Iskorišćeno je 29 minuta i 15 sekundi vremena poslaničke grupe. Pošto na listama poslaničkih grupa nema više prijavljenih, a pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam – da li žele reč predsednici odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika Narodne skupštine.

Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Govoriću u okviru vremena za ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe i govoriću o zakonu o izvršenju i obezbeđenju.
Razumem da je cilj vlasti da u što kraćem roku, bez prethodnih iscrpljujućih parnica, poverilac naplati svoje dospelo potraživanje i to zaista jeste poželjan cilj. Pitanje je da li je ovaj cilj ostvaren i u kojoj meri predlogom zakona koji je pred nama.
Mislim da je nesporno da postupak izvršenja i obezbeđenja u sadašnjoj praksi jeste nedopustivo dug i da su za to odgovorna i loša zakonska rešenja koja regulišu ovu oblast. Mislim da je nesporno i da zbog promene onog što ne valja sigurno ne treba menjati ono što je dobro.
To je na primer upravo urađeno u članu 13. predloženog zakona, gde je izmenjeno jedno dobro rešenje, a dobro je rešenje bilo da organ koji donosi odluku izdaje i potvrdu izvršnosti i time su se u samom izvršnom postupku izbegavale potencijalno sporne situacije, tako da rešenja koja ste vi predložili, šta se smatra pravosnažnom, a šta izvršnom, odnosno konačnom presudom, zaista treba izbaciti i ne dovoditi do ovakvog zaplitanja.
Sledeća primedba odnosi se na rok za dobrovoljno ispunjenje i smatramo da početak i završetak roka za dobrovoljno ispunjenje potraživanja se određuje sudskom odlukom. Vi to dobro znate da se ono ne može određivati ovim zakonom. To što kao ekonomista predstavljam rad pravnog tima SNS molim vas da uvažite kao argumente sruke koja se ovim ozbiljno bavi i da zaista, donoseći nove zakone, ne donosimo u stvari nove zabune.
Znači, osim kada su u pitanju privremene mere, uvek i po pravilu se zna da to u stvari nije dan kada je odluka uručena izvršnom dužniku, nego je to dan isteka roka za žalbu, morate se složiti sa mnom, ili dan donošenja drugostepene odluke povodom žalbe.
Tvrdim vam da ukoliko bi ostalo ovakvo rešenje kako ste dali u predlogu zakona, onda bi se na posredan način ukinulo suspenzivno dejstvo žalbe u sudskom postupku, a i dvostepenost postupka koji prethodi izvršnom postupku. Nije to slučaj samo ovde, u mnogim stvarima slične prirode kada smo ovde donosili zakone ta dvostepenost, prava žalbe, prigovori i revizija jesu generalno loša rešenja.
Evo, da vam odmah pokažem, a da ne idem redom po zakonu, reći ću vam, na primer, da u članu 39. imate predlog gde u stvari nije dozvoljeno ponavljanje postupka. Pogrešno bi bilo da se usvoji rešenje koje ste dali u članu 39, da protiv pravosnažnog rešenja u postupku izvršenja i obezbeđenja nije dozvoljeno ponavljanje postupka. Sada ću da vam obrazložim i zašto.
Znači, u cilju zaštite prava stranaka ne sme se isključiti pravo na ulaganje ovog vanrednog pravnog leka u slučajevima kada bi moglo da se ponavlja i parnični postupak, naravno, ako je to u skladu sa odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Međutim, da li mislite da stranku treba da lišite prava da uloži ovaj pravni lek ako je, na primer, do odluke suda došlo krivičnim delom sudije ili je to nemoguće da se desi ili je, naprotiv, ne samo hipotetički, nego vrlo mogući slučaj ili krivično delo privatnog izvršitelja sada, kada se svi bune zašto postoje privatni izvršitelji.
Pa, ako smo napravili ketering usluge u svemu, neka postoji specijalizovano najjeftinije i privatno izvršenje, ali nemojte ukidati pravo na ponavljanje postupka ako je do ovakve situacije došlo krivičnim delom privatnog izvršitelja.
Ili, na primer, što nije moguće da se izvršenje zasnuje na falsifikovanoj ispravi? Mi imamo hiljade poništenih procesa privatizacije zato što su falsifikovane isprave u bilansima stanja, u prospektu privatizacije, gde su sakriveni hektari zemljišta, koji nisu mogli da ispare, kao što su zalihe mogle da budu potrošene, a neprikazane, gde su stotine i hiljade kvadrata poslovnog prostora neprikazane u prospektima za privatizaciju.
