Hvala, gospođo predsednice, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, uvek se radujem kada u ovu salu uđe ministar koji zna o čemu priča i koji hoće da razmenjuje mišljenje sa poslanicima, zato što samo u toj simbiozi može da se doprinese poboljšanju zakona. Zbog toga moram da odgovorim gospođi ministar na ono što je uputila Poslaničkoj grupi DSS, koja je podnela amandman na član 1.
Govorili ste o tome da je Ministarstvo prepoznalo značaj rekreativnog sporta, da se on nalazi u mnogim strategijama i da ste povećali budžet mnogim savezima i asocijacijama rekreativnih saveza, negde 100%, negde 200%. Moram zbog javnosti da postavim pitanje koliko je to u novcu, jer su to cifre koje nisu dovoljne, očigledno, ali o tome ćemo pričati kada budemo te cifre dobili.
Drugo, pričali ste o tome šta poslanici zapravo žele, kakvu definiciju i ostalo. Ja ću vam odgovoriti u ime Demokratske stranke Srbije. Ono što mi od vas očekujemo jeste da su definicije jasne, precizne i razumljive pre svega ljudima koji će ovaj zakon primenjivati. Kada citirate, odnosno preuzimate definicije iz Evropske sportske povelje i drugih dokumenata te definicije treba da zaista budu verno prenete u osnovni tekst zakona. Pri tom je bilo već reči o tome kako je definisan sport i šta je sport, šta nije sport i slično. Dakle, to su stvari koje DSS od vas očekuje i zbog toga ću kasnije pričati o ovom članu 3.
S druge strane, kolega Perić me je nekako osvestio, onog trenutka kada je sport izgubio onaj grčki ideal „pobedi samog sebe da bi mogao da pobediš druge“, nekako je izgubio samu suštinu. Zato dolazimo do ovog modernog gladijatorskog sporta, koji, doduše, pratimo sa sve većim naporom, i materijalno, ali bogami i po cenu nekih drugih stvari koje su i te kako važne, kao što su moral, ponašanje i slično, jer imamo povećanu agresiju koja se pravda navijanjem itd.
Moram da kažem još nešto. Mnogo se očekivalo od ovog zakona, petnaest godina je trebalo da ovaj zakon bude iznedren. Doduše, sportisti, sportski radnici i sportska javnost kažu da je najveći problem Zakona iz 1996. godine to što se nije primenjivao, da u njemu postoje neke stvari koje su mnogo bolje definisane, bar su bile jednostavnije i razumljivije. To je zamerka, kada govorimo o članu 3.
Kada sam pročitala ovaj član 3, ovako formulisan, nekako su mi definicije koje ste prenosili zvučale rogobatno. Kada ih pročitate nekoliko puta one su zaista nerazumljive i vrlo su rogobatne. Nekako me je to podsetilo, to je bila moja lična impresija kada sam to čitala, na onu Šuvarevu reformu – imate berača salate i njegovog pomoćnika.
Kao pandan tome što sam sada rekla, tačka 21) i tačka 22), dakle, sportski inspektor i stručni sportski nadzornik, nekako i jedan i drugi imaju poslove koji se i te kako preklapaju, pa stručni sportski inspektor obavlja i nadzor nad stručnim radom u oblasti sporta. Smatrali smo da bi bilo potpuno svrsishodno, zbog jednostavnosti stvari, a i zbog toga da se mi nekako razvijemo valjda u sportsku ličnost, pa makar i stručnu sportsku ličnost koja je sposobna i da nadzire, da vrši nadzor nad primenom zakona, ali da vidi i sam stručni postupak rada u nekim sportskim aktivnostima... Smatrali smo da je potrebno izbrisati tačku 22) i sportskom inspektoru dati mogućnost da obavlja i nadzor nad stručnim radom u oblasti sporta, da prati i predlaže mere koje preduzima organizacija u oblasti sporta, odnosno sportski stručnjak, radi otklanjanja nedostatka, a o uočenim nedostacima u primeni mera obaveštava ministra nadležnog za sport. Dakle, mi smo smatrali da je to mnogo jednostavnije za mnoge sredine.
Možda je ovo što ću sada reći bogohulno, ali ono što sportska javnost u manjim gradovima komentariše, ono što komentarišu profesori fizičkog u srednjim i osnovnim školama jeste da je zakon pravljen po meri „Partizana“ i „Zvezde“. Oni sebe tu nisu prepoznali. To je velika zamerka, i stvar koju smo mi uradili, Demokratska stranka Srbije, u ovom članu 3, tačkama 21) i 22), iznedrena je iz toga. Hvala vam.