postavili ovo pitanje o tačnim iznosima biće mi zadovoljstvo da ih, javnosti radi, iznesem i da uvažim zahtev poslaničkog kluba DSS.
Pre nego što iznesem cifre reći ću vam da je Ministarstvo u obavezi, prema postojećem Zakonu, da novac isplaćuje savezima, u skladu sa kategorizacijom. Kategorizaciju sačinjava trenutno Sportski savez Srbije. Sportski savezi koji se bave rekreativnim sportom ne spadaju u prvu grupu sportova, tako da nemam diskrecionu mogućnost da im značajno, možda čak i više u ciframa, pomognem, ali reći ću vam da će, recimo, Savez za rekreativni sport, koji je dobio 200% povećanje, ove godine imati tri miliona dinara na raspolaganju, dok će Asocijacija „Sport za sve“ imati pet miliona dinara. Ne mislim da su ovo najveće cifre, jer u skladu sa „guberom“ koji imamo to je ono što smo mogli, i u skladu sa kategorizacijom naravno, pri čemu smo njima, ponavljam, za razliku od nekih drugih, povećali daleko više.
Podsetiću vas takođe da i granski sportski savezi imaju obaveze da se pozabave rekreativnim programima i da za to postoji konkurs u Ministarstvu. Navešću vam primer da je Džudo savez Srbije prošle godine napravio rekreativni kamp „Judo friends“, koji je okupio mlade sportiste sa Balkana. Taj je projekat bio toliko dobro prihvaćen da je bio u najužem izboru da dobije nagradu međunarodne organizacije „Sport za sve“, ušao je u tri najbolje.
Ali, da ne bih zadržavala rad Skupštine i da ne bih narodne poslanike ovim opterećivala, samo ću vam odgovoriti na pitanje zašto smo uveli kategorije sportskog nadzornika i sportskog inspektora i u čemu je razlika među njima.
Čuli smo malopre šta se događa i u Kruševcu i u drugim mestima i da bi bilo jako dobro da postoji neki ozbiljniji nadzor. Po trenutno važećem zakonu, jedino što Ministarstvo omladine i sporta može da učini jeste da pošalje nadzor koji se samo pozabavi dokumentima; jedina ingerencija koju taj nadzor ima je da kaže da nešto nije u redu i nije dobro, nema na raspolaganju nikakve sankcije za slučaj da se dešavaju stvari koje ste i vi malopre čuli, a kojih smo, nažalost, svedoci.
Dakle, razlika je veoma značajna. Sportski inspektor ima obavezu i ingerencije da pogleda dokumenta. To je praktično upravni nadzor i za to je potrebno pravno znanje i polaganje adekvatnih ispita. Što se tiče stručnog nadzora, tim moraju da se pozabave sportski stručnjaci; ne pravnici, nego oni koji znaju suštinu treninga, koji su obučeni i edukovani na fakultetima, da ispitaju da li neko ima adekvatne standarde, na primer, da radi sa decom. To znači da nema direktne veze sa dokumentima; čovek koji to radi ne mora biti pravnik, ali mora da ima adekvatno sportsko obrazovanje.
Da ne bi bilo povećanja administracije, da građani Srbije ne bi bili u obavezi da još više administracije plaćaju za ovakvu vrstu posla, mi smo ovaj posao poverili Republičkom zavodu za sport, koji može u pojedinačnim slučajevima da zahteva i propiše da stručnjaci iz raznih sportova odlaze u ovu vrstu nadzora. Mi imamo 96 granskih sportskih saveza. Ne možemo i ne želimo da u Ministarstvu imamo 96 inspektora, već će se, kako predviđa zakon, oni iznajmljivati pojedinačno, od strane Republičkog zavoda za sport, da bismo uštedeli građanima Srbije a da bi ipak postojala adekvatna kontrola. Hvala.

Hvala gospođi ministru.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 3. stav 1. tač. 21) i 22) Predloga zakona o sportu.
Tekst u tački 21) člana 3. glasi – sportski inspektor jeste lice koje je ovlašćeno da vrši inspekcijski nadzor, odnosno da ispituje, kako biste u tekstu rekli, „sprovođenje“, a pravilno je „provođenje“, zakona o sportu, u postupcima i radnjama fizičkih lica i organizacija u oblasti sporta, gde smo mi iz Srpske radikalne stranke, konkretno ja kao poslanik, podneli amandman da se dodaju reči „udruženja i organizacije“.