Nije to moja sumnja, to je stvarnost koja se dešava u ovoj zemlji. Znači, kada dođe do izvršenja na osnovu falsifikovane isprave vi ne dozvoljavate mogućnost ponavljanja postupka.
Molim vas, iako je 18.00 časova, iako smo umorni, iako nas sedi ovde tridesetak, shvatite ozbiljnost primedbe koju vam iznosim. Znači, moguće je da se zaista desi da se rešenje zasnuje na nekoj odluci suda ili nekog drugog organa, a da ta odluka bude čak i pravosnažno ukinuta. Šta ćete onda da radite, ako ste onemogućili ovu vrstu pravne zaštite?
Znači, vi znate da je u nekim slučajevima, koje predviđa član 422. Zakona o parničnom postupku, dozvoljeno i moguće da se ova situacija desi, a vi isključujete mogućnost ispravljanja nepravde. Čemu služi zakon? Čemu služi donošenje ovakvog zakona, ovog doma ovde i reči svih nas? Ukoliko isključite, zakonom, pravo stranaka da traže ponavljanje postupka, nećete vi ništa dobiti na efikasnosti, ali ćete dovesti u pitanje zaštitu prava učesnika u ovom postupku.
Zašto kažem da nećete izgubiti na efikasnosti? Zato što se ne odlaže izvršenje. Znači, nijednim detaljem se proces ne čini sporijim, kao ni mogućnošću za izuzećem sudije, kao ni propuštanjem nekih rokova koje niste naveli u zakonu, jer nijedno od njih ne zadržava izvršenje. Postupak teče, ali nemojte u cilju skraćivanja vremena u stvari dovoditi u pitanje zaštitu prava učesnika u ovom postupku.
Imam i neke sasvim osnovane primedbe i u koliziji su članovi jedan s drugim, na primer, tiču se predloga o izvršenju, gde se ostavlja dužniku dodatni rok od tri dana da dobrovoljno ispuni potraživanje, što smatramo da je potpuno necelishodno i to nije sada u skladu sa onim što se zove hitnost postupka, koji je osnovni cilj donošenja zakona. Znači, tamo gde uskraćujete pravo na ponavljanje postupka, besmisleno je pozivati se na hitnost jer se ne odlaže sam postupak i ne zaustavlja ga zahtev za ponavljanjem.
Ovde bespotrebno dajete dopunski rok za dobrovoljno izvršenje, jer onaj ko nije izvršio svoju dospelu obavezu u redovnom roku, teško da će to učiniti u ovom dodatnom od još tri dana. Znate šta činite? U trenutku kada želimo da sud oslobodimo suvišnih poslova, mi u stvari sudu namećemo dodatnu obavezu da prati ovaj rok od tri dana dodatnih za ispunjenje obaveze, što u stvari jeste, priznaćete, neka dodatna potvrda izvršnosti. Šta je rok od tri dana, sem posla za sud i dodatne potvrde izvršnosti?
Kao ekonomisti koji zakon o čeku i zakon o menici jeste učio još na fakultetu, rado se vraća toj materiji, zaista mi smeta da ste jedino protest menice definisali članom 18. Znači, protest je samo jedan od niza meničnih, odnosno čekovnih radnji koje je detaljno regulisano Zakonom o menici ili Zakonom o čeku, pa je tako i regulisano kada je protest obavezan.
Sada mi objasnite - zašto ste ovim zakonom posebno naglasili da menica i ček moraju biti sa protestom, kada je to potrebno za zasnivanje potraživanja? Jer ako istaknete protest, kao važan, poseban i bitan, proizilazi da su ostale odredbe Zakona o menici i čeku, kao i ostale radnje, regres, avaliranje, notifikacija, indosament, cesija i mnoge druge, manje važne, pa možda čak na neki način i dezavuisane ovim ovakvim rešenjem u odredbi člana 18.
Šta još nije dobro u ovom zakonu? U članu 21, molim vas, obratite pažnju, nije celishodno davanje mogućnosti da se pokrene postupak izvršenja pred nadležnim sudom u Republici Srbiji na osnovu strane izvršne isprave koja nije prethodno priznata pred domaćim sudom. U tom slučaju, o priznanju te isprave sud mora da odluči kao prethodnom postupku.
Znači, ne spori se mogućnost da se ta isprava prizna. Ali, ne može na osnovu strane izvršne isprave koja nije prethodno priznata pred našim sudom da se pokreće postupak izvršenja. Vi znate da je to suprotno i haškoj konvenciji o oslobađanju od legalizacije stranih javnih isprava iz 1961. godine i konvenciji o oslobađanju od legalizacije određenih isprava.
Vrši se puna legalizacija, ali morate da uzmete u obzir da postoji pravo države nastanka isprave, pravo te države znači da je isprava nastala, da proverite da li postoji reciprocitet između država i koje vrste reciprociteta, odnosno u kojem obimu reciprocitet postoji, da bi mogli o tome da razgovaramo u domaćem pravosuđu, na način da takva isprava postane opterećujući elemenat postupka izvršenja.
Naročito je bitno u ovom delu, znači, govorim o članu 21, stavovima 4. i 5, da je nedefinisano pitanje plaćanje sudske takse za priznanje strane isprave, ako se to vrši u postupku izvršenja. Nigde to niste definisali, a naročito kako će se i od koga naplaćivati taksa za ovaj deo postupka koji je neophodno sprovesti.
Ne znam da li smatrate da je dovoljno što se definisali da u redovnom postupku priznanja strane sudske isprave za takvo priznanje sudsku taksu plaća ona strana koja traži priznanje, odnosno stranka, ali u izvršnom postupku troškovi postupka uvek padaju na teret izvršnog dužnika. Mislim da bi ovo moralo da se precizira, tako što bi jednostavno bili obrisani stavovi koje sam vam navela.
Svojstvo izvršnog poverioca se stiče rešenjem o izvršenju. Molim vas, ne znam kako je moglo da dođe do tog propusta. Znači, član 23, ne možete da kažete da je postojanje izvršne isprave trenutak započinjanja postupka, ni uslov za sticanje. Jednostavno, svojstvo izvršnog poverioca se stiče jedino kad se donese rešenje o izvršenju. Nečija izvršna isprava može da stoji u fioci, ali kada se ona potvrdi rešenjem, tada neko može da stekne svojstvo izvršnog poverioca.
Član 24, imate rešenje koje nije usklađeno sa članom 329. Zakona o obligacionim odnosima, koji važi za jedan od boljih zakona i trajnijih kojim ova država raspolaže u bogatstvu pravnog sistema. Propisuje se da se u slučaju obaveza iz ugovora o privredi predaja stvari javnom skladištu na čuvanje za račun poverioca tretira na takav način da ona proizvodi isto dejstvo kao da se te stvari čuvaju kod suda, znači da javno skladište ima istu prirodu i sigurnost čuvanja kao kod suda.
Smatramo da je potrebno da se to rešenje unese i u ovaj zakon o izvršenju i obezbeđenju, jer vaša formulacija predloga - u istom cilju postupio na drugi pogodan način, šta vam to znači? Zašto, ako je već član 329. Zakona o obligacijama propisao šta javno skladište mora da obezbedi da bi bilo tretirano isto kao i sud? Zašto ta maglovita odredba u istom cilju, a na drugi pogodan način? Znači, podrazumeva način koji je zakonodavcu u ovom momentu poznat i mislim da takva rešenja treba primenjivati.
S obzirom na to da je zakon obiman, da nema vremena mnogo, na brzinu ću preći ostatak odredbi. Isticanje pismena na oglasnoj tabli suda, član 29. to reguliše, uvek je imalo više formalni nego obaveštavajući karakter, da ne kažem čak ono – okačite na dnu hodnika blizu toaleta, da niko ne bi ni video šta je. Malo je verovatno da će neko, gospođo Malović, otići u zgradu suda da bi se na oglasnoj tabli obavestio da li mu je neko pismeno upućeno, tako što je istaknuto na oglasnoj tabli, ali zato u eri digitalizacije i postojanja Interneta, vrlo je moguće da ono bude istaknuto na Internet prezentaciji i kao takvo ono će omogućiti zaista poštovanje osnovnog cilja zakona, da se u što kraćem roku, bez iscrpljujućih parnica, naplati dospelo potraživanje za poverioca.