U tački 22) istog člana, gde stoji: „Stručni sportski nadzornik sporta jeste lice koje obavlja nadzor nad stručnim radom u oblasti sporta, prati i predlaže mere koje preduzima organizacija u oblasti sporta...“, takođe smo predvideli da se dodaju reči „udruženja i asocijacije“.
Vlada nije prihvatila amandman na ovaj član, odnosno na tač. 21) i 22) člana 3. Predloga zakona, uz obrazloženje da je Predlogom zakona to regulisano preciznije. Ne može da bude preciznije od onoga što je predloženo amandmanom. Opšta je odredba u Predlogu zakona. Mi smo podnošenjem ovog amandmana hteli da raščlanimo i da preciznije odredimo učesnike i organizacione delove u oblasti sporta. To može biti preciznije.
Mogla je Vlada da odgovori, a možete i vi sada, gospođo Samardžić Marković, da kažete da postoji odredba – organizacije u oblasti sporta, u okviru kojih terminološki postoje i sportske organizacije i sportska udruženja i sportska privredna društva, pa da prihvatimo mi u SRS i konkretno ja kao predlagač amandmana; složili bismo se sa tim. Ali, da bude preciznije – to nikako ne možemo da prihvatimo; ja ne mogu da prihvatim da je tekstom u Predlogu zakona preciznije regulisano nego amandmanom.
U članu 3. u tač. 21) i 22), smatram... Voleo bih da me pažljivo pratite, a vidim da pažljivo pratite, i vi i vaši saradnici, obrazloženja amandmana Srpske radikalne stranke i drugih poslanika, jer se ne slažem terminološki sa izrazima u ove dve tačke. Kaže se – sportski inspektor. Zar nije bilo prikladnije reći – inspektor sporta? Jer, naspram „sportskog“ stoji „nesportski“. Ovo je samo pridev, karakteristika inspektora. A to je inspektor sporta, koji se bavi određenim poslovima. Smatram da je smislenije i logičnije.
Takođe, u tački 22) se kaže: „stručni sportski nadzornik sporta“. To je još neprikladnije nego termin koji je upotrebljen u tački 21). Bilo je prikladnije reći: „stručni nadzornik sporta“, i dalje u opisu – koji obavlja određene poslove u oblasti sporta.
Dalje u tekstu stoji obaveza stručnog sportskog nadzornika sporta da prati i predlaže mere koje preduzima organizacija. Ako ste mislili mere, bez obzira na to da li su pozitivne ili negativne, da li su u skladu sa zakonom o sportu ili nisu, to može nekako da se prihvati, ali upućujuće je, kada ste rekli mere, da su to mere koje znače određenu sankciju i kaznu za nepostupanje u skladu sa zakonom. Onda je definicija ovih reči neadekvatna. Prikladnije bi bilo da ste napisali da on ima obavezu da prati i predlaže mere protiv organizacija za radnje koje su u suprotnosti sa ovim zakonom, ako govorimo o merama koje podrazumevaju sankciju za nepostupanje, a što je u skladu sa ovim zakonom.
Vama su poslanici Srpske radikalne stranke takođe rekli, a to ima nekih dodirnih tačaka sa ovim amandmanom, da mi u SRS smatramo da političari ne treba da se mešaju u sport. Političari koji su se nekada aktivno bavili sportom, bez obzira na rang, mogu uzeti učešća kao pomagači u sportu, da rade nešto u korist sporta, bez obzira na rang i na nivo i organizaciju u sportu, ali političar samim tim što je političar – to nije u redu. To ne može da bude osnov njegovog bavljenja sportom.
Imamo najnoviji primer: pominje se mogućnost da Dragan Đilas bude predsednik Košarkaškog saveza Srbije, samo zato što je političar i gradonačelnik Beograda i potpredsednik Demokratske stranke. Ne znam koliko je to korisno. Lično smatram da nije. Da se Đilas nekada aktivno bavio sportom, da poznaje sport kao neki bivši aktivni sportista, pa da razumem. Ali, bez obzira na to da li je Đilas ili neko drugi, samim tim što je političar on nanosi štetu sportu uopšte i grani u kojoj uzima aktivno učešće u rešavanju pojedinih pitanja kao predsednik i član upravnog odbora određenog kluba ili saveza. Hvala.