Neko je danas spominjao kao dobro rešenje vraćanje u pređašnje stanje, član 30. S tim se ne slažem. U svim procesnim zakonima je dozvoljena mogućnost vraćanja u pređašnje stanje, ako za to postoje opravdani razlozi, koji su propušteni da se neka radnja izvrši.
Ovim zakonom je to prosto neophodno, jer Predlog zakona ne propisuje obavezu suda da izvršnom dužniku dostavi pismeno, već samo da pokuša uručenje, a to je velika razlika i vi bi morali da je znate. Zašto isključujete članom 31. mogućnost izuzeća postupajućeg sudije, sudskog izvršitelja, predsednika suda? Ako neko smatra da članom 31. bukvalno utvrđujete rok za podnošenje zahteva za izuzetak postupajućeg sudije, niti je dopušteno da isključite mogućnost ako neko smatra da su ta lica prepreka objektivnom postupanju, a moguće da ih smatra preprekom za objektivno postupanje. Zar nam nije cilj da postupanje bude objektivno? Stranka mora da ima mogućnost da traži izuzeće svih onih lica koja sam nabrojala.
Zahtev za izuzeće, pomenula sam već, ne odlaže izvršenje. Zašto isključujete mogućnost zloupotrebe ovog instituta, pozivajući se na mogućnost da stranka zloupotrebljava mogućnost izuzeća? Znači, ne možete kršenjem nekih normi da sprečavate zloupotrebe nekog pravnog instituta. To je prosto dokaz nemoći. Vi treba da ostavite mogućnost da neko ostvari pravo, ali da definišete pravne institute koji neće zadržavati postupak, a upravo rešenje koje smo vam dali u članu 31. stav 1. i 2. da se brišu, mi ćemo to postići.
Šta još želim da vam kažem? Propustili ste da definišete ono što Zakon o sudskim taksama izričito i precizno rešava, a to je da neko može da bude oslobođen sudske takse, pa i u ovom postupku. Propušteno je da uzmete u obzir Zakon o sudskim taksama koji neka lica oslobađa s obzirom za ove slučajeve, s obzirom na imovno stanje i to bez njihovog zahteva, kao npr. izdržavana lica, strane državljane pod uslovima reciprociteta, državne organe i druge.
Smatramo da mora da postoji formulacija u članu 34. zakona, gde se definiše da izvršni poverilac može da bude oslobođen obaveze da položi predujam na ime troškova izvršenja i obezbeđenja, znači na osnovu odluke suda i na osnovu zakona. Verujem da je to propust, zakon je obiman, dešava se.
U članu 52. u cilju postizanja efikasnog postupka izvršenja vi ste u predlogu definisali mnogo novih rešenja, ali i neke koji ne samo da onemogućavaju stranke učesnike da odugovlače postupak, nego veoma je bilo važno u tom zahtevu da postupak ide brzo i da ga ništa ne usporava, da napravite jedan neophodan balans, da ne dozvolite da se krše zajamčena ljudska prava koja se jamče i Ustavom i međunarodnim konvencijama.
Članom 52. stavom 5. vi ste to učinili i nije ustavno da uskratite dužniku pravo na pravni lek, a i poveriocu se mora pružiti mogućnost da protiv rešenja kojim se usvaja ili odbija zahtev za plaćanje sudskih penala ulože prigovori.
Ne razumem šta znači nedopuštanje ulaganja prigovora na sudske penale?
Prigovor prema opštim rešenjima u ovom predlogu ne odlaže izvršenje, hitnost postupka se ne dovodi u pitanje, ali dovodite u pitanje prigovor da ovim zakonom kršite određena ljudska prava.

Da li još neko želi reč ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?

Poslanička grupa PUPS ima svo vreme koje je na raspolaganje predsedniku, kao i poslaničkoj grupi, s tim što poslanička grupa više ne može da koristi zbog toga što nisu prijavljeni.

Reč ima ministarka pravde, Snežana Malović.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem svim narodnim poslanicima koji su učestvovali u današnjoj raspravi. Ovom prilikom želela bih da podsetim šta je cilj reforme pravosuđa, koji smo sami sebi postavili kada smo krenuli u ovaj proces. Na prvom mestu, to je podizanje efikasnosti sudskog postupka, intenziviranje borbe protiv organizovanog kriminala i kriminala uopšte i korupcije i, naravno, jačanje investicija kroz privredno sudstvo.
Tokom reforme pravosuđa odredili smo i njene faze. Na prvom mestu, to je pitanje opšteg izbora kao preduslov za dalje sprovođenje reforme, izmena procedure, izmena organizacije rada i izmena svesti.
Rekla bih da smo ovim zakonom nastavili dalji put reforme pravosuđa.
Pre nego što se osvrnem na određene primedbe iz konkretnih zakona, želela bih da odgovorim i na neke načelne primedbe koje su stavljene u današnjoj diskusiji.
Takođe, neću da kažem da sam bila prozvana, ali ću reći da sam bila pozvana da odgovorim na određena pitanja i diskusije narodnih poslanika, tako da ću ovom prilikom pokušati da iznesem svoje stavove. Rekla bih da su zlonamerne i netačne tvrdnje određenih narodnih poslanika koji su rekli da u srpskom pravosuđu postoje montirani procesi. Oni taj svoj stav izvlače iz načina postupanja dok je njihova stranka bila na čelu Ministarstva pravde ili dok je participirala u Vladi.
Takođe, želela bih da se osvrnem i na stav u pogledu ustavnosti pravosudnih zakona, na osnovu čega je izvršena reforma pravosuđa. Svaka tvrdnja da su ti zakoni neustavni nije prosto tačna, i to nije moje mišljenje, već mišljenje Ustavnog suda Srbije, koji je pre nego što je započet proces reforme pravosuđa i proces opšteg izbora izašao sa svojim stavom u julu 2009. godine, gde su ocenili da su pravosudni zakoni u skladu sa Ustavom i da je procedura opšteg izbora u skladu sa Ustavom.
Složiću se da su ovo sistemski zakoni, zakoni koji doprinose daljem razvoju reforme pravosuđa, afirmaciji našeg pravosuđa.
Mi smo dosta vremena uložili u pripremanje ovih zakona, a videli ste da su neki zakoni pripremani i duže godina, neki i po tri godine, jer smo želeli da predstavimo svim poslaničkim grupama, i u tome smo uspeli, i ocenila bih da je raspravu koju smo imali, ne samo tokom ove sednice, nego i prilikom predstavljanja poslaničkim grupama, zaista bila konstruktivna i verujem da će doprineti da tekst ovog zakona bude što bolji.
Što se tiče Zakona o advokaturi, želim da odbacim sve stavove koji se tiču toga da smo želeli da izvršimo politizaciju advokature i to prosto nije tačno, jer su ovaj zakon radili advokati, u radnoj grupi je bilo šest advokata, a da li ih je imenovao Upravni odbor Advokatske komore ili Skupština Advokatske komore, u to ne ulazimo, mi smo poslali dopis Advokatskoj komori Srbije, a na njima je na koji način će odrediti svoje predstavnike.
Takođe, određene poslaničke grupe su diskutovale na tu temu da treba povući zakone. Neki članovi te partije su i javno iznosili da je zakon u 95% odredaba dobar, da se amandmanima može popraviti, pa prosto izaziva konfuziju u javnosti šta je stav.
Prepušteno je Advokatskoj komori da uredi svoj status, svoja prava, svoje obaveze, način funkcionisanja. Ministarstvo pravde je tu u radnoj grupi funkcionisalo u vidu tehničkog organa, u pogledu svojih predstavnika koji su služili prvenstveno da te odredbe pravno-tehnički srede. Organizovane su javne rasprave, okrugli stolovi, predstavljeno je svim regionalnim komorama i Advokatskoj komori Beograda, takođe i u okviru te komore je bila rasprava i mislim da nismo mogli više da predstavimo zakon nego što smo to učinili.
Zakon jeste uslov za pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji i zbog načina uređivanja i liberalizacije usluga, ali i ovog puta, kao i u odnosu na ostale zakone koji jesu uslov za pristupanje Srbije EU i evropskim integracijama, mi smo odredbe zakona pokušali da prilagodimo našoj pravnoj tradiciji i našoj pravnoj praksi, a da ne narušimo sistem koji postoji u ovoj zemlji.
Slažem se s diskusijama narodnih poslanika da se kasni za zakonom. Jesmo predvideli u nacionalnom planu integracije da zakon bude usvojen još prošle godine, a zašto nije usvojen – prosto zato što nismo želeli da forsiramo predstavnike Advokatske komore, članove radne grupe da što pre pripreme zakon. Bilo nam je stalo do toga da zakon bude kvalitetan, a ne da bude brz.
Postoje novine u zakonu i to je istaknuto i u mom jutrošnjem kazivanju, ali i u stavovima narodnih poslanika. Ustanovljava se advokatska akademija i verujem da će ona doprineti još većoj afirmaciji advokatske profesije. Zaista advokaturu smatram delom pravosuđa i mi ne možemo da imamo u pravom smislu reformu pravosuđa ukoliko nemamo saradnju advokature. Ministarstvo pravde je bilo uvek partner advokature i to ćemo činiti i dalje.
Što se tiče zakona o javnim beležnicima, kada sam tragala za tim kada je počeo rad na ovom zakonu, utvrdila sam da je on počeo pre 13 godina, tako da se ne bih složila s tim da je trebalo da sačekamo. Znači, ako je izrada zakona trajala 13 godina, prosto mislim da Srbija nema vremena više da čeka.
Mi jesmo poslednja zemlja u regionu koja nije usvojila ovaj zakon. Nismo ga brzo uradili, ali sagledali smo iskustva drugih zemalja, naročito zemalja u regionu i ovom prilikom ću vam reći da je na odredbe zakona mišljenje dao i uvaženi profesor iz Hrvatske, prof. Dika, koji je jedan od najpozvanijih stručnjaka u ovoj oblasti. Upravo zbog toga što to predstavlja novinu u našoj pravnoj praksi, pokušali smo da pažljivo osmislimo odredbe zakona. Naročito nam je bila intencija da ni u kom slučaju ne ugrozimo poslove advokature.
Videla sam da postoje jako dobri amandmani. Ministarstvo pravde nikada nije imalo problem da usvoji amandmane, nevezano da li dolaze iz opozicionih ili pozicionih stranaka.
Naša intencija je bila da u okviru suda ostaju poslovi koji predstavljaju suđenje u užem smislu reči, znači, gde ne postoji načelo raspravnosti da ta javna ovlašćenja prenesemo na javne beležnike. Naravno, oni neće moći da rade to potpuno van kontrole. Postoji jaka kontrola, kako u Ministarstvu pravde – jer smo mi ti koji prenosimo ta javna ovlašćenja i odatle možda i toliki upliv Ministarstva pravde, što naravno nije vezano samo za naš sistem, već se nalazi u svim uporednim pravnim sistemima – i, naravno, preko Komore javnih beležnika.
Bila su postavljena pitanja vezana za ispit, zašto se ne priznaje ispit ili kurs koji je polagan na određenim fakultetima ili na određenim mestima, pošto su razne institucije organizovale kurseve za edukaciju budućih javnih beležnika. To nismo učinili iz prostog razloga što bi takva odredba bila protivustavna. Vi ne možete da favorizujete te ljude u odnosu na neke druge i zbog toga je potrebno da se formira komisija koja će ispitivati buduće javne beležnike.
Odbacujem kao netačne i zlonamerne svake insinuacije po pitanju sastava komisije, da bi u tu komisiju mogli da uđu nekompetentni ljudi. Kao što sam rekla u prethodnom izlaganju, tako i sada kažem da prosto takvi ljudi možda izvlače takve zaključke iz načina na koji su navikli da postupaju.
Ocenjujem kao vrlo kvalitetne predloge da postoji pozitivna diskriminacija ako govorimo o nacionalnim manjinama, to smo učinili i u Zakonu o sudijama i smatram da ćemo moći takve amandmane da prihvatimo.
Takođe, ovde su izneti stavovi i iskustva nekih zemalja u regionu, gde je došlo do pritvaranja, hapšenja ili nekih krivičnih postupaka javnih beležnika, ali prosto niko nije amnestiran od kršenja zakona. Svako ko prekrši zakon biće procesuiran. Mislim da smo dosadašnjim rezultatima i dosadašnjim radom pokazali da nema amnestiranih. Kao što sam rekla, nad javnim beležnicima će postojati kontrola Ministarstva pravde i njihove komore. Ako dođe do kršenja zakona, postoji zakonom i Ustavom utvrđena procedura.
Što se tiče zakona o izvršenju i obezbeđenju, slažem se s diskusijama narodnih poslanika da je dosadašnji zakon više pogodovao dužniku nego što je pogodovao poveriocu. Čini mi se da je u fokus pažnje više bio stavljen dužnik i njegova prava, a da je negde poverilac bio zanemaren. Ne smemo dozvoliti da postupak izvršenja nekada traje i duže nego sam parnični postupak.
Evo, baš i u ovom uvaženom domu sam imala pitanja gde je parnični postupak završen za tri meseca, a da izvršenje traje četiri godine. Prosto, na takve stvari nemam odgovor i zato je ovaj predlog zakona i rešenje koje se našlo u ovom predlogu zakona usmereno na to da takve slučajeve isključimo.
Kao što sam rekla, kod nas negde postupak izvršenja traje oko 260 dana, a standard u EU je da traje 60 dana. Ukoliko se predvide striktne zakonske odredbe, on može trajati i kraće. Moje iskustvo iz primene zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, gde se pitanje izvršenja gotovo i ne postavlja, ukazuje na to da ukoliko pažljivo osmislite i imate dovoljno hrabrosti da neka rešenja uvedete, onda možete i dovesti do toga da naš izvršni postupak bude efikasan, da pogoduje poveriocu i da predstavlja snagu države.
Kao što sam rekla, naša želja je da se izvršni postupak ne pretvori u parnicu. Mi smo za neka rešenja koja su ovde ocenjena kao revolucionarna dobili potvrdu Saveta Evrope. Videli smo i da su neke zemlje EU nedavno uvele takva rešenja. Duboko sam uverena da ona mogu da doprinesu, kao što sam rekla, efikasnosti postupka.
Što se tiče privatnih izvršitelja, postoji dosta kritika vezano za to koje su iznete u ovom uvaženom domu. Prosto želim za neupućene da kažem, vezano uopšte za donošenje zakona o izvršenju i obezbeđenju, Ministarstvo pravde je još krajem 2006. godine, a početkom 2007. godine, kada je ministar pravde bio iz sada opozicione stranke, zaključilo jedan projekat sa USAID, međunarodnom organizacijom, gde je osnova tog projekta bila uvođenje privatnih izvršitelja.
Žao mi je što predstavnici te poslaničke grupe nisu ovde da to čuju, ali ću to ponoviti i u raspravi u pojedinostima, pa mislim da će im onda biti jasniji i kontinuitet koje je sadašnje Ministarstvo pravde nastavilo, vezano za uvođenje ovog instituta.
Privatni izvršitelji ne mogu samostalno da funkcionišu, isto je kao i kod javnog beležnika. Postoji kontrola kako suda, tako i Ministarstva pravde i njihove komore. Insinuacije su da će budući privatni izvršitelji biti pripadnici agencije za obezbeđenje. Zna se način na koji se privatni izvršitelji imenuju, uslovi koje moraju da ispune i, u krajnjem slučaju, kao što sam rekla, nad njima postoji striktna kontrola.
Izvršenje sudskih odluka je centralno pitanje moći države u obezbeđivanju prava građana. Nema pravde bez izvršenja sudskih odluka i zato je od suštinskog značaja reforma izvršenja za ekonomski razvoj Srbije. Duboko sam uverena u tačnost mojih reči. Želimo da Srbija zauzme mesto konkurentnog igrača na svetskom tržištu. Želim takođe da ukažem na činjenicu da strani investitori neće uložiti novac ako nisu ispunjene sve pretpostavke za njihovo poslovanje.
Kao što sam rekla, nadam se da će biti još pitanja koja su vezana za konkretne odredbe svih ovih zakona koja će biti postavljena u raspravi u pojedinostima, tako da ćemo imati više vremena da pričamo o svemu tome.

Da li ima još nekog ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika Narodne skupštine, pre zaključivanja načelnog i jedinstvenog pretresa? (Ne)
Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o advokaturi, Predlogu zakona o javnom beležništvu, Predlogu zakona o izvršenju i obezbeđenju, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Međunarodnog krivičnog suda o izvršenju kazni Međunarodnog krivičnog suda.
Hvala svim učesnicima današnje sednice. Zahvaljujem ministarki.
Ovim završavamo rad za danas.
Rad nastavljamo sutra, 6. aprila, u 10.00 časova. Hvala vam